Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ – МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТНИ ТАЪМИНЛАШДА ДИНИЙ ҲАМДА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДАГИ ЎРНИ ВА РОЛИ'

МИЛЛИЙ – МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТНИ ТАЪМИНЛАШДА ДИНИЙ ҲАМДА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДАГИ ЎРНИ ВА РОЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
65
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамият / глобаллашув / дин / дунёвийлик / мафкура / дунёқараш / диний билим / диний мафкура / дунёвий мафкура / ғоявий тарбия / постиндустриал жамият / динийлик ва дунёвийлик / society / globalization / religion / secularism / ideology / worldview / religious knowledge / religious ideology / secular ideology / ideological upbringing / postindustrial society / religiosity and secularism.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Байалиев, Джахонгир Кайнарбекович

Мақолада Собиқ тоталитар тузуми барҳам топиб, унинг ўрнида янги мустақил давлатларнинг пайдо бўлиши, бу мамлакатлар ҳудудларида (ҳатто ундан ташқарида ҳам) мафкуравий кураш ғоят кескинлашиб кетди. Бу мафкуравий курашда диний ва дунёвий мафкураларнинг ўз ўрни ва бу мамлакатларда ўзига хос жиҳатлари, хусусиятлари бор. Ҳозирги давр одамининг динга муносабатини ўтиш даврига ёки авлод эътиқодида динийлик ва дунёвийликнинг ҳолати, шаклланиш хусусиятлари, омилларини ўрганиш катта амалий аҳамиятга эга. Динга муносабатнинг ҳолати, ёш авлод дунёқарашида динийлик ва дунёвийликнинг ўрни социологик тадқиқотлар натижасида ўрганилмоқда. Биз ҳам касб-ҳунар коллежлари ва академик лицей ўқувчилари ҳамда олий ўқув юртлари талабалари ўртасида 2021 йил октябрь ойида социологик тадқиқот ўтказдик. Бу муаммоларни холисона, фалсафий таҳлил қилиб, дунёвий ва диний мафкуралар ўртасидаги муносабатни оптималлаштириш, уларнинг ҳамкорлигидан жамият истиқболи йўлида самарали фойдаланиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND ROLE OF RELIGIOUS AND SECULAR IDEOLOGIES IN SOCIAL LIFE IN PROVIDING NATIONAL SPIRITUAL DEVELOPMENT

The collapse of the former totalitarian regime and the emergence of new independent states in its place, the ideological struggle in the territories of these countries (and even beyond) has intensified. Religious and secular ideologies have a place in this ideological struggle and have their own peculiarities and features in these countries. It is of great practical importance to study the state of religion and secularism, the features of its formation, the factors of the modern man's attitude to religion in the transition period or in the generational beliefs. The state of attitude to religion, the role of religiosity and secularism in the worldview of the younger generation is being studied as a result of sociological research. We also conducted a sociological survey in October 2021 among students of professional colleges and academic lyceums as well as university students. By objectively, philosophically analyzing these problems, it is possible to optimize the relationship between secular and religious ideologies, to effectively use their cooperation for the future of society.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ – МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТНИ ТАЪМИНЛАШДА ДИНИЙ ҲАМДА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДАГИ ЎРНИ ВА РОЛИ»

МИЛЛИЙ - МАЪНАВИЙ ТАРАВДИЁТНИ ТАЪМИНЛАШДА ДИНИЙ ХДМДА ДУНЁВИЙ МАФКУРАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ХДЁТДАГИ

УРНИ ВА РОЛИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-731-739

Байалиев Джахонгир Кайнарбекович

Тошкент давлат иктисодиёт университети "Умумий ва аник фанлар" кафедраси доценти, фалсафа фанлар номзоди E-mail: Jahangir2015 @yandex.ru

АННОТАЦИЯ

Мацолада Собиц тоталитар тузуми бардам топиб, унинг урнида янги мустацил давлатларнинг пайдо булиши, бу мамлакатлар уудудларида (уатто ундан ташцарида уам) мафкуравий кураш гоят кескинлашиб кетди. Бу мафкуравий курашда диний ва дунёвий мафкураларнинг уз урни ва бу мамлакатларда узига хос жиуатлари, хусусиятлари бор. Хозирги давр одамининг динга муносабатини утиш даврига ёки авлод эътицодида динийлик ва дунёвийликнинг уолати, шаклланиш хусусиятлари, омилларини урганиш катта амалий ауамиятга эга. Динга муносабатнинг уолати, ёш авлод дунёцарашида динийлик ва дунёвийликнинг урни социологик тадцицотлар натижасида урганилмоцда. Биз уам касб-уунар коллежлари ва академик лицей уцувчилари уамда олий уцув юртлари талабалари уртасида 2021 йил октябрь ойида социологик тадцицот утказдик. Бу муаммоларни холисона, фалсафий таулил цилиб, дунёвий ва диний мафкуралар уртасидаги муносабатни оптималлаштириш, уларнинг уамкорлигидан жамият истицболи йулида самарали фойдаланиш мумкин.

Калит сузлар: жамият, глобаллашув, дин, дунёвийлик, мафкура, дунёцараш, диний билим, диний мафкура, дунёвий мафкура, гоявий тарбия, постиндустриал жамият, динийлик ва дунёвийлик.

ABSTRACT

The collapse of the former totalitarian regime and the emergence of new independent states in its place, the ideological struggle in the territories of these countries (and even beyond) has intensified. Religious and secular ideologies have a place in this ideological struggle and have their own peculiarities and features in these countries. It is of great practical importance to study the state of religion and

731

secularism, the features of its formation, the factors of the modern man's attitude to religion in the transition period or in the generational beliefs. The state of attitude to religion, the role of religiosity and secularism in the worldview of the younger generation is being studied as a result of sociological research. We also conducted a sociological survey in October 2021 among students of professional colleges and academic lyceums as well as university students. By objectively, philosophically analyzing these problems, it is possible to optimize the relationship between secular and religious ideologies, to effectively use their cooperation for the future of society.

Keywords: society, globalization, religion, secularism, ideology, worldview, religious knowledge, religious ideology, secular ideology, ideological upbringing, postindustrial society, religiosity and secularism.

АННОТАЦИЯ

В статье утверждается, что с крушением прежнего тоталитарного режима и появлением на его месте новых независимых государств обострилась идеологическая борьба на территориях этих стран (и даже за их пределами). Роль религиозных и светских идеологий в этой идеологической борьбе и ее особенности в этих странах. Большое практическое значение имеет изучение состояния религии и светскости, особенностей ее формирования, факторов отношения современного человека к религии в переходный период или в поколенческих воззрениях. В результате социологических исследований изучается состояние отношения к религии, роль религиозности и светскости в мировоззрении подрастающего поколения. Также в октябре 2021 года мы провели социологический опрос среди учащихся профессиональных колледжей и академических лицеев, а также студентов вузов. Объективно, философски анализируя эти проблемы, можно оптимизировать взаимоотношения светской и религиозной идеологий, эффективно использовать их сотрудничество для будущего общества.

Ключевые слова: общество, глобализация, религия, секуляризм, идеология, мировоззрение, религиозное знание, религиозная идеология, светская идеология, идеологическое воспитание, постиндустриальное общество, религиозность и секуляризм.

КИРИШ

Узбекистан Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев

таъкидлаганидек: ."Инсон манфаатлари хдмма нарсадан устун" деган оддий ва аник - равшан тамойилни амалга ошириш устувор ахдмиятга эга" [1;4]. Шу

максадда "Ислохотлар ислохотлар учун эмас, аввало инсон учун, унинг манфаатлари учун" деган халкчил го яга таяниб сиёсат юритиш катта ижобий натижаларга туртки булмокда.

Собик тоталитар тузуми бархам топиб, унинг урнида янги мустакил давлатларнинг пайдо булиши, бу мамлакатлар худудларида (хатто ундан ташкарида хам) мафкуравий кураш гоят кескинлашиб кетди. Узбекистондаги холатни характерлаб, республикамиз биринчи Президенти И.Каримов мафкуравий полигонларни ядро полигонларидан хавфлирок, деб бахолаган эди [2;35]. Бу мафкуравий курашда диний ва дунёвий мафкураларнинг уз урни ва бу мамлакатларда узига хос жихатлари, хусусиятлари бор. Янги, дунёвий давлат ва демократик жамият куриш шароитида диний мафкуранинг манбалари, ижтимоий асослари нимадан иборат, дунёвий мафкуралар билан муносабати Собик тоталитар тузуми давридагидан фаркли равишда кандай кечиши, узаро муносабатлари тамойиллари, тенденциялари кандай омиллар билан богликлиги назарий ва амалий жихатдан катта ахамиятга эга. Бу муаммоларни холисона, фалсафий тахлил килиб, дунёвий ва диний мафкуралар уртасидаги муносабатни оптималлаштириш, уларнинг хамкорлигидан жамият истикболи йулида самарали фойдаланиш мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Ушбу тадкикотнинг максади Узбекистон шароитида диний ва дунёвий мафкураларнинг ижтимоий хаётдаги урни ва ролини асослаш. Ушбу тадкикотда асосий методология илмий билишнинг тарихийлик ва мантикийлик, алохидалик, хусусийлик ва умумийлик, анализ ва синтез, индукция ва дедукция методларидан фойдаланилди. Муаллиф хозирги Узбекистон шароитида ёшлар онгида диний ва дунёвий тамойилларининг шаклланиш омилларини, узига хос хусусиятларини ишончли хулосалар чикариш максадида турли гурухга мансуб ёшлар уртасида социологик тадкикот утказди, улар билан сухбатлар олиб борди, узининг кундалик хаётида кузатган тажрибаларидан, материалларидан хам фойдаланди. Махсус ишлаб чикилган суровнома натижаларини бошка материалларга киёсан тахлил килиб, ишончли илмий-назарий хулосалар келтириб чикарилди.

Назарий асос диний ва дунёвий мафкураларнинг узаро таъсирини шакллантириш буйича тадкикот олиб борган С.М. Арифханова, П.Ж. Абдуллахонов, Б.М. Бобожанов, З. Алимова, Т.Карим, В.М. Межуев, Ш. Евкачев, И.Х. Якубов, С.П. Штумпф, И.Б. Цепкова, каби муаллифлари илмий

ишларига мурожаат килинган. Хусусан, Махмуд Хотамий: "Шухбасиз, илохий хушхабар макон ва замон чегарасидан ташкаридадир, лекин биз макон ва замонда мавжудмиз. Демак, бизнинг тушунишимиз ва тасаввурларимиз макон ва замондан ташкарига чика олмайди. Бизнинг илохий конунларни тушунишимиз яратилиш китоби (книга творения) хакидаги тасаввурларимиз макон ва замон билан чегараланган. Билим куйидагича узгаради: кишилар, олимлар бир вакт мобайнида бир тасаввурга эгалар, бошка вактда уларнинг тасаввурлари узгаради ва хатто илгариги идеалларини инкор килиб, янгилари келади" деб асослайди [3;21]. Шу нуктаи назардан ушбу маколаларда диний ва дунёвий мафкураларнинг узаро уйгунлашуви хакида тахлил этилган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Диний таскин берувчилик тамойил бугунги ёшларни мутлако кониктирмайди. Собик тоталитар тизими даврида дин ва диний мафкураларга карши шафкатсиз кураш олиб борилди. Диндорларга нисбатан салбий муносабат шакллантирилди. Художуй кишиларни ижтимоий хаётдан четлаштириш, хеч бир рахбар лавозимларига куймаслик одатдаги хол булиб колди. Бу даврда эълон килинган виждон эркинлиги амалда атеизм эркинлиги эди. Дин билан боглик барча кадриятлар умрини яшаб булган, саркит деб эълон килинди [4;5].

Узбекистон мустакилликка эришгач, эркин демократик жамият куриш имкониятига эга булди. Янги жамиятни халкимизнинг менталитетига, миллий-маънавий хусусиятларига мос, минг йиллар давомида шакллантирилган кадриятларимизга асосланибгина куришимиз мумкин эди. Демак, утмиш меросни тиклаш, миллий-маънавий бойликларимизни урганиш асосида халкимиз маънавиятини янгилаш зарур эди. Динга, диний кадриятларга холисона муносабат хам таказо килинарди. Янги жамият куриш, утмиш меросимиздан самарали фойдалана олиш куп жихатдан динга муносабатимиздан келиб чикар эди. Негаки диний кадриятлар юзлаб йиллар давомида миллий кадриятлар билан шундай чирмашиб кетган ва халкимиз маънавиятининг таркибий кисмига айланган эдики, уларни аник, кескин бир-биридан ажратиб булмайди. Бундан ташкари жамият ва халк ривожланишининг хозирги даражаси, имкониятларни хам хисобга олиш керак эди. Динга муносабатнинг характери кураётган жамиятимизнинг киёфасини куп жихатдан белгилайди. Шу туфайли Узбекистон Республикаси биринчи Президенти Ислом Каримов уз асарлари ва нутктларида бу масалага жиддий эътибор берди,

хозирги даврда динга муносабатимизнинг мохиятини чукур, хар томонлама асослаб берди [2;39].

Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов бу масалада аник-равшан катъий таъкидлади: "Бизнинг бу масаладаги йулимиз аник ва катъий: дин диннинг ишини, давлат давлатнинг ишини килсин" [2;40].

Бу тамойил Узбекистоннинг тараккиёт йулини, давлат ва дин уртасидаги муносабатларни белгилашга асос булувчи тамойил эди. Президент Ислом Каримов узининг "Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид, баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари" асарида дунёвий жамият куриш йулидан бораётган мамлакатимизда давлатнинг дин билан муносабатлари мазмун-мохиятини белгиловчи тамойилларни алохида таъкидлайди [2;44].

Бу тамойилларга асосланилса дин дунёвий давлат озуси билан нафакат муроса килиши, балки умуммиллий юксалиш йулида у билан самарали хамкорлик килиши мумкин. Узбекистон Республикаси Конституциясида (31,61 моддалар) диннинг жамиятимиздаги макоми белгилаб берилди. Натижада диний ва дунёвий мафкураларнинг демократик, замонавий жамият куриш жараёнида хамкорлиги таъминланди.

Хрзирги давр одамининг динга муносабатини утиш даврига ёки авлод эътикодида динийлик ва дунёвийликнинг холати, шаклланиш хусусиятлари, омилларини урганиш катта амалий ахамиятга эга. Динга муносабатнинг холати, ёш авлод дунёкарашида динийлик ва дунёвийликнинг урни социологик тадкикотлар натижасида урганилмокда. Биз хам касб-хунар коллежлари ва академик лицей укувчилари хамда олий укув юртлари талабалари уртасида 2021 йил октябрь ойида социологик тадкикот утказдик. Тадкикот суровномаси 100 га якин саволдан иборат булиб, ёш авлод дунёкарашида динийлик ва дунёвийликнинг урни, уларнинг омиллари ва хусусиятларини аниклашга имкон беради. Шу билан бирга уларнинг карашларини сухбатлар оркали урганиш социологик тадкикотлар натижаларини тасдиклаш билан бирга, уларни тахлил килишга хам ёрдам берди.

Мамлакатимизда мустакиллик йилларида утказилган Социологик тадкикотлар курсатдики, бугунги ёшлармизнинг динга булган муносабати тоталитар, атеистик тузум давридагига нисбатан кескин узгарган, умуман динга ижобий, холис муносабат шаклланган.турли вилоятлар укувчи, талаба ёшларининг динга муносабатлари сезиларли тафовут килса-да [8; 101].

735

Респондентларнинг 9,8 фоизи оилали, 90,1 фоизи ота-она карамогидаги усмир ва ёшлар булиб, асосий машгулотлари дунёвий билим олишдир. Уларнинг аксарият кисми (82,2 фоизи) худонинг борлигига ишонган холда уни аник тасаввур килолмайди, тушунарсиз. Жамият ва инсон учун халокатли ходисалар мавжудлиги билан изохлашади. Шу билан бир вактда худога ишонаман деб жавоб берганларнинг бор-йуги 34,5 фоизи у дунёга, жаннат ва дузахнинг мавжудлигига, 17,2 фоизи гайри-табиий ходисаларга ишонади. Респондентларнинг мутлак купчилиги (90,1 фоизи) узини соглом деб билади, бирок 58,0 фоизи илгари шифохоналарда даволанган, 23,4 фоизи диний йул билан даволанишга хам уринган 21,5 фоизи узига фол очиришга ва узини "укитишга" тугри келган. Агар улар ота-оналарининг 49,3 фоизи диндорлигини ва болалигидан катталар таъсирида булганлигини хисобга олсак, худонинг мавжудлигига ишонувчи респондентлар билан хозирги кунда диний талабларга жавоб берадиган респондентлар уртасида жуда катта фаркни курамиз. Яъни 82,2 фоиз респондент худонинг мавжудлигига ишонгани холда бор-йуги 17,2 фоиз гайри-табиий ходисаларга ишонади. Шу билан бир вактда 86,4 фоиз респонтент намоз укишни хохлайди, бирок уларнинг 92,0 фоизи хозирги кунда намоз укимайди ва шариатнинг мусулмонлар олдига куядиган талабларини деярли бажармайди, диний талабларни амалга оширишни келажакка, карилик кунларигача кечиктиришни ёки дунёвий ишлардан, укиш ва ишдан буш буладиган пайтларга колдиришни мулжаллашган. Бундан дин худога ишонаман деювчиларнинг эътикодига айланмаган, омонат, вактинчалик холатдир деган хулосага келиш мумкин. Диндорларга хурмат билан караладиган ижтимоий мухит, миллий-диний кадриятларнинг тикланаётганлиги, шу билан бирга утиш давридаги иктисодий кийинчиликлар, иктисодий ахвол билан боглик ижтимоий хаётнинг бошка сохалари, ахолининг табакалашуви каби шароитлар бунда уз таъсирини утказган. Булар ичида диний расм-русмларга хурмат билан каралиши, диний ташвикот мухим рол уйнамокда, дейишимиз мумкин. Чунки ибодатлар, маросимлар эркин ва очик булган, юзлаб диний китоблар нашр килиниб, халкка етказилаётган, ОАВларда динга хурмат рухининг якколлиги уларнинг бундай карашларига маълум асос булганлиги табиий. Шу билан бирга кексаларнинг, катталарнинг, оиланинг таъсири хам динга булган катта ижобий муносабатни шакллантирган (суралганларнинг 45,6 фоизи ота-онасини диндор деб билади). Махалла хаётининг жонланиши, унда кексаларга (уларнинг аксарият кисми миллий-диний харакатларга мойил булишади) алохида хурмат

хам динга, диний уруф-одатларга булган ташки (зохирий) муносабатларни шакллантирган [9;91].

Усмир ва ёшларда диний ва дунёвий дунёкарашни шакллантиришда ОАВ ларнинг роли бекиёсдир. Суралганларнинг 92,5 фоизи Узбекистон ОАВ лари оркали мунтазам ахборот олиб туради (8,6 фоиз респондентгина таниш эмаслигини билдирган). Чет эл ахборотларини эшитиб (кузатиб) турувчилар 88,8 фоизни (чет эл ахборотларидан бехабарлар 11,1 фоиз), интернет материалларини мунтазам укиб борадиганлар 67,9 фоизни (интернет материаллари билан таниш булмаганлар 17,2 фоиз), оммавий газеталарни мунтазам укиб борувчилар 75,3 фоизни (кам укийдиганлар 17,2 ва мутлако оммавий газета укимайдиганлар 8,6 фоиз) ташкил килади. Шунингдек, респондентларнинг 44,4 фоизи бадиий китобларни, 44,4 фоизи илмий китобларни мунтазам укиб боради. Шу билан бир вактда диний рухдаги нашрлар билан 71,6 фоиз киши танишиб туради. Бирок, купчилик ёшларни диний таълимотни чукур урганишни максад килиб куйганлиги шунчаки буш вактни утказиш, шов-шувли ходисаларга кизикиш, кутилмаган ходисалар, фактлар, фожеалардан хабардор булиш максади бундай фаолиятга туртки берганлиги маълум булади. Диний асарлар орасида ёшлар томонидан энг куп укилгани "Илохий муъжизалар" номли 6 китобдан иборат асар экан. Диний афсоналар, ходисалар, диний ривоятлар "Куръон"га ва бошка жиддий мутолаа килинадиган асарларга нисбатан купрок укилар экан. Жиддий мутолаа килинадиган китоблар орасида иккинчи уринда панд-насихат, хаётда турли огир, уткинчи вазиятларда зарур буладиган хатти-харакат, фаолиятни, расм-русум, урф-одатларни ургатадиган нашрлар турар экан.

Бизнинг тадкикотимиз натижаларига кура, 8,6 фоиз респондент факат диний китоблар мутолаа килиш билан чекланишга рози була олади, суралганларнинг 3,7 фоизи мусулмонлар олдига куйиладиган талабларни бажаради, 6,1 фоизи ижтимоий муаммоларни факат дин хал кила олади, деб ишонади, 18,5 фоизи Узбекистоннинг диний давлат булишини хохлайди, 29,6 фоизи диний харакатларни ижобий бахолайди, 22,2 фоизи исломни ягона тугри дин деб хисоблайди (лекин шу билан бирга диний экстремистик ва террористик харакатларни маъкулловчилар йук).

^акикатан хам бу иккала тасаввурнинг етарли асослари бор. Ахборот сохасидаги глобаллашув, Гарб жамиятларини домига тортаётган оммавий маданиятнинг айрим "намуна"лари юксак миллий-ахлокий миллий меъзонларга зид келаётганлиги бизнинг жамиятимизда хам содир булаётганлиги сир эмас.

Бу эсa уз нaвбaтидa кишилaр yртaсидa меxр-окибaт, сaдокaт, вaфо, фидоийлик кaби эзгу кaдриятлaргa сaдбий тaъсир килaётгaнлиги xaм хеч кимгa сир эмaс. Оммaвий мaдaниятнинг aйрим нaмyнaлaри (хyсyсaн, порногрaфия) Faрбдaги кaби оилa мyстaxкaмлигигa зaрaр еткaзмокдa, aйрим индивидлaр худ6ИНЛИК, мaиший бузуклик кaби иллaтлaрни шaкдлaнтирмокдa. Нaтижaдa динийлик aйрим ёшлaр тaсaввyридa юксaк инсоний хислaтлaрни сaкдaб колиш Ba мyстaxкaмлaшнинг мухим омили сифaтидa мaйдонгa чик,мокдa.

КУпчилик фaн Ba дин биргaдикдa xaд килиши мумкин бyлгaн мyaммолaр мaвжyдлигини тaн олaди. Аммо кaйси бири ишончлирок - фaнми ёки динми, дегaн мaсaдaдaги жaвобдa пaрaдоксaд вaзият вужудга келди. Дингa нисбaтaн фaнни ишончли деб билyвчилaр aтиги 18,5 фоиз бyлгaни xолдa, aксинчa фaнгa нисбaтaн динни ишончли деб билyвчилaр 35,8 фоиз тaшкил килди. Baзиятни урганиш нaтижaдaри шуни кyрсaтдики, фaн yзгaрyвчaн, унинг xaк,ик;aтлaри нисбий, янглишлaр билaн биргa, фaн тушунтириб берa олмaйдигaн мyaммолaр жyдa куп Ba кaмaймaйди Ba xaкозо кaби aсослaр тyфaйли илмий билимлaр кдтъий, yзгaрмaс эмaслигини респондентлaр кдйд килишган, aммо бaъзи мaсaдaдaрдa фaн ишончли экaнлигини 33,3 фоиз сyрaлгaнлaр тaн олишгaн. Фaнгa нисбaтaн диннинг ишончли экaнлиги xaH^a фикр билдиргaн респондентлaр 35,8 фоизини, яъни фaннинг ишончли экaнлиги фикри тaрaфдори бyлгaн респондентлaрдaн сaдкaм икки бaрaвaр купрокни тaшкил к^лбли. Дин ишончли деб билyвчилaрнинг 39,5 фоизи aкaдемик лицей Укyвчилaри, 40,1 фоизи бaкaлaвриaт тaдaбaдaри, 21,4 фоизи мaгистрaнтлaрдир. Бyндaн кексaдaрнинг, отa-онaдaрнинг динни руган килиб пaнд- нaсиxaт килишлaри тaъсиридa бyлгaн, мyстaкил эътикоди мyстaxкaмлaшиб yлгyрмaгaн, фaн aсослaрини эндигинa yзлaштириб олaётгaн, шу билaн бир Ba^raa диннинг мохияти xas^a xaм билимлaри етaрли бyлмaгaнлaр к^таий, aсосли хyлосa чикaрa олмaгaнлaр дегaн хyлосa чикдриш мумкин.

XУЛОСA

Нимa бyлгaндa xaм мyтлaк купчилик ёшлaр мaфкyрaсидa динийлик Ba дунёвийлик нисбaти, yзaро мyносaбaти янги жaмият куриш йyлидa бунёдкорлик фaолиятигa йyнaдтирaди. Жyдa озчиликни тaшкил кдлyвчи aйрим респондентлaр диний мaфкyрaни янaдa кyчaйтириш, тaкомиллaштириш истaги бyлсa-дa, дyнёвийликкa мушек кaрaмa-кaрши куйиш, yлaр yртaсидa мyросaсизликкa мойиллик яккол буртиб тyрмaйди.

738

Тоталитар тузумдан янги, демократик давлат ва фукаролик жамиятига утиш даврида диний ва дунёвий мафкураларининг узаро муносабатлари бир катор узига хос хусусиятлар билан характерланади. Бу ижтимоий хаётнинг барча сохаларида кечаётган туб узгаришлар билангина эмас, диний ва дунёвий мафкураларнинг узгараётган талаблар асосида шаклланиш кийинчиликлари, уларнинг бу жараёнларда узига хос урни билан хам боглик. Утиш даврида диний ва дунёвий мафкураларнинг узаро таъсири, муносабати узгарувчан характерга эга булади. Собик атеистик тузумга реакция сифатида юз берган диний портлаш кейинчалик хам узаро муносабатларда уз таъсирини саклаб колади. Диний мафкурани мутлаклаштиришга, дунёвий мафкурадан устун куйишга маълум даражада уринишлар юз беради. Ташкаридан келадиган тажовузкор дин никоби остидаги мафкуралар бу холатдан фойдаланиб колишга уринади.

Узбекистоннинг янги жамиятга утиш даврининг дастлабки йилларида диний мафкура ахолининг, хатто зиёлиларнинг анча кисмига уз таъсирини утказа олган. Бирок, давлатнинг холисона муносабати, халк манфаатига асосланган принципиал йули дунёвий ва диний мафкураларни бунёдкорлик йулида хамкорлик килиш учун шароит яратиб берди. Утиш даврининг юкори боскичларига кутарилган сари диний ва дунёвий мафкуралар уртасида холисона, хамкорлик муносабатлар карор топа боради.

REFRENCES

1. МИРЗИЁЕВ Ш. Олий Мажлисга мурожаатномасидан. (2020 йил 24 январь) "Халк сузи", 2020 йил 25 январь

2. КАРИМОВ И. Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид, баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари. 6-жилд, - Т.: 1998.- 35-44 бетлар

3. ХОТАМИИ. М. (2001). Ислам, диалог и гражданское общество. М.: Росс. ПЭН

4. МУНАВВАРОВ З. дунёвий жамият ва дин. / Ислом: багрикенглик ва мутаассиблик. Т.: 1988.- 5-бет.

5. КАЮМОВ У. Ёшлар ва дин // Ижтимоий фикр. Инсон хукуклари, 2004.- 2-сон, 101 -бет)

6. BAYALIYEV J. Globallashuv sharoitida dunyovioylik va diniylik uyg'unligining asosiy xususiyatlari. // Philosophy and life № 1 (12) 2021, p. 91-97.

739

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.