Научная статья на тему 'Лидерские взгляды Махмудходжи Бехбуди'

Лидерские взгляды Махмудходжи Бехбуди Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
157
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
джадидизм / образование / молодежь / статья / социализация / психология / просвещение / идеи / взгляд. / jadidism / education / youth / article / socialization / psychology / enlightenment / ideas / look.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Отабекхожа Собитов, Бахтиёрджон Носиров

В этой статье описывается научная и политическая деятельность Махмудходжи Бехбуди в начале ХХ века, воспитание молодежи, важность старых методологических школ, созданных на основе движений джадидов, психологические подходы к обучению молодежи в процессе социализации, психологические особенности статей и работ Бехбуди, а также комментарии к лидерским взглядам Бехбуди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Leadership views of Mahmudkhoja Behbudi

This article describes the scientific and political activities of Mahmudhoja Behbudi in the early twentieth century, the education of young people, the importance of old-fashioned schools based on the Jadid movement, the psychological approaches to educating young people in the socialization process, the psychological features of Behbudi’s articles and works, as well as comments on Behbudi’s leadership views.

Текст научной работы на тему «Лидерские взгляды Махмудходжи Бехбуди»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Leadership views of Mahmudkhoja Behbudi

Otabekhoja SOBITOV1, Bakhtiyorjon NOSIROV2

Tashkent State Pedagogical University National University of Uzbekistan

ARTICLE INFO

Keywords:

jadidism,

education,

youth,

article,

socialization,

psychology,

enlightenment,

ideas,

look.

ABSTRACT

Article history:

Received May 2021 Received in revised form 20 May 2021 Accepted 15 June 2021 Available online 15 July 2021

This article describes the scientific and political activities of Mahmudhoja Behbudi in the early twentieth century, the education of young people, the importance of old-fashioned schools based on the Jadid movement, the psychological approaches to educating young people in the socialization process, the psychological features of Behbudi's articles and works, as well as comments on Behbudi's leadership views.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Махмудхужа Бехбудийнинг лидерлик царашлари

Калит сузлар:

жадидчилик, таълим, ёшлар, мацола,

ижтимоийлашув,

психология,

маърифатпарвар,

гоялар,

цараш.

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада ХХ аср бошларида Махмудхужа Бехбудийнинг илмий-сиёсий фаолияти, ёшлар таълим-тарбияси, жадидчилик харакатлари асосида яратилган эски усул мактабларининг ахамияти, уша даврларда ижтимоийлашув жараёнларида ёшлар тарбиясига царатилган эътиборнинг психологик ёндашувлари, Бехбудийнинг ёзиб цолдирган мацолалари ва асарларида илгари сурилган гоялар ва царашларининг психологик хусусиятлари, шунингдек Бехбудийнинг лидерлик царашлари хацида фикр-мулохаза-лар билдирилган.

1 1st year student, Tashkent State Pedagogical University. Tashkent, Uzbekistan. E-mail: sobitov572@gmail.com.

2 Basic doctoral student of the National University of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan. E-mail: baxtiyornosirov101eo@gmail.com.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

Лидерские взгляды Махмудходжи Бехбуди

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

джадидизм, образование, молодежь, статья,

социализация,

психология,

просвещение,

идеи,

взгляд.

В этой статье описывается научная и политическая деятельность Махмудходжи Бехбуди в начале ХХ века, воспитание молодежи, важность старых методологических школ, созданных на основе движений джадидов, психологические подходы к обучению молодежи в процессе социализации, психологические особенности статей и работ Бехбуди, а также комментарии к лидерским взглядам Бехбуди.

Тарихдан маълумки, х,ар цандай даврда х,ар бир миллатнинг миллий-маънавий манфаатлари, цадриятлари, эрк ва озодлигининг жонкуяр химоячилари, фаол таргиботчилари майдонга чициб, турли зиддиятли ва кескин вазиятларга царамасдан, уз фидойилиги, ташаббускорлиги билан миллат равнацига, абадиятини таъминлашга мухим хисса цушиб келади. Хусусан, узбек халцининг бу жихатдан фахрланадиган тарихий сиймолари бир суз билан айтадиган булсак миллат лидерлари нихоятда куп. ХХ аср бошларида Узбекистон тарихи, маданияти ва маърифати сахнасидаги жараёнларни шиддатли харакатлантирган миллат-парварлар ана шундай юксак ифтихор бахш этувчи лидерлардир. Шу боисдан хам юртимиз рахбари Шавкат Мирзиёев 2020 йилнинг 24 январида Олий Мажлисга Мурожаатномасида бу борада алохида тухталиб, жумладан шундай деди: "Биз жадидчилик харакати, маърифатпарвар боболаримиз меросини чуцур урганиши-миз керак. Бу маънавий хазинани цанча куп ургансак, бугунги кун да хам биз ни ташвишга солаётганжуда куп саволларга тугрижавоб топамиз. Бу бебахо бойликни цанча фаол таргиб этсак, халцимиз, айницса, ёшларимиз бугунги тинч ва эркин хаётнинг цадрини англаб етади".

Мана шундай маърифатпарварлардан бири Туркистон халцининг миллий цахрамони, жадидчилик харакати лидерларидан, жамоат, маданият ва маориф арбоби, биринчи узбек драматурги, миллий театр муассиси, улуг матбуотчи, адиб, таржимони Махмудхужа Бехбудий номи фацатгина Туркистон зиёлиларига эмас, балки мамлакат сархадларидан ошиб, Осиё ва Европанинг купгина мамлакатларида хам маълум ва машхур.

1905 йил арафасида Бехбудий замонасининг кузга куринган зиёлиси булиб танилди. 1912-1913 йилларда Бехбудий Самарцандда "Самарцанд" газетаси, "Ойна" журналига асос солади. У 1914 йилда яна Туркия, Мисрга бориб, у ердан мухим китоблар, уцув цулланмаларини олиб келади, янги усулдаги мактаб дастури устида ишлашга киришади.

Махмудхужа Бехбудий адабиёт, тарих фанлари цатори сиёсатшунослик билан хам жиддий шугулланади. Рузнома ва ойпомалардан жахонда содир булаётган сиёсий воцеалар билан яциндан танишиб боради. У Маккага бориш мацсадида араб тилини урганишга киришиб, ислом тарихи ва назарияси билан шугуллана бошлайди. 1902 йилда Маккага бориб, хужа ва муфти унвонларига эга булиб цайтади. Сунгра Цозон ва Уфа шахарларида булиб, Оврупо маданияти билан хам цизицади. Уша даврдаги Цозон, Оренбургда чицадиган араб имлосидаги журнал ва

Жaмият вa инновaциялap - Общecтво и инновaции - Society and innovations Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

гaзeтaлap билaн xaмкоpлик килaди. Унинг ;aTOp мaк;олaлapи xaм мaзкyp жypнaл вa гaзeтaлap чи^ боmлaйди. Maктaб, мaоpиф, мaдaният, мaъpифaтпapвapлик FOялapининг тapFиботи ушбу мa;олaлapнинг мapкaзидa тypapди. "Gиëcий, ижтимоий фaолияти, билимининг квнглиги жиxaтидaн у ma зaмондa Typ^c^H-дaги жaдидлap оpacидaн уи.ra твнг кeлa олaдигaни бyлмaca paк" дeб ëзaди Фaйзyллa Хyжaeв.

Бexбyдий томондaн илгapи cypилгaн FOялapнинг acоcий эътибоpи илм олишга, ëmлapни чeт тиллapни ypгaнишгa Typкиcтон зaмини мycтa;иллигигa эpиmиmгa тypтки мyжaccaм бул^н. Typкиcтон ëmлapини тaълим-тapбияcи мacaлacи Бexбyдийни xaм чy;yp к^йгуга cолгaн. Ёmлap тa;диpини бeвоcитa миллaт тa;диpигa боFлaгaн. Mиллaтнинг тapaккий этиши ë^ йу; булиб кeтиmи у^б кeлaëтгaн ëm aвлоднинг илм-мaъpифaти, мaкcaд-мacлaгигa чaмбapчac богли; дeб Xиcоблaгaн. Ушбу yлyFвоp FOялapини, мухим aмaлий кapоpлapини жaмиятгa cингдиpиб, бapчaни xaйpли тaшaббycлapгa, иcлоxотлapгa yндaгaн. Maъpифaт-пapвap уз кapamлapи вa кaЙFyлapини "ЁmлapFa мypожaaт", "Myxтapaм ëmлapFa мypожaaт", "Икки эмac, тypт тил лозим", "Эxтиëжи миллaт", "Mиллaтлap кaндaй тapaккий этapлap?" габи кyплaб мaколaлapидa, aдaбий мaнзyмaлapидa aник тaxлилий мaълyмотлap acоcидa, paкaмли кypcaткичлap билaн чyкyp вa тaъcиpчaн ëpитиб бepгaн.

Жyмлaдaн, Бexбyдий узининг "Myxтapaм ëmлapFa мypожaaт" номли мaколacидa шyндaй xитоб килaди: "Myxтapaм биpодapлap! Бapчaмизгa офтобкби paвшaн вa aëндypки, мaкотиб - тapaщийнинг бошлaнFичи, мaдaниятвa caодaтнинг дapвозacидyp. X,ap миллaт энг aввaл, мaкотиби ибтидоийини зaмончa илох этиб кyпaйтypмaгyнчa тapaщий йyлиFa киpyб мaдaниятдaн фойдaлaнмac. Maдaнияти XOзиpaдaн мaxpyм ;олуб, caноeъ вa мaоpиф caлоxи илa кypоллaнмaгaн миллaт sca, дyнëдa pоxaт вa caодaт юзини кypолмac. "Myбоpизaи xaëт" мaйдонидa мyтлaкко мaFлyб бyлyp, оëкклap оcтидa эзилyp, диний, икктиодий ишлapдa yзгaлapнинг acиpи булуб, боpa-боpa миллият вa диëнaтини xaм кyлдaн бepyp. Ан ушбу йyллap илa оxиpи мaxв вa нобуд булуб кeтap". Дapxaкикaт ушбу мaколaдa этеи ycyn мaктaблapигa ypFy кapaтилиб, caодaтнинг вa мaдaниятнинг дapвозacи дeб "мaктaб"гa ypFy бepилгaн, шyнингдeк ëm aвлодни тaълим тapбияcигa, yлapни миллaтини ceвyвчи xaкикий лидepлapгa эътибоp зapypлиги xaкидa фикpлap билдиpиб утилган. Шyнингдeк "Gaмapкaнд" гaзeтacидa '^хт^жи миллaт" номли мaколacидa: "Бошккa миллaтлapгa кapaлca кypилypки, мyнтaзaм мaктaблapи боp вa aввaл мaктaбдa диний илм ycтидa дyнëвий илм вa фaнлap xaм yкилyp. Чунки дyнëдa тypмок учун дyнëвий фaн вa илм лозимдyp. Зaмонa илми вa фaнидaн бeбaxpa миллaт бош; миллaтлapгa поймол бyлyp. SD caHa мyкaддaмги зaмондa, биз тypкиcтонлилap якк вa тaнxо яшaб, бошккaлap илa мyомaлa вa мyноcaбaтимиз йу; эди. Энди зaмон yзгapиб, бош; миллaтлap илa мaxлyт булдук, шapиъaт вa уз ypфимиз yc^ra ;онун вa Овpyпо одaтигa итоaт ккилмощa мaжбypмиз. ... xyлоca, мaктaбимиз, дуконимиз, коpxонaмиз, мaдpacaмиз вa xap нимapcaмизни зaмончa илохилозимдyp. Вaллоx xap нимapca кyлдaн кeтap, биздa мyздypликдaн бош; хбч иш колмac. Биp у куш, дукон вa capойни ишлaтмоFa xaм илми зaмоний вa зaмонa шумлигини билмо; лозим", дeгaн фикpлapи yma дaвpдa Typ^cTOH axолиcини мaъpифaтли ;илиш биpинчи ypиндa миллaтнинг эxтиëжи бyлмоFи лозим

liiiSfipnfP

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

-<*••• Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

эканлигини ушбу мацоласида таъкидлайди. Ушбу мацола орцали маърифатпар бобомиз Туркистон ёшларини тарбиясига ижтимоий-психологик ёндашган.

Бехбудийнинг мацолаларида асосий гоя - бу Туркистон замини ахолисини айнан ёшларни ижтимоийлашув жараёнида бирлашиш лозимлигига ургу берган. Жумладан, машхур романнавис ёзувчи Герман Мелвилл шундай таъкидлайдики, "Биз, фацат узим из учунгина яшай олмаймиз, бизнинг хаётимиз бошцаларнинг хаёти билан бир-бирига минглабришталар билан чамбарчас боглангандир" деган гоявий фикрлари Бехбудий томонидан илгари сурилган гоялар ва жадидчилик харакатларига хамохангдир. Психологиянинг тармоцларидан бири булган ижтимоий психологиянинг асосий мохияти ва замини хам аввало инсон маърифатидур.

Бехбудийнинг аксар мацолалари ва асарларида шахс ва жамият уртасидаги муносабатлари, ёшларни эртанги кунда муносиб авлод булиб вояга етиши, шунингдек таълим-тарбияга ургу бериб, ёшларни диний илмлардан ташцари дунёвий илмларини олишга хам кенг даъват этган. Бундан ташцари Бехбудий яшаган ХХ асрда ижтимоийлашув юцори жараёнда булгани инобатга олиб, "Психология" фанида илгари сурилган аввало шахсга эътибор царатиилган булиб, Бехбудий цаламига мансуб мацолаларда хам ушбу цадриятлар айни мужассамдир. Маърифатпарварнинг мацолаларида инсон - бу жамиятнинг бир аъзоси сифатида цараб, турли хил узаро муносабатлар доирасида бирдамликда, хамжихатликка чацирилган.

Бехбудий жадидичилик харакатларидаги фаолиятида хам шахснинг шаклланиш жараёнига шахслараро муносабатлардан ташцари жамиятдаги мавжуд сиёсий доиралар ва мафкуравий царашлар хам катта таъсир курсатган.

Бундан ташцари, Бехбудийнинг "Самарцанд" газетасида илгари сурилган "Миллатлар цандай тарацций этарлар?" мацоласида: "Хулоса, хар миллатни уламоси, ахли цалами миллатучун суйлар, ёзар ва хавоижи миллийа ва замонияни уз миллат мансубасига билдирарлар. Зам она агниёлари уз миллатларини замонийча кераклиги йулинда оцча сарф этарлар, масалан, янгиусулда замонавий мактаблар бино этиб, замонийча одам тайёрламоцучун харакат этарлар", дея уша даврда янги усул мактабларининг ривожлантириш ва маърифат орцали ёшларни турли ёт йуллардан ва касблардан озод цилиш хацидаги фикрлари бугунги кунда хам ахамиятини йуцотмаган.

Хулоса сифатида шуни айтиш жоизки, жадидчилик харакатининг Туркистон заминида вужудга келиши, ушбу харакатга миллатпарвар боболаримиз фаолият юритиш хам бежиз эмас албатта, уша машум даврда Туркистон угил-цизларини илм-маърифатдан узоц цилиш, мактаблар, мадрасаларни ёпиб илмсиз цилиш мафкураси кенг тарцалган вацтда "уруш майдони"га миллатпарварлар илм-маърифати билан курашдилар, шундай жараёнларда фаол иштирок этган маърифатпарварлардан бири ва ташаббускори Махмудхужа Бехбудийнинг шундай огир шароитларда хам ёшларга таълим беришга булган "чацирицлари", ёшлар тарбиясига царатилган "царашлари"ни цурцмасдан эълон цилиб, маълум бир маънода ёшларни Туркистон замини мустациллика олиб чицишда рухий тайёрлади десак муболага булмайди. "Самарцанд" газетаси, "Ойина" журналида эълон цилинган мацолаларида ёшларни илмга булган рагбатини олишишга царатилган даватдир. Огир булган бир шароитга царамасдан ахолини айницса ёшларни

Жaмият вa иииовaциялap - Общecтво и инновaции - Society and innovations Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

ижтимоийлaшyв жapaëнлapидa фaол булиши нaкaдap мyxимлигигa aлоxидa axaмият кacб этгaн.

Tapиxнинг зиддиятли вa кecкин вaзиятлapидa эpк вa озодлик, илм вa мaъpифaт учун кypam мaйдонигa чи;иб кeлгaн aлломa юкоpидaги кaби ;apam-лapини "Пaдapкyш" дpaмacидa xaH caнъaткоpлик билaн a^ эттиpгaнки, мaзкyp acap уз дaвpидaнок тeaтp caxнaлapини зaбт этиб, жaмиятгa, бутун инcоният кaлбигa, myypигa мaъpифaт ypyFлapини, илм зиëcини cочиб, жоxилиятдaн кочиmгa чоpлaб кeлaди. Бойликкa xиpc куйиш вa очкузликнинг, илмcизликнинг шлбий окибaт-лapини maxc фожeacидa гaвдaлaнтиpгaн мaзкyp дpaмa жaмики инcоният учун мyxим ибpaт мaктaбидиp.

Пpeзидeнтимизнинг 2020 йил 30 ceнтябpдaги "Maъpифaтпapвap жaдидчилик Xapaкaти нaмояндaлapини мyкофотлam тyFpиcидa"ги Фapмонигa мувофи;, миллий тaълим вa тapбия тизимини яpaтиmгa бeкиëc xиcca ;ymraH мyтaфaккиp Maxмyдxyжa Бexбyдий "Буюк xизмaтлapи учун" оpдeни билaн тaкдиpлaнди.

Бу 3ca юpтимиздa yлyF aждодлapимиз xотиpacини aбaдийлamтиpиm, yлapгa Xypмaт ^pcaram ^би xaйpли иcлоxотлap aмaлгa оmиpилaëтгaнидaн дaлолaт бepaди.

ФОЙДЛЛЛИИЛГЛИ ЛДЛБИËTЛЛР РУЙXЛTИ:

1. И. Иcмоиловa, "Ижтимоий пcиxологик" дapcлик, 2013. - Б. 3.

2. M. Бexбyдий, "Gaмapкaнд" гaзeтacи, 1913 йил 30 июль - Б. 898-900.

3. M. Бexбyдий, "Ойнa" жypнaли, 1914 йил, 41-cон. - Б. 970-972.

4. M. Бexбyдий, "Ойнa" жypнaли, 1913 йил, 1-œH. - Б. 12-14.

5. M. Бexбyдий, "Gaмapкaнд" гaзeтacи, 1913 йил 12 июль

6. M. Бexбyдий, "Ойнa" жypнaли, 1914 йил, 21-œH. - Б. 390-391.

7. Myaллифлap, M. Бexбyдий мepоcининг миллий FOя тapFиботидaги axaмияти, Tоmкeнт - 2014. - Б. 10.

8. Фaйзyллa Xyжaeв "Taнлaнгaн acapлapи" 1-том. - Б. 90.

9. https: //uza.uz/uz/posts/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-25-01-2020

10. https://ziyouz.uz/ozbek-ziyolilari/mahmudxoja-behbudiy/.

11. https://www.uza.uz/uz/posts/mahmudxozha-behbudiy-millat-allomasi_191360.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.