Научная статья на тему 'ПРАВОВАЯ ОСНОВА СВОБОДЫ СОВЕСТИ'

ПРАВОВАЯ ОСНОВА СВОБОДЫ СОВЕСТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
56
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
верховенство закона / религия / свободы совести / глобализация / угрозы / миссионерство / прозелитизм / толерантность / религиозная толерантность / межнациональное согласие / религиозное воспитание. / the rule of law / religion / freedom of conscience / globalization / threats / missionary / proselytism / tolerance / religious tolerance / interethnic harmony / religious education.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Обломурадова Ҳабиба

В статье рассматриваются сущность понятия свободы совести, ее правовые гарантии, а также широкомасштабные работы, касающиеся свободы совести в нашей стране. Автор раскрывает на основе примеров обширную информацию о целях, используемых методах и средства центров и организаций, занимающихся этими видами деятельности. В статье также разъясняются правовые основы предотвращения миссионерских движений, роль и значение религиозного просвещения и толерантности в обеспечении стабильности и процветания общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEGAL BASIS OF FREEDOM OF CONSCIENCE

The article investigates the essence of the concept of freedom of conscience, its legal guarantees, as well as large-scale works concerning freedom of conscience in our country. The author discloses, on the basis of examples and extensive information, the goals and methods of the centers and organizations involved in these activities. The article also explains the legal basis for preventing missionary movements, the role and importance of religious education and tolerance in ensuring the stability and prosperity of society

Текст научной работы на тему «ПРАВОВАЯ ОСНОВА СВОБОДЫ СОВЕСТИ»

UDC: 34 (042)(575.1)

Обломурадова Х,абиба

Тошкент давлат юридик университети катта укитувчиси E-mail: h.oblamurodova@tsul.uz

ВИЖДОН ЭРКИНЛИГИНИНГ ^УЦУЦИЙ ПОйДЕВОРИ

Аннотация. Мацолада виждон эркинлиги тушунчасининг мазмун-моуияти, унинг ууцуций кафо-латлари уамда бугунги кунда республикамизда виждон эркинлигига оид амалга оширилаётган кенг куламли ишлар уз ифодасини топган. Муаллиф миссионерлик ва прозелитизм фаолиятлари билан шугулланаётган марказлар ва ташкилотларнинг гаразли мацсадлари, улар томонидан цулланилаёт-ган услуб ва воситаларни кенг цамровли маълумотлар ва мисоллар асосида ёритиб берган. Шу каби таудидларнинг олдини олишнинг ууцуций асослари, жамиятда барцарорлик ва тарацциётни таъмин-лашда диний маърифат ва багрикенглик маданиятининг урни уамда ауамияти масаласига уам тух-талиб утган.

Калит сузлар: цонун устуворлиги, дин, виждон эркинлиги, глобаллашув, таудидлар, миссионерлик, прозелитизм, багрикенглик, диний багрикенглик, миллатлараро тотувлик, диний маърифат.

Обломурадова Хабиба

старший преподаватель Ташкентского государственного юридического университета

ПРАВОВАЯ ОСНОВА СВОБОДЫ СОВЕСТИ

Аннотация. В статье рассматриваются сущность понятия свободы совести, ее правовые гарантии, а также широкомасштабные работы, касающиеся свободы совести в нашей стране. Автор раскрывает на основе примеров обширную информацию о целях, используемых методах и средства центров и организаций, занимающихся этими видами деятельности. В статье также разъясняются правовые основы предотвращения миссионерских движений, роль и значение религиозного просвещения и толерантности в обеспечении стабильности и процветания общества.

Ключевые слова: верховенство закона, религия, свободы совести, глобализация, угрозы, миссионерство, прозелитизм, толерантность, религиозная толерантность, межнациональное согласие, религиозное воспитание.

Oblomuradova Khabiba

Senior Lecturer of Tashkent State University of Law

LEGAL BASIS OF FREEDOM OF CONSCIENCE

Abstract. The article investigates the essence of the concept of freedom of conscience, its legal guarantees, as well as large-scale works concerning freedom of conscience in our country. The author discloses, on the basis of examples and extensive information, the goals and methods of the centers and organizations involved in these activities. The article also explains the legal basis for preventing missionary movements, the role and importance of religious education and tolerance in ensuring the stability and prosperity of society.

Keywords: the rule of law, religion, freedom of conscience, globalization, threats, missionary, proselytism, tolerance, religious tolerance, interethnic harmony, religious education.

Конун устуворлиги таъминланган давлатлар-да виждон эркинлиги шиори остида мазкур жами-ятда бекарорлик келтириб чикарувчи хатти-хара-катларга йул куйилмайди. Дунёнинг аксарият дав-латларида виждон эркинлигини амалга оширишда суиистеъмолликларга йул куйилишининг олдини олишга каратилган конуний чоралар белгиланган. Мазкур конунларда барчанинг баробар эканини таъминлаш конун устуворлиги тамойилининг за-рурий шарти саналади. Шу жихатдан Узбекистон Республикасининг «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги конунининг 5-мод-дасига мувофик, «Бир диний конфессиядаги дин-дорларни бошкасига киритишга каратилган хат-ти-харакатлар (прозелитизм), шунингдек, бошка хар кандай миссионерлик фаолияти ман этилади. Ушбу коиданинг бузилишига айбдор булган шахс-лар конун хужжатларида белгиланган жавобгар-ликка тортиладилар» [1].

Узбекистон Республикаси Конституцияси-нинг 34, 56, 57, 58-моддалари [2]да диний ташкилотлар ташкил килиш ва уларга кириш хукуки, конун олдида тенг хукуклилик ва давлатнинг диний ташкилотлар ишига аралашмаслиги, ди-ний-сиёсий партиялар тузиш такиклангани, «дин-дан бузгунчилик максадларида фойдаланишга йул куйиб булмаслик» каби холатлар курсатилиб, дунёвий давлат ва дин муносабатларининг асосий тамойиллари белгилаб берилган.

2020 йил октябрь холатига кура, республи-камизда аксарият ислом дини, христианликнинг 11 та йуналиши, яхудийлик, бахоийлик, криш-наийлик, буддавийлик каби 16 та диний конфес-сияга мансуб 2295 та диний ташкилот [3], жум-ладан, 2105 таси ислом, 174 та христиан черкови, 8 та яхудий, 6 та бахоий жамоаси, 1 та Кришна жамияти ва 1 та Будда ибодатхонаси эркин фао-лият олиб бораётгани бунинг амалий ифодасидир. 130 дан ортик миллатга мансуб ахолининг 96,28 % ислом, 2,25 % православ динига мансуб, кол-ганларини бошка конфессия вакиллари ташкил этади.

Куринадики, диннинг жамиятдаги урни, энг аввало, конституцион макоми билан белгиланган. Узбекистон Республикаси Конституциясида бу масалалар уз ечимини топган. Хар кандай дин-га эътикод килувчи ёки хеч кайси динга эътикод килмайдиган инсонлар учун бир хилдаги шарт-лар куйилиши Конституциянинг 31-моддасида уз

ифодасини топган: «Хамма учун виждон эркинлиги кафолатланади. Хар бир инсон хохлаган динига эътикод килиш ёки хеч кайси динга эътикод килмаслик хукукига эга. Диний карашларни маж-буран сингдиришга йул куйилмайди» [2]. Ушбу конституциявий коида асосида мамлакатимизда виждон эркинлиги тулик таъминланган. Зеро, виждон эркинлиги - фукароларнинг у ёки бу динга эътикод килиш ёки хеч кайси динга эътикод килмаслик хукукидир. Мазкур коида замирига эътибор каратилса, дунёвий давлатнинг динга булган муносабатини ифодалайдиган асосий та-мойиллар уз ифодасини топганини куриш мум-кин [10].

Таъкидлаб утилаётган кафолатлар халкаро хукукий хужжатлар асосида яратилган. Жумла-дан, 1948 йили кабул килинган «Инсон хукукла-ри умумжахон декларацияси»нинг 18-моддасида «хар бир инсон фикр, виждон, дин ва эътикод эркинлиги хукукига эгадир» [12], деб таъкидланган. 1966 йили кабул килинган «Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисидаги халкаро пакт»нинг 18-мод-дасида эса «Бирор одам хам уз ихтиёри билан уз дини ва эътикодига эга булиш ёки уларни кабул килиш эркини камситадиган мажбурий хатти-ха-ракатларга дучор булмаслиги керак» [13], деб курсатилган.

Глобаллашув шароитида маънавий-мафкура-вий, сиёсий, иктисодий ва диний тахдид сифа-тида намоён булаётган миссионерлик ва прозелитизм мафкуравий таъсир курсатишнинг нозик ва нисбатан арзон шакли сифатида аллакачон ай-рим сиёсий кучлар амалиётига айланиб улгурди. Бу шундан далолат берадики, миссионерлик соф диний фаолият сифатида узини тобора йукотиб бормокда, ундан турли хил секталар, гурухлар ва хатто давлатлар хам уз сиёсий, мафкуравий, икти-содий максадларини амалга оширишда фойдалан-мокда. Яъни бир карашда оддий диний эътикодга «таргиб килиш» ёки «ижтимоий ёрдам» курсатиш никоби ортида унинг асл максади кузга ташлан-майди. Бу жараённинг тизимли тарзда амалга оширилаётганлиги унинг келтириб чикараётган муаммоларини бартараф килиш йулидаги кийин-чиликларда намоён булади. Бугун миссионерлик ва прозелитизм тахдидларига карши дунёнинг 81 та давлатида миссионерлик фаолияти такиклан-ган булса, 33 та давлатда эса прозелитизм харака-ти умуман ман килинган [9].

Бугунги кунда Узбекистонда айрим ноисло-мий-диний конфессияларнинг вакиллари, жумла-дан, норасмий жамоа аъзолари томонидан конунга хилоф тарзда диний сабок бериш, ноконуний йуллар билан диний адабиётларни республика худудига олиб кириш ва таркатиш, хусусий хона-донларда белгиланган тартибларга зид равишда диний йигинлар утказиш, эшикма-эшик юриб, диний карашларни таргиб килиш, ахоли ичида узларининг диний экспертизадан утказилмаган буклет, журнал, электрон дискларини таркатиш каби конунбузарликларга йул куйилмокда.

Республикада диний сохадаги конун ва меъ-ёрий хужжатларнинг талабларини бузиш аксари-ят холларда «Иегов шохидлари», «Тулик инжилчи христианлар», «Еттинчи кун христиан адвентист-лари», «Евангел христиан баптистлар» черкови, «Голос Божий» черковлари, Корейс протестант черковлари, шунингдек, Бахоий диний жамоала-ри хамда «Кришнани англаш жамияти»нинг айрим расмий ва норасмий жамоалари вакиллари томонидан амалга оширилаётгани аникланган.

Шунингдек, «Бирлашиш черкови», «Ок биро-дарлик», «Аум-Синрикё», «Саентологик черков», «Адвентизм» каби диний секталар ва миссионер-лик харакатлари Марказий Осиё давлатлари ичида х,ар томонлама катта нуфузга эга Узбекистонда уз учокларини яратишга интилмокда. Умуман, бугунги кунда МДХ худудида 45 дан ортик ана шундай секталар фаолият курсатмокда [4].

Олиб борилган тадкикотлар шуни курса-тяптики, динини узгартираётган шахс (прозелит) ларнинг аксарияти ушбу дин акидаларини чукур тушуниб кабул килмаган, балки миссионер томо-нидан кулланилган таргибот натижасида эътико-дини узгартирган.

Хозирги кунда республикада миссионер-лик фаолиятида кулланилаётган асосий усуллар куйидагилар эканлиги аникланди:

- ёшларга инглиз, рус, корейс тиллари хамда компьютерда ишлашни ургатиш бахонасида укув курслари очиш ва мазкур жойларда уз динига таргиб килиш;

- хорижда тахсил олиш, ишлаш ёки хориж фукароси билан оила куриш учун юбориш бахо-насидан фойдаланиш;

- болалар ва усмирларни ёз мавсумида черков кошидаги ёки тогли худудлардаги оромгохларга жалб килиш ва шу ерда таъсир утказиш;

- хайрия ёрдами (моддий ёрдам, дори-дармон, кийим-бош, озик-овкат махсулотлари таркатиш) курсатиш, уй таъмирлашда кумак бериш давоми-да миссионерлик харакатларини олиб бориш;

- бепул тиббий ёрдам курсатиш бахонасида беморга таъсир утказиш;

- черковларда бепул овкат таркатиш [11].

Шу билан бирга, ижтимоий химояга мухтож

оилаларга куй, эчки ва сигир олиб бериш, байрам кунлари махаллаларда болаларга совгалар тарка-тиш, "Мехрибонлик уйлари"да байрам дастурхон-лари ташкил этиш, Хоразм ва Крракалпогистон Республикасининг мураккаб экологик холат мав-жуд худудларида «ичимлик сувини яхшилаш», «бола ва оналарнинг соглигини мустахкамлаш» каби куринишдаги хайрли максадларга йуналти-рилган дастурлар доирасида ахоли ичида миссионерлик фаолияти олиб боришга каратилган хара-катлар хам кузатилган [5].

Миссионер диний жамоаларнинг хориждан келган талаба ва мехнат мигрантларига хам таъсир утказишга харакат килаётганлиги аниклан-ган. Мисол учун, Россия евангель христианлари бирлашган уюшмаси Марказий Осиё республика-ларидан келган мехнат мигрантлари ичида мисси-онерлик фаолиятини олиб бораётгани, уларнинг миллий тилларида миссионерлик адабиётлари нашр килиниб, мигрантлар ичида таркатишга ка-ратилган харакатлар кузатилмокда [5].

Миссионерликнинг салбий окибатлари хаки-да гапирганда, мазкур фаолият билан шугуллана-ётган айрим ноисломий диний конфессияларнинг акидаларида фукароларнинг оила, жамият ва дав-лат олдидаги маънавий ва конуний мажбуриятла-рига зид келувчи гоялар мавжуд эканига хам эъ-тибор каратиш лозим [16].

Жумладан, «Иегов шохидлари» жамоаси аъ-золари узлари яшайдиган давлатни давлат си-фатида тан олмайди. Улар учун ягона теократик хукумат «Иегов шохидлари» ташкилотининг Бо-шкарув корпорацияси хисобланади. Сиёсий фаолият, харбий хизмат уташ, бошка динга мансуб шахсларнинг диний маросимларида, хатто дафн маросимида катнашиш ман килинган. Кридалар-ни бузган шахс ташкилотдан четлатилиб, ташки-лот аъзоларига, хаттоки унинг оила аъзоларига хам у билан мулокотда булиш ман этилади. Бун-дай мафкура узбек халки миллий менталитетига зид экани куриниб турибди.

«Кришнани англаш жамияти» асосчиси А.Ч. Бхактиведанта Свамнинг «Бхагавад-Гита кандай экани» асарида фарзандлар «одам тана-сининг иккиламчи махсулоти», «Узининг икки-ламчи кариндош деб билувчи, тугилган ерини эъзозлашга муносиб санайдиган инсонлар эшак каби хисобланади», «Кришнага хизмат кила-ётган шахс уз фаолиятини моддий дунё билан мувофиклаштиришига хожат йук, жумладан, оиласи, миллати ва умуман, одамзод олдидаги мажбуриятларини бажаришни хам», «Кришнани англаш ва унга хизмат килиш учун Аржун син-гари барча нарсадан воз кечиш керак. Аржун уз кариндошларини улдиришни хохламаган эди, бирок кариндошлари Кришнани англаш йули-да тусик булганидан сунг Аржун уларга карши жанг килади», деб кайд этилган [6]. Бундай аки-да фарзандларни севиш ва уларни мехр билан тарбиялаш, якинларига факат яхшилик килиш, Ватанга хурмат ва садокат каби узбек халкининг миллий кадрият ва анъаналарига буткул тескари эканини англаб етиш кийин эмас.

Бахоийлар жамоалари ва «Евангель христиан баптистлар черковлари Кенгаши» жамоаси аъзоларига хам харбий хизмат уташ ман этилга-ни Узбекистон Республикаси Конституцияси-нинг 52-моддасида кайд этилган фукароларнинг Узбекистон Республикасини химоя килиш, ко-нунда белгилаб куйилган тартибда харбий ёки мукобил хизматни уташга мажбур эканликлари хакидаги бурчларига зид келади.

Юкоридаги холатлар бугунги кунда Марказий Осиё, хусусан, республикамиз худудида миссио-нерлик фаолиятини алохида бир конфессия ва-килларининг соф диний фаолияти сифатида эмас, балки аник стратегия асосида, хорижий клерикал [7] (диний ташкилот ва уламоларнинг жамиятдаги сиёсий-ижтимоий, маънавий-маданий сохаларда-ги урни ва ахамиятини кучайтиришга каратилган ижтимоий-сиёсий фаолият) марказлар ва айрим Fарб мамлакатлари томонидан куллаб-кувватла-наётган, тизимли равишда минтака мамлакатла-ри миллий хавфсизлиги ва жамият маънавиятига карши амалга оширилаётган экспансия сифатида бахолашга тула асос булади.

Узбекистон Республикаси Адлия вазири Русланбек Давлетов 2018 йилнинг 25 июль куни Вашингтон шахридаги Миллий матбуот клуби-да сузлаган нуткида: «Миссионерлик фаолияти

Узбекистонда конун билан такикланган. Айрим халкаро экспертлар ана шу нормалардан воз ке-чиш кераклигини таъкидлашади. Бирок мамла-катда динлараро тенглик ва хурматни саклаш хамда хавфсизлик нуктаи назаридан миссионер-лик фаолиятини такиклаш максадга мувофик. Мохиятан миссионерлик фаолияти бир динни бошкаси билан солиштириш, бир эътикодни бо-шкасидан устун килиб курсатишга асосланади. Бу, уз навбатида, динлараро нифокни юзага кел-тириши мумкин.

Шундан келиб чикиб, биз ушбу такикни саклаб колиш тарафдоримиз. Хусусан, ана шу ма-салада утказилган суровларда Узбекистон ахоли-сининг 75 фоизи такик сакланиб колишини ёкла-ган. Мазкур такик Узбекистон хохиш-иродаси сифатида хам амалда уз кучини йукотмайди», дея таъкидлаган эди.

Куриб турибмизки, Узбекистонда фукаролар виждон эркинлиги кафолатлари учун барча за-рур чора-тадбирлар амалга оширилиб, уларнинг барчаси Хельсинки Якунловчи акти, Вена ва Ко-пенгагенда кабул килинган хужжатларда кайд этилган шахснинг виждон ва дин эркинлиги тамо-йилларига тула мувофик келади [8]. Аммо, афсус билан таъкидлаш керакки, юкорида зикр этилган эркинликлар суиистеъмол килиниб, улардан уз гаразли максадлари йулида фойдаланаётганлар жуда куп учрамокда.

Шу боис 1966 йил 16 декабрда БМТ Бош Ассамблеяси томонидан кабул килинган «Халка-ро фукаролик ва сиёсий хукуклар пакти»нинг 18-моддасига мувофик, Узбекистон Республика-сининг «Виждон эркинлиги ва диний ташкилот-лар тугрисида»ги конуни 3-моддасида: «Динга эътикод килиш ёки узга эътикодлар эркинлиги миллий хавфсизлик ва жамоат тартиби, бошка фукароларнинг хаёти, саломатлиги, ахлоки, хукуки ва эркинликларини таъминлаш учун за-рур булган даражадагина чекланиши мумкин», деб белгилаб куйилди [1]. Ушбу хукукдан хеч ким махрум этилиши мумкин эмас. Аммо мазкур модданинг иккинчи кисмида «Фукаро уз динига эътикод килиш ёки эътикод килмасликка, ибодат килишда, диний расм-русумлар ва маросимларда катнашиш ёки катнашмасликка, диний таълим олишга уз муносабатини белгилаётган пайтда уни у ёки бу тарзда мажбур этишга йул куйил-майди», - дейилган. Шу боис миссионерлик ва

прозелитизм Узбекистан Республикасида конун билан такикланган фаолият булиб, бундай такик дунёнинг деярли барча мамлакатлари конунла-рида хам мавжуд. Айникса, диний мазмундаги адабиётларни нотугри таргиб килиш, уларни гайриконуний равишда тайёрлаш, саклаш, олиб кириш ёки таркатиш билан боглик харакатлар фукароларнинг виждон эркинликлари билан бог-лик хукукларини эркин амалга оширишига жид-дий зарар етказади.

Шу боис республикамизда миссионерлик ва прозелитизм билан боглик ноконуний хат-ти-харакатлар учун Узбекистон Республикаси-нинг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги ко-декси (184-2, 201, 202-1, 240, 241-моддалар) ва Жиноят (145, 216, 216-1, 216-2, 217, 244-3-мод-далар) кодексининг тегишли моддаларига ку-шимча ва узгартиришлар киритилди; маъмурий жавобгарликка тортилгандан сунг амалга оши-риладиган харакатлар буйича янги моддалар билан тулдирилди ва куйидаги ноконуний фао-лиятлар учун солинадиган жарималар микдори купайтирилди:

- «диний мазмундаги материалларни тарка-тиш максадида конунга хилоф равишда тайёр-лаш, саклаш, Узбекистон Республикаси худудига олиб кириш ёки таркатиш;

- диний маросим, намойиш ва бошка урф-о-датларни бажаришда конун-коидаларни бузиш;

- прозелитизм ва миссионерлик фаолиятини юритиш;

- Узбекистон Республикасида такикланган диний ташкилот ва жамоаларнинг фаолиятида иштирок этишга жалб этиш;

- диний таълимотдан сабок бериш тартибини бузиш» [14].

Хакикатан хам, бугунги кунда Узбекистонда турли хил динлар учун багрикенглик муносаба-ти мавжуд ва диний багрикенглик хамиша диний заминдаги адоватга карши узига хос калкон вази-фасини утаган [18]. У турли эътикодларнинг бир замон ва маконда биргаликда мавжуд булиши, уларнинг ташувчилари уртасида узаро хамкорлик ва хамжихатлик шаклланишига йул очган. Бу эса, уз навбатида, юрт тинчлиги, ижтимоий баркарор-лик ва жамият тараккиётига хизмат килади [19].

Глобал дунёда авж олган миллий интегра-циялашув, сиёсийлашган халкаро миссионерлик, диний экстремизм нафакат бир давлат ва мил-

лат, балки бутун инсоният учун мураккаб вази-ятларни юзага келтирмокда [21]. Ана шундай вазиятда миссионерлик куринишидаги тахдид-лар, авваламбор, асрлар давомида шаклланган миллий-маънавий киёфамиз, диний багрикенглик мухитига рахна солади. Уларнинг маънавий асосларини емиради, миллий кадриятларнинг авлодлараро ворисийлигини узади ва истикбол-да улкан хатарларни келтириб чикаради. Мис-сионерлик ва прозелитизм каби бузгунчи гоялар мохият эътибори билан аник бир шахсга, яъни иймон-эътикоди мустахкам шаклланмаган, уз хаётини тугри йулга куя олмаган, шахсий муам-молар гирдобида колиб, тушкунлик кайфиятига тушган кишилар ёки хаётий тажрибага эга бул-маган ёшларни уз домига илинтиришга каратил-мокда [23]. Шу жихатдан, хозирда ижтимоий жа-раён сифатида намоён булаётган диний ва миллий идентификация миссионерлик каби гайриинсо-ний тахдидларга карши курашда мухим ахамият касб этади.

Миссионерлик жамоаларининг таъсирида куплаб халкларнинг ёшлари уз миллий тафаккур тарзи, миллий киёфаси, узлигини унутмокда ёки уз миллий маданиятига нисбатан карашларини узгартириб юбормокда [15]. Дунё микёсида яго-на, хатто минтака халкларидан хам куплаб жихат-лари билан ажралиб турадиган узбек характери ёки бутун ислом оламида хам бизга хос булган анъанавий ислом коидалари унутилмокда. Чун-ки шахс томонидан узини муайян миллат ёки бе-такрор киёфали диний жамоаларда вакил экан-лигини англаши унинг миллий узига хослигини ташкил килади. Инсон узига тенг деб кабул кили-ши мумкин булган инсонлар канчалик фарк кил-са (маданият, ирк, диний ва бошка аломатлари ва хусусиятлари буйича), унинг миллий идентификациям шунчалик инсонпарвар ва етукдир.

Замонавий узбек жамиятида диний тикланиш контекстида диний узига хосликни шаклланти-ришнинг маънавий асослари ва рухияти давла-тимиз рахбари томонидан «муътадиллик, муроса килиш, тинчлик-хотиржамлик ва бир-бирини уза-ро тушуниб яшашга интилиш» тушунчалари би-лан курсатиб утилди [22]. Хдкикатан хам, улкан мусулмон оламида бундай диний узига хослик де-ярли учрамайди ва бу минтакамизга хос хусусият-лардан биридир. Шунингдек, бугун диний узига хосликка таъсир курсатадиган асосий ташки ва

ички омиллар мавжудки, улар ижтимоий хаётни модернизация килиш, глобаллашув, диний таш-килотларнинг миссионерлик фаолияти, ижтимоий маконни виртуализация килиш ва кибермакон-нинг пайдо булиши, таълим муассасаларида дин асосларини урганиш, дин кадриятларига мурожа-ат килиш ва бошкалардир.

Дунёвийликни амалга оширишда жамиятда узаро муносабат ва мулокот учун умумий асослар мавжудлиги миссионерликнинг олдини олишда мухимдир. Булар багрикенглик гояси, бошка по-зицияни хурмат килишнинг ижтимоий белгиси ва диний багрикенгликнинг узига хос диний ху-сусиятларини намойиш этиш имконияти булиши мумкин [20]. Миссионерликка карши туришда динлараро соглом мулокот мухим булиб, у одам-лар, узга дин вакиллари ва бошкалар билан бул-ган алока шакли сифатида инсоният тараккиёти давомида амалга оширилади. Диний жамоалар халкларнинг авлоддан-авлодга утадиган маълум маданий таркибий кисмлари, шунингдек, мин-такавий шароитга мослаштирилган диний му-носабатларни уз ичига олади. Бундай муносабат дин ва давлат, диний конфессиялар орасидаги мулокот муаммоларини хал килиш зарурати пайдо булган такдирда хам жамиятнинг узи олдида узаро тушунишга эришиш учун восита булиб туюлади [14]. Мулокот жараёнида позициялар-ни аниклаштириш, хамкорликнинг асосий йуна-лишларини белгилаш ёки рад этиш, шунингдек, низолар, шу жумладан, динлараро низоларни хал килиш мумкин. Айнан мулокот позицияларининг ноаниклиги, узаро манфаатларга тажовуз миссионерлик каби фаолият турларини куллашга олиб келади [17].

Хулоса килиб айтганда, мамлакатимизда 130 дан ортик миллат ва элатга мансуб, турли ду-нёкараш ва турмуш тарзида яшаётган ахоли учун диний эътикод хамда танлаш эркинлиги мавжуд. Аммо бошкаларнинг даъвати ёки ташвикотлари натижасида бирон-бир динга амал килишлари уларнинг хукукларига путур етказиб, айникса, диний мазмундаги адабиётларни нотугри таргиб

килиш, уларни гайриконуний равишда тайёрлаш, саклаш, олиб кириш ёки таркатиш билан боглик харакатлар фукароларнинг виждон эркинликла-ри билан боглик хукукларини эркин амалга оши-ришларига жиддий зарар етказмокда. Шу боис фукаролар миллий, сиёсий, хукукий маданияти ва ижтимоий онги даражасини устириш лозим-ки, улар юксак булган жойда инсон хаёти ва жа-мият манфаатларига путур етмайди. Бинобарин, мамлакатимиз худудида легал ва нолегал диний фаолият юритаётган миссионерлик, прозелитизм каби тахдидларнинг ривожланиши ва ижтимоий хавфига чек куйилади.

Таклиф ва тавсиялар

Баён килинганлар юзасидан куйидаги таклиф-ларни келтириш мумкин:

- миссионерлик фаолияти, улар куллаётган услублар ва воситаларга карши курашишда зиё-лилар салохиятидан самарали фойдаланиш;

- замонавий миссионерлик ташкилотлари ва марказлари томонидан илгари сурилаётган гоя-ларга карши кураша оладиган бунёдкор гояларни таргиб килувчи марказлар фаолиятини рагбатлан-тириш;

- миллатни тил, худуд ва этномаданий жихат-дан бирлаштирувчи омилларни ижобий максад-ларга йуналтиришнинг устувор йуналишларини ишлаб чикиш;

- миссионерликка карши курашишда ижобий натижага эришиш учун таълим тизими, оммавий ахборот воситалари фаолияти ва бошка шу каби муассасаларга тааллукли инновация хамда та-раккиёт дастурларини шакллантириш;

- Узбекистон Ёшлар агентлиги кумагида сек-талар, культлар ва «ёшлар динлари»ни урганиш буйича комиссиялар фаолиятини йулга куйиш;

- ёш авлод маънавий дунёкарашини миссио-нерликдан химоя килишда давлат ва фукаролик жамияти институтларининг ролини ошириш;

- диний ва дунёвий билимлар уйгунлигини ривожлантириш асосида таълим сифатини юксал-тириш, <^оялар фабрикаси»да миссионерликка карши эзгу гояларга алохида эътибор каратиш.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистан Республикаси Олий Мажлиси томонидан 1998 йил 1 майда кабул килинган «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги конуннинг янги тахрири. 10.09.2019. URL: https://www. lex.uz/acts/65108

2. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. (2019). - Т.: Узбекистан. - Б. 13, 14, 19, 20.

3. Oblomuradova, Kh.N. (2020). Missionary in the form of ideological threats and their form of manifestation, Academicia: an international multidisciplinary research journal. India. ISSN: 2249-7137 Volume-10 Issue-11, November 2020. - P. 116. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01307.5

4. Tashanov, A. (2019). Development of concepts on the philosophy of religion in the philosophical thinking of the west. The Light of Islam, 2019(4), 28. https://uzjournals.edu.uz/iiau/vol2019/iss4/28

5. Очилдиев, А.С., & Нажмиддинов, Ж. (2013). X. Миссионерлик: мохият, максадлар, окибатлар ва олдини олиш йуллари (юз саволга юз жавоб). - Б. 117, 119, 121.

6. Мансур, М.Т. (2015). К вопросу межконфессионального сотрудничества в Узбекистане. In Humanities and Social Sciences in Europe: Achievements and Perspectives (pp. 72-73). https://www. elibrary.ru/item.asp?id=23943814

7. Зеленков, М. Ю. (2003). Мировые религии: история и современность. М. : Юридический институт МИИТа. - С. 223.

8. Давлетов Р. Динга нисбатан сиёсат узгарган // Узбекистон Республикаси Адлия вазирининг 2018 йилнинг 25 июль куни Вашингтон шахридаги Миллий матбуот клубида сузлаган нутки. 14.11.2019. URL:https://mfa.uz/ru/press/news/2018/07/15 582/?print=Y.

9. Musayev, M. (2019). The manifestation of missionary in the processes of global economic crisis. The Light of Islam, 2019(2), 11. https://uzjournals.edu.uz/iiau/vol2019/iss2/11

10. Tojiboyeva, D.O. (2020). Religious Tolerance Is The Basis Of Society Sustainability And Integration. The American Journal of Political Science Law and Criminology, 2(11), 21. https://doi.org/10.37547/tajpslc/ Volume02Issue11-04

11. Oblomuradova, K.N. (2019). Elements of missionary activities strategy: mechanisms and norms of their practical implementation. Credo new, (3), 9-9. http://credo-new.ru/archives/1753

12. Nosirhodjayeva, G. (2017). The historical-philosophical heritage and the methodological problems of the histoy of science. Review of law sciences, 1(2), 4. Available at: https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol1/iss2/4

13. Mamajonovna, U. S., Abdukahharovna, N. G., Imomovich, A. K., & Ozodovna, T. D. (2019). A History of Historiography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819. DOI: 10.35940/ijeat.A2930.109119

14. Обломурадова, Х. Н. (2018). Миссионерская деятельность религиозных объединений: социально-политический аспект. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 122). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2018/11/%D0%9C%D0%9A-428-%D0%A7%D0%B0%D10/o81%D1%82%D1%8C-1.pdf

15. Oblomuradova, X.N. (2018). «A state with healthy children is evident to become powerful» Review of law sciences: Vol. 2 : Iss. 1 , Article 31. https://uzjournals.edu.uz/rev_law/vol2/iss1/31

16. Kuchkarov, R. (2020). Ideological threats in Uzbekistan: recent history and modern techniques. Religación. Revista de Ciencias Sociales y Humanidades, 5(25), 315-322. https://doi.org/10.46652/rgn. v5i25.694

17. Allayarova Solikha Narzulloevna, Khusainova Firuza Tokhirovna, Akhrorova Zebo Bakhramovna, Sadikova Shoira Odeldjanovna, Sodikov Ulugbek Jurayevich (2020). MODERN PEDAGOGICAL METHODS IN EFFECTIVE ORGANIZATION OF LESSONS. Journal of Critical Reviews, 7 (9), 133. doi:10.31838/ jcr.07.09.24

18. Oblomuradova, Kh.N. (2020). Missionary in the form of ideological threats and their form of manifestation. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 116-117. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01307.5

19. Носирходжаева Г.А. (2020). Важный фактор в решении проблем социальной жизни в условиях пандемии. Review of law sciences, (2). https://cyberleninka.ru/article/n/vazhnyy-faktor-v-reshenii-problem-sotsialnoy-zhizni-v-usloviyah-pandemii

20. Обломуродова Х. (2018). Могущественна страна, имеющее здоровое поколение. Review of law sciences, (1). https://cyberleninka.rU/article/n/moguschestvenna-strana-imeyuschee-zdorovoe-pokolenie

21. Khalimovich, O.N., Rasuljanovna, I.N., & Shakarovich, G.I. (2020). The Purpose and Outcome of Diplomatic Missions in the II-I Centuries Between Central Asia And China. Journal of Critical Reviews, 7(9), 126-128. doi: 10.31838/jcr.07.09.23

22. Khalimovich, O.N., & Shakarovich, G.I. (2020). The tax system in turkestan in the late xix-early xx centuries. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1038-1044. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.00293.1

23. Носирходжаева Г.А. (2019). Важность критического мышления в процессе развития личности. In Фундаментальные и прикладные научные исследования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 14-15). https://naukaip.ru/wp-content/uploads/2019/05/MK-552-%D0%A7%D0%B0%D1%81% D1%82%D1%8C-3.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.