Научная статья на тему 'КОМИЛ ИНСОН КОНЦЕПЦИЯСИНИНГ ЖАДИДЛАР ФАЛСАФИЙ МЕРОСИДА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ'

КОМИЛ ИНСОН КОНЦЕПЦИЯСИНИНГ ЖАДИДЛАР ФАЛСАФИЙ МЕРОСИДА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
178
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жадидчилик / комил инсон / маърифатпарварлик / маърифий тарғибот / маънавият / маърифат / демократик қадриятлар / маънавий мерос. / Jadidism / perfect man / enlightenment / educational propaganda / spirituality / enlightenment / democratic values / spiritual heritage.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Амридинова, Дилрабо Турсуновна

Ушбу мақолада комил инсон концепциясининг жадидлар фалсафий меросида талқин қилиниши ва унинг янги тараққиёт босқичида ёшлар тарбиясидаги, уларнинг ахлоқий, маънавий маданиятини юксалтиришдаги аҳамияти очиб берилган. Туркистон жадидларининг янги усул мактаблари ташкил этиш, матбуот, театр ишларини ривожланитириш ҳаракатлари орқали комил инсонни шакллантиришга интилганлар. Маърифатпарвар жадид намоёндалари илм, фан ва миллий ва умиминсоний маданият ижодкорлари асарларини ўрганишини қайд этиб,, ёшларни дунёвий илмларни ўрганишга тарғиб қилганликлари таъкидланган. Шунингдек, жадидлар ижодидаги маърифатпарварлик ғоялари комил инсонни шакллантиришга йўналтирилганлиги масалаларининг моҳияти, уни ривожлантириш тенденциялари мазмуни очиб берилган. Муаллиф таъкидлайдики жадидлар жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий, сиёсий асосларини тубдан қайта куриш учун, ушбу мезонларига жавоб бердиган комил инсонларни шакллантириш зарурлигини асослашга уринган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF THE CONCEPT OF PERFECT MAN IN THE JADID PHILOSOPHICAL HERITAGE

This article reveals the interpretation of the concept of a perfect person in the philosophical heritage of the Jadids and its significance in educating young people at a new stage of development, in raising their moral and spiritual culture. The Jadids of Turkestan sought to form a perfect person by creating new methodological schools, developing the press and the theater. Noting that enlightened Jadids study the works of the creators of science, science and national and universal culture, it is emphasized that they encouraged young people to study secular sciences. It also reveals the essence of the issues of educational ideas in the work of the Jadids, aimed at the formation of a perfect person, the content of the tendencies of his development. The author emphasizes that the Jadids tried to justify the need to form perfect people who meet these criteria in order to radically rebuild the socio-economic and political foundations of society.

Текст научной работы на тему «КОМИЛ ИНСОН КОНЦЕПЦИЯСИНИНГ ЖАДИДЛАР ФАЛСАФИЙ МЕРОСИДА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ»

КОМИЛ ИНСОН КОНЦЕПЦИЯСИНИНГ ЖАДИДЛАР ФАЛСАФИЙ МЕРОСИДА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ

с1 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-118-130

Амридинова Дилрабо Турсуновна

Тошкент фармацевтика институти доценти Фалсафа фанлари доктори (ВБе), ОИгаЬо 1971 @шай .ги

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада комил инсон концепциясининг жадидлар фалсафий меросида талцин цилиниши ва унинг янги тарацциёт босцичида ёшлар тарбиясидаги, уларнинг ахлоций, маънавий маданиятини юксалтиришдаги ауамияти очиб берилган. Туркистон жадидларининг янги усул мактаблари ташкил этиш, матбуот, театр ишларини ривожланитириш уаракатлари орцали комил инсонни шакллантиришга интилганлар. Маърифатпарвар жадид намоёндалари илм, фан ва миллий ва умиминсоний маданият ижодкорлари асарларини урганишини цайд этиб,, ёшларни дунёвий илмларни урганишга таргиб цилганликлари таъкидланган. Шунингдек, жадидлар ижодидаги маърифатпарварлик зоялари комил инсонни шакллантиришга йуналтирилганлиги масалаларининг моуияти, уни ривожлантириш тенденциялари мазмуни очиб берилган. Муаллиф таъкидлайдики жадидлар жамиятнинг ижтимоий-ицтисодий, сиёсий асосларини тубдан цайта куриш учун, ушбу мезонларига жавоб бердиган комил инсонларни шакллантириш зарурлигини асослашгауринган.

Калит сузлар: Жадидчилик, комил инсон, маърифатпарварлик, маърифий таргибот, маънавият, маърифат, демократик цадриятлар, маънавий мерос.

АННОТАЦИЯ

В данной статье раскрывается трактовка понятия совершенного человека в философском наследии джадидов и его значение в воспитании молодежи на новом этапе развития, в повышении ее нравственной и духовной культуры. Джадиды Туркестана стремились сформировать совершенного человека путем создания новых методических школ, развития печати и театра. Отмечая, что просвещенные джадиды изучают труды творцов науки, науки и национальной и общечеловеческой культуры, подчеркивается, что они поощряли молодежь к изучению светских наук. Также раскрывается сущность

вопросов просветительских идей в творчестве джадидов, направленных на формирование совершенного человека, содержание тенденций его развития. Автор подчеркивает, что джадиды пытались обосновать необходимость формирования совершенных людей, отвечающих этим критериям, чтобы коренным образом перестроить социально-экономические, политические устои общества.

Ключевые слова: джадидизм, совершенный человек, просвещение, просветительская пропаганда, духовность, просвещение, демократические ценности, духовное наследие.

ABSTRACT

This article reveals the interpretation of the concept of a perfect person in the philosophical heritage of the Jadids and its significance in educating young people at a new stage of development, in raising their moral and spiritual culture. The Jadids of Turkestan sought to form a perfect person by creating new methodological schools, developing the press and the theater. Noting that enlightened Jadids study the works of the creators of science, science and national and universal culture, it is emphasized that they encouraged young people to study secular sciences. It also reveals the essence of the issues of educational ideas in the work of the Jadids, aimed at the formation of a perfect person, the content of the tendencies of his development. The author emphasizes that the Jadids tried to justify the need to form perfect people who meet these criteria in order to radically rebuild the socio-economic and political foundations of society.

Keywords: Jadidism, perfect man, enlightenment, educational propaganda, spirituality, enlightenment, democratic values, spiritual heritage.

КИРИШ

Мамлакатимизда буюк алломаларнинг, Туркистонлик жажидларнинг фалсафий меросини урганиш ва тадкик этиш, ёш авлодни аждодларимизнинг анъаналари, миллий ва умиминсоний кадриятлар рухида тарбиялаш буйича фаолият изчил давом эттирилмокда. Маънавий - маърифий сохадаги ислохотлар самарасини ошириш зарурати бу йуналишдаги ишларни сифат жихатдан янги боскичга кутаришни талаб килмокда. Бу борада амалга оширилаётган илмий тадкикот ишлари натижасида ёшларнинг онгу тафаккури, дунёкараши узгармокда. Бу жараёнларда «Миллий тикланишдан — миллий юксалиш сари» гоясининг ахамияти тобора ортиб бормокда.

Янги тараккиёт боскичида ёшлар тарбияси, яъни комил инсоннинг шаклланишига оид, инсониятнинг бой маънавий хазинасидан муносиб урин

119

onraH Tapuxuft, muhhuh, MatHaBuft MagaHuft MepocuMu3, yp^-ogarnapuMro Ba KagpuaTnapuMrogaH caMapanu ^oftganaHum, em aBnogHu BaTaHnapBap, ^ugoKop, WKcaK MagaHuaTnu Ba MatHaBuaTnu kuhuS TapSuanamHuHr acocuft oMunnapugaHgup.

OyKppanuK maMuaTu puBomnaHumu gaBpuga aManra omupunaeTraH ucnoxaraap, acpnap gaBOMuga aparunraH KagpuaTnapHu TuKnam, acpaS-aBaftnam SunaH Sofhuk catH-xapaKaTnapuMH3 MyxuM axaMuaT Kac6 этagн. By эca KaguMHH TapuxuMH3, TepaH MatHaBuaraMro Ba muhhuh Ma^KypaMrora TaaHuS, Soh MatHaBHH к;aцpнaтнapнмнзнн, ^anca^uH Ta^aKKyp тapнхнмнзнн nyKyp ypraHum gon3apS Ba3u$ara aHnaHTupgu.

^eMOKpaTuK ucnoxaraap gaBOMuga oprrapunraH u^tumouh TampuSa ganonar SepaguKu, ^anca^uH oHrauHr aHrunaHumu mapaeHu Ha^aKar yMyMuft MatHaBun MyxuTHuHuHr, SanKu maMuaT at3onapuHuHr н^тнмoнн Kue^acu, pyxuft gyHecu, MaKcag Ba Ba эxтнe:mнapннн y3rapumu xaMgup. TatKugnam ho3umku, 6ywK annoMa-SoSonapuMro op3y KunraH $o3un ogaMnapHuHr komuh ^asunaraapuHu maKnnaHTupum mapaeHugup. ^Hru TapaKKueT SocKunuga MaMnaKaraMrogaru н^тнмoнн MyxuTga нннoвaцнoн mMxaraap Bymygra Kengu, ogaMnapHuHr pyxuaTu, ^muMou^ uKTucoguH mapaeHnap MoxuaTura HucSaraH Kapamnapuga u^aSum y3rapumnap pyft Sepgu. ByHgaft mapaeH y3 HaBSaruga, uHKop, BopucnuK Ba aHrunaHum gaBpuHu maKnnaHTupgu. YHga, Sup ToMoHgaH, aKKHgaruHa ycTyBop SynraH cuh^uh TaMoftunnap yTMumra aftnaHgu, uHKop этннgн; uKKuHHugaH, muhhuh y3SeK ^anca^acuga a3aH-a3aHgaH MaBmyg SynuS KeHraH, Ba xaTTo cosuk MycTaSug Ty3yM xaM HyKoTa oHMaraH KynruHa aHtaHaBuft mMxaraapHuHr caKnaHuS Konumu Ky3aTungu; ynuHnugaH эca, ^anca^uH Ta^aKKypga aHru HyHanumnap, 3aMoHaBuft TymyHna Ba TaMoftunnap y3 ypHuHu TonMoKga [1,424].

A^ABHETHAP TAX^HHH BA METO^HAP

TapaKKueTHuHr aHru SocKunuga emnap KaMonoTu ynyH 3apyp SynraH, Ha^aKaT xanKKMrora xoc SynraH SywK xycycuaTnap, magugnap umoguga y3 u^ogacuHu TonraH. fflyHuHr ynyH xaM maMuaTga ynpaS TypaguraH canSuft xpnaraapHu magugnap ToMoHugaH TaHKug KunuHraH. BupuHnu HaBSaTga, KapuHgom-ypyFHuHuK Ba MaxaHHufinuHuK, кoppyпцнa Ba MaH^aamapacTnuK, xygSuHHuK Ba noKaftgnuK SomKanapHu MeHcuMacnuK KaSu canSuft unnaraapgaH maMuaTuMroHu SyTyHnaft xanoc этнmнмнз Ho3uMHuru TatKugnaHraH. By KaSu canSufi MyaMMonapra enuMura maBoS KugupuHMoKga. HmTuMouH xaeTgaru MyxuM Macana xucoSnaHraH, uhcoh oFupuHu eHrun Kunum, ogaM3ogHu Typnu muhhuh,

120

иркий, сиёсий келишмовчиликлардан асраб колишнинг ечимини топишга каратилган концепциялар ишлаб чикилди.

Куръони Каримда "калб" сузи 133 марта учрайди. Тустарий, Балхий, Нурий, Термизий, Газзолий каби алломалар фикрича, калб инсон ичидаги илохий сир булиб, шу туфайли инсон хатто фаришталардан хам юкори туради. Калб нарсаларнинг туб мохиятини кура олади, у инсон хатти-харакатларини акс эттирувчи кузгу булиб, савоб амалларни уни нурга тулдиради, ёмон амаллар эса, аксинча, хиралаштиради [2,603]. Шу билан бирга гузал инсон, яхши шахс тарбияси факат унинг калби билангина белгиланмайди. Калби билан баб-баравар аклнинг урни хам жуда катта. Акл энг улуг неъматлардан бири саналади ва у инсонни доимо англаш, фикрлаш, мушохада этиш, тафаккур килишга ундайди.Масаланинг энг мухим жихати шундаки, калб акл билан уйгунлашгандагина у том маънода инсонга, инсониятга хизмат килиши мумкин, зеро Арасту таъкидлаганидек, акл дил гузаллиги билан кушилса фазилатга айланади, акс холда акл фазилат эмас.

Инсонда калб ва акл уйгунлигига эришишнинг баркамол авлод тарбиясидаги урни масаласига милий маънавият дурдоналарида катта ахамият берилган. Буюк мутафаккир Абу Х,омид Газзолий узининг "Кимёи саодат" асарида инсон вужудини катта бир шахарга ухшатади. Газзолийнинг таъкидлашича, калб ушбу шахар шохи яъни бошкарувчисидир. Акл эса уз узидан маълумки вазиридир шахар подшосининг. "Бунга ухшаш вактики подшох Дил вазир-Аклнинг маслахати бирла иш килса, шахват ва газабни Аклнинг зердасти ва фармонида килса, бадан мамлакати анинг низомида булгусидир ва саодат йулини топиб, Хдк Таолонинг маърифатини хосил килгусидир ва агар Дил вазир Аклни шахват ва газаб илигида асир килса, бадан мамлакат вайрон булиб, подшох Дил хам асир булиб, бадбахт ва халок булгусидир"[3,37].

Назаримизда, куйилган масалага бундан ортик изох йук. Калб билан акл уйгунлашган жойда ривожланиш, яхшилик, эзгулик, гузаликка интилиш бор. Калб, дил ва акл уртасидаги келишмовчилик эса, барча зиддиятлар, нохакликлар, адолатсизликларнинг манбаидир. Шубхасиз, ушбу холатда калб, дил, юракнинг урни, ахамияти каттадир.

Инсонни, пировард натижада жамиятни маърифат булогидан сугоришнинг йули шахсни маънавият, маърифатга ошуфта килишдадир яъни инсонни ва жамиятни салбий жараёнлардан асрашнинг ягона йули инсон калбини согломлаштириш - маънавий-маърифий тарбиядир.

Айни шу маънода, инсоннинг камолоти эзгу максадга йуналтирилган тарбияга богликлигига ишонган жадидлар, жумладан, Абдулла Авлоний узил -кесил тарбия ё хаёт - ё мамот, ё нажот - ё халокат, ё саодат - ё фалокат масаласи эканлиги борасида узил-кесил хулосага келади. Маърифатпарвар алломанинг юкоридаги фикрлари, уз навбатида ХХ аср бошида миллатимиз такдири ва хаётида накадар мухим ва долзарб булган булса, ушбу фикр хозирги даврда хам мухимдир. Алломанинг бундан бир аср мукаддам айтган пурмона фикрлари, хозир хам уз долзарблиги ва жозибасини йукотмаган. Чунончи, "Бизларни жахолат каронгулигидан куткарур. Маданият, инсоният, маърифат дунёсига чикарур, ёмон феъллардан, бузуг ишлардан кайтарур, яхши хулк ва адаб сохиби килур. Алхосил бутун хаётимиз, саломатимиз, саодатимиз, сарватимиз, маишатимиз, химматимиз, гайратимиз, дунё ва охиратимиз илми боглидур" [4,303]. Унинг миллат мехри билан сугорилган оташин фикрлари зиё инган калбларга мудом бедорлик, маърифат ва тараккиёт сари ундаб келмокда.

Жумладан, Исмоил Гаспралининг таъкидлашича, гоя ёки миллий гоя, миллат ва юрт равнакига керак буладиган мустахкам пойдевор асосни яратиш ва хаётга татбик этишга каратилгандир. Исмоил Гаспралининг Туркистон улкасидаги якин маслакдоши булган маърифатпарвар Махмудхужа Бехбудий эса талимни асосан мактабни барча ислох этилиши миллат равнвкига хисса кушиши олиб келади, деб таъкидлаган. Махмудхужа Бехбудийнинг кайд этишича, миллатнинг ислох этилишида миллий гояни таргиб килиши ва куллаб кувватлаши зарур.Исмоил Гаспралининг "Россияда мусулмончилик: фикрлар, кайдлар ва кузатувлар" асари эътиборга моликдир. Ушбу риисолада Исмоил Гаспрали Россия хукуматининг мусулмон мамлакатлари ахолисига ва ислом жамиятида юзага келаётган хар хил узгаришларга муносабатлари масаласига оид узиниг назарий карашларни кайд этган. Исмоил Гаспрали ушбу рисоласида мусулмонлар билан бирга Россия хукумати уртасида узок муддатли ва самарали алокалар урнатиш ва шакллантириш масалаларига оид муаммолар кутарилган. Исмоил Гаспрали Россия хукуматининг миллий сиёсати стратегиясининг асосини бошка миллатлар хукукларни хурмат килишга асосланганлигини кайд этади. Исмоил Гаспрали Россия мусулмонлари маданий ривожи хакида хам фикр бидириб, миллий мактаблар ва умуммиллий дорилфунунларни яратиш хамда бошлангич таълимни она тилида олиб боришга мулжалланган узининг дастурни таргиб этади.

Ушбу дастурни амалда куллаш ва тизимлаштириш учун эса Исмоил Гаспрали миллат фойдаси учун "умуммиллий гоя" ишлаб чикишни таклиф

этaди. Айникда, миллaтни "умуммиллий FOя" остидa якдил бирлaштириш y4yH мусулмон жaмиятининг зиёли кaтлaмини ишгa жaлб килишни илгaри сyрaди. Ушбу FOя йyнaдиши турли тaълим Ba мaдaний, сиёсий, икктисодий Ba инститyтлaр тaшкил этилишигa к;aрaтилraн 6ули6, Исмоил Гaспрaли мyсyлмонлaрнинг зиёли кaтлaмини 2 гурухга aжрaтaди:

1) xyкмдорлaр, aдминистрaтор яъни мaъмyрлaр Ba олимлaр;

2) тижорaт (сaвдогaрлaр) Ba ишлaб чикдриш синфи вaкиллaри.

Исмоил Гaспрaди "умуммиллий FOя" мaзмyнини колган бaрчa FOялaрдaн юкори туриши керaкдигини кдйд этиб, "умуммиллий FOя"нинг туб мохияти миллaтни yлyFлaш учун к;aрaтилraн Ba мaксaдлaрни юкори кyтaриш эсa миллaтнинг xa^H^tó бирлигидир деб тaъкидлaйди. Шу билaн бирга ушбу "умуммиллий FOя" миллaтнинг интилиши Ba фойдaсини aкс эттирмоFи керaк. Ята "Умуммиллий FOя" шaриaт к;оидaдaриra кyрa - энг yлyFвор Ba к,иммaтбaxо нaрсa деб эътироф этaди.

Туркистон yлкaси жaдидчилигининг aсосий тaркиби Хивa, Бухоро, Тошкент Ba Сaмaркaнд вaкиллaридaн иборaт бyлaгaн. Ушбу зиёли «ara^ Туркистон yлкaси мyсyлмонлaригa умуммиллий FOяни шaкдлaнтириб бериб, 1917 йилгaчa мaвжyд бyлмaгaн умумий дaстyрни ярaтгaнлaр. Туркистон yлкaси мaрифaтпaрвaрлaрининг дyнёкaрaшини yзгaртиргaн норaсмий дaстyри

сифaтидa кдбул кдлингaн Абдyрayф Фитрaтнинг "Мyнозaрa" Ba "Х,инд сaйёxи"

aсaрлaридир.

Туркистон yлкaси жaдидлaрининг илмий aмaдий фaолияти янги боскдчга кyтaрилиб, усул мaктaблaрининг ёйилишидa сaдмокди мyвaффaкиятлaргa эришиб бyлингaн. Асосийси эсa Туркистон yлкaсидa миллий мaтбyотгa aсос солингaн эди.

Хорижлик жaмиятшyнос Адиб Холид Туркистон мaърифaтпaрвaр жaдидчилигини тaдкик этиб унинг пaйдо 6улиши Y^a Осиёгa рус боскини xaмдa бутун дунёни ^ama тaк;симлaшra бyлгaн x^a^^a яъни зaмонaвийликкa зaмонaвий "жaвоб" шaклидa юзaгa келгaн, деб xисоблaгaн. Тaдкдкотчи Туркистон yлкaси мaърифaтпaрвaр жaдидлaри Ba yлaрнинг издошлaрини aдоxидa к^д этиб, 'Угар жaдидчa мaърифaт тaркaтиш билaн зaмонaвий Ba шу билaн бирга мусулмончиликга содик колган xaмдa Туркистон yлкaсигa содик бyлгaн янги элш^ ярaтишгa yринишгaн шу билaн бирга зaмонaвий дyнёдa Туркистон улксининг мaнфaaтлaрини тyлaконли химоя кдлишга тaйёр туришган" деб тaъкидлaйди.

123

Шу билан бирга Адиб Холиднинг таъкидлашича, Туркистон маърифатпарварлари одатда Волга-Урал ва Крим татарларининг гояларини рад этиб адабий тил ва мактаб билан боглик масалаларда Туркистон улкасига мос йулларни топишга харакат килганлар. Бирок Туркистон маърифатпарварлари мухим масалаларни ачимида Россия мусулмонлари, ёки Исмоил Гаспарали фикрларига таянганлар.

Исмоил Гаспарали фикрларига кура хайрия жамиятлари миллийлик гоясини таргиб килувчи асосий воситадир. Туркистон улкасида мусулмон хайрия жамгармаларининг шаклланиши XIX асрнинг охирларида кузга ташланади. Чор Россиясининг Самарканд шахрини эгаллаганига йигирма беш йиллиги муносабати билан Самарканд шахар бош козиси Низомиддинхужа ташаббуси билан 1894 йили 1500 сум жамгарма тупланиб махаллий ахоли учун "Дор ул-ожизин" жамгармаси очилган. Шунингдек 1896 йили Фаргона вилояти Уш шахрида, 1897 йили Бухоро амири Абдулахадхон Бухоро шахрида махаллий мусулмонларнинг "Дор ул-ожизин" жамгармалари таъсис этилиб, молиявий томонини шахар савдогарлари зиммаларига олган. Жамгармаларнинг асосий вазифаси ногиронлар ва кам таъминланганларга хамда шахар ахолисининг ёрдамга мухтож кисмини иссик овкат, бошпана билан таъминлаш булиб, хайрия муассасаларида таркатилаётган икки махал иссик-овкат амирлик хазинаси хисобидан тулик копланган ва Туркистон улкаси мусулмон хайрия тизимида янги давр бошланган.

Туркистон улкасида хайрия жамиятини таъсис этиш масаласи илк бора 1906 йилда "Тараккий" газетасининг кун тартибига куйилган булса, уч йилдан сунг яъни 1909 йил августда "Жамияти Имдодия" тахаллуси остида Тошкент шахрида ташкил килинган. Жадидчиларининг етакчиси Мунавваркори Абдурашидхонов муассаса ташкилотчилари шахсан бошчилик килган. Ушбу жамгарманинг асосий вазифалари куйидагилар булиб булар:

1) билим олиш учун ахолининг барча катламларига мулжалланган мактаблар очиш;

2) йуксиллар ва етим болаларга гамхурлик килиш;

3) бошпансизлар учун яшаш жойлар ташкил этиш;

4) мусулмон талабаларига моддий ёрдам бериш [5, 20].

"Жамияти Имдодия" жамгармаси одатда аъзолик бадалидан жамгарма даромадини ортириб, жамият ташкил этилгач бир ярим йил давомида янги аъзолар жалб килгач факат маблаг йигишдан бошка хеч кандай фаолият билан шугулланмаган. Шу билан бирга Туркистон марифатпарварлари садака ёки

зaкот кaби xaйрия мaблaFлaрини жшият фойдaсигa жaдб ^^a олмaгaнлaр. Чунки шaxaр зaдогонлaри жaмоaт ишлaригa aрaлaшмaгaн Ba xaйриягa мaблaF сaрф килмaгaнлaр. Мaърифaтпaрвaрлaрдaн Мaxмyдxyжa Бехбудий мaтбyот сaxифaлaридa мaколaдaр эълон килиб ишлaб чикдриш корчaдонлaри Ba кaттa сaвдогaрлaрни xaйрия тaдбирлaрини кyллaб-кyввaтлaшгa дaъвaт кдлган. Шу билaн биргa, миллaт ёшлaрини кyллaб-кyввaтлaш, мaктaблaр ислохоти, ёшлaрни xорижий мaмлaкaтлaрнинг олий ysyB юртлaригa киришлaригa тaйёрлaш Ba укдшга жyнaтиш, умуммиллий ишлaрни aмaдгa ошириш учун кyтyбxонaдaр, xaйрия жaмиятлaри, жaмFaрмaдaр, гaзетa жyрнaдлaр, турли тyгaрaкдaр, нaшриётлaр керaк зaрyрлигини жaдидлaр тaъкидлaб келишгaн. Ушбу мaксaдгa мyлжaллaнгaн ишлaрни aмaдгa ошириш учун мaблaF зaрyрлигини тaъкидлaб, бу сaрмоя эсa мaxaдлий бойлaримизнинг кyлидaдигини билдириб, yлaрни xaм бу xaйрли ишдaргa жaлб этиш керaклигини aйтишгaн.

"Жaмияти Имдодия" xaйрия жaмFaрмaси молиявий axволини yнглaш мaксaдидa мaблaF йиFишнинг турли yсyллaридaн фойдaдaниб, кyнгилочaр томошaдaрни тaшкиллaштириш aмaлиётини кyллaгaнлaр. Айнaн шу мaсaдaдa "Жaмияти Имдодия" 1913 йили Тошкентдa теaтр окшомини тaшкил этилиб, спектaкд куйилган Ba йиFилгaн мaблaFнинг ярмидaн орт^и жaмFaрмa xисобигa yткaзилгaн.

Спектaкд Ba гaстроллaрдaн тyшгaн мaблaFлaр xaм янги усул мaктaблaр учун сaрфлaнгaн. Шyлaрдaн бири 1913 йили мaърифaтпaрвaр Абдyллa Авлоний Ba Мyнaввaркори Абдyрaшидxонов томонидaн "Жaмияти Имдодия" жaмFaрмaси тaркибидa "Турон" жaмиятини тузиб, yндa теaтр труптасини шaкдлaнтирилгaн xaмдa гaзетa Ba нaшриёт тaъсис этилгaн. Абдyллa Авлоний жaмият тaркибидa мaктaб Укyвчилaри xор ижролaрини плaстинкaгa ёзиб, плaстинкaдaрдaн тyшгaн мaблaFни "Турон" жaмияти yткaзгaн.

Хорижий тaдкдкотчи Адиб Холид Туркистон мaърифaтпaрвaрлaри бой сaвдогaрлaрни вaсийлик Ba xaйрия ишлaригa жaдб кдлишга yринишлaри яxши сaмaрa беришини тaъкидлaйди.

"Ойнa" жyрнaдидaги мaколaлaрдaн биридa Туркистон мyсyлмонлaрини шaртли рaвишдa уч гyрyxгa бyлингaн. Бyлaр:

1) Бaдaвлaт кишилaр: ер эгaдaри, сaвдогaрлaр, ишлaб чикaрyвчилaр;

2)Турли тaшкилот ёки aлоxидa шaxслaр кyлидa xизмaт килaдигaн укимишли кишилaр;

125

3) Оддий омма яъни "миллат" хакида умуман тасаввурга эга булмаган кишилар.

Муаллифнинг фикрича барча гурух вакиллари бирлашиб, тиллари ва диллари билан чиндан моддий ёрдам курсатсалар миллат равнаки йулида исталган ишни амалга ошириш мумкин. Аммо Туркстон маърифатпарварлари мана шу "бирлик"ни таъминлай олмадилар ёки аникроги тасниф этилган гурухларни жамоат ишларига жалб килиш йулида якдиллик билан бирлаштира олмадилар. Туркистон улкаси яна бир нашриётлари саналмиш "Шуро" журналида хам мусулмон дунёсида, хусусан Туркистон улкасида маблагсизлик ва хайриянинг етарли эмаслиги куплаб миллий лойихалардан воз кечишга олиб келганлигини кайд этган.

Шуни хам таъкидлаш керакки Туркистон улкасида дастлаб гоявий таргиботнинг ривожланмаслигига миллий матбуотнинг йуклиги сабаб килиб курсатилган. Россия мусулмон маърифатпарварлари сиёсий масалалар билан шугуллаган булсалар Туркистон улкаси зиёли жадидлари йигилиб колган муаммоларни бартараф этиш борасида жамиятлар тузиш ёки таргибот ишларини бошлаётган эдилар. Туркистон жадидларининг жамиятлар таъсис этиш, янги усул мактаблари ташкил этиш, матбуот, хайрия, театр ишларини ёйиш харакатлари оркали гоявий бирликни шакллантиришга интилганлар.

Маърифатпарвар Махмудхужа Бехбудий узининг "Аъмолимиз ёинки муродимиз" номли маколасида Туркистон улкаси халкларининг турли тадбир ва маросимлари, миллий уйинлари хамда кунлик турмуш тарзини тахлил килиб, халкни кузини очиб бошка миллатлар ишларига эътибор бериш ва яшаш шароитини узгартиришга чакирган. Махмудхужа Бехбудий оммани исрофли тадбирлардан тийилишга ва уларга сарфланадиган маблагни миллий кадрлар тайёрлаш ва давлат таълим муассасаларида болалар таълимига йуналтиришга чакирган. Махмудхужа Бехбудий бу харакатларини умуммиллий ишлар, олий максадлар, хохиш ва интилишлар деб атаган.

МУХОКАМА

Жамиятшунос олим БДосимовнинг таъкидлашича, "Х,ак берилмас, олинур" каломи Махмудхужа Бехбудий ва Мунавваркори Абдурашидхонов томонидан куп бора кулланилган булиб миллат рухига сингмоги даркор.

Исмоил Гаспарали рус тили ва конунларини билмаслик, ва мусулмонларнинг замонавий билимлардан бехабарлиги барча сиёсий хукукларни чеклаб, мусулмонларга берилган сиёсий хукуклар муаммоларни бартараф килмаслигини таъкидлайди. Чунки, биргина укимишли рус маъмури

126

KupK yKKMumnu MycynMoH KumucuHu munoBuga ymnaS ropumga gaBoM этaaвepagн, geS TymyHTupraH. Ahhu my MatHoga, racnapanu y3 HaBSarnga TypKucToH magugnapuHuHr MycynMoHnap opacuga 3aMoHaBuH SunuMnapHu TapFuS Kunumra yHgaHgu.

Matpu^amapBap ASgypay^ OmpaT y3uHuHr "KyptoH" homhu MaKonacuga MunnaT TapaKKueTu TyFpucuga MyHo3apa ropuTuS uhm ypraHumHu ynyFnoBHu KyptoH oaTnapu opKanu y3 ^uKpnapuHu TymyHTupumra xapaKaT KunraH. ASgypay^ OmpaT KyptoHu KapuMHu ucTanraH MunnaTHu Kynnu Kunumra Kogup SynraH umraMouH KoHyHra KuecnaS, xaMMa MycynMoHnap puBomnaHumra Ba SaxT-caogaTra эpнmнm ynyH ннтнннmнapн KepaKnuruHu TatKugnaHgu.

^yMnagaH, ASgypay^ OmparauHr: amaSo, Su3 yзнмнзнн uhcoh geS araS, xaKuKuH uhcoh KaSu xapaKaT KunumHu xoTupra KenTupMaftMroMu? HaxoTKu, Su3 KueMaTrana yзнмнзнннг moxннннrнмнзнн TymyHa onMacaK Ba caSaSnapuHu Kugupumra xaMga ynapHu xan Kunum nopanapuHu Tonumra Kogup SynMacaK?, Bu3 KaHgafi KunuS TapaKKueTra эpнmaмнз? gea TypKucTOHnuKHapra caBon SunaH MypomaaT Kunagu. ffly SunaH Supra OmpaT TypKucTOH ynKacu MycynMoHnapura puBomnaHum HynuHu ronaMacgaH TapaKKuH этгaн Munnaraap onuraH HynnapHu yзнamтнpнmнн, acocuftcu SyHuHr эtтнкogra yMyMaH gaxnu HyKnuruHu TymyHTupuS yTraH.

Matpu^amapBap ASgypay^ OmpaT TypKucTOH MycynMoHnapuHu ra3eTa nuKapum, xaHpua Tam KunoTnapu, aHru ycyn MaKTaSnapHu TaKoMuHnamTupum Ba KynnaS-KyBBaTnamra HBKupuS maMoaT umnapu SunaH myFynnaHumra xoxum SuHgupMacnuKHapugaH KywHuS ranupagu. ^yyMnagaH uKTucoguH kohokhuk caSaSnapugaH Supu SynraH TemaMKopnuK Ba uKTucoguH MagaHuaT eTumMacnuK MyaMMocuHu KyTapagu. ^agugnap y3 acpanapuga Ba MaKonanapuga ymSy Macananap xaKuga TatKugHaHgunap. XaHKHu ucpo^rapnunuK KunMacnuKKa, TemaMKopnuKKa naKupagu. fflyHra KapaMacgaH magugnap TaHKug ocTura onraH MyaMMonap SyryH xaM maMuaTHu TamBumra conaeTraH нmтнмoнн MacananapgaH xucoSnaHagu. ^yMnagaH aguSHuHr $ap3aHg TapSuacu Sopacugaru $uKp-MynoxasaHapuHu ^anca^uft axaMuaT KacS этagн. OuTpaTHuHr "Ouna" acapuH 3aMoHaBuH ouna ynyH gacTypu aMan Basu^acuHu yTamu MyMuKuH.

ffly SunaH Supra MaxMygxyma BexSyguH xaM magugnapHuHr em aBnoguHu MunnaTHu ^M^HamMa^um Ba yMyMMunnufi noHuxanapHuHr aManra omManuruHu TaHKug Kunagu. MaxMygxyma BexSyguH em magugnapHuHr FoaBuH uxTuno^napra SapxaM SepuS Te3poK KenumyB HynuHu TyTum xaMga HyKoTunraH xaHK umoHnuHu KaHTapumra yHgaHgu.

"Садойи Туркистон" газетасида таъкидланганидек Туркистон улкасига миллат ва Ватан нима эканлигини тушунадиган зиёли ёш авлод зарур ва ёш авлоднинг хизмати уларок тараккиётга эришиш мумкиндир.

Бу борада Абдулла Авлоний Европа жамиятига Гаспринскийнинг нигохи билан карайди. Гаспринский хам Авлоний учун жамиятни маърифат тамойиллари асосида янгилаш фикрига эга эди. Туркистон жадидлари орасида яхши маълум булган "Европа маданиятига бегараз нигох" маколасида куйидагиларни укиш мумкин: "Агар кишиларнинг келгуси хаёти ва маданияти шунака буладиган булса, унда инсониятни катта бахтсизлик кутади. Европада хамма нарса бор, факат адолат йук. Европа маданияти Кадимги Рим маданиятига асосланган. У эса ахлоксизлик ортидан вайрон булган. Унинг урнини капиталистик маданият эгаллади. Социалистлар унинг самарасини рад этадилар. Социалистларнинг адолатига келганда, у хаммадан ошиб кетади. Нега? Чунки Европа маданиятининг энг катта айби шундаки, у адолатдан ва халолликдан махрум". Сунгра муаллиф И.Гаспринскийнинг куйидаги сузларини келтиради: "Европа худди кекса чол сингари катта хаётий тажрибага эга. Биз унинг муътабар ёшини хурмат киламиз ва ундан урганишимиз, унинг хаётий тажрибасидан фойдаланишимиз керак, аммо унинг хатоларини такрорламаслигимиз лозим. Биз узимиз хам мактаблар университетлар барпо этамиз. Аммо бизнинг аклимиз ундан канчалик олишга кодир булса - оламиз, виждонан ва бажону дил хаётга татбик этамиз, бирок Европада нимани курсак, худди ёшларга ухшаб, уни кур-курона кабул килмаймиз. Бу узи нима, унинг окибатлари канака булади? Ор-номус, адолатга мос келадими? Буларни курсатиш инсонга хос, окилона, мантикий. Х,ар бир нарсага окилона, уйлаб ёндашмок лозим. Агар Европа маданияти, унга танкидий ёндашмасдан, хеч бир мулохазасиз кабул килинадиган булса, албатта кандайдир кунгилсизлик руй беради."[6,218].

Жадидлар томонидан 1914 йилдан бошлаб Туркистон улкаси самарали миллий гоявий таргиботни амалга ошириш учун кутубхоналар, нашриётлар ташкил килиб, муассасаларнинг максади сиёсий онг ва ироданинг мустахкамланишига хизмат киладиган матбуотни шакллантириш ва китоблар нашр килиш ва таркатишдан иборат булган. Бу муассалар каторига Тошкентдаги "Нашриёт" ширкати, Бухородаги "Маърифат" кутубхонаси Кукондаги "Гайрат" кутубхонаси ва "Баракат" кооперативларини мисол була олади. Асосий эътибор эса урта авлод мусулмонларига каратилиб, Исмоил Гаспринский фикрига кура, шу даврдан бошлаб Туркистон жадидларининг

барча фаолиятлари "огзаки тилдан босма матбуотга утган" ва омма орасида таркалган.

Махмудхужа Бехбудий III-Бутунроссия мусулмонлари съездида Туркистон делегацияси бошлиги сифатида иштирок этиб маъруза килиб, вакф, таълим ва диний масалаларни хамда Туркистон улкасида "Махкамаи Исломия" ташкилотини тузиш масалаларини кутарди. Махмудхужа Бехбудий съезд президиуми билан келишиб мусулмонлар иттифокида кабул килинган дастур асосида 1907 йил арпел ва ноябр ойларида Россия Давлат Думасининг Мусулмонлар фракциясига "Туркистон Маданий Мухторияти" лойихасини такдим этган [6, 30].

Махмудхужа Бехбудийнинг "Туркистон Маданий Мухторияти" лойихаси амалга ошмаган. Лекин шунг карамай маърифатпарвар Махмудхужа Бехбудий 1917 йили "Турк Адам Марказият" партияси лойихасида иштирок этиб 1917 йил 27 ноябрда Кукон Мухторияти ташкил этилишига эришди. Мухторият хам куп утмай 1918 йил 20 февралда большевиклар томонидан тугатилди.

ХУЛОСА

Шундай килиб Туркистон улкасида жадидларнинг миллий бирлик борасидаги харакатлари мусулмон ахолиси уртасида матбуот ва адабиёт оркали замонавий билимларни эгаллашга, жамоат ишларида катнашишга кизикиш уйгота олганлар.Туркистон жадидлари миллатни жисплаштирувчи миллий гояни Россия мусулмонларидан олган булсалар хам, махаллийликга мослаштириб шакллантирганлар. Туркистон маърифатпарвар жадидлари дастлаб таълим, замонавий билимлар таргиботи ва махаллий ахолининг турмуш даражасини узгартиришга каратилган дастур асосида фаолият олиб борганлар.

Жадидчилик таълимоти узининг ижтимоий-фалсафий мохиятига кура, фалсафий нуктаи-назардан эзгуликка асосланган инсонпарварлик гояларидан озикланган холда уз давридаги колок ва таркоклик холатига тушган юртни жахолат боткогидан олиб чикиш ва тараккиёт йулига бошлаш учун миллий онгни маърифат нури билан ёритмок зарурати пайдо булди. Шунинг учун хам комил инсонни тарбиялаш, баркамол авлодни шакллантириш жадид зиёлиларининг бош максадига айланди, улар фалсафасида янги давр кахрамони образи шаклланди. Комил инсон концепциясининг Шаркона генезиси ва ворисийлиги умумлаштирилганда, рухий-маънавий етуклик, баркамол инсон -уткир акл, теран хис - туйгулар, уткир сезиш кобилияти, идроки ва юксак фазилатга эга булган инсон эканлиги маълум булади. Комил шахс фазилатларида киши аклни худа-бехуда нарсаларга сарф этмаслиги, хар бир

129

сузи акл ва одоб тарозисида тортилиб, мулохазаси эътикодига монанд булмоги, бажарган хар бир ишидан афсус чекмаслик учун одоби билан бошкаларга намуна булмоги ва ажралиб турмоги лозим.

REFERENCES

1. Назаров ^Н. Истиклол даври узбек фалсафаси: узгариш янгиланиш жараёни // Узбек фалсафаси тарихи (III жилд). - Тошкент.: Мuharrir, 2020. -Б.424. // Nazarov K.N. Uzbek philosophy in the period of independence: the process of change and innovation // History of Uzbek philosophy (Volume III). - Tashkent .: Muxarrir, 2020. - S.424.

2. Ислом энциклопедияси.-Тошкент.: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2004. -Б.603. //Islamic Encyclopedia.-Tashkent.: National Encyclopedia of Uzbekistan, 2004.-P.603.

3. Абу Х,омид Газзоли. "Кимёи саодат". Рух хакикати.-Тошкент.: Адолат, 2005.37-бет // Abu Hamid al-Ghazali. "Kimyoi Saodat". The truth of the soul. -Tashkent.: Adolat, 2005. p.37

4. Усмонов Ж. Абдулла Авлонийнинг фалсафий карашлари // Узбек фалсафаси тарихи (III жилд). - Тошкент.: Мuharrir, 2020. -Б.303 // Usmonov Zh. Philosophical views of Abdulla Avloni // History of Uzbek philosophy (Volume III). - Tashkent.: Muharrir, 2020. - P.303.

5. Абдурашидов З.Туркистон жадидлари ва миллий гоя таргиботи. "Жадид маърифатпарварларининг миллий таълим, матбуот, адабиёт ва санъатни ривожлантиришга кушган хиссаси ва унинг Миллий гоя таргиботидаги ахамияти" мавзуидаги Республика илмий-амалий анжумани материаллари 2016 йил 15 апрелъ. -Тошкент.:2016.-Б.30.

6. Авлоний Абдулла. Танланган асарлар. 2-жилд. - Тошкент.: Маънавият, 2006. - Б.218. // Avlony Abdullah. Selected works. Volume 2 - Tashkent.: Manaviyat, 2006. - P.218.

7. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.