Научная статья на тему 'ЯККА ТАНЛАШ ЙЎЛИ БИЛАН ОЛИНГАН ИСТИҚБОЛЛИ ТУРПНИНГ “МУРОД” НАВИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ'

ЯККА ТАНЛАШ ЙЎЛИ БИЛАН ОЛИНГАН ИСТИҚБОЛЛИ ТУРПНИНГ “МУРОД” НАВИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
26
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АГРОТЕХНИКА / ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИ / ЎғИТЛАШ / УРУғ / ОНАЛИК / ГУЛПОЯ / ИЛДИЗМЕВА / ҲОСИЛДОРЛИК / КУЗГИ ТАНЛОВ / БАХОРГИ ТАНЛОВ / ТАНЛАШ ТИғИЗЛИГИ / ЗАРАРКУНАНДА / ОРГАНИК КУРАШ / ОққАНОТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Вахобов А., Камилов М.М., Касимбаев А.

Ушбу мақолада турпнинг янги яратилган “Мурод” навини етиштиришдаги агротехник тадбирлар тизими, уруғ етиштиришдаги айрим ўзига хос хусусиятлари тўғрисида ҳамда илмий изланишлар натижалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Вахобов А., Камилов М.М., Касимбаев А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TECHNOLOGY OF GROWING "MUROD" VARIETY OF ISTIKBOLLI TURP

The article describes the results of scientific research on the introduction of a new modern seed-growing system and agrotechnical measures, one of the main factors in increasing the gross harvest of radish and increasing yields.

Текст научной работы на тему «ЯККА ТАНЛАШ ЙЎЛИ БИЛАН ОЛИНГАН ИСТИҚБОЛЛИ ТУРПНИНГ “МУРОД” НАВИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ»

УУТ: 631.531-633.13.

Вахобов А.

Андижон кцшлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти Интенсив сабзавотчилик, богдорчилик, узумчилик ва иссицхона

хужаликлари кафедраси доценти, б.ф.н.

Камилов М.М.

Сабзавот, полиз экинлари ва картошкачилик илмий тадцицот институтининг Андижон илмий тажриба станцияси кичик илмий ходими

Касимбаев А .

Андижон кцшлоц хужалиги ва агротехнологиялар институты Интенсив сабзавотчилик, богдорчилик, узумчилик ва иссицхона

хужаликлари кафедраси ассистенти

ЯККА ТАНЛАШ ЙУЛИ БИЛАН ОЛИНГАН ИСТЩБОЛЛИ ТУРПНИНГ "МУРОД" НАВИНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Аннотация. Ушбу мацолада турпнинг янги яратилган "Мурод" навини етиштиришдаги агротехник тадбирлар тизими, уруг етиштиришдаги айрим узига хос хусусиятлари тугрисида уамда илмий изланишлар натижалари ёритилган.

Калит сузлар: агротехника, вегетация даври, угитлаш, уруг, оналик, гулпоя, илдизмева, уосилдорлик, кузги танлов, бахорги танлов, танлаш тигизлиги, зараркунанда, органик кураш, оццанот.

Vaxobov A. associate professor Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Intensive Vegetable, Horticulture, Viticulture and Greenhouse, b.f.n.

Kamilov M.M.

Vegetables, melons and potatoes research institute

Junior Research Fellow, Andijan Scientific Experimental Station

Kasimbaev A. assistant

department of intensive vegetable, horticulture, viticulture and greenhouses

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

TECHNOLOGY OF GROWING «MUROD» VARIETY OF ISTIKBOLLI

TURP

Annotation.The article describes the results of scientific research on the introduction of a new modern seed-growing system and agrotechnical measures,

one of the main factors in increasing the gross harvest of radish and increasing yields.

Key words: agricultural technology, growing season, individual selection, fertilization, sowing, mother plant, flowering, cornfruit, harvest.

Кириш. Мамлакатимиз ахолисинишифобахш усимликларга булган талаби кундан кунга ортиб бораётганлигини хдсобга олиб, сабзавот экинлари турларини купайтириш бозор растасини турли хил сабзавот экинлари билан бойитиш хозирги куннинг долзарб вазифалардан бри хдсобланади. Шу боис маколамизда янги яратилган ва ишлаб чикаришга жорий килинган турпнинг "Мурод" навини синаш максадида тажриба олиб бордик. Тажриба 2018-2021 йиллари Сабзавотчилик, полизчилик ва картошкачилик илмий-тадкикот институти Андижон илмий-тажриба станциясида олиб борилди.

Турпнинг "Мурод" нави "Андижон-9" навини якка танлаш йули билан олинган, (Raphanus sativus L.), карамдошлар ёки бутгуллилароиласига мансуб булиб, икки йиллик усимликдир. Турпнинг "Мурод" нави усишининг биринчи йилида тукли барглардан иборат тупбарг хдмда вазни 200 гр, шаклиузунчок, ранги яшил илдизмевалар хосил килади. Иккинчи йил эса гулпоя чикариб гуллайди, гуллаши бир ойгача давом этади.Уруглари кичик-кичик кузокчаларда 8-12 тагача жойлашади. Уругининг ранги кизгиш-жигарранг, шакли думалок булади.

Илдизи ук илдиз булиб, уруги униб чикканидан сунгук илдизлари 25-30 см. гача чукурликка кириб боради. Илдизларнинг ранги буйига усиш даврида ок булади. Илдиз ва поянинг йугонлашган кисми илдизмева дейилади. Усимлик кукариб, 1-2 тачинбарг хрсил килганда, илдизмева шакллана бошлайди.Илдизмева уч кисмдан ташкил топган: 1- бош, 2-буйин, 3- хакикий илдиз. Илдизмеваларнинг шаклланишида усимлик майсасининг уругпалла барг тирсагидан юкори (гипокотил), уругпалла барг тирсагидан пасти (эпокотил) ва бирламчи илдиз кисмлари иштирок этади.

Барглари турп атрофидан айланасимон шаклда чикади. Илдизмеванинг юкори хдмда айлананинг ташки кисмидабарглар, ички кисмида эса ёш барглар булади. Барглар узун пояустидаги кушилган баргга ухшайди. Ушбу барглар тукли, сегментланган ва айрим жойларида пуфаксимон буртикли тузилишгаэга.

Гул туплами - шингил. Гули туртта тожибаргли,икки жинсли, ок, пушти рангда, четдан хдшаротлар, асосан асаларилар ёрдамида чангланади ва ёввойи турп билан осон чатишади.

Уруглик турпнинг "Мурод" нави экилгандансунг 90-100 кунда пишади. Меваси юмшок, очилмайдиган урчук ёки цилиндрсимон кузокдан иборат. Уруги юмалок - овал шаклда, жигаррангда булиб, уни редиска

уругидан фарклаш жуда кийин. Факат редиска ранги оч окиш, турп ранги кизгишрок булади. 1000 донаси 9-14 грамм келади, унувчанлиги I класс уругларда 85 фоиз унувчанлик булиб, 4-5 йилгача сакланади.

Турпнинг Мурод нави бошка навлар каби совукка чидамли усимлик булиб, илдизмеваси кузнинг уртача хароратида усиб, шаклланади. Уруги экилгандан кейин 4-5 С0 да,3-5 кунда униб чикади. Ривожланиши учун кулайхарорат 15-22 С0 ни ташкилэтади.

Хдроратнингортибборишиилдизмеванингшаклланишигасалбийтаъсирэтад и, яъникаттик, бурушганвасакланиш даражаси паст булибколади. Паст (нолдан 5-8 С0 гача) хароратда сакланган уруглик илдизмева усимликлари хаётининг иккинчи йилида гулпоя чикаради ва мева беради. Юкори хароратда сакланган илдизмевалари иккинчи йилида усишни давом эттиради, лекин гуллаб уруг хосил килмайди. Эркаклаб кетган усимлик кичкина, ёгочсимон, истеъмол килишга яроксиз илдизмева хосил килади. Юкори хароратда тез пишиб утиб кетади, пукак булиб, мазаси бузилади, хосили пасаяди. Турп учун тупрокдаги кулай намлик микдори 75-85 фоиз булиши керак. Усимлик намга жуда талабчан. Агар тупрокда намлик етишмаса, илдизмевалари каттик, майда ва аччик булиб колади. Тупрок намлиги юкори холда колиши хам илдизмеваларнинг сифатсиз булишига, касалланишига олиб келади. Х,аво намлиги 60 фоиздан пасайганда, илдизмевалар усиши сусаяди ва мевада ёгочлик элементлари пайдо булиши кучаяди. Бу холат илдизмевани каттиклаштириб, мазасигасалбий таъсир этади.

Турпнинг"Мурод" нави бошка навлар каби тупрокнинг унумдор ва механик таркиби енгил,гумусга бой булишига талабчан. Бирок у минерал угитларни яхши кабул килади, механик таркиби енгил тупроклардакуп хосил беради. Илдизмевасининг диаметрик катталашиши тупрокни 10-15 фоиз зичлаштириб юборади. Тупрокалбатта,юмшок, яхши хайдалган булса, зичлашади. Шу сабаб турпучун чукур 30-35 см. дан кам булмаган хайдалган тупрокларни танлаш максадга мувофик.

Турпнинг Мурод нави хам бошка навлар каби шимолий минтакаларда июл ойининг урталарида, марказий минтакаларда июл ойи охири, август ойининг биринчи декадасида, жанубда эса 10 августдан 20 августгача экилиб, хосили октябрь ва ноябрь ойининг биринчи ярмида совук кунлар бошлангунча йигиштирилади.

Туксонбости муддатда 15 ноябрдан 10 декабргача экиш тавсия килинади. Турп уруги одатда ивитилмай экилади. Уни кушкатор лентасимон, кенг лентали ёки ёппасига сочма усулда экилади. Турп илдизмеваси йирик булганлиги учун катор орасини 60 см. килиб ёки куш катор лента шаклида 50+20/2 см, куп каторли ленталаб, лента ораси 20-30 см, катор ораси 40-80 см килиб экилади. Курсатилган шаклларда экилганда бир гектарга 150-200 минг туп кучат жойлашади. Уруглар сарфи эса гектарига 5-6 кг ни ташкил этади. Экиш чукурлиги 2-3 сантиметргача

бyлaди. Typn экишдa СКОН-4,2; CMM-4 Ba бошкa мaркaди сеялкaдaрдaн хамда турли мослaмaдaр yрнaтилгaн мехaнизмлaрдaн фойдaдaнилaди.

Пaрвaриш килишдa бегонa yтлaрни йукотишнихоятда мyрaккaб Ba сермехнат иш. Шунинг учун бегонa yтлaрнинг тури Ba кай дaрaжaдa мaвжyдлигидaн келиб чикиб 35 кг/ra меъёрдa "Стомп" гербициди сепилaди. Бу 40 кyнгaчa бегонa yтлaр униб чикишини тyхтaтиб тyрaди. Турп нихоллар тулик чикканидан кейин 12-15 кун утгач ягaнa килинади, ягана килиш, уток килиш билaн бирга yткaзилaди. 2-4 хафтадан кейин илдизмевa шaкдлaнишгa киришгaн пaйтдa мaйсaдaр иккинчи ягана килинади. Биринчи ягaнaдa катордаги тyплaр орaдaридa 2-3 см. дaн мaсофa колдирилади.

Турпнинг Мурод нaвигa бошка нaвлaр кaби хар 3-4 кyндa уруг суви бериб тyрилaди. Maйсaдaр текис кyкaргaндaн кейин нихоллар текислaнгyнчa орaси тупрок холатидан келиб чикиб сугориш yткaзилиб тyрилaди. Бу тупрок намлигининг дaдa нaмсиFимигa нисбaтaн 60-75 фоиз дaрaжaдa булишни тaъминлaйди.

Сaбзaвот экинлaрини етиштиришдa тупрок унумдорлигини хисобга олгaн холда озикдaнтириш яъни минерaл yFитлaрдaн фойдaдaнишгa кaтъий риоя килиш зaрyр. Чунки, хозирги вaктдa экологик соф махсулот етиштириш дaвр тaдaбидир. Сaбзaвот экинлaрини усув дaврини (вегетaция) кискaдигини хисобга олиб, aйниксa, aзотли yFитлaрни меъёридaн ортикчa бериш махсулот сифaтини бузиш билaн бирга инсон организми учун жyдa зaрaрлидир. Сaбзaвот экинлaрини илдиз системaси яхши ривождaнмaгaнлиги учун купрок махаллий yFитлaргa ахамият бериш зaрyр. Бyндa yсимликлaр киммaтбaхо хусусиятларини сaкдaш билaн бирга истеъмол киймaти хам тaдaб дaрaжaсидa бyлaди. Товaрнинг бозорбоплик хусусияти ортади, экологик соф махсулот ярaтилaди. Биз тaжрибaмиздa купрок махаллий yFитлaргa эътибор кaрaтдик.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Р.А.Хдкимов, А.С.Хакимов, А.А.Тошмухамедов "Сабзавот Ba полиз экинлaри yрyFчилиги" Т-2003.

2. Р.А.Хдкимов, Р.А.Низомов, Б.Ж.Азимов, M.У.Холдaров, Ф.Ф.Рaсyлов "Андижон вилоятида сабзавот, полиз ва картошка экинларидан мул ва сифатли хосил етиштириш агротехнологияси буйича тавсиялар" Т-2017.

3. "Сабзавот, полиз ва картошка экинларининг махаллий навлари каталоги". Т-2016.

4. В.Зуев, А.Абдуллаев. "Сабзавот экинлари ва уларни етиштириш технологияси" Тошкент, Узбекистон-1997

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.