Научная статья на тему 'МИЛЛАТ ВА КАМ СОНЛИ МИЛЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

МИЛЛАТ ВА КАМ СОНЛИ МИЛЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
millat / elat / kam sonli millat / migratsion jarayonlar / diaspora.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Орипова Шахноза

Ushbu maqolada millat, elat, kam sonli millat hamda migratsiya tushunchalarining nazariy asoslari o'rganilgan. Kam sonli millat va migrantlarning asosiy farqlari tushuntirib berilgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИЛЛАТ ВА КАМ СОНЛИ МИЛЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

МИЛЛАТ ВА КАМ СОНЛИ МИЛЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ

АСОСЛАРИ

Орипова Шахноза К^одиржон кизи

Андижон давлат педагогика институти 2 боскич магистранти shahnozkal 122@gmail.com

Annotatsiya: Ushbu maqolada millat, elat, kam sonli millat hamda migratsiya tushunchalarining nazariy asoslari o'rganilgan. Kam sonli millat va migrantlarning asosiy farqlari tushuntirib berilgan.

Kalit so'zlar: millat, elat, kam sonli millat, migratsion jarayonlar, diaspora.

Аннотация: В данной статье рассматриваются теоретические основы понятий нация, народ, этнические меньшинства, а также миграции. В работе даётся объяснение ключевых отличий между этническими меньшинствами и мигрантами.

Ключевые слова: нация, народ, этнические меньшинства, миграционные процессы, диаспора.

Abstract: This article examines the theoretical foundations of the concepts of nation, people, ethnic minorities, and migration. It explains the key differences between ethnic minorities and migrants.

Keywords: nation, people, ethnic minorities, migration processes, diaspora.

Бутун инсоният тарихининг бугунги боскичида хаётнинг барча сохаларида жумладан, сиёсий, итимоий-иктисодий ва маънавий-манданий жабхаларда глобаллашув ва интеграция жараёнлари юз бермокда. Ушбу даврда дунёнинг турли минтакаларида яшовчи миллатлар ва уларнинг узаро муносабатлари, миллатлараро ва кам сонли миллатларга нисбатан янгича карашлар кузатиляпти. Бугунги кунда бутун Ер юзида 200 га якин турли давлатлар ва уларнинг худудида 3 мингга якин турли миллат ва элатлар яшаб келмокда. Тарихдан маълумки, барча давлатларнинг вужудга келиши, равнак топиши ва инкирозида

13

xaM aйни дaвлaт xyдyдидaги миллaтлaрнинг Ba yлaрнинг yзaро мyноcaбaтлaри Ba дaвлaт xокимиятининг миллaтлaрaро cиёcaти xaм мyxим роль уйтайди.

Дaвлaтлaр axолиcи тaркибидaги хaлкдaр миллaт, элaт, кaм сонли миллaтлaр, этнос Ba мигрaнтлaр cифaтидa турли дaвлaтлaр тaркибигa кирaди.

Илмий aдaбиётлaрдa кeлтирилишичa, Ер юзидaги 3 минггa якин миллaт yртa xиcоб билaн инсониятнинг 96 %ини бирлaштирaди. Долган 4 % элaт Ba кaбилaлaрдир. Хдр бир милaт axолиcи бир ^4a 1O мингдaн бир нeчa 1OO миллионгaчa борaди.

Миллaтлaрни олимлaр кyйидaги йирик 5 гyрyxгa бyлишaди:

1. Буюк миллaтлaр - хитойликлaр, axоли сони 1 млрд.дaн ортик, xиндлaр, aмeрикaликлaр, рycлaр, японлaр - xaр бири юз млн.дaн икки юз, уч юз млн.гaчa

2. Karra миллaтлaр - 5O млн.дaн 1OO млн.гaчa - инглизлaр, фрaнцyзлaр, иcпaнлaр, нeмиcлaр, тyрклaр Ba бошкaлaр.

3. Йирик миллaтлaр - 1O млн.дaн 5O млн.гaчa - УЗБЕКЛАР, портyгaллaр, поляклaр, эфиоплaр Ba бошкaлaр.

4. Урта миллaтлaр - 1 млндан 1O млн.гaчa

5. Кичик миллaтлaр - бир нeчa ун мингдaн бир млн.гaчa

Бутун Ер юзидaги 27 миллaт дунё axолиcини ^рийб 75 % ини тaшкил килaди.1 Áввaло "миллaт" тyшyнчacини acоcий мaъноcини aнглaб олиш зaрyр. Миллaт бу этник бирликнинг энг олий куришини cифaтидa ифодaлaнaди.

Этнос (этник бирлик) - кишилaрнинг мaълyм тaрихий дaврдa Ba ижтимоий тyзyмдa тaркиб топган aлоxидa этник yюшмacини aнглaтиб, этноснинг фaндa 3 боскичи мaвжyд: бyлaр кaбилa, элaт Ba миллaт.2

Элaт - кишилaрнинг тил, xyдy Ba иктосодий Ba мaдaний жиxaтидaн тaрихaн тaркиб топгaн миллaтдaн олдинги бирлиги. Элaт кaбилa билaн миллaт yртacидaги этник бирликнинг куриниши xиcоблaнaди

Миллaт - тил, миллий Узликни aнглaш рyxияти, yрф-одaтлaр Ba aнъaнaлaр Ba кaдриятлaр ягонaлиги acоcидa мyaйян xyдyддa яшовчи иктисодий aлокaлaр

1 https://oyina.uz/uz/teahause/1976

2 Узбeкиcтон миллий энциклопeдияcи (2000 - 2005) 246 бeт

билан богланган мустакил субъект сифатида узига хос моддий ва маънавий бойликларни яратувчи кишиларнинг этник бирлиги. 3 Бугунги кунда Узбекистоннинг асосий ахолисини узбек миллати ташкил килади, шунингдек ахоли таркибида 130 дан ортик бошка миллат вакиллари хам истикомат килади.

Шу уринда ушбу миллатларни ифодалаш учун биз кам сонли миллат тушунчасини ишлатишмиз мумкин ва кам сонли миллат тушунчаси аниклаштириш зарурияти келиб чикади. Кам сонли миллат тушунчасининг халкаро хукукда айнан таъкидланган ва умумий кабул килинган таърифи мавжуд эмас.

Илк марта "кам сонли миллат" тушунчасига 1923 йилда Миллатлар Лигаси котиблигида тушунтириш берилган булиб, унда мамлакатнинг асосий ахолисидан этник келиб чикиши, тили ёки дини билан фаркланадиган этник гурухларга айтилган.4

Кам сонли миллатларнинг энг кенг таркалган таърифи БМТнинг Инсон хукулари буйича комиссияси хужжатида кулланилган. Унга кура, "Кам сонли миллатлар" - давлат ахолисининг колган кисмига нисбатан сон жихатдан кичикрок булган ва унда устун мавкега эга булмаган аъзоларидир, улар шу мамлакат фукаролари билан бир хил этник, диний ёки тил хусусиятларига эга булган гурухдир. Уларни ахолининг колган кисмидан ажралиб турадиган уз маданияти, анъаналари, дини ва миллий маданий хордик жойларини саклашга каратилган бирдамлик туйгусини намоён этувчи ()

Купинча милий озчилик яъни кам сонли миллат тушунчаси узларини этник хусусиятларини саклаб колган ва узок вакт давомида уз тарихий келиб чикккан ватанларидан бошка давлатларда яшовчи аххолининг мухим гурухи хакида тушунилади.

Европа Комиссияси хужжатлари маълумотларида эса "Кам сонли миллат" тушунчасига куйидагича таъриф берилган: "Этник, динй ёки лингвистик

3 ^.Назаров ва б. "Маънавият асосий тушунчалар лугати" - Тошкент: "Узбекистон файласуфлари миллий жамияти" нашриёти, 2022 - 728 б. - Б 397.

4 Эрик Трель "Определение понятия "национальные меньшинства" журнал "Экономика, социологияи право" Москва Наука+, 2010, nr.5 ISSN 1995 - 9648.

15

хусусиятларга кура одатда давлат ёки минтаканинг купчилик ахолисидан сон жихатидан камрок булган ва уз маданияти, анъаналари, дини ёки тили билан бирдамликни саклайдиган доминант булмаган гурух.5"

Шунингдек, кам сонли миллатлар хукуклари масаласида БТМ Бош Ассамблеяси томонидан 1992 йил 18 декабрда кабул килинган "Миллий ёки этник, диний ва лингвистик озчиликларга мансуб шахсларнинг хукуклари тугрисида"ги Декларациядир. Унда кам сонли миллатларга мансуб шахслар кандай хукукларга эга эканлиги, жумладан, уз маданиятидан фойдаланиш, уз динига эътикод килиш ва уз тилидан фойдалана олиш хукуки санаб утилган6.

Кам сонли миллат атамасининг таърифи 1994 йил 21 октябрда Мустакил давлатлар хамдустлиги томонидан кабул килинган Кам сонли миллатларга мансуб шахсларнинг хукукларини кафолатлаш тугрисидаги конвенцияда хам келтирилган. Унги кура "Кам сонли миллатларга мансуб шаслар деганда шартнома иштирокчиларидан бирининг худудида доимий яшовчи ва унинг фукаролигига эга булган, этник келиб чикиши, тили, маданияти, дини ёки анъаналари буйича мамлакатнинг асосий ахолисидан фарк киладиган шаслар тушунилади7.

Бутун инсоният давридаги турли тарихий жараёнларда, халкларнинг кучишлари, турли ижтимоий иктисодий сабабларга кура, шунингдек сиёсий омиллар, жахон урушлари, турли хил касалликлар ва шу каби жихатлар туфайлаи айрим миллатлар уз тугилиб усган ватанини ташлаб бошка давлатларга келиши кузатилган. Аввал ушбу миллатлар бошка давлат таркибида диаспорани ташкил килишади, яъни диаспора - айрим миллатларнинг уз мамлакатидан ташкарида булиши. Х,ар бир этник гурухлар хам диаспорани яратиш кобилиятига эга эмас. Факатгина ассимиляцияга чидамли булганларгина уз диаспорасини ярата олишади. Хукрмон маданиятдан кисман ёки тулик ажралган холда яшайдиган диаспоралар узлигини саклаб колишга интилади. Бу

5 https://home-affairs.ec.europa.eu/networks/european-migration-network-emn/emn-asylum-and-migration-glossary/glossary/minority_en#:~:text=Definition(s),%2C%20traditions%2C%20religion%20or%20language

6 https://www.un.org/ru/fight-racizm/vulnerable-groups/minorities

7 Эрик Трель "Определение понятия "национальные меньшинства" журнал "Экономика, социологияи право" Москва Наука+, 2010, nr.5 ISSN 1995 - 9648.

узликни сакдашнинг асосий воситаси уларнинг уз она тилини саклаб колишидир. У куплаб функцияларни бажаради, асосийси коммуникатив ва бирдамликдир. Ва айнан диаспоралар ахоли таркибида кам сонли миллатлар пайдо булишининг асоси хисобланади.

Миллат, кам сонли миллатлар ва диаспоралар хакида муълумотлар келтирилар экан, мигрантлар ва миграцион жараёнлар хакида хам тухталиш жоиз.

Ахоли миграцияси (lotincha - migratio - ko'chish) - ахолининг бир минтакадан (мамлакат, шахар) бошка худудга, айрим холларда катта гурухларга булинган холда узок масофаларга кучиши. М.Ломоносов номидаги Москва давлат университети, демография кафедраси профессори, иктисод канлари доктори О.Д.Воробьеванинг фикрига кура миграция бу - худудда доимий яшаш жойини узгартириш, укиш ёки ишлаш ва бошка сабабларга кура маъмурий-худуди тузилмалардан хам ташки хам ички чегарларни кесиб утиш билан боглик хар кандай харакат, конуний ёки конуностида булишидан катъи назар. Миграция килувчи ахоли мигрантлар дейилади. Миграциянинг хам узига хос турлари мавжуд булиб, ташки миграция (китъалараро, давлатлараро) ва ички миграция (вилоятлар, шахарлар, кишлок жойлар ва бошкалар уртасида) мавжуд8.

Мигрантларнинг кам сонли миллатлардан асосий фарки бу яшаш муддатида, яъни уз тугилиб усган давлатидан ташкарида бутунлай яшовчилар кам сонли миллатлар, маълум вактдан сунг яна уз давлатига кайтувчи ахоли вакилларини мигратнлар сифатида олишимиз мумкин. Лекин айнан миграцион жараёнлар давлатлар ахолиси таркибида кам сонли миллатларнинг келиб чикишида асосий роль уйнайди. Миграция географик жихатдан таксимланган (китъалар, мамлатлар ва мамлакатлар ичидаги минтакалар) табиий ресурслар ишлаб чикариш воситаларининг ишчи кучи билан богланишини таъминлайди, ахолининг иш, уй-жой, яшаш, ижтимоий ва касбий харакатчанлик эхтиёжларини кондиришга ёрдам беради.

8ttps://nicbar.ru/politology/study/kurs-etnopolitologiya/295-lektsiya-10-migratsiya-diaspory-i-problemy-etnicheskikh-menshinstv

fv -j^ ~J r^j

Халкаро миграция ташкилоти ташкилоти хисобига кура 2010 йилда халкаро мигрантлар сони 214 млн кишини ёки дунё ахолисининг 3,1 фоизини ташкил этди. Агар бу курсаткич усиши айни суръатда давом этса, 2050 йилга бориб у 450 млн.га кутарилиши мумкин.9

Айнан ушбу миграцион жараёнларга кура ахоли таркибиданги кам сонли миллатларнинг сони хам ортиб боради. Шу уринда мигрантлар ва кам сонли миллатлар вакилларининг фаркларини санаб утиш лозим, чунки одатда бу икки тушунча синоним сифатида олинган холда чалкашиб кетади, лекин аслида ундай эмас. Мигрантлар ва кам сонли миллатлар уртасида уларнинг мавкеи, хукуклари ва жамиятдаги иштирокига кура мухим фарклар мавжуд:

Мигрантлар - булар ихтиёрий ёки ундай булмаган холатда бошка давлтга вактинчалик яшаш учун вактинчалик яшаш учун кучиб келган одамлар.

Мигрантлар одатда кучиб келган мамлакат фукаролигига эга эмаслар ва уларнинг хукуклари чекланган булиши мумкин. Мухожирлар интеграция янги тил, маданият, конунлар ва урф-одатларга мослашиш жараёнини уз ичига олади. Миграция сабаблари хам хар хиил булиши мумкин, яхширок турмуш тарзи излаш, урушдан кочиш, сиёсий таъкиблар, табиий офатлар, таълим олиш, ишлаш ва бошкалар.

Кам сонли миллатлар эса махаллий халклардан хисобланади, яъни тил, маданият, урф-одатлар ва этник келиб чикиш буйича умумий ахолидан фарк килади лекин тарихан маълум бир худудда яшаб келган одамлар гурухлари хисобланади. Кам сонли миллатлар одатда узлари яшаётган мамлакат фукаролаи булиб, ахоли билан бир хил хукук ва эркинликларга шунингдек бир хил мажбуриятларга эга булади. Шунингдек кам сонли милатлар хар доим узларининг маданий узига хослигини, тилини анъаналарини, ва урф-одатларини саклашга интилади. Ва яна бр мухим жихат кам сонли миллатларга хам мамлакат парламентида сиёсиф вакилликка эга булиши ва давлат сиёсатини шакллантиришда иштирок этиши мумкин.

9ttps://nicbar.ru/politology/study/kurs-etnopolitologiya/295-lektsiya-10-migratsiya-diaspory-i-problemy-etnicheskikh-menshinstv (Николай Баранов, профессор, доктор наук)

Шу уринда давлат ахолиси таркибида мигрантлар, кам сонли миллатлар ва туб асосий ахолининг уртасида муваффакиятли узаро муносабатлар багрикенглик, узаро тушунинг ва биргаликда яшаш учун уйгун шароитлар яратилишига боглик.

Шуни ёдда тутиш керакки, мигрантлар хам кам сонли миллатлар хам жамиятнинг хилма-хиллиги ва бойлигига хисса кушади. Уларнинг узига хослигини тушуниш, узлигини ва хукукларини хурмат килиш янада багрикенг ва адолатли жамият куришга ёрдам беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. https://oyina.uz/uz/teahause/1976

2. Узбекистон миллий энциклопедияси (2000 - 2005) 246 бет

3. ^ Назаров ва б. "Маънавият асосий тушунчалар лугати" - Тошкент: "Узбекистон файласуфлари миллий жамияти" нашриёти, 2022 - 728 б. - Б 397.

4. Эрик Трель "Определение понятия "национальные меньшинства" журнал "Экономика, социологияи право" Москва Наука+, 2010, nr.5 ISSN 1995 - 9648

5. https://home-affairs.ec.europa.eu/networks/european-migration-network-emn/emn-asylum-and-migration-

glossary/glossary/minority_en#:~:text=Definition(s),%2C%20traditions%2C%20reli gion%20or%20language

6. https://www.un.org/ru/fight-racizm/vulnerable-groups/minorities

7. Эрик Трель "Определение понятия "национальные меньшинства" журнал "Экономика, социологияи право" Москва Наука+, 2010, nr.5 ISSN 1995 - 9648.

8. ttps://nicbar.ru/politology/study/kurs-etnopolitologiya/295-lektsiya-10-migratsiya-diaspory-i-problemy-etnicheskikh-menshinstv (Николай Баранов, профессор, доктор наук)

9. ttps://nicbar.ru/politology/study/kurs-etnopolitologiya/295-lektsiya-10-migratsiya-diaspory-i-problemy-etnicheskikh-menshinstv

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.