Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДА ЁШГА ДОИР ЭВФЕМИЗМЛАРНИНГ СОЦИАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЎЗБЕК ТИЛИДА ЁШГА ДОИР ЭВФЕМИЗМЛАРНИНГ СОЦИАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
70
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / мулоқот / гендер / когнитив / коммуникатив / эвфемизмлар / лисоний / прагматик омиллар / эвфемизация / доминант. / personality / communication / gender / cognitive / communicative / euphemisms / linguistic / pragmatic factors / dominant.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ҳасанова, Дилфуза Одиловна

Мулоқот системаси учун аҳамиятли ва зарур бўлган системани ташкил этувчи белгилар ҳар қандай мулоқотнинг зарур шартидир. Улар шахс унсурининг ички элементлари бўлиб, ўзаро зич боғлиқликка эга. Бу белгилардан бирортаси бўлмаса, улар ўзаро тенг нисбатда ҳаракат қилмаса, мулоқот системасида шахс унсурининг роли пасаяди ва коммуникатив интенциянинг реаллашувига жиддий путур етади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL CHARACTERISTICS OF AGE EPHEMISM IN UZBEK LANGUAGE

The characters that make up a system that are important and necessary for a communication system are necessary condition for any communication. They are the internal elements of the element of personality and are closely interrelated. In the absence of any of these sings, if they do not act in equal proportions, the role of the personality element in the communication system decreases and seriously impairs the realization of communicative intention.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДА ЁШГА ДОИР ЭВФЕМИЗМЛАРНИНГ СОЦИАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

УЗБЕК ТИЛИДА ЁШГА ДОИР ЭВФЕМИЗМЛАРНИНГ СОЦИАЛ

ХУСУСИЯТЛАРИ

Х,асанова Дилфуза Одиловна

Кукон давлат педагогика институти доценти

АННОТАЦИЯ

Мулоцот системаси учун ауамиятли ва зарур булган системами ташкил этувчи белгилар уар цандай мулоцотнинг зарур шартидир. Улар шахс унсурининг ички элементлари булиб, узаро зич бозлицликка эга. Бу белгилардан бирортаси булмаса, улар узаро тенг нисбатда уаракат цилмаса, мулоцот системасида шахс унсурининг роли пасаяди ва коммуникатив интенциянинг реаллашувига жиддий путур етади.

Калит сузлар: шахс, мулоцот, гендер, когнитив, коммуникатив, эвфемизмлар, лисоний, прагматик омиллар, эвфемизация, доминант.

ABSTRACT

The characters that make up a system that are important and necessary for a communication system are necessary condition for any communication. They are the internal elements of the element of personality and are closely interrelated. In the absence of any of these sings, if they do not act in equal proportions, the role of the personality element in the communication system decreases and seriously impairs the realization of communicative intention.

Keywords: personality, communication, gender, cognitive, communicative, euphemisms, linguistic, pragmatic factors, dominant.

КИРИШ

Узбек тилшунослиги замонавий фан сифатида узининг формал ва субстанциал урганиш боскичларини босиб утиб, янги - антропоцентризм боскичига утди. Шунинг учун эвфемизмларни хам янги боскич асосида тахлил килиш максадга мувофик. Тилшуносликда тил ва нуткнинг фаркланиши стилистиканинг мустакил фан сифатида шаклланишига олиб келди. Стилистика соф амалий ахамиятга эга: стилистикани урганиш, унинг тамойил ва конун-коидаларини билиш нутк маданиятини оширишда мухим омилдир. Шунга кура, услубшунослик жамиятнинг лингвостилистика маданиятини оширишга хизмат килади, тил фактларига бахо беришга ургатади, мазмун ва алока жараёнига мос тил воситаларини танлаш куникмаларини яратишга кумаклашади. Мана шу жихатлари билан хам у прагмалингвистика билан узаро богликлик касб этади.

Демак, нутк услублари хам прагмалингвистиканинг бир кирраси саналади.

957

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шахс унсури мулокот системасида вазият унсури билан бирга асосий уринни эгаллайди. Зеро, бу икки унсур ушбу тизимда доминанталик килади. Аммо шахс вазиятдан фойдаланади, лекин вазият шахснинг мулокот интенцияси (максади)га таъсир килмаса-да, интенцияга эришиш усулини узига мослаштиришни талаб килади. Акс холда, у мулокот сифати ва натижасига, демак, адресантнинг коммуникатив интенцияси тулаконлилигига путур етказади.

Шахс мулокотнинг богловчи воситаси, унсури булган лисоний воситаларни танлаш ва уринли ишлата билиш учун куйидагиларга эга булиши зарур:

а) лисоний кобилият;

б) когнитив кобилият;

в) мулокот кобилияти.

Бу белгилар шахс унсурининг мулокот системасида урин эгаллаши учун жуда зарур булиб, системалогия нуктаи назаридан система ташкил этувчи белги хисобланади.

Мулокот системаси таркибида шахс унсури ё адресат, ёки адресант сифатида катнашади. Унинг адресант ёки адресат эканлиги субстанциал табиатга эга эмас, балки мулокот тизимида вужудга келади. Шу боисдан шахс унсурининг адресат/адресантлиги белгисини системада хосил булувчи белги сифатида бахолаш мумкин.

Шахс унсури гендер, характер-хусусият, ахлокий, эътикодий, эстетик, жисмоний, профессионал, ёш, савия каби катор белгиларга хам эгаки, бу белгилар системанинг айримлари учун мухим ахамиятга эга булса, бошкаларида ахамиятсиз саналади. Шунинг учун бу шахсий сифатларни мулокот системаси учун бетараф, иррелевант белгилар сифатида бахолаш мумкин булади.

Мулокот системаси учун ахамиятли ва зарур булган системани ташкил этувчи белгилар хар кандай мулокотнинг зарур шартидир. Улар шахс унсурининг ички элементлари булиб, узаро зич богликликка эга. Бу белгилардан бирортаси булмаса, улар узаро тенг нисбатда харакат килмаса, мулокот системасида шахс унсурининг роли пасаяди ва коммуникатив интенциянинг реаллашувига жиддий путур етади. Масалан, лисоний кобилият, яъни муайян тилда сузлаша олиш кобилиятига эга булмаслик шахснинг мулокотга киришувига монелик килади. Ёхуд когнитив компетенция дея

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

аталувчи билимлар захирасига эга булмаслик хам зарур максадга эришиш йулидаги тусикка айланади. Дейлик, бирор мавзудаги сухбатнинг натижаси хар икки томоннинг шу мавзуси буйича зарур билимларнинг кай даража эканлиги билан белгиланади.

Коммуникатив компетенция (мулокот кобилияти) кенг камровли белги булиб, у мулокот бирликларини куллаш тактикасини хам, мулокот вазиятидан фойдаланиш махоратини хам, шу билан биргаликда, мулокот унсурларини коммуникатив интенция йулида уюштириш малакасини хам уз ичига олади. Бу ички унсурларнинг хар бири мулокот самараси учун улкан ахамиятга эга булиб, унинг хар бирини алохида-алохида тадкик килиш лозим.

Шахснинг дискурсив ёки мулокот фаолиятини мулокот интенцияси бошкаради. Шу боисдан, коммуникатив интенцияни дискурсив "гоя", мулокотнинг харакатлантирувчи кучи сифатида бахолаш максадга мувофикдир. Зеро, мулокот интенцияси шахс нуткий харакатининг кулами ва кучини белгилайди. Шунинг учун шахснинг дискурсив фаолияти прагмалингвистик тахлилларнинг марказида туради. Шу маънода Ш.Сафаров айрим тилшуносларнинг бу борадаги фикрларига уз эътирозини билдиради: " нуткий харакат таъсирини прагмалингвистик тахлил доирасидан четга суриб куйсак, унда мулокот тизимини тумток килиб куймаймизми?! Мулокот сузловчига таъсир утказиш, уни бирор жавоб харакатига ундаш учун бажарилади-ку! Нуткий мулокот максади икки сатхлидир, яъни нуткий харакатда ахборот алмашиш ва коммуникатив прагматик максад вокеланади. Биринчисида сузловчининг максади ахборот етказиш ёки олишдир".

Демак, муайян мулокот системаларида шахснинг коммуникатив харакати, дискурсив фаолияти:

а) лисоний кобилият;

б) когнитив кобилият;

в) мулокот кобилияти яхлитлигида юзага чикиб, бу унсурларни яхлит урганиш билангина шахс унсури ва унинг дискурсив фаолиятига хакконий ва тулаконли бахо бериш мумкин.

Эвфемизмлар ижтимоий хаётнинг муайян ходисалари, инсоний муносабатлар маданияти ва ахлокий бахолардаги узгаришларга нисбатан мохирона ишлатиладиган воситадир. Жамият ривожланишининг бир боскичида ишлатиладиган эвфемизмлар кейинги боскичида уз мохиятини йукотиб, нарсаларни бевосита тугридан тугри атайди. Эвфемизация жараёнида вакт омили мухим роль уйнайди. Бундан ташкари, ижтимоий омил хам мухим

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ахамиятга эга, чунки турли ижтимоий мухитда эвфемизацияга учраган нутк ходисалари хакидаги гоялар турлича булади. Хрзирги кунда эвфемизм замонавий тилшунослар асарларида прагматик ёндашув нуктаи назаридан фаол урганилиб, унда эвфемизмлар коммуникатив кулайликни таъминлаш воситаси булиб хизмат килади ва адресат билан кооператив хамкорликка эришишга ёрдам беради. Эвфемия нутк талабларини бажариш ёки онгли равишда бузиш усулларидан бири сифатида кадимда шаклланган. Мантикийлик, тугрилик, аниклик, хилма-хиллик, манманлик, нотинчлик, кискалик ва аниклик, пала-партишлик ва долзарблик нуткнинг асосий ижобий сифатлари хисобланган (Москвин, 2001). Нутк мулокотининг тамойиллари ва постулатларини шакллантирган П.Грайс ва Дж.Лич коммуникация (алока) коидаларини тизимлаштиришга катта хисса кушдилар. Хдмкорлик тамойили (Грайс, 1985) асосий тамойил булиб, у нуткий хабарга кушилган хисса мулокотнинг кабул килинган максади ва йуналишига мос келишини талаб килишдан иборат. Постулатларнинг куйидаги турт тоифаси ушбу тамойилга буйсунади: 1) микдор категорияси: баён тулик маълумотни етказиши керак; 2) сифат категорияси: узатилган маълумот адолатли булиши керак; 3) муносабатлар категорияси (у билан боглик булган ягона постулатнинг долзарблиги: баёнот масаланинг мохиятига тегишли булиши керак); 4) усул категорияси: баёнот аник ва киска булиши керак.

Дж.Лич олти постулатлар курсатилган тамойилга конкретлашадиган (Арутюновага кура, 1985) коммуникантлар муносабатларини тартибга солувчи мухим хушмуомалалик тамойилини шакллантирди: 1) такт постулати (нокулайликларни бошка максимал кулайликлар билан таъминлаш); 2) олийжаноблик постулати (узингиз учун минимал кулайликлар ва бошкаларни максимал кулайликлар билан таъминлаш); 3) ижобий бахо бериш постулати (бошкаларни салбий бахолашни камайтириш, ижобий бахолашга харакат килиш); 4) камтарлик постулати (узингизни минимал макташ, иложи борича узингизга танбех бериш); 5) розилик постулати (узингиз ва бошкалар уртасида келишмовчиликни камайтириш); 6) ёктириш (симпатия) постулати узингиз ва бошкалар уртасидаги антипатияни камайтириш, сиз ва бошкалар уртасидаги максимал симпатияга интилиш).

Агар коммуникантлар юкоридаги талабларни бажармасалар, мулокот коидаларини бузадилар, бу эса мантиксизлик, мужмаллик каби нуткий камчиликларга олиб келиши мумкин (масалан, хакорат, тухмат, алдов ва хоказо) ва хаддан ташкари хушмуомалалик муносабати хам салбий натижаларга олиб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

келиши мумкин. Бирок нутк талабларини бузиш коммуникатив нуктаи назардан хам окланиши мумкин, масалан, агар мулокот максадига эришиш факат шу йул билан амалга оширилиши мумкин булса. Прагматика нуктаи назаридан эвфемизмлардан фойдаланиш хушмуомалалик, камтарлик, нозиклик, яхши дид коидалари хамда объект ёки ходисанинг салбий мохиятини юмшатишга интилиш тамойилларини такозо этади. Эвфемизмлар нутк талабларининг коммуникатив-асосли бузилишлари натижасидир. Шундай булса-да, сифат туркумидаги постулатлар ("нотугри деб уйлайдиган нарсангни айтма"), усул туркумидаги постулатлар ("тушунарсиз ифодалардан воз кеч", "ноаникликнинг олдини ол") (Грайс, 1985) кузатилади, бунда хамкорлик глобал тамойили олиб борилади ва нуткий мулокот уз максадига эришади.

Шундай килиб, эвфемизация давомида пайдо булган ноаниклик якуний коммуникатив максадга хизмат килади - сухбатдош учун ёкимсиз булган уткир ёки купол баёнотнинг бевосита маъносини юмшатишга хизмат килади. - Ул булди! Дард булди! - Комиссар алам устида хотинига тарсаки солди. -Комиссар квартирага урнатилиши эхтимол булган "кулоклар" ёки пастда, йул четида пойлаб турган машинадаги "локатор" эшитиши учун овози борича хайкирди: - Итдан булган курбонликка ярамайди! Эринг Англия разведкасига сотилганини нега яширдинг? (Уткир Хршимов. "Тушда кечган умрлар". 82-б. Комиссар Ганиев, 75 ёш) Шу билан бирга, эвфемия ходисаси лингвистик универсалларни англатади, коммуникация (алока) жараёнининг ажралмас таркибий кисми булиб, зиддиятсиз ва муваффакиятли мулокотнинг асосий воситаларидан бири булиб хизмат килади.

Куринадики, эвфемизмларнинг нуткий вокеланишида бевосита прагматик омилларнинг таъсири катта. Зеро, прагматик омилларнинг эвфемизмларга таъсири, албатта, узбек мулокот маданияти, мулокот хулки, мулокот одоби, миллий менталитети билан богликдир. Дархакикат, чиройли хамда айтилиши нокулай булган фикрни "когозга ураб" сухбатдошга етказиб бериш узбекона мулокот маданияти саналади. — Битта-ю битта кизимни жужаларим билан кучага хайдаб куяйми? Тор корнимга сигган кенг уйимга сигмийдими? - Умида, жон кизим, эсингни йиг, буладиган савдо эмас, бу боланинг кузи бежо, дегандим. - Куй, болам, шайтонга хайф бер, пешонангдагини куриб кетарсан, дидим. (Уткир Хршимов. "Тушда кечган умрлар". 63-б. Курбоной, 55 ёшда) Эрим булмагани билан бошим очик эмас, - деди пичирлаб, Аскарали тоганинг угилларига кунглим бор эди. Пешонам шур экан, бошка кишини эр килдим. Мен уни азалдан ёмон курардим. Йук, узи ёмон одам эмасди, факат сал тупори,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

куриниши совукрок эди. Тегишга тегдиму, у билан яшаб кетишга кунглим чопмади. Ёстигимиз бошка-бошка эди... (Тохир Малик. "Девона" киссаси.103-б. Сабохон 30 ёшларда) Кампир, - деди, - буёги шартимиз кетиб, партимиз колди. Бир-биримиздан яширадиган сир хам колмади узи. Тугрисини айт: бирон марта чакки кадам босганмисан? (Уткир Хршимов. "Дафтар хошиясидаги битиклар" 184-б. Кари чол) - Тугри, - деди кампир хеч балони эшитмай. - Норкулингизди келини кузилабди. Киз - Ана! - деди чол. - Мен буни желкасини кашлайман, буни чевара келини киз тувади. Яхши кашламаган чикарман-ов...(Уткир Хршимов. "Дафтар хошиясидаги битиклар". 187-б. Кашкадарёлик 100 ёшлардаги чол ва кампир)

Демак, нуткда эвфемизмлардан фойдаланиш сузловчининг маълум максадини ифода этишга хизмат килади. Нутк вазияти, урни ва бошка бир катор омиллар эвфемизмлардан фойдаланишга эхтиёж тугдиради. Публицистик эвфемизмларнинг нуткий вокеланишида прагматик омиллар бир бутун холда таъсир курсатади. Масалан, Отаси урушдан яримжон булиб кайтган, тукилиб кетай деб турган кулбада туришарди. Тунгич неварамнинг буйи чузилиб колди...(Уткир ^ошимов. "Дафтар хошиясидаги битиклар". 83-б. 60 ёшлардаги эркак) - Эсинг жойидами, земляк! - деди танкчи овозини пасайтириб. - Олиша курма бу хотинлар билан. Эрига бир огиз, "хакорат килди", деб шипшиб куйса, нак трибуналга тушасан, тентак! Биронта каттарок офицернинг "прокат"га олган хотини-да! Бу ерда хамма катталарнинг "вактинча" хотини бор: сотувчи, кир ювувчи, санитарка...Сен жангга кириб, улмай чиксанг, Ватан номидан рахмат эшитасан, катта офицернинг «прокат»га олган хотини булса, Ватан олдидаги "хизматлари" учун орден олади! (Уткир Хршимов. "Тушда кечган умрлар". 48-б. Рустам, 25 ёшларда) Ман юрак олдириб куйганман, холанг кокиндик. Совук тушганидан бери касалим улгур кузиб колди. (Уткир ^ошимов. "Тушда кечган умрлар". 62-63 б. Курбоной, 55 ёшда)

Таъкидлаш керакки, эвфемизмларнинг вокеланишида прагматик ва лисоний омиллар хамкорлиги мухим урин тутади. Узбек тили ходисаларини "нутк-лисон" тамойили асосида урганиш натижасида кулга киритилган лисоний умумийликларнинг нуткий вокеланишини нолисоний омиллар билан биргаликда тадкик килиш, улардан шахснинг окилона ва самарали фойдаланиш механизмларини ишлаб чикиш прагматик лингвистиканинг асосий вазифаларидан биридир.

Узи-узини ташкил этувчи системаларнинг инсоний омиллар билан коришган узига хос куриниши булган нуткий тизимда лисоний ва прагматик

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

омиллар хамкорликнинг юксак даражасида амал киладики, бир карашда улар орасига чегара куйиш, идрокий асосда уларнинг хиссаларини аниклаш имкони маълум даражада чекланган булади.

Лисоний ва нолисоний омилларнинг хамкорлиги мувофиклик куринишида намоён булиб, нуткий система тахлилида уларнинг бирортасининг хам мавкеига паст назар билан караб булмайди, бунда комплекс тахлил тамойили устуворлик килади.

Коммуникатив интенция фаоллик килиб, сузловчи уз максадига эришиш учун бир вактнинг узида прагматик омилларга буйсуниш билан бирга уларни усталик билан узига мослашга харакат киладиган уринларда лисоний воситаларга хам устуворлик берилади.

ХУЛОСА

Нуткда лисоний омиллар сузловчи томонидан "мажбурий-ихтиёрийлик" тамойили асосида бошкарилади. Масалан, сузловчи мулокот интенцияси ва унинг намояндаси булган нуткий интенция асосида тил воситаларидан бирини танлайди ва унга мустахкамловчи воситаларни тиркайди - суз ва грамматик шаклларнинг валентлик имкониятларидан келиб чиккан холда фикрини муайянлаштириш хамда уз максадига осонрок ва кулайрок эришиш учун фикрий танловни амалга оширади. Албатта, бир вактнинг узида, онг остида утиб кетган прагматик омилларни инобатга олиш ва уларни хам уз урнида "ишлатиш" компетенциясига таянади. Натижада лисоний ва прагматик омилларнинг уйгунлигига эришилади.

REFERENCES

1. Эрназарова M. Прагмалингвистиками ёки лингвопрагматика? // Таълим тизимида ижтимоий-гуманитар фанлар, 2011. № 1. 121-бет.

2. Сафаров Ш. Прагмалингвистика. - Самарканд, 2008. - 318 б. - Б. 52.

3. Эрназарова М. Лугавий шакл хосил килувчилар грамматик маънонинг вокеланишидаги узига хосликлар // Узбек тили ва адабиёти - 2013, № 1. 8-бет.

4. Эрназарова М. Лугавий шакл хосил килувчилар грамматик маънонинг вокеланишидаги узига хосликлар // Узбек тили ва адабиёти - 2013, №1. - Б. 8.

5. Эрназарова М. Лугавий шакл хосил килувчилар грамматик маънонинг вокеланишидаги узига хосликлар// Узбек тили ва адабиёти. - 2014, №2. 110-бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.