Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ КИЙИМЛАР – МИЛЛАТ КЎРКИ ВА ҒУРУРИ'

МИЛЛИЙ КИЙИМЛАР – МИЛЛАТ КЎРКИ ВА ҒУРУРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
1089
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
этнос / миллат / кийим / миллий кийим / менталитет / моддий бойлик / маънавий бойлик / миллий ғурур / ифтиҳор / мустақиллик / “Ўзбек либослари галереяси” / “Style.uz” / “замонавийлашув” / мода / кийиниш маданияти.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Феруза Садуллаевна Атамуратова

Мазкур мақола ўзбек миллий кийимларига бағишланган бўлиб, унда кийимлар миллатнинг нафақат моддий, балки унинг маънавий-руҳий ва ғоявий ўзига хослиги кўрсатиб турувчи, миллат кўрки, унинг ғурури, ифтихори ва мағрурлигини тараннум этувчи маънавий бойлиги сифатидаги аҳамияти очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ КИЙИМЛАР – МИЛЛАТ КЎРКИ ВА ҒУРУРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

МИЛЛИЙ КИЙИМЛАР - МИЛЛАТ КУРКИ ВА ГУРУРИ

Феруза Садуллаевна Атамуратова

Ф.ф.н., Тошкент тиббиёт академияси "Ижтимоий фанлар" кафедраси доценти

Мазкур макола узбек миллий кийимларига багишланган булиб, унда кийимлар миллатнинг нафакат моддий, балки унинг маънавий-рухий ва гоявий узига хослиги курсатиб турувчи, миллат курки, унинг гурури, ифтихори ва магрурлигини тараннум этувчи маънавий бойлиги сифатидаги ахамияти очиб берилган.

Калит сузлар: этнос, миллат, кийим, миллий кийим, менталитет, моддий бойлик, маънавий бойлик, миллий гурур, ифтихор, мустакиллик, "Узбек либослари галереяси", '^у1е.ш", "замонавийлашув", мода, кийиниш маданияти.

Инсоният хаёти кийимлар билан узвий боглик. Кийимлар уларнинг хаётини безайди, эстетик завк багишлайди, узлигини намоён этади ва турли табиий шароитларда хаёт кечиришларида кулайликлар тугдиради. Шу маънода хам кийимлар инсониятнинг шаклланиши ва ривожланиши тарихи билан уйгун холатда ривожланиб келган. Кийимлардаги узига хослик эса миллатнинг шаклланиши билан боглик булиб, бунда миллат шаклланишининг мухим омилларидан бири булган худуд мухдм уринга эга булган. Миллатнинг дастлабки асоси булган уруглар ва кабилаларнинг маълум худудда яшай бошлашлари, у ердаги табиий ва иклим шароитларига мослашиб хаёт кечиришлари кийимлардаги узига хосликни вужудга келишида мухим ахамиятга эга булган ва шу тарика миллий кийимлар этномаданиятнинг таркий кисми сифатида шаклланган ва ривожланган.

Шуни таъкидлашимиз лозимки, миллий кийимларнинг шаклланиш жараёнлари этнограф олимларимиз чукур урганганлар ва улар бугунги кунда хам уни урганишни давом эттирмокдалар. Лекин, уларнинг миллатнинг шаклланиши, ривожланиши ва истикболи учун кайси даражада ахамиятли эканлиги ижтимоий -фалсафий жихатдан тахлил этилган эмас.

Миллий тараккиёт жараёнларида содир булаётган турли муаммолар, жумладан "кичик" миллатларнинг "катта"лар томонидан кушиб олишга булган интилишларининг авж олаётганлиги, глобаллашув жараёни таъсирида "кичик" миллатларнинг узига хослигининг барбод булаётганлиги, буюк давлатчилик ва агрессив миллатчилик сиёсатининг кайтадан буй чузаётганлиги каби жараёнлар

АННОТАЦИЯ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

таъсиридан хатто энг "кичик" (оз сонли) булган миллатни асраб колишнинг катта муаммога айланганлиги боис этномаданиятнинг таркибий кисмини ташкил киладиган миллий кийимларнинг миллат такдири, истикболидаги урнини ижтимоий-фалсафий жихатдан тахлил килиш зарурияти юзага келмокда. Чунки, миллий кийимлар: биринчидан, миллатнинг ботиний ва зохирий бойлигини реал (моддий) жихатдан ифода эттирадиган омил хисобланади. Яъни, улар миллат рухияти, ички дунёси ва ташки куринишини узида акс эттиради. Миллат узга миллатдан нафакат узининг урф-одат, анъана, кадрият, удум ва маросимлари билан, худди шунингдек, узининг миллий кийимлари, уларни шакллантириш ва кийиш маданияти билан хам ажралиб туради; иккинчидан, миллий кийимлар этномаданият тизимида узининг кундалик хаётда доимо амал килиши (яъни, хар кунда кийилиши) ва оммавийлиги билан алохида ажралиб туради. Шунинг учун хам унинг миллий узига хослигини оммалаштиришда этномаданият тизимидаги бошка миллий бойликларга караганда хам имконияти катта. Учинчидан, хар кандай кийим ва уни кийиш маданияти миллатнинг ички дунёсини, рухиятини узида ифода эттиради. Бундан келиб чикадиган хулоса шуки, миллий кийимлар уз ахамиятини йукота бошласа, миллатнинг аста-секинлик билан узига хослигидан, онги ва кадриятларидан хам махрум булиши мукаррар булади.

Бу салбий холатнинг окибатлари хакида Узбекистон Республикаси Биринчи Президенти Ислом Каримов шундай таъкидлайди: "Хрзирги вактда кудратли давлатлар ва муайян сиёсий марказлар уз максадларига эришиш учун аввало забт этмокчи, уз таъсири доирасига олмокчи булган мамлакатларнинг онгини узига карам килишга интилади".1

Кийимларда миллатнинг онги, тафаккури дунёкараши ва менталитетининг узига хослиги ифодасини топади. Шу маънода хам кийимлар миллат киёфасини асрашнинг мухим омили сифатида сакланиб колади.

Миллий кийимлар элат (этнос) шаклланиши, ривожланиши ва такомиллашуви жараёнида у билан уйгун холда ривожланиб боради. Кадимдан этносларнинг яшаш жойлари, табиий ва иклим шароити, хаёт кечириши, мехнатнинг тури ва курсатадиган фаолиятларига караб кийимларнинг шакллари хам юзага келган. Шу маънода хам кийимлар хар бир халкнинг тарихи, маданияти ва маънавиятининг ажралмас кисмига айланиб борган.

Кийимларнинг шакллари, уларнинг узига хос гузаллиги хар бир миллатнинг шаклланиши, унинг тарихий маданияти, турмуш тарзи, ички дунёси, эстетик тафаккури билан уйгун холда боглик булади. Кийимлардаги узига хослик бир

1 Каримов И.А. Миллий истиклол мафкураси - халк эътикоди ва буюк келажакка ишончдир//Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон хаёт - пировард максадимиз. Т.8. - Т.: Узбекистон, 2000. - Б. 491.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

минтакада яшаётган, заминлари этногенетик жихатдан ягона булган турли миллатларда хам уз ифодасини топади. Жумладан, Марказий Осиёда яшаётган узбек, козок, тожик, киргиз ёки туркманларни кийимлари бири иккинчисидан ажралиб, фаркланиб туради. Агар табиий ва иклим шароитларини кийимлардаги узига хосликнинг шаклланишини асосий омили сифатида караладиган булса, бу элатлар яшаётган худудларнинг табиий ва иклим шароитлари баъзи худудларда бир хил булса, баъзисида бир-бирига якин. Аммо кийимлардаги узига хослик мавжудки, бири иккинчисини айнан такрорламайди. Бунинг асосий сабаби уларнинг этномаданий даражасигача шаклланиш жараёнида узлигини намоён этишга булган интилишлари мухим ахамият касб этган. Бунда уругларнинг маънавий-рухий якинлашуви жараёнида шаклланган умумий хусусиятлар таъсири кучли булган. Худди ана шу омил кийимларда хам уз ифодасини топган.

Кийимлар инсон ва миллатнинг моддий бойлиги, ташки куриниши, эстетик диди, ички маънавий - рухиятнинг узига хослигини акс эттирувчи мухим моддий омил хисобланади. Кийимларнинг моддий бойлик сифатидаги урни шундаки, биринчидан, инсон хаёт кечириши учун ейиши ва ичиши канчалик ахамиятга молик булса, кийиниши хам ана шундай ахамиятга моликдир. Иккинчидан, у моддий бойлик сифатида инсоннинг кул мехнати билан яратилади. Шу билан бирга, кийим инсонни ташки мухитдаги турли узгаришлардан химоя килибгина колмасдан, инсоннинг маънавий бойишига хам таъсир курсатади, чунки у инсон маънавий салохиятининг махсули хисобланади.

Миллий кийимлардаги узига хослик хар доим миллатнинг "мен"лигини намоён этиб туради. Аммо, ташки куринишдаги миллий узига хослик билан ички маънавий-рухий холатда узаро уйгун булмас экан, ундай инсонлар миллатнинг тулаконли вакили даражасини узида ифода эттира олмайдилар. Яъни, миллий кийимни кийган, аммо миллатга хос булган хусусиятларни узида акс эттира олмаган хар бир инсон миллатнинг ички рухий холатини хам тулаконли ифода эттира олмайди. Чунки, инсонни ташки куриниши, кийиниши унинг ички олами маънавиятини хам ифода эттиради. Чинаккам маънавиятли инсонни миллий гурур ва ифтихор дунёкараши хам кучли булади. Бу унинг миллий кийимларга булган муносабатида хам уз аксини топади. Шунинг учун хам зуравон мамлакатлар узлари босиб олган мамлакатлар халкларига уз урф-одат, анъана, кадриятларини сингдириш билан бир вакктда тилини узгартириш, кийим кийиш маданиятини улар турмушига сингдиришга харакат килганлар. Бу харакатларнинг заминида катта сиёсат турган. Боскинчилар узларининг урф-одат, анъана ва кадриятларини карам халклар онгига ва турмуш тарзига сингдириш, шу оркали уларнинг миллий гурур ва ифтихорларини синдиришни амалга оширганлар. Бундай сиёсат натижасида

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

öocKHHHHnap xaTTo y3HapuHuHr KußuHum MagaHuaTHapHu oMManamrapumra hmkohh^t apaTraHHap. By y3 HaBSaraga yHapHuHr TypMym Tap3uHu y3rapTHpnmHra ohuS KeHraH. Y3nHrngaH MaxpyM SyHraH xaHK y3 muhhuH xycycuaTHapura Se^apK SyHumura ohuS KeHumuHu SocKuHHuHap axmu SuHraHHap. YnapHHHr 6y cuecara KapaM xanK^apHH ocoHruHa moaTKop SyHuS, yHap SuHaH KymuHuS (accнмннaцнa) KeTumura hmkohh^t apaTraH. Muhhuh KußuMHapra HucSaTaH Se^apK SyHum xap Sup MuHHaT BaKuHuga, muhhuH Fypyp Ba u^Tuxop TyfiryHapugaH MaxpyM SyHumura y3HHHHr TatcupuHu yTKa3raH.

By KeHTupunraH aHuK MucoHHapgaH KypuHuS TypuSguKu, muhhuh KußuMHap Ha^aKaT MuHHarauHr Mogguß SoßHuru, yHuHr TamKu KypuHumu, uhku MatHaBuß-pyxuß Ba roaBufi y3ura xocHuruHu Kypcaramu SuHaH Sup BaKTga yHuHr y3ra MuHHaTHapgaH ^apKuHu KypcaTyBHu, rypypu Ba u^TuxopuHu HaMoßum этagнгaн MatHaBuß SoßHuru xaMgup.

CoSuk mypoHap xyKMpoHHuru mapomuga muhhuH KußuMHap ypHura OBpona xaHKHapuHuHr KußuMHapuHu KeHr TapruS KuHum cuecarnHuHr ohuS SopuHumu, muhhuH KußuMHapHu KuaguraH MuHHarnMro BaKuHHapuHu "KOHOK"HuKga aßSHam, Sy XOH "MuHHaTHuHuK^HuHr Sup KypuHumu cu^araga Kapanumu aB^ oHraHHuru OKuSaTuga, muhhuH KußuMHap Kußum geapHu MogagaH "hukuS" KeTae3raH эgн. fflyHuHr SuHaH Supra muhhuH rypypu Ba u^Tuxop TyßryHapu xaM cae3HamuS, y3raHapHuHr KußuMHapHu Kußum Ba yHapHu MuHHarnMro ypTacuga OMMaBußHamTupumra "MoHuHHuruMro" Ma^SypaH KynaßuS SopraH эgн.

AßHuKca, y3SeKucToHHuHr y3uga, xycycaH, TomKeHT maxpuga yTKasuHaguraH xaHKapo uhmuh aH^yMaHHapga Somura y3SeK gynnucu KußraH Surra Karaamnu KypuHaguraH SyHca, yHra coSuk MapKa3gaH KeHraH Bammap mySxa SuHaH KapaßguraH, SyHu "MuHHaTHuHuK" pyxuaTuHuHr SeHrucu cu^arnga SaxoHaS BaxuMara TymaguraH SyHuS KoHumraH эgннap. X,aTTo, mypoHap xyKMpoHHuruHuHr xanoKarn apa^acugaru PecnySHuKaMu3HuHr aßpuM paxSapHapu TyrpugaH Tyrpu Ba ohuk paBumga muhhuh KußuMHapuMroHu KußumHu эcкнннк "KoHguru" cu^araga SaxoHam gapa^acura SopuS eTraH эgннap. ÄHSaTTa, 3aMuHHapu HyKyp Ba MycTaxKaM SyHraH MuHHaTuMu3, yHuHr ®;oHKyap, MuHHamapBap BaKuHHapu SyHgaß xaTTu-xapaKaTHapra HucSaraH y3HapuHuHr Hopo3uHuK MyHocaSaTHapuHu SuHgupa SomHaraH эgннap. Ammo, yHap KaTTuK KapmuHuKKa ynpaS KeHguHap. fflyHra KapaMacgaH axoHuMu3HuHr aKcapuaT kucmu кнmнoкнapнмнзga amaraHHuru, Sy epga TamKapugaH SyHaguraH xap KaHgaß TatcupHu oMMaHamTupumHuHr uMKoHuaTu KaMHuru, axoHuHuHr xap KaHgaß "aHruHuK"Ka SyHraH KoH^pBara3M pyxuaTu muhhuh кнннмнapнмнзнннг caKHaS KoHumura epgaM SepraH эgн.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

Кийимларнинг авлод-аждодларимиздан бизга етиб келган шаклларини тиклаш ва миллий хаётимизнинг замонавийлаштиришга халкимиз эришган мустакилликнинг ахамияти катта булди. Узбек дупписини ва турли чиройли атлас ва адраслардан тикилган кийимларини кийиш миллий маънавий хаётимиздан урин ола бошлади. Бу ижобий жараённи кайта тикланишида миллатимизнинг урта ёшдаги кисми фаол иштирок килди. Бунинг асосий сабаби улар рухияти, онгида шаклланган миллийликка ташналик бошкаларга Караганда кучлирок эди. Чунки уларнинг шуролар зуравонлиги даврида миллий гурури ва ифтихор туйгуларимизнинг оёк ости килинганлигини уз бошларидан утказди, мустакиллик шарофати билан ана шу ташналикнинг урнини тулгазиш жараёни тезлашиб кетди. Миллий-маънавий хаётимизда содир булган бундай ижобий узгаришлар ёшларимизнинг кийиниш маданиятини ривожланишига хам узининг таъсирини утказа бошлади. Уларнинг миллий кийимларимизга булган кизикишлари кундан кунга ортиб бормокда.

Бу борада пойтахтимизнинг эски шахар кисмида "Узбек либослари галереяси"нинг курилганлиги миллий маънавиятимиз хаётида катта вокеа булди. Унда хар йили бир катор жамоат ташкилотлар хамкорлигида республика миллий либослар фестивали ташкиллаштирилиб келинмокда. Тадбирдан кузланган асосий максад ёш дизайнер, модельер, тикувчи ва чеварлар, рассом ва кулигул хунармандларни куллаб-кувватлаш, рагбатлантиришдан иборат. Хрзирда бу тадбир оммалашди ва дунёда "Style.uz" номи билан машхур булди. Х,ар йили "Style.uz" мода ва дизайн хафталигида Узбекистонлик модельерларнинг миллий анъаналаримизни акс эттирувчи замонавий миллий кийимлар кургазмаси утказилиб келинмокда. Унда чет элнинг машхур дизайнерлари, модельерлари ва стилистлари катнашиб, кундан кунга узбек миллий кийимларига кизикиш ортиб бормокда. Бундай анжуманларнинг яна бир мухим жихати, улар оркали биз миллий узимизга хос булган бой маданият ва маънавиятимизни жахонга таргибот килиш имкониятига эга булмокдамиз.

Лекин шу билан бир каторда, яна бир ута мухим муаммонинг ечимини топиш масаласи кундаланг булиб турибди. Аникроги, миллий кийимларимизнинг ута "замонавийлашиб" кетишини олдини олишимиз ва уларни менталитетимизга мос равишда такомиллашиб боришимиз зарур булиб колмокда. Чунки, бу жараёнга бефарк караш охир-окибатда миллий кийимларимизнинг узига хослиги ва гузаллигига салбий таъсир утказиб, жамиятимизга узга халкларнинг турли шаклдаги (модадаги) кийимлари кириб келиб, урин олмокда.

Бундай салбий холатнинг олдини олишда, фикримизча, миллий кийимларимизнинг замонга мос равишда узгартириб, янада куркам ва гузал

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

6ynHfflHra эрнmнm fiynnapHHH H3namHMH3, afiHHKca, x,ap KaHgafi "AHrunuKHu" Te3 Kaöyn KHHHmra mohhh ôynaguraH ëmnapHMH3HHHr KHHHHum MagaHH^THHH pHB0^naHTHpnmHMH3 no3HM öynagu.

REFERENCES

1. KapHMOB H.A. Mnnnnfi HCTHKgon Ma^Kypacu - xan; эtтнкоgн Ba 6ywK Kena^aKKa umoHHgup//03og Ba oöog BaTaH, эpкнн Ba $ap0B0H x,aëT - nupoBapg Ma;cagHMH3. T.8. - T.: Y3ÔeKHCTOH, 2000. - E. 491.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.