Научная статья на тему 'ОЛМАНИНГ “ФУДЖИ” НАВИ ЎСИШИ ВА ГУЛ КУРТАКЛАРИНИНГ ЁЗИЛИШИГА ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ'

ОЛМАНИНГ “ФУДЖИ” НАВИ ЎСИШИ ВА ГУЛ КУРТАКЛАРИНИНГ ЁЗИЛИШИГА ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
95
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
сад / подвой / сорта / яблоня / саженцы / дерево / схема посадки / почка / ветки / цвет / плод / урожай. / garden / stock / varieties / apple tree / seedlings / tree / planting scheme / bud / branches / flower / fruit / harvest.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ихтиёр Намозов, Илхом Нормуратов, Акмал Холиқов, Моҳигул Шукурова

В статье приведены результаты научных исследований по изучению влияния слаборослых вегетативно размножаемых подвоев М-IX и ММ106 и схем размещения деревьев Фуджи сортов яблони на развитие вегетативных и генеративных почек. Установлено, что хотя выше указанные факторы существенного влияния на формирование и развитие вегетативных и генеративных почек не оказывают, однако, при загущенном размещении деревьев в саду наблюдается более раннее распускание спящих почек. При разреженном же размещении деревьев весеннее распускание почек, в сравнении с загущенной посадкой задерживается на 2-3 дня.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of scientific research on the influence of weak vegetatively propagated rootstocks M-IX and MM106 and the distribution patterns of trees of Fudji apple varieties on the development of vegetative and generative buds. It was found that although the above factors do not have a significant impact on the formation and development of vegetative and generative buds. However, with a thickened placement of trees in the garden, an earlier blooming of dormant buds is observed. With the sparse arrangement of trees, spring buds are delayed by 2–3 days compared with the thickened planting.

Текст научной работы на тему «ОЛМАНИНГ “ФУДЖИ” НАВИ ЎСИШИ ВА ГУЛ КУРТАКЛАРИНИНГ ЁЗИЛИШИГА ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ»

Wondershare PDFelement

УУТ: 634.11 ТАДЦИЦОТ

ОЛМАНИНГ "ФУДЖИ" НАВИ УСИШИ ВА ГУЛ КУРТАКЛАРИНИНГ ЁЗИЛИШИГА ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ

Ихтиёр Намозов, доцент, Илхом Нормуратов , профессор Акмал Холицов, магистрант, Мо;игул Шукурова, магистрант, Тошкент давлат аграруниверситети.

Аннотация. В статье приведены результаты научных исследований по изучению влияния слаборослых вегетативно размножаемых подвоев М-IX и ММ106 и схем размещения деревьев Фуджи сортов яблони на развитие вегетативных и генеративных почек.

Установлено, что хотя выше указанные факторы существенного влияния на формирование и развитие вегетативных и генеративных почек не оказывают, однако, при загущенном размещении деревьев в саду наблюдается более раннее распускание спящих почек. При разреженном же размещении деревьев весеннее распускание почек, в сравнении с загущенной посадкой задерживается на 2-3 дня.

Ключевые слова: сад, подвой, сорта, яблоня, саженцы, дерев', сх^ма псадки, почка, ветки, цвет, плод, урожай.

Annotation. The article presents the results of scientific resea, ■ h on the influence of weak vegetatively propagated rootstocks M-IX and MM106 and the distribution patterns if trees of Fudji apple varieties on the development of vegetative and generative buds.

It was found that although the above factors do not have a sig.r:ficant impact on the formation and development of vegetative and generative buds. However, with a t.hicken,d placement of trees in the garden, an earlier blooming of dormant buds is observed. With the sparse arrangement of trees, spring buds are delayed by 2-3 days compared with the thickened planting.

Key words: garden, stock, varieties, apple tree, seedlings, tree, planting scheme, bud, branches, flower, fruit, harvest.

Кириш. Интенсив боглар майдонини кенгай-тириш, самарасиз, эскирган богларни бос;ичма-бос;ич реконструкция ;илиш ва интенсив асосга утказиш Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистон Республика-сини янада ривожлантириш буйича даракатлар стратегияси туррисида»ги ПФ-4947-сон Фармонида дам алодида белгилаб берилган [1].

Маълумки, дар ;андай ;ишло; хужалиги усимликларининг досилдорлиги бевосита экиш схемасига боглик; булиб ;олаверади. Бу масала, айни;са, бугунги кунда республикада улкан мас-штабда барпо этилаётган интенсив олма богларида янада чу;урлашмо;да. Шу боис, интенсив олма богларида дарахтларни жойлаштириш схемала-рини оптималлаштириш, навларнинг потенциал мадсулдорлигидан тула фойдаланиш ва ю;ори си-фатли мадсулот етиштиришга имкон беради.

М.П. Тарасенко [150; 9-15-б.] ва бош;а куплаб олимларнинг маълумотларида XVI пайвандтаг ти-

пида усув даври она кучатзорда жуда кеч бошланган булса-да, 6of шароитларида унга пайванд к;илинган навларда усув даврининг эрта бошланиши цайд этилган.

Г.М. Караходжаева ва Х.А. Бобоеваларнинг [69; 63-67-6.] Узбекистоннинг марказий минтацаси шароитида олиб борган тадцицотларида олманинг ёзги, эрта кузги ва кузги навларининг долати, мадсулдорлиги M-IX пайвандтагида кузатилган. Тадцицотларда Узбекистонда яратилган 11 та, АКШда яратилган 5 та, Украинада яратилган - 14 та, Японияда яратилган - 2 та, Канада, Краснодар ва Францияда яратилган навлардан 1 тадан нав урганилган ва уларга мадсулдорлиги буйича бадо берилган.

Якубов М.М., Назарова Д.К. ва бошцалар [103; 35-38-б.] томонидан мевали олма усимлигида куйидаги фенофазалар урганилган: куртакларнинг буртиши, барг куртакларининг буртиши, гул куртакларининг буртиши (вегетациянинг бошланиши]; гуллашнинг

MAXSUS SON [1] 2021 AGRO INFORM

3

УУопЬегеЬаге РОРе1етегЛ

Олманинг "Фуджи" нави усиши ва гул куртакларининг ёзилишига экиш схемаларининг таъсири, 2012-2019 йиллар.

1-жадвал.

Усув Гуллаш, сана

Экиш схемаси, м Озицланиш майдони, м2 Кучат к,алинлиги, туп/га куртаклар-нинг ёзила бошлаши, сана Куртак-ларнинг буртиши 25% гуллаш 50% гуллаш гуллашнинг тугаши

М-1Х пайвандтагида

3,5 х 3,0 10,5 952 16-19. IV 27-30. III 7-11. IV 10-12. IV 15-19. IV

3,5 х 2,5 - наз. 8,75 1143 14-18. IV 25-28. III 6-8.IV 8-10. IV 13-17. IV

3,5 х 2,0 7,0 1428 13-17. IV 24-26. III 4-7. IV 7-9. IV 11-15. IV

3,5 х 1,5 5,25 1900 10-12. IV 22-25. III 2-5.IV 5-7. IV 10-14.IV

ММ-106-пайвандтагида

4,0 х 4,0 16,0 625 14-18. IV 25-30. III 4-8.IV 7-10. IV 11-16. IV

4,0 х 3,5 - наз. 14,0 714 13-16. IV 24-29. III 3-6. IV 5-8. IV 10-14. IV

4,0 х 3,0 12,0 833 12-17. IV 22-29. III 2-5.IV 4-6. IV 9-11. IV

4,0 х 2,5 10,0 1000 8-12. IV 20-26. III 1-3.IV 3-5. IV 7-11.IV

бошланиши, ялпи гуллаш ва гуллашнинг тугаши; новдалар усишининг тугаши (вегетациянинг тугаши]. Тад;ик;отда куртакларнинг ёзила бошлаши ва меваларнинг пишиш муддати кунора, гуллаш муддати - дар куни, новдаларнинг усиш муддат-ларининг тугаши, хазонрезгиликнинг бошланиши ва тугаши дар беш кунда бир марта ургани~'ан. Бунинг натижасида и;лим шароитларининг фено-фазаларга таъсири, усув даврининг бошланиши, вегетациянинг давомийлигига кура олма навлари турли дудудларга тавсия килинган.

В.И.Сенин [90; 11-13-б.] сугориладиган богдорчилик институтида 20 йилдан орти; M-VII пайвандтагига пайванд килинган дар хил олма навларининг усиши, ривожланиши ва мадсулдорлигини М-УШ ва М-1Х пакана пайванд-таглари дамда уртача усувчи М-11, М-1У пайвандта-гларига пайванд ;илинган айнан шу навларнинг долати билан та;;ослаб урганган.

Тадцицот олиб бориш шароити ва услуби. Таж-рибалар "Мевачилик ва узумчилик" кафедрасида ишлаб чи;илган услуб буйича олиб борилди. Дала тажрибалари Тошкент давлат аграр университе-тининг илмий тад;и;от ва укув-тажриба хужалик станциясидаги досилли олма богида утказилди. Биометрик улчовлар ва дисоблар дар бир вариант-да 10 та усимликда олиб борилди. Тажриба турт ;айтарик;да урганилди.

Тажрибалар Х.Ч.Буриев ва бош;аларнинг «Мева-ли ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда дисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси» (2014], В.Ф.Моисейченконинг «Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми

и ягодными культурами» (1967] номли услубий адабиётл.рида келтирилган тавсияларга мувофи; ва тажриба м^ълумотларига статистик ишлов бе-рж Б.А.Д, спехов (1985] услуби буйича дисперсион пдлигдан утказилди.

Тгд^ицот натижалари. Таъкидлаш жоизки, ку 'атларни экиш схемаси усимликларнинг усиши ва ривожланишига кучли даражада таъсир курсатувчи агротехник элементларидан бири дисобланади. Интенсив олма богларида экиш схемасини тугри куллаш янада мудимдир. Х,ар бир нав учун унинг шох-шаббаси ривожланиши габитусидан келиб чи;;ан долда, энг ма;бул экиш схемасини ;уллаш усимликларнинг нормал усиб ривожланишини ва ю;ори досил беришини таъминлайди. Экиш схемасининг таъсири, энг аввало, дарахтларнинг вегетатив ривожланишида уз аксини курсатади. Х,ар хил экиш схемаларида барпо этилган олма навларида усув ва гул куртакларининг ёзилиш муддатини кузатиш улар орасида маълум тафовут булишини ;айд этиш имконини берди. Бинобарин, олманинг кузги "Голден Делишес" навида усув ва гул куртакларининг ёзилиши кулланилган иккала пайвандтаг турида дам назоратга нисбатан зич-лаштириб экилган схемаларда энг эрта бошланди. Экиш оралиги кенгайган сари куртакларнинг ёзила бошлаш санаси икки-уч кунга кечикди, яъни сийрак экилган тажриба вариантларида куртаклар кеч ёзилди.

Жадвал маълумотлари шуни курсатадики, ол-манинг "Фуджи" нави дарахтларининг куртак ёза бошлаш санаси экиш схемаси билан бир ;аторда, кулланилган пайвандтаг турига богли; долда дам

4| АСКО !П1?О1Ш МЛХ8Ш 80\ [1] 2021

УУопЬегеЬаге РОРе1етегЛ

бирмунча фаркланди. Бунда ММ106 пайвандта-гидаги дарахтлар куртагининг ёзилиш ва гуллаш фазаларининг кечиши М-1Х пайвандтагига пай-ванд килинган усимликларга нисбатан 2-3 кунга жадалрок; амалга ошди.

Бирок;, таъкидлаш жоизки, куртакларнинг буртиши ва гуллаш фазаларининг утишида дарорат омили дам мудим булиб, бу Узбекистоннинг марка-зий минта;асида бадорнинг келишига кура у ёки бу календар муддатига сурилиши мумкин. Бинобарин, агар 2011 йилда булгани каби бадор бошида сову; об-даво дароратнинг кескин кутарилиши билан алмашинса (март охирида сову; булган даладаги дарорат апрел-нинг иккинчи ун кунлигида + 240С гача кутарилди], барча навлардаги усув куртаклари тез уса бошлай-ди ва деярли бир пайтда ёзилади.

Мазкур долатда дар хил пай-вандтагларда-ги навларнинг долатида сези-ларли фарк; куза-тилмайди. Аксинча, 2014 йилда кузатилгани каби март ойи бирмунча сову; келса, куртакларнинг ёзилиш санаси дам мос долда кечикади ва бундай долатда куртакларнинг буртишидаги пайвандтаг ва навга хос тафовут я;;ол сезилади.

Паст ва урта буйли пайвандтаглар пайванд килинган дарахтларда усув даврининг бошланиш муддатлари тугрисидаги маълумотларни та;;ослаб шуни куриш мумкинки, мазкур муддатлар куп жидатдан мос келмайди. Бунга вегетатив пайванд-тагларнинг усув даври она кучатзорда жуда эрта бошланса-да, мазкур пайвандтаг бог шароитларида унга пайванд килинган навларда усув даврининг эрта бошланишига имкон бермаслигини мисол келтириш мумкин.

Хулоса. Таъкидлаш жоизки, экиш схемаси ва кулланилган пайвандтаг тури фа;атгина да-

рахтларнинг куртак ёзиш фазасига эмас, балки унинг уму-мий усиш кучига дам таъсир курсатади. Бу, айни;са, бугунги кунда кенг масшта-бларда барпо этилаёт-ган интенсив боглар учун жуда мудим курсаткичдир.

Интенсив олма богларини дар хил экиш схемаларида барпо этиш дарахтларда усув ва гул кур-такларининг ёзилиш муддатида сезилар-сиз булса-да, маълум тафовут булишига олиб келади. Бунда зичлаштириб экилган схемаларда куртакларнинг уйгониши бирмунча эрта бошлана-ди. Экиш оралиги кенгайган сари куртакларнинг ёзила бошлаш санаси икки-уч кунга кечикади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Мирзиёев Ш. "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича даракатлар стратегияси тугрисида". Президентнинг ПФ-4947-сон Фармони. - Тошкент, 2017 йил 7 февраль.

2. Караходжаева Г.М., Бобоева Х,.А. Интенсив М-9 пайвандтагдаги олма боглари учун янги мадаллий ва интродукция килинган навларнинг хужалик-биологик хусусиятларини урганиш // Минта;алараро мевачилик ва узумчиликнинг долати, муаммолари, исти;боллари (академик М.Мирзаев номидаги Богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тад;и;от институти ташкил булганининг 120 йиллигига багишланган) мавзусидаги Хал;аро илмий-амалий анжумани ма;олалари туплами. - Тошкент, 2018. - Б. 63-67.

3. Сенин В.И., Ковалева А.Ф. Продуктивность яблони на подвое М9 в уплотненных посадках // Садоводство и виноградарство. - 1992. - № 7. - С. 11-13.

4. Тарасенко М.П. Влияние качества посадочного материала на продуктивность плодовых насаждений. // Основы технологии интенсивного садоводства в Украинской ССР. - Киев, 1978. - С. 9-15.

5. Якубов М.М., Назарова ДД., Бобоева Х,.А. Интенсив олма боглари фенологик фазаларининг утишига и;лим шароитларининг таъсири// Узбекистонда мевачилик ва узумчиликни ривожлантиришнинг асосий омиллари. Республика илмий-амалий анжумани ма;олалари туплами. - Тошкент, 2017. - Б. 35-38.

МЛХ8Ш 80\ [1] 2021 ЛСКО Ш01Ш

5

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.