Научная статья на тему 'МИКРОМАТНЛАРГА НУТҚ СИСТЕМАСИ СИФАТИДА ЁНДАШУВ'

МИКРОМАТНЛАРГА НУТҚ СИСТЕМАСИ СИФАТИДА ЁНДАШУВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
43
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
матн / матн категорияси / матн тузилишида устун турувчи структуралар / система / нутқий система / матн системаси / муайян яхлитлик / элементлар йиғиндиси / яхлит система / нутқий ҳодиса / макроматн ички системаси / микроматн / тасвирий воситалар / тасвир ифодаси / руҳият ифодаси / мазмуний муносабатлар / сабаб-натижа муносабати / бириктириш муносабати / микроматнда ифодаланувчи маъно / фонема / лексема / фразема / синтаксема / морфема / контекст / сўзлар қуршови / маъно оттенкалари / системанинг яхлитлиги. / text / the category of text / dominant structures in text formation / system / system speech / integrity / cohesion / coherence / speech occurence / macrotext / expressive means / imagery / spiritual expression / cause and effect relations / phoneme / lexeme / phraseme / syntaxeme / content in microtext / morpheme / context / word choice / microtext / meaning shadowing / sense modality.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Халилова, М., Расулова, A.

Ушбу мақолада матнга яхлит бир бутун нутқий система сифатида қараш хусусидаги янгича назарий фикрлар билдирилган бўлиб, унинг таркибидаги микроматн ўз ичидаги мавжуд кичик бирликлар учун система саналиши билан бир қаторда, ўзи мансуб макроматн учун эса шакллантирувчи элемент вазифасида қўлланиши ишончли далиллар асосида тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

APPROACH TO MICROTEXTS AS A SPEECH SYSTEM

The text is considered as a whole system in the article. The microtext, which plays the role of a system speech for existing other small units in it and in the content of macrotext microtext is used as a forming element

Текст научной работы на тему «МИКРОМАТНЛАРГА НУТҚ СИСТЕМАСИ СИФАТИДА ЁНДАШУВ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МИКРОМАТНЛАРГА НУТЦ СИСТЕМАСИ СИФАТИДА ЁНДАШУВ

Ушбу мацолада матнга яхлит бир бутун нутций система сифатида цараш хусусидаги янгича назарий фикрлар билдирилган булиб, унинг таркибидаги микроматн уз ичидаги мавжуд кичик бирликлар учун система саналиши билан бир цаторда, узи мансуб макроматн учун эса шакллантирувчи элемент вазифасида цулланиши ишончли далиллар асосида тадциц этилган.

Калит сузлар: матн, матн категорияси, матн тузилишида устун турувчи структуралар, система, нутций система, матн системаси, муайян яхлитлик, элементлар йизиндиси, яхлит система, нутций уодиса, макроматн ички системаси, микроматн, тасвирий воситалар, тасвир ифодаси, рууият ифодаси, мазмуний муносабатлар, сабаб-натижа муносабати, бириктириш муносабати, микроматнда ифодаланувчи маъно, фонема, лексема, фразема, синтаксема, морфема, контекст, сузлар цуршови, маъно оттенкалари, системанинг яхлитлиги.

В данной статье приведены теоретические аспекты рассмотрения текста как единой целостной речевой системы; на основе достоверных фактов исследован микротекст, который выполняет роль системы для существующих других малых единиц, а в составе макротекста он используется в качестве формообразующего элемента.

Ключевые слова: текст, категория текста, структуры в создании текста, система, речевая система, система текста, целостность, совокупность элементов, целостная система, речевое явление, внутренняя система макротекста, микротекст, изобразительные средства, изобразительное выражение, выражение духовности, смысловые отношения, причинно-следственные отношения, соединительные отношения, смысл, содержащийся в микротексте, фонема, лексема, фразема, синтаксема,

М. Халилова,

ФарДУ узбек тили ва адабиёти кафедраси укитувчиси, мустакил тадкикотчи А.Расулова,

ФарДУ узбек тили ва адабиёти кафедраси катта укитувчиси, (PhD).

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

морфема, контекст, окружение слов, смысловые оттенки, целостность системы.

The text is considered as a whole system in the article. The microtext, which plays the role of a system speech for existing other small units in it and in the content of macrotext microtext is used as a forming element.

Key words: text, the category of text, dominant structures in text formation, system, system speech, integrity, cohesion, coherence, speech occurence, macrotext, expressive means, imagery, spiritual expression, cause and effect relations, phoneme, lexeme, phraseme, syntaxeme, content in microtext, morpheme, context, word choice, microtext, meaning shadowing, sense modality.

Матн категориясини стилистик жихатдан урганиш маълум бир нутк парчасининг бирор нутк услубига хосланганлигини аниклаш, хар бир нутк услубидаги матнларнинг услубий хусусиятларини белгилашга, матн тузилишида устун турувчи структураларни тахлил килишга йул очади. Матн тахлилида унинг ички структурасининг очиб ташланишига имконият яратилиши матн таркибидаги бирликлар уртасидаги энг характерли боFланишлар ва кисмларнинг бир тартибда, изчил берилиши унинг бир канча объектив конуниятларга асосланганлигини белгилашга имкон беради. Демак, матнга система сифатида караш унинг таркибий кисмларга булинишини, матнни ташкил этувчи бирликларнинг узаро муносабатини, микроматнларда эса уни ташкил этувчи компонентларнинг узаро муносабатини, микроматннинг макроматнда тутган урнини очиб бериш учун хизмат килади.

Маълумки, узаро муносабат ва алокада булган хамда муайян яхлитликни ташкил этувчи элементлар йотиндиси система деб юритилади. Лингвистикага доир изохли луFатларда система тушунчасига шундай таъриф берилади: Узаро турFун муносабатлар билан боFланган, бир бутун булиб уюшган элементлар мажмуи: Тил системаси. Суз ясалиши системаси [5, 37].

Аристотель бутун уз кисмлари й^индисидан каттарокдир, деганда хам система ва уни ташкил этувчи элементларни назарда тутади[4,425].

Х,озирда тахлил объектимиз булган микроматн хам нуткий ходиса булиб, нутк системасининг катта матн, яъни макроматн ички системасининг тузилиш элементлари хисобланади. Микроматнлар узаро мазмунан ва грамматик жихатдан боFланган бир ёки бир нечта нисбий мустакил гаплардан ташкил

ANNOTATION

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

топган, маълум бир кичик мавзуни ёритишга каратилган тугалланган фикр англатувчи нутк куринишидир.

Матн таркибига кирувчи нисбий мустакил гаплар - компонентлар мазмунан умумий бир темани ифодалаш учун хизмат килади. Мана шу мавзу матн компонентлари ёрдамида хар томонлама ёритилади. Ана шу умумий тема матннинг мазмуний ядроси хисобланади. Бир мазмуний ядронинг яна бошка бир мазмуний ядро билан боFланиши - алокага кириши билан макротекстлар хосил килинади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Коммуникатив функция бажариши даражаси жихатидан текст биринчи уринда туради. Текст тил бирликлари йиFиндисининг харакатдаги куринишидир...[2, 9 - 12].

Айни вактда микроматннинг узи хам яхлит системадир ва у хам маълум элементлардан ташкил топади. Микроматн система сифатида курилма экан, у, албатта, тузилишга эга булади. Микроматнни ташкил этган элементларнинг ички алокаси микроматн структурасини ташкил этади.

Профессор А.Мамажонов матннинг семантик - синтактик - стилистик бутунлик эканлигини таъкидлаб, узига хос мураккаб структурага эга эканлигидан келиб чиккан холда, унинг бирликлари сифатида куйидагиларни белгилайди:

а) гап - (содда ёки кушма гаплар, уларнинг мураккаблашган куринишлари);

б) суперфразали синтактик бутунликлар;

в) абзац;

г) период [2, 12].

Демак, микроматн узидан кичик бирликлар учун система саналади, бунда кичик бирликлар ( гап, суперсинтактик бутунликлар, абзац, периодлар) матнни ташкил этувчи элементлар булса, микроматн хам макроматн учун элемент, яъни макроматнни шакллантирувчи кисм хисобланади. Масалан,

«Бепоён Кизилцумнинг бир чеккаси Корацалпозистоннинг Эллик цалъа тумани кенгликларига туташиб кетган. Сауро дегани фацат цумликдан иборат эмас, ора-сира тацирликлар уам учрайди. Одатда, ёгингарчилик кезлари бу ерларда сув тупланиб, кулмаклар уосил булади.

Куз унгимизда чинакам сауро циёфаси юз очганда эса, чегарасиз бу кенглик мауобати царшисида беихтиёр лол туриб цоламиз. Яна одим, атиги

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бир одимгина onsa боссак, сауро кенглиги бизни ими-жимида ютиб юборадигандек туюлади...»

№4, 2-бет).

Келтирилган микроматн 5та нисбий мустакил гаплар, икки абзацдан ташкил топган булиб, хар иккала абзац мазмунан макон тасвирини ифодалашга каратилган. Унда кахрамоннинг харакат-холати табиат тасвири ифодасига монанд тарзда, уЙFунлашган холда очиб берилган. Х,олат ва тасвир ифодаси матндаги метафора, ухшатиш, сифатлаш, жонлантириш сингари тасвирий воситаларнинг мохирлик билан ишлатилиши оркали ёритиб берилган. Ушбу кичик матндан катта матнга киришиш максадида, кахрамоннинг рухий холатига монанд тарзда маколадаги реал ходисалар юз бериши мумкин булган урин-жой тасвирини беришда фойдаланилган. Ва у катта матн - бир бутун асарнинг курилиш бирлиги вазифасини хам бажарган. Бу микроматн узидан олдинги ва кейинги кисмларга нисбатан элемент - кисм хисобланади. Ушбу парча катта матн таркибидаги макон ёки кахрамон холатини ифодаловчи юкоридаги тасвир куриниши яна бошка изохлаш муносабатини, пайт муносабатини ифодаловчи бошка шундай кичик матнлар билан муносабатга киришиб, бир бутун система хосил килган: реал вокеликка асосланган ходисалар булиб утадиган жой ва ундаги замонамиз кахрамонлари хакидаги оммабоп нуткка хос асарнинг яратилишига хизмат килган.

Агар система деб каралаётган бутунлик таркибидан бирор элемент чикариб ташланса ёки мантикан бири иккинчисини такозо этмаса, бундай бирликни система деб караш мумкин булмайди, системалик макомини йукотади. Худди шунингдек, микроматнлар таркибидаги гаплар мазмунан бири иккинчисини такозо этмаса, уртадаги мантикий боFликлик узилиб, бирор булак бошкача мазмунда ишлатилган булса, бундай микроматнларни хам система деб аташ ножоиз. Структурани ташкил этувчи элементларнинг оддий йотиндиси системани ташкил этмагани каби, микроматнни ташкил этувчи элементлар хам микроматнда янги сифатга эга булади. Х,ар кандай узаро муносабатда булган элементлардан ташкил топган бир бутунлик системани ташкил этавермаслиги, шунингдек, системани ташкил этган бир бутунлик узаро муносабатда булган элементларнинг оддий йотиндиси эмаслиги бугунги кунда аник куриниб колди. Яъни системани ташкил этган бир бутунлик унинг элементларида мавжуд булмаган янги сифатга хам эга булади [3, 6].

(Н. Норкобилов Сахро кенгликларида. Уз АС газетаси, 2011-йил,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Демак, система деб каралаётган бутунлик таркибий кисмларининг оддий й^индисидан иборат эмас. У таркибий кисмларда системага киргунга кадар мавжуд булмаган янги сифатга хам эга булади. Масалан,

Иссиц демаса, совуц демаса, тракторда силкинса, комбайнда силкинса, уйга келиб бола боцса, бешик цучоцласа, тасанно, тасанно бу зотга!

Бу микроматн яхлит система сифатида маълум элементлардан, кисмлардан ташкил топган. Аммо микроматн уни ташкил этган сузлар й^индисига тенг эмас, яъни ундаги хар бир сузнинг матн таркибида урни булиши билан бирга, айнан шу микроматнда ифодаланувчи маънога хам эгадир. Жумладан, матнда ишлатилган "тасанно" сузи ундов суз сифатида олкиш, хайратланиш каби маъноларни ифодалайди. Аммо микроматн таркибида бу суз олкиш эмас, кесатиш, киноя маъносида эркакларга, жамиятга нисбатан ишлатилган. Демак, микроматн яхлит система сифатида уни ташкил килган кисмлар йотиндисидан катта булади. "Тасанно" сузи матн таркибига киргунча кесатиш маъносини ифодаламаган. Ушбу суз бадиий матн таркибида янги сифатга эга булди, яъни кесатиш, киноя маъносига эга булди. Бундай янгича сифатга эга булиш бадиий матн таркибида, шунингдек, сузлашув нуткида системани ташкил этган элементлар куршовида ойдинлашади[6, 172 - 175]. Бу уринда микроматн битта система деб каралса, уни ташкил этган кисмлар, элементлар фонема, морфема, лексема, фразема, синтаксема; улар узаро муносабатга киришганда аввалги узи ёлFиз, якка турган холатига нисбатан янги сифатга, янги маънога эга булади. Бу фикрни яна бадиий нуткка хосланган кичик матнлар мисолида хам куришимиз мумкин:

Зуура онасининг баъзан ярим уазил - ярим чин цилиб дадасига айтган гапларини эшитиб цоларди. «Узингиз раубар ходим була туриб мени уцитмадингиз. Дипломим йуц», дерди у кулиб. Сулаймон Рустамович тамомила жиддий циёфада бош чайцаб цуярди. «Унаца деманг... Жамиятга яхши инсон етказиб беришнинг узи энг аъло диплом! Мана шу туртта боланинг халцца фойдаси тегса, шунингузиям катта бахт...»

Одатда диплом олий таълим дастурларини тула узлаштирган, юксак ахлокли, яхши тарбияланган етук шахсларга бериладиган мухим хужжат маъносини билдиради. Матнда Сулаймон Рустамович нуткида келтирилган "энг аъло диплом" ибораси олий маълумоти булмаса-да, уйда, оилада фарзандларини билимдон, яхши хулкли, юксак маънавиятли килиб тарбиялаб

( А. Каххор)

( У. Х,ошимов. ТА. III жилд, 160- бет).

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Boara eTKa3raH, yKHTraH my SunaH ^aMHaTra y3 xuccacuHH KymraH OHara SepunraH эtтнpo$ ... Ma3MyHHHH SungupuS KenraH. YHHHr MaiHgaru MatHocu "^aMHaTra axmu hhcoh eTKa3uS Sepum" SupuKManapu xaMga cyHrru ran opKanu oftguHnamuS KenMoKga. E3yBHH OHaHHHr cu^aT Ba $a3HnaraapHHH caHaS yTupMaH, yHHHr TypMym ypTOFHHHHr HyTKHga KenTupunraH ymSy ^yMna opKanu aenHHHr SunHMgoHnuru Ba MatHaBHaTnunHruHH omKopa H^oganaS SepraH. EunHMgoH, MatHaBuaTnu aennapra HucSaTaH KynnaHraH Sy uSopa MatnyM MaKcag TanaSu SunaH umnaTHnraH xaMga e3yBHHra xoc HHgHBugyan KynnaHHm xucoSnaHagu.

KypuHuS TypuSguKH, Kyn xonnapga, Sup neKceMaHHHr MatHocu MaTH HHHga -KoHTeKCTga peannamagu, cy3HHHr y3 nyFaBHH MatHocugaH SomKana Tap3ga H^oganaHaguraH MatHonapu SomKa cy3nap KypmoBHga MaTHga oftguHnamagu. MaTHga y aHa SomKana Sup MatHo oTTeHKanapura эгa Synumu MyMKHH. Cy3HHHr y3 nyFaBHH MatHocugaH aHa SomKa Sup MatHonapHHH HaMoeH Kunum эмoцнoнaп-экcпpeccнв SyeKgopnurHHH KypcaiuS ^o3uSara эгa Synumu, aHa SomKana MatHonapga H^oganaHHmu SomKana Sup ToBnaHHmnapa эгa Synumu MaTH opKanu SunHHagu. ^Hru cu^aT aHru MatHora эгa SynraH cy3 MaTHgaru SomKa cy3nap KypmoBHga, SomKa neKcHK SupnHKnap KypmoBHga CHCTeMa xocun KunuS, y3HHHHr aHru MatHo ^unoBnaHHmnapura, ToBnaHHmnapura эгa Synagu. Ynap SomKa MaTH HHHga, SomKa CHCTeMa TapKuSuga aHa SomKa cu^araapra эгa Synagu. ^eMaK, CHCTeMaHHHr Sup-SupuHH TaKo3o этнS KenyBHH эneмeнтnapнннг Sup SyiyHnHK HHHga ^oftnamuS, cucieMaHH HyTK opKanu ro3ara HHKapumuga MaTHHHHr ponu ^yga Kaira Synagu. cucieMa HyTKga axnHT xonga MaTH opKanu By^ygra Kenagu.

XYtfOCA

AhthS yTHnraH Mynoxa3anap Ba nucoHHH ganunnap Taxnunu myHH KypcaTagHKH, Tun SupnHKnapuHHHr aHruna cu^aT Ba MasMyHra эгa Synum xycycuaTnapu oHa thhhmh3 SoHnuru Ba Kyn MatHonunuru HMKoHHaTnapuHHHr H^oganaHHmu Tap3Hga cucieMa HHHga HaMoeH Synca Ba SomKa mapTnaHraH myHgaH SupnHKnap SunaH cucieMaHH By^ygra KenTupca, Sy cucTeMaHHHr Sop axnHT xycycuaTH MaTHgarHHa 3oxup Synagu. fflyHHHrgeK, $HKpnapHMH3HH ucSoTnam MaKcaguga пySnнцнcтнк Ba SagHHH HyTKKa xoc MaTHnapHHHr Kypunum cucTeMacu xucoSnaHraH MHKpoMaranapHH nucoHHH ganunnap cu^aTHga Taxnun KunuS Sepum Muconuga Sh3 MHKpoMaTHra aHruna eHgamyB, atHH MHKpoMaTHHH HyTK cucTeMacu cu^arnga TanKHH KunuS yTgHK.

^eMaK, MHKpoMaTHnapHHHr cucTeMaBufinHK TaSuaTH xaKHga ranupunraHga, THnHHHr Sapna SunHKnapu y3apo mapTnaHraH MyHocaSaTra KupumuS, khhhk

MaTHnapHH xocun Kunagu, y y3HHH TamKHn этyвннnapгa HucSaTaH Kana

202

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

системани ташкил этади, яъни кичик бирликлар унинг курилиш элементи булади. Кичик матнлар бир-бири билан турли муносабатларга киришиб катта матнларни хосил килади, макроматнга нисбатан микроматн эса унинг курилиш бирлигидир, деб каралса туFри булади.

REFERENCES

1. Мамажонов А., Абдупаттоев М. Матн назарияси. - ФарFOна, 2016.

2. Мамажонов А. Текст лингвистикаси. - Т., 1989.

3. Nurmonov A., Iskandarova Sh. Tilshunoslik nazariyasi. -Farg'ona, 2011.

4. Философия луFати. - Тошкент, 1976.

5. Х,ожиев А. Лингвистик терминларнинг изохли луFати. - Т.:Укитувчи,

6. Xalilova, M. (2019). Use of the elements of the conversational speech in Uzbek literary texts. Theoretical & Applied Science, (1), 172-175.

7. Khalilova, M. STYLISTIC FEATURES OF UZBEK OFFICIAL SPEECH TEXTS.

8. Oripova, G. (2019). UZBEK POETRY AND THE WORLD LITERATURE IN THE YEARS OF INDEPENDENCE. Scientific Journal of Polonia University, 32(1), 116-120.

9. Murodilovna, O. G. (2019). The peculiarities of vazn meter in uzbek poetry of the independence period. ANGLISTICUM. Journal of the Association-Institute for English Language and American Studies, 5(2), 33-39.

10. Murodilovna, O. G. (2020). Melody and musicality in Lirycs. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 656-664.

11. Oripova, G. M., & Tolibova, M. T. Q. (2021). Composition Of Modern Uzbek Stories. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(03),

12. Oripova, G. (2020, December). RHYTHM AND MYTHING IN LYRICAL GENRE. In Конференции.

13. Oripova, G. (2019) "Traditions of folk ballads and distinctiveness of uzbek poetry of independence period," Scientific journal of the Fergana State University: Vol. 2 , Article 12.

14. Oripova, G. M. (2021). Genesis And Essence Of Genre Concept. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(12), 90-94.

1985.

245-249.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.