Научная статья на тему 'МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙНИНГ МАЪНАВИЙАХЛОҚИЙ ТАРБИЯГА ОИД ҚАРАШЛАРИ'

МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙНИНГ МАЪНАВИЙАХЛОҚИЙ ТАРБИЯГА ОИД ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

246
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
: Махмудхўжа Беҳбудий / жадидлар / География / Ерга оид билимлар / жадид педагогикаси / Махмудходжа Бехбуди / современность / география / знание Земли / современная педагогика / педагогика джадидов

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — З. Б. Аҳророва

Мазкур мақола жадид педагогикаси масалаларига бағишланади. Жадидлар педагогикаси инновацион ғояларини ҳозирги замон педагогикасидаги аҳамияти, Махмудхўжа Беҳбудийнинг табиий фанларга оид қарашлари, География фанининг аҳамияти ҳақида сўз боради. Шунингдек, жадидлар меъросидан ҳозирги замон педагогикасида фойдаланиш масалаларига аҳамият қаратган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Данная статья посвящена задачи педагогики джадидов. Обсуждается значение новаторских идей педагогики древних в педагогике современности, взгляды Махмудходжи Бехбуди на естественные науки, значение географии. Он также уделил внимание вопросам использования древнего наследия в педагогике джадидов

Текст научной работы на тему «МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙНИНГ МАЪНАВИЙАХЛОҚИЙ ТАРБИЯГА ОИД ҚАРАШЛАРИ»

МАХМУДХУЖА БЕ^БУДИЙНИНГ МАЪНАВИЙ- АХЛОЦИЙ ТАРБИЯГА ОИД

ЦАРАШЛАРИ

З. Б. Ахророва

УзМУ Ижтимоий фанлар факультети "Педагогика ва умумий психология" кафедраси

доценти, педагогика фанлари номзоди

АННОТАЦИЯ

Мазкур макола жадид педагогикаси масалаларига багишланади. Жадидлар педагогикаси инновацион гояларини х,озирги замон педагогикасидаги ахдмияти, Махмудхужа Бех,будийнинг табиий фанларга оид карашлари, География фанининг ах,амияти хдкида суз боради. Шунингдек, жадидлар меъросидан х,озирги замон педагогикасида фойдаланиш масалаларига ахдмият каратган.

Калит сузлар: Махмудхужа Бех,будий, жадидлар, География, Ерга оид билимлар, жадид педагогикаси

АННОТАЦИЯ

Данная статья посвящена задачи педагогики джадидов. Обсуждается значение новаторских идей педагогики древних в педагогике современности, взгляды Махмудходжи Бехбуди на естественные науки, значение географии. Он также уделил внимание вопросам использования древнего наследия в педагогике джадидов

Ключевые слова: Махмудходжа Бехбуди, современность, география, знание Земли, современная педагогика, педагогика джадидов

ABSTRACT

This article is devoted to the issues of modern pedagogy. The importance of the innovative ideas of the pedagogy of the ancients in the pedagogy of the present time, the views of Mahmudhoja Behbudi on natural sciences, and the importance of geography are discussed. He also paid attention to the issues of using the ancient heritage in modern pedagogy.

Keywords: Makhmudhoja Bekhbudi, modern times, Geography, Earth knowledge, modern pedagogy, pedagogy djadid

Жадид маърифатпарвар зиёлилари орасида маориф, мактаб ишларини ташкил этиш ва унинг асосларини яратиш ишини бир бутун холда цараб, бу йулда хам куп мувафацциятларга эришган. Ушбу асослар эса уларнинг усули жадид мактаблари учун яратган китоб ва цулланмаларида акс этади. Жадид маърифатпарвар педагоглари орасида Махмудхужа Бехбудий яратган усули жадид рухидаги узбекча ва форсча дарсликлари уз замонасидаёц жуда машхур булиб кетган ва улардан баъзилари цайта нашр этилган. Бехбудий яратган дарсликлар хацида кейинги вацтларда олимларимиз томонидан эълон цилинаётган мацола ва рисолаларда номлари цайд этилиб келинди. Булар 1990 йилда

April, 2023

201

нашр цилинган Б. ^осимов ва У. Долимовларнинг "Маърифат даргалари" номли китобида, Ш.Турдиевнинг 1994 йили "Мулоцот" журналининг 3-4 цушма сонларида эълон цилинган "Махмудхужа Бехбудий" сарлавхали мацоласида А.Алиевнинг "Маърифат" газетаси 1993 йил 16 июнда "Махмудхужа Бехбудий таълим-тарбия хусусида" мацоласи, Н.Авазовнинг 1993 йил чоп этилган "Махмудхужа Бехбудий -маърифатпарвар" номли рисоласида тилга олиниб утилган.

Олимларимиз томонидан келтирилган Бехбудий дарсликлари руйхатига суянган холда, адибнинг уз мухаррирлигидаги "Самарцанд" газети ва "Оина" журналларида доимо сунгги сахифадан жой олган "Усули жадид мактаби учун тайёр китоблар" сарлавхаси остида санаб утилган китоблар руйхатини келтириш мумкин. Булар цуйидагилар:

1. Алифбо мактаби исломия - форсча.

2. Китобат ул-атфол (Болалар учун китоб) - турк ва форсча тилларда.

3. Амалиёти ислом - туркий тилда

4. Мухтасари тарихи ислом - узбек тилида.

5. Мунтахаби жугрофияи умумий - туркий тилда.

6. Мадхали жугрофияи имроний - Мухтасари жугрофияи Русий- форс ва узбек тилларида.

Ушбу руйхатдан ташцари БДосимовнинг "Ёшлик" журналида эълон цилинган "Карвонбоши" мацоласида татар ёзувчиси Олимжон Иброхимовнинг сузларини келтиради. Унда шундай дейилган: "...дарсликларимиз оламинда Истанбулли Ахмад Мидхатнинг "Хожа аввал"и, бизнинг "Муаллими аввал"имиз урнина аларнинг Хужа Бехбудийлари "Адиби аввал"лар ёзгонлигин..." айтиб утади. Бундан ташцари Н.Авазов узининг "Махмудхужа Бехбудийнинг ижодий меъроси" номли диссертациясида Бехбудий китоблари руйхатига 1918 йилда яратилган "Х,исоб" номли китобни хам келтиради. Юцоридаги далилларга суянган холда айтиш мумкинки, Бехбудийнинг "Адиби аввал" ва "Х,исоб" номли дарсликлари хам мавжуд булган. Лекин халигача бу китоблар илмий жамоатчилик томонидан топилган эмас. Бехбудий дарсликлари тартибини юцорида номлари келтирилган олимларимиз томонидан тузилган руйхатларга ва Бехбудийнинг узи санаб утган китоблар руйхатига суяниб, уларни цуйидагича келтириш мумкин:

1. Алифбо мактаби исломия. - 1904 йил. форс тилида. 40 сахифа, 15 тийин.

2. Мадхали жугрофияи имроний - Мухтасари жугрофияи Русий (Ахоли жугрофиясига кириш). - 1905 йил, форс тилида, 88 сахифа, 45 тийин.

3. Мунтахаби жугрофияи умумий (+исцача умумий жугрофия).

- 1906 йил, 124 сахифа, 75 тийин.

4. Китобат ул-атфол (Болалар учун китоб). - 1908 йил. биринчи нашри, 1914 йил, иккинчи нашри, турк ва форс

April, 2023

202

тилларида, 36 сахифа, 15 тийин.

5. Амалиёти исломия - 1908 йил, турк тилида, 36 сахифа, 15 тийин.

6. Мухтасари тарихи ислом (Исломнинг кискача тарихи). - 1909 йил, узбек тилида, 38 сахифа, 15 тийин.

7. Х,исоб. - 1918 йил. (Ушбу "Х,исоб" номли китоб хакидаги маълумотни Н.Авазовнинг "М.Бехбудийнинг ижодий мероси" диссертациясига ёзилган авторефератидан олдик. 1995 йил, 17 февраль, 12-бет.).

Юкорида БДосимовнинг "Карвонбоши" маколасида айтилган "Адиби аввал" дарслигини етарли даражада асосланмаганлиги, Бехбудийнинг узи ва бошка олимлар томонидан кайд этилмаганлиги учун уни китоблар руйхатига онгли суратда киритмадик. Муаллиф- нинг уз китоблар руйхатида "Мадхали жугрофияи имроний ва Мухтасари жугрофияи Русий китобларини тире билан битта тартибда беради. Демак, ушбу китоблар икки номдаги битта китоб дейиш мумкин.

Биз олиб борган изланишларимиз натижасида Россиянинг Москва шахридаги бош кутубхона фондида сакланаётган Бехбудийнинг "Мунтахаби жугрофияи умумий" китобидан нусха кучиртириб келтирдик ва Бехбудийнинг набираси, Самарканд Давлат университети профессори Надимхон Бехбудий шахсий кутубхонасида сакланаётган "Китобат ул-атфол" номли дарсликларини топиб, тадкик килишга муваффак булдик колган дарсликлар хакида эса Бехбудийнинг узи "Оина" журнали ва "Самарканд" газетида берган таърифларига суянган холда уз мулохазаларимизни баён этамиз.

М.Бехбудий жугрофияга оид икки китоб ва бир неча маколлар ёзган. Булар "Мунтахаби жугрофияи умумий" ва "Мадхали жугрофияи имроний", деб аталади. Ушбу маколага оид "Жугрофия илми", "Жугрофия чист" , "Тарих ва жугрофия" каби йирик маколалари мавжуд. Бундан ташкари, муаллиф бу мавзуда уша давр матбуотида тез-тез мурожаат килиб турган.

"Мунтахаби жугрофияи умумий" Бехбудийнинг биринчи жугрофий китоби саналади. Китоб муаллиф таъкидлаганидек, усули жадид мактаблари шогирдлари учун яратилган. Дарслик муковасида Китоб "Мунтахаби жугрофияи умумий" ва намунаи

1 Т"» • • и и и и II и ' II

жугрофия. Риёзий, тарихий, имроний, русий, сиёсий ва татбикот диния ва фанния деган сузлар билан бошланади. Ушбу ёзувлардан шуни англаш мумкинки, китоб мактаб шогирдларига содда ва тушунарли тилда энг умумий жугрофий билим бериш учун яратилган. "Бисмиллохир Рахмонир Рахийм", деб бошланувчи суз бошида муаллиф ушбу дарсликни яратиш учун "...туркий, арабий, форсий, русий лафзларга тасниф булган утуз кадар кадим ва жадид китоб ва арасоил жугрофия, хайъат, риёзий, тарихий, табиийлардан муътабар нусха ларини куриб чикиб, улардан ижодий фойдаланиб, "жам ва тартиб" килганлигини баён этади. Муаллиф жугрофий китобини уз сарф-харажати эвазига яратилганлигини кайд этиб утади ва бу ишдан максади ахли ватанга курсатган бир

April, 2023

203

xu3MaTuMgup, geftgu. Kmo6xoHnapra Mypo^aaT этн6, arap Kuro6ga 6upop 6up RaMHHnHR RypcaHrH3, an6aiTa, 6u3ra Mypo^aaT этннг, moag 6y cronapHuHr Maopu^ Tapa^ueTura xroMaraHrrogup, geftgu. Eex,6ygHHHHHr ^yrpo^HH khto6h 103 6eTgaH H6opaT 6ynu6, yHra ep mapuHHHr xapmanapu unoBa ^unuHraH. MaB3ynap 6upuH-KeTuH ogguft ^yrpo^HH TymyHnanapgaH acTa-ceKHH puBO^naHu6 6opagu Ba khhhk-khhhk Ma^onanap Tap3uga xan^oHa ycny6ga 6aeH этнпagн. ^onaBepca, khto6 ycy-u ^agug morapgnapura Myn^annaHu6 apam-raH-uru ynyH xaM ogguft u6opanapgaH, ypuHnu

1 u T-i s— \j

yxmaramnapgaH ^oftganaHumra xapaKaT ^unuHraH. EyHu 6u3 MaB3y-apra ^yHunraH capnaBxanapgaH ^yrpo^uH kuto6uhu y3 cap^-xapa^ara эвaзнгa apaTunraHnuruHu ^aftg этн6 yTagu Ba 6y umgaH Ma^cagu axnu BaTaHra KypcaTraH 6up xu3MaTuMgup geftgu. KuTo6xoHnapra Mypo^aaT этн6, arap Kuro6ga 6upop 6up KaMnunuK KypcaHru3, an6aTTa, 6u3ra Mypo^aaT этннг, moag 6y cronapHuHr Maopu^ Tapa^ueTura xroMaTuHrrogup, geftgu. Eex6ygнftнннг ^yrpo^uft kuto6u 103 6eTgaH u6opaT 6ynu6, yHra ep mapuHuHr xapuTanapu unoBa ^unuHraH. MaB3y-ap 6upuH-KeTuH ogguft ^yrpo^uft TymyHHanapgaH acTa-ceKuH puBo^naHu6 6opagu Ba kuhuk-kuhuk Ma^onanap Tap3uga xan^oHa ycny6ga 6aeH этнпagн. ^onaBepca, kuto6 ycy-u ^agug morupgnapura Myn^annaHu6 apam-raH-uru ynyH xaM ogguft u6opanapgaH, ypuHnu yxmaTumnapgaH ^oftganaHumra

T~i f" \J T-i

xapaKaT ^unuHraH. EyHu 6u3 MaB3y-apra ^yftunraH capnaBxanapgaH xaM KypaMu3. Ey-ap: "^yrpo^ua ^anoH naftgo 6ynraH?", "TypKucTOH goHumMaHgnapu", "^yrpo^ua y^uMo^HuHr Hat^u", "^yrpo^ua y^yMo^ MycynMoHnapra no3uMgyp", "Эcкн Ba aHru goHumMaHgnap", "^Hru xy^aMonapHuHr cy3napugaH HaMyHanap", "EpHu maK-u", "XyKaMonap ^aBnuna EpHu roMano^nuruHu anoMaraapu", "Tof Ba coftnap EpHu

_ II II T ' II

MMano^nurura 3apap ^unMaftgyp , Ep aft-aHraHga ycTugarunapHuHr ft^u-Mac-uru Ka6u. ym6y capnaBxanap ocTuga эca 6y u-MHuHr a^a—uru, yHu 6uhmo^ gyHeHu 6нпнmнннг KanuraapugaH 6upu экaнпнгннн 6apna ganuny uc6oraap 6u-aH 6aeH этagн. Mya-nu^ ^yFpo^ua u-Muga myxpaT ^o3oHraH onuM-ap xa^uga ranupraHga, a-6aTTa, TypKucToH ynaMonapuHu Mexpy Myxa66aT 6u-aH Tu-ra o-agu. "TypKucTOH ynaMonapuHu xaMMacuHu axBo-u Ba TacHu^oraHu e3Mo^ -o3um 6y-ca, ym6y KuTo6uMu3gaH xaM KaTTapo^ kuto6 TaftepnaMo^ KepaK 6y-agyp , geftgu. YHgaH cyHr эca TypKucToH ynaMonapuHuHr HoM-apuHu KenTupu6 yTagu. Ey-ap: KyparoHuft CaMap^aHguft (Mup3o ynyF6eK), MyxaMMag Xy^aHguft, A-u 6uh Mo^apoB yF-u ^acaH, A6gyraa OapFoHuft, A6y PaftxoH Xopa3Muft, FuecugguH CaMap^aHguft, FuecugguH MyxaMMag ^upoTuft, MyxaMMag OapFoHuft, A6py ^upoTuft, A6y Ca^g CaM^oHuft, A6gypa33o^

CaMap^aHguft, Mup A6gy-KapuM Ha^apuft.... Myannu^HuHr ym6y ^y3anonapHu Tu-ra o-umgaH Ma^cagu, TypKucToH ax-uHuHr my KyHrana Ha ^agap u-My yp^oHra omHo-uruHu Ba xaTTo 6yryH gyHeu o-aM y-apHuHr u^ognapugaH 6axpaMaHg 6yпгaнпнгннн Ky3-Ky3 ^unum эgн. Ey ^yFpo^ua u-mu 6u3 ynyH aHru-uK эмac, 6a-Ku y 6u3HuHr 6o6oMepoc нпмнмнзgнp, geraH ^uKpHu u-rapu cypagu. EyryHru нпмcнзпнк axBo-u эca

April, 2023

204

MycTa6ugnuK cuecaTu ca6a6 экaнпнraнн umopanap 6unaH KypcaTumra xapaKaT Kunagu. "OBpyno e PycuaHu 15 amap 6up morupgu 6h3hh 50 amap caBgorap e MynnanapuMu3gaH gyHe hhmh TyFpucuFa axmu xa6apgopgup", geftgu Myannu^ KyftuHu6. ByryH axnu gyHe Tenerpa^, Tene^OH, xap xun MamuHanap uxrapo Kunu6, TapaKKueTra M3 TymoKgaKu, 6u3HHHr TypKHCTOH MycynMOHnapu xanu xaM "Ep xyKy3 moxura, xyKy3 6anuFra, 6anuF cyBra, cyB xaBOFa, Ka30-Ka30" , geraH aBOMOHa xaen 6unaH ropu6gunap, geftgu. Bex6yguHHuHr 6y cy3napu Ha^aKaT ym6y kuto6 Myn^annaHraH MaKTa6 morupgnapura aftTraH 6y Hapca 6anKu, 6yTyH TypKucTOH axnuHu yftnaHrapaguraH MacananapgaH 6upu эgн. Ep xaKugaru Kapamnap gouMO ukku xun uxTuno^ 6unaH gaBoM этн6 KenraH. Myannu^ 6yHu KyftugaruHa KenTupagu: "Ba^u ynaMonapHu KuTo6napura Ep cokuh, aHru ynaMonapHu кнто6napнFa Ep aftnaHagyp, ge6 TatKug Kunagyp", geftgu. ym6y MacanaHu oftguHnamrapum ynyH Myannu^ guHuft 6unuMnapHuHr nupnapugaH 6ynraH xa3paT umom Fa33onuftra Mypo^aaT этagн, yHuHr acapnapuga xaM ep xyKy3 ycTuga Typagu, geraH ranHu acno ynpaTMaft, 6anKu, Ep xaBora MyannaK TypraHnuruHu Huc6aT 6epraHuHu aftTu6 yTagu.

Bex6yguft ^yrpo^uft xogucanapHu 6aeH этap экaн, yHuHr TymyHapnu 6ynumu ynyH ypuHnu Ba Ku3uKapnu yxmaTumnap Tonagu. OKu6aTga, 6y yxmaTumnap 6onanap OHrura Te3 eTu6 6opumura ca6a6 6ynagu. MacanaH, "Tof Ba coftnap EpHu MManoKnurura 3apap KunMaftgyp" capnaBxacu ocraga 6epunraH MaKonaga "Ep una tofhu Huc6aTu myHgaftgupKu, 6up KaTTa TapBy3 ycTura 6up goHa Kopa KyMHu KyftunraHugeK, atHu epHu 6up TapBy3 $apa3 Kunca yH MuHr ra3nuK 6anaHg tof ohu onguFa 6upo goHa Kopa KyMgeK..." , geraH Ku3uKapnu yxmaTum Kunagu. "Ep afinaHraHga ycTugarunapHu ^Ka^Mac-mru" capnaBxacu ocTuga 6aeH KunuHraH ^uKpnapga эca, KO3yKFa 6oFna6 KyftunraH OTgeK, EpuMu3 MapKa3 fflaMcua aTpo^uFa OHuft ^O3u6a apKOHuHu yзyнnнкнFa Kapa6 aftnaHu6 y3OK KeTapMaftgyp", geraH ypuHnu xaM MamuKnu yxmaTum acaftgu. "Xapma" capnaBxacu ocTuga, 6y ^yFpo^uft aTaMaHu TymyHTupap экaн yHu, "OgaMHu maKnu Ba xaft^aTu HaKagap KaTTa e HuxoaT KUHUK KMnu6 KypcaTMOK cyBpaTu Kumunapra MyMKuHnurugeK uhm axnura epHu maKnuaTu ucTaraHnapuna KKHUK KUHU6 KypcaTMOK MyMKuHgup" ge6 xapuTa xaKuga TymyHna 6epagu.

Bex6yguft н6тнgонft gaBpgaH 6omna6 uHcoHuaT Tapuxuga pyft 6epraH Mamxyp BOKeanap xaKuga Ma^nyMOTnap 6epumra xapaKaT Kunagu Ba caHanap acHocuga 6y BOKeanapHuHr TapTu6uHu Ty3u6 nuKagu. MacanaH, 2920 caHaga gexKOHnuK ac6o6u acanraHu, 2723 caHaga 3aftTyH gapaxTu экнnгaнн, 2725 caHaga nu6oc tukuhmokhuk 6omnaHraHu... Xyggu MaHa myHgaft BOKeanap 6aTa^cun 6aeH этнnagн. Myannu^ ym6y gapcnuKna gyHeHuHr Typnu TyMaH xogucanapu xaKuga KynpoK Ma^nyMOTnap 6epumra xapaKaT Kunagu. "^yHeHuHr OK^anapu" capnaBxacuga gyHe nynnapu xaKuga Ku3uKapnu Ma^nyMOT 6epagu. MacanaH, TaHra (KyMym), Tunna (onTyH)- Byxopo, TaHra (KyMym) - XuBa, Kungop (KyMym) - ^uHg, pynua (KyMym) -a^foh, ^upoH (KyMym) - Эpон, ^h (KyMym) - ^noH, ^upa (onTuH) -

April, 2023

205

Усмоний, фунт (стерлинг) - Англия, Франк (кумуш) - Франсия, Марк(кумуш) -Германия, Дуллар (кумуш) - Америка ... каби.

Дарслик сунгрогида "Муаллифдан эълон" ёзуви остида Бехбу- дийнинг узи яратган китоблари хацида мълумотлар берилган. "Алифбо мактаби исломия" эълонида "Болалар учун усул жадида узра форсий тилга цирц сахифалик бир китобчадур. Рицъий хат ила 4-5 цалам хат уткарилиб узимиз табъ ва тахрир этганмиз" , деб ёзади ва унинг бахосини хам курсатиб утади. Бундан шу нарса куринадики, Бехбудий узи яратган китоблари таргиботида, ушбу дарсликларидан хамунумли фойдалана билган. Китобнингэнг сунгги сахифаларидаШимолий ва ЖанубийАфрика, Оврупо, Австралия, Русия каби мамлакатларнинг хариталари илова цилинган.

Бехбудийнинг "Мунтахаби жугрофияи умумий" дарслиги хусусида шуни таъкидлаб утиш лозимки, муаллиф уз олдига цуйган усули жадид мактабларининг урта синф шогирдларига энг умумий жугрофий маълумот бериш вазифасини уз урнида бажара олган. Юцорида куриб утганимиздек, бу китоб нафацат мактаб шогирдлари, балки Туркистоннинг барча афкор оммаси учун хам цулай бир цулланма эканини курамиз.

REFERENCES

1. З. Б. Ахрарова (2021). Узлуксиз таълимда педагогик технологияларни цуллаш жараёнлари. Academic research in educational sciences, 2 (NUU Conference 1), 190-194.

2. Ахророва Зебунисо Бахромовна (2019). Алишер Навоии ижоди воситасида баркамол авлодни тарбиялаш. Современное образование (Узбекистан), (3 (76)), 49-53.

3. Бехбудий М. Мунтахаби жугрофияи умумий ва намунаи жугрофия. Самарканд: -Типография Г.И. Демурова.1906 йил,103-бет.

4.Бехбудий М. Болцонми, Вулцон?. Самарканд.-1913 йил.- 30 апрель.

5. Бехбудий М. Тарих ва жугрофия. Туркистон вилоятининг газети.-1908йил.-1декабрь.-№ 90.

6. Хамрокулова, Ш. Э. (2020). Профессиональная направление учеников на уроках географии. География: природа и общество, 1(3).

7. Шахноза Эркиновна Хамрокулова (2021). Узбек маърифатпарвари Абдурауф Фитрат асарларида экологик тарбия масалалари. Science and Education, 2 (11), 11161119.

8. Hamrokulova, S. (2022). Pedagogical-programm implementation of the development of environmental education in higher class pupils of secondary schools. Central Asian Journal of Education and Computer Sciences (CAJECS), 1(4), 52-56.

9. Мухамеджанова, Л. (2021). XIX асрнинг охири XX аср бошларида жадидчиликни вужудга келиши ва унинг миллий уйгониш харакати сифатидаги мохияти. Взгляд в прошлое, (SI-3).

10. Muxamedjanova, L. (2022). Оила цадриятларининг шахс камолотида тутган урни. https://scienceweb.uz/publication/4488

April, 2023

206

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.