УДК 351.773.135
Иминов И.А.
Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти "Интенсив сабзавотчилик, богдорчилик, узумчилик ва иссицхона
хужаликлари кафедраси уцитувчиси Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии
Узбекистан, Андижан Юлдашев Р. Т.
Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти "Интенсив сабзавотчилик, богдорчилик, узумчилик ва иссицхона
хужаликлари кафедраси уцитувчиси Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии
Узбекистан, Андижан Маъмиржонов Б.Р.
Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти "Интенсив сабзавотчилик, богдорчилик, узумчилик ва иссицхона хужаликлари кафедраси "Мевачилик" ихтисослиги докторанти Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии
Узбекистан, Андижан
МЕВА ДАРАХТЛАРИНИНГ СПУР НАВЛАРИ ВА УЛАРНИ ВУЖУДГА КЕЛИШ ТАРИХИ
Аннотация: Ушбу мацолада мева экинларини спур навлари, уларнинг вужудга келиши ва ривожланш тарихи, Республикамиз уудудларда тарцалши, уларининг ауамияти уамда мауаллий навлар спурларини олиш истицболлари уацида суз боради.
Калит сузлар: Мева; резавор мева; нав; спур; спур нав; иссиц тулцин; совуц тулцин; куртаклар; адвентив куртаклар; мутация; спдаиплар.
Iminov I.A.
Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology «Lecturer at the Department of Intensive Vegetable, Horticulture, Viticulture
and Greenhouses» Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology
Uzbekistan, Andijan Yuldashev R. T.
Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology «Teacher of the Department of Intensive Vegetable, Horticulture, Viticulture
and Greenhouses» Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology
Uzbekistan, Andijan
Ma'mirjonov B.R.
Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology Department of Intensive Vegetable, Horticulture, Viticulture and Greenhouse
doctoral student specialty «Fruit»
Andijanskiy institut selskogo khozyaystva i agrotexnologii
Uzbekistan,Andijan
SPORK TYPES OF FRUIT TREES AND THE HISTORY OF THEIR
FORM
Annotation: The article examines spur varieties of fruit crops, the history of their formation and development, distribution in the regions of the republic, their significance and prospects for obtaining local spurs.
Keywords: Fruit; berry fruit; nav; spur; spur nav; hot wave; cold wave; buds; adventive buds; mutation; spdaiplar.
Мева экинлри спур навлари — бу уларнинг дастлабкисидан кескин фарк килувчи янги типдаги усимликлардир. Хрзирги пайтда мева экинларидан олма, гилос, шафтоли ва грек ёетокларининг спур навлари яратилган булиб буларни ичида олманинг спурлари энг биринчи аникланган ва куп таркалгандир. Спур ибораси французча суз булиб пих деган маънони англатади. Гап шундаки спур навлар дастлабкисидан кучсиз усиши, узида киска усувчи пихсимон, халкали ва бошка хосил новдаларни куплаб шаклантириши ва шох-шаббаларини ихчамлиги билан кескин фарк килади. Ирсий жихатдан "спур" ходисаси мева усмликлари новдаларидаги куртакларнинг мутацияга учраши натижасида вужудга келган. Мева усмликлари навларининг бу хусусияти биринчи булиб АКШда 1915 йилда Олманинг Делишес навида табиий мутацияга учраганлиги аникланган ва 1927 йилда бу мутант нав Ричард Делишеси деб номланган. Бундан ташкари 1920 йили шу ерда Делишес навининг ихчам шох-шаббали, паст буйли - кучсиз усувчи, спурлари аникланди ва уни Оконома Делишес деб номланди. 1921 йили Старкинг Делтшес спур нави яратилди, шундай килиб 1950 йилларга келиб Делишес ва Старкинг навларининг 20 та спурлари яратилди. Ана шундан кейин бир катор давлатлар олимлари ихчам шох-шаббали пакана буйли спур типдаги шаклларни аниклашади масалан: Австралияда Грэнни Смит, Англияда Кокс, Пепин Ореэндж, Канадада Мекинтош навларининг спур шакллари ёки типлари аникланди.
Олимлар ва етакчи мутахассислар фикрларига кура мева экинлари новдаларида куртаклар табиий мутациясини фавкулотда намоён булиши ходисасини куп холларда кишки хароратни ута илик ( иссик тулкин ) ёки ута совук ("совук тулкин") келиши сабабли вужудга келган булиши мумкин деб хисоблашади. Шунингдек, кишки совукдан зарарланган дарахт
тупларини кучли кесиш ёки каллаклаш натижасида адвентив куртаклардан куплаб янги ёш новдалар чикишига раFбатлантирилади, айнан мана шу новдалар ва уларда шакланадиган куртаклар, одатдаги нормал шароитда хосил булган новда ва ундаги куртакларга нисбатан мутацияга йуликишга мойил булиши мумкин деб хисоблашади. Бирок куртаклар мутациясини фавкулотда намоён булиши ходисаси юзасидан бир хил фикрлар йук ва бу ходиса хали тулик илмий аосланмаган.
Х,озирги пайтда мева экинларини табиий куртаклари мутациясини танлаб олишдан ташкари, сунъий куртаклар мутациясини содир этиш тартиби хам ишлаб чикилган булиб, бунда хар-хил кимёвий мутаген агентлардан фойдаланилади. Мутаген агентлар сифатида колхицин, этиламин метасульфанатэтил, диэтилсульфанатэтил, диэтилсульфат каби кимёвий моддалардан кенг фойдаланилади. Булардан ташкари, куртак ва новдаларни ёки бутун бошли дарахт тупига гамма ва рентген нурлари, иссиклик нейтронлари таъсир эттириш билан мутацияга учратиш йули билан кузланган максадга эришилмокда. Максадга эришиш учун ретердантлардан хам фойдаланилмокда.
20-асрниинг урталарида куплаб олимлар томонидан сунъий мутация йули билан паст буйли ихчам шох-шаббали куртаклар мутациясига учраган асосий ва истикболли спур навлар яратишга харакатлар килинган. Узок изланишлардан сунг Канадалик олимлар гилос буйича олиб борилган ишлари юзасидан йирик мувафаккиятларга эришишади, 1965 йилга келиб К. Лэпинз олма устида олиб борилган изланишлари натижасида Со радиактив элементи манбаидан нурлантириш эвазига ихчам шох-шаббали Мекинтош навини яратади. Бу нав баландлиги, дастлабки стандарт навдан 2\3 кисмга паст эканлиги ва куртакларининг жойланиши уч баробар ихчамрок эканлиги билан ажралиб турган. Голландялик олим Т. Виссер олиб борган изланишлари натижасида олманинг Боскоп гузали (Боскопская красавица) навини чикаршга муваффак булади, бу нав дастлабкисидан мухим белгиларининг устунлиги — яъни тупининг хчам усиши, меваларининг ёркин, ажойиб ранглилиги билан ажралиб турсада, бирок даслабки навда мавжуд булган пустининг пукакли турланиши каби белгиларини сакланиб колган.
Шунингдек Англияда А. Кемпбелл, Польшада С.Загайа томонидан мутант навлар яратиш борасида утказилган олма новдаларини ионловчи радиация билан ишланган тадикотларида диккатга сазовор натижаларни кулга киритилган. Берилган хабарларда айтилишича гамма мутацяга индуцияланган олманинг Сарик Кокс (Киокс Оранж) ва Брамлей Сидлинг спур навлари олинаган булиб, улар хам узларининг кучсиз усувчанлиги ва бошка ижобий ишлаб чикариш белгиларига эга эканлиги билан ажралиб турарди. Бошка куплаб тадкикотлар (191, 199, 208, 2137) курсатишича дурагайлаш йули билан хам спдаиплар олиш мумкин экан. Собик Югославияда Zcrfшdska Bana/iaxJa/pesGaLve навларини бир-бири билан
дурагайлаш йули билан спур типдаги -РгюНи v DefrcWL нави олинган/s /537.
Кримдаги мевачилик тажриба станциясида А.Г. Усов Уайнсеп навини Мелба нави билан дурагайлаш буйича олиб борган тадкикотлари натижасида Садгарское, К-2606 спур навлари яратилди ва Россия Усимликшунослик илмий тадкикот Институти коллекциясга Россияда яратилагн спур нав сифатида киритилган.[597].Орлов худуд мева-резвор мева усимликлари тажриба станциясида С.П. Кедрин Олманинг Жигулевский навининг 129 та мутант клонлари орасидан кучатзордаёк усиш кучи сустлиги, буFим оралари киска эканлиги билан ажралиб турадиган, хосилга кирган туплари паст буйли, хужалик белгилари буйича ишлаб чикарувчилар талабларига жавоб бера оладиган, кишга чидамлилиги буйича дастлабки Жигулевский навидан фарк килмайдиган, тез хосилга кирадиган куплаб клонларини танлаб олган. Шимолий Кавказ Мевачилик ва узумчилик илмий тадкикот институти селекционери С. Н. Артюх Кубан нави дарахти туплрининг усиш кучи чегараланган "спур" типидаги нав клонларини купайтиришга муваффак булганлиги хакида хабар берган.[129]
Фойдаланилган адабиётлар руй^ати:
1. Под ред. Е. Н. Седова, Т. П. Огольцовой Программа и методика сортоизучения плодовых, ягодных и орехоплодных культур. Орел Издательство ВНИИСПК
2. Рибаков А.А., ОстроуховаС.А. Узбекистон мевачилиги. Т., «Укитувчи», 1984.
3. Музаффаров Адил Ахмадбекович, Асронов Эргашали Каримбердиевич, & Зайнобиддинов Мухаммад Захириддин Толибжонур. Ли (2020). Маккажухори урубининг унувчанлигига хиназолон -4 хосилалари таъсирини урганиш. Life Sciences and Agriculture, (2-2), 57-59.
4. Зайнобиддинов, М. З. Т. (2020). Естественная сушка винограда и расчет выхода продукта. Экономика и социум, (7), 177-181.
5. http://www.bfpais.ru Plodovodstvo i vinogradarstvo - spetsialnost, ob'edinyayuhaya problembi, svyazannbie s proizvodstvom produktsii plodovodstva i vinogradarstva
6. www.lnau.lg.ua/ssien_r9.htm Plodovodstvo i sadovodstvo. Issledovaniya otnosyatsya k oblasti plodovodstva i sadovodstvu
7. http://www.SNSHB.ru Plodovodstvo Uzbekistan
8. http://uzbekistan.uzpak.uz/F53.html Sadы Uzbekistana.