Научная статья на тему 'Methodical substation of assessment beset with the level of social-economic development of the region in the context of quality life of Population'

Methodical substation of assessment beset with the level of social-economic development of the region in the context of quality life of Population Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
69
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РУШДИ ИҷТИМОӣ-ИЦТИСОДИИ БАҳОГУЗОРӣ / МАҷМӯИ МАҳСУЛОТИ МИНТАЦАВӣ / МИНТАЦА / УСУЛҳО / НИШОНДИҳАНДАҳО / СИФАТИ ҳАЁТ / СОЦИАЛЬНО ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ / РЕГИОН / МЕТОДЫ / ПОКАЗАТЕЛИ / ОЦЕНКА / ВАЛОВОЙ РЕГИОНАЛЬНЫЙ ПРОДУКТ / КАЧЕСТВО ЖИЗНИ / SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT OF THE REGION / METHODS / INDICATORS / ASSESSMENT / GROSS REGIONAL PRODUCT / QUALITY OF LIFE

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Каюмова Сурайёхон Абдуазимовна

Правильного выбора методов оценки и их показателей. Проведен сравнительный анализ методических подходов к оценке уровня социально-экономического развития региона. Отмечается, что большинство методик преимущественно ориентируется на показатель регионального экономического роста, в качестве которого выступает валовой региональный продукт (ВРП). Часть авторов рассматривают этот показатель в совокупности с некоторыми социальными составляющими экономического роста. Доказано, что в условиях неравномерного распределения валового регионального продукта в качестве приоритетных показателей уровня социально-экономического развития региона, наряду с динамикой ВРП на душу населения и размером потребительской корзины, должны выступать показатели, отражающие качество жизни населения: уровень развития здравоохранения, образования и науки. Это положение в еще большей степени правомерно для стран с низким уровнем дохода населения, к которым относится и Республика Таджикистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕТОДИЧЕСКОЕ ОБОСНОВАНИЕ ОЦЕНКИ УРОВНЯ СОЦИАЛЬНО -ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНА В КОНТЕКСТЕ КАЧЕСТВА ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ

Effective management with socio-economic development of the region depends on a correct choice of methods and indicators that are evaluated. In the article a comparative analysis of methodological approaches to assessing the level of socio-economic development of the region has been conducted. It is noted that most of the methods mainly focus on an indicator of regional economic growth which is the gross regional product. Some authors consider this indicator in integration with some social components of economic growth. It is proved that under the conditions of uneven distribution of the gross regional product, the indicators reflecting the quality of life of the population, such as health care, education, life expectancy, consumer basket, should act as priority indicators of the level of socio-economic development of the region, along with GRP dynamics. This provision is even more valid for low-income countries, which include the regions of the Republic of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «Methodical substation of assessment beset with the level of social-economic development of the region in the context of quality life of Population»

УДК 332, 364 ББК 65.04

Цаюмова Сурайёхон Абдуазимовна,

аспиранти кафедраи назарияи ицтисодй ва идора, омузгори калони кафедраи молия ва царзи ДПДТТ ба номи акад. М. С. Осимй (Тоцикистон, Хуцанд)

Каюмова Сурайёхон Абдуазимовна,

аспирант кафедры экономической теории и управления, старший преподаватель кафедры финансов и кредита ПИТТУ имени акад. М. С. Осими (Таджикистан, Худжанд)

Kaumova Surayohon Abduazimovna,

post-graduate student of the Department of economy theory and management, senior teacher of the finance and credit Department of PITTU (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: suraida@mail.ru Калидвожа^о: рушди ицтимой-ицтисодии минтаца, усулуо, нишондиуандауо, бауогузорй, мацмуи маусулоти минтацавй, сифати уаёт

Идоракунии самарабахши рушди ицтимой - ицтисодии минтаца аз интихоби дурусти усулуо ва нишондиуандауои арзёбй вобаста мебошад. Дар мацола таулили муцоисавии усулуои арзёбии сатуи рушди ицтимой - ицтисодии минтаца гузаронида шудааст. Цайд карда шудааст, ки бисёре аз усулуо бештар ба нишондиуандауои рушди ицтисодии минтаца, ки ба сифати он мацмуи маусулоти минтацавй (МММ) баромад мекунад, нигаронида шудаанд. Цисме аз муаллифон ин нишондиуандаро мацмуъ бо баъзе цузъуои ицтимоии рушди ицтисодй баррасй мекунанд. Исбот карда шудааст, ки дар шароити тацсимоти нобаробари мацмуи маусулоти минтацавй ба уар сари ауолй ба сифати нишондиуандауои афзалиятноки сатуи рушди ицтимой - ицтисодии минтаца, дар баробари динамикаи МММ ба уар сари ауолй ва уацми сабади истеъмолй, бояд нишондиуандауое, ки сифати уаёти ауолиро инъикос менамоянд, баромад кунанд: сатуи саломатй, маълумотнокии ауолй ва рушди илм дар минтаца. Ин вазъият бештар ба мамлакатуои сатуи даромади ауолиашон паст, ба монанди Чумуурии Тоцикистон цобили цабул аст.

Ключевые слова: социально - экономическое развитие, регион, методы, показатели, оценка, валовой региональный продукт, качество жизни

Эффективное управление социально-экономическим развитием региона зависит от

АСОСНОККУНИИ МЕТОДИИ АРЗЁБИИ САЩИРУШДИ И^ТИМОИ-ИЦТИСОДИИ МИНТАЦА ДАР ЗАМИНАИ СИФАТИ ХАЁТИ А^ОЛИ

МЕТОДИЧЕСКОЕ ОБОСНОВАНИЕ ОЦЕНКИ УРОВНЯ СОЦИАЛЬНО -ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНА В КОНТЕКСТЕ КАЧЕСТВА ЖИЗНИ НАСЕЛЕНИЯ

METHODICAL SUBSTATION OF ASSESSMENT BESET WITH THE LEVEL OF SOCIAL-ECONOMIC DEVELOPMENT OF THE REGION IN THE CONTEXT OF QUALITY LIFE OF

POPULATION

правильного выбора методов оценки и их показателей. Проведен сравнительный анализ методических подходов к оценке уровня социально-экономического развития региона. Отмечается, что большинство методик преимущественно ориентируется на показатель регионального экономического роста, в качестве которого выступает валовой региональный продукт (ВРП). Часть авторов рассматривают этот показатель в совокупности с некоторыми социальными составляющими экономического роста. Доказано, что в условиях неравномерного распределения валового регионального продукта в качестве приоритетных показателей уровня социально-экономического развития региона, наряду с динамикой ВРП на душу населения и размером потребительской корзины, должны выступать показатели, отражающие качество жизни населения: уровень развития здравоохранения, образования и науки. Это положение в еще большей степени правомерно для стран с низким уровнем дохода населения, к которым относится и Республика Таджикистан.

Key words: socio-economic development of the region, methods, indicators, assessment, gross

regional product, quality of life

Effective management with socio-economic development of the region depends on a correct choice of methods and indicators that are evaluated. In the article a comparative analysis of methodological approaches to assessing the level of socio-economic development of the region has been conducted. It is noted that most of the methods mainly focus on an indicator of regional economic growth which is the gross regional product. Some authors consider this indicator in integration with some social components of economic growth. It is proved that under the conditions of uneven distribution of the gross regional product, the indicators reflecting the quality of life of the population, such as health care, education, life expectancy, consumer basket, should act as priority indicators of the level of socio-economic development of the region, along with GRP dynamics. This provision is even more valid for low-income countries, which include the regions of the Republic of Tajikistan.

Яке аз самтдои идоракунии самарабахши минтака арзёбии сатди рушди ичтимой-иктисодии (РИИ) он мебошад, ки дар асоси низоми нишондидандадо ташкил карда шудааст. Ба ибораи дигар, банакшагирй ва дисоби нишондидандадои сатди тараккиёти минтака яке аз кисмдои асосии идоракунии он мебошад. Дар асоси нишондидандадои РИИ самаранокии рушди минтака дам мачмуан ва дам чузъан арзёбй карда мешавад.

Дар илми иктисодии муосир барои тадлил ва бадогузории рушди ичтимой-иктисодии минтака (РИИМ) гуруди калони усулдо ва мачмуи нишондидандадо истифода бурда мешаванд. Аксарияти ондо ба чузъдои иктисодии рушди минтака такя менамоянд ва чузъдои ичтимоиро дуйуминдарача ба назар мегиранд.

Вале дар айни замон дамчун гарави асосии рушди устувори минтака сифати даёти адолй баромад мекунад. Бесабаб нест, ки максади асосии сиёсати минтакавии мамолики тараккикардаи Еарб мадз ба гузариш аз арзишдои иктисодй ба арзишдои ичтимой асоснок карда шудааст ва дар ин самт ондо ба натичадои хело дам назаррас расидаанд.

З-ин сабаб дар солдои охир дар дуччатдои стратегии сатди давлатй ва минтакавии Чумдурии Точикистон сифати даёти адолй яке аз максаддои стратегии

рушди иктисодй эълон карда шудааст. Аз ин лидоз масъаладои баланд бардоштани сифати даёти адолй дамчун меъёри арзёбии сатди рушди ичтимой-иктисодии минтака яке аз масъаладои басо мудими методию амалй ба дисоб меравад [1, с. 34].

Максади маколаи зерин асосноккунии зарурати интихоби нишондидандадои сифати даёти адолй дамчун меъёри арзёбии сатди рушди ичтимой-иктисодии минтака муайян карда шудааст. Барои расидан ба ин максад равишдои асосии методй ва усулдои арзёбии сатди рушди ичтимой-иктисодии минтакаро баррасй карда, тадлили мукоисавии ондоро мегузаронем.

Баррасии усулдои мавчудаи РИИМ нишон медидад, ки аз дама бештар чунин гуруди нишондидандадо, ки тавсифи иктисодии рушди минтакаро ифода мекунанд, истифода бурда мешавад [10, с. 69]:

- мачмуи мадсулоти минтакавй (МММ);

- маблаггузорй ба сармояи асосй;

- индекси саноати истедсолй;

- индекси истедсолоти мадсулоти кишоварзй;

- дачми кордои ичрошуда аз руи фаъолияти чамъиятй;

- даромади пулии дар ихтиёри худ доштаи адолй;

- музди меднати ба дисоби миёнаи модона дисобшуда;

- гардиши савдои чакана;

- дачми хизматрасонидои пулакй ба адолй;

- индекси нархдои истеъмолй.

Лекин, ба акидаи мо, тандо бо нишондидандадои иктисодй пурра арзёбй кардани долати РИИМ имконнопазир аст. Дар ин самт нишондидандадои ичтимой, ки рушди ичтимоии минтакаро тавсиф менамоянд, низ адамияти калон доранд. Рушди ичтимой мачмуи раванддои вусъатшавандаи иктисодй, ичтимой, сиёсй, маънавй дар чамъият мебошад. Дар амалия якчанд нишондидандадое истифода бурда мешаванд, ки сатди рушди ичтимоии минтакаро инъикос менамоянд. Аз байни ондо нишондидандадои зеринро чудо кардан имконпазир аст [10, с.71]:

- нишондидандадои демографй (коэффитсиенти табиии рушд, рушди мудочират);

- шугли адолй;

- сатди бекорй;

- долати содаи манзилй ва хочагии коммуналй;

- нишондидандадои сатди маориф.

Илова бар ин, бояд кайд намуд, ки дамаи муносибатдои методии арзёбии РИИМ - ро метавон шартан ба се гуруд таксим кард:

- усулдои арзёбие, ки мукоисаи РИИМ-ро аз руи як нишондидандае, ки асосй дисобида мешавад, имконпазир мегардонанд;

- усулдои арзёбие, ки ба тадияи низоми мачмуии нишондидандадои ичтимой-иктисодй ва ё нишондидандаи интегралии рушди минтака асос меёбанд;

- усулдои арзёбие, ки РИИМ-ро аз руи якчанд нишондидандадо, ки афзалият-нок дисобида мешаванд, мукоиса менамоянд.

Расми 1. Усулуои арзёбии рушди ицтимои - ицтисодии минтаца (коркарди муаллиф)

Байни иктисоддонон, ба монанди Тухватуллин Р.Ф, Исакин М.А, Курнишев В. В, Тихомирова Е.И ва дигарон чунин акида даст, ки дангоми арзёбии сатди РИИМ бо воситаи усулдои гуногун дамаи ондо натичадои гуногун медиданд. Аз чумла баъзе усулдо арзёбии интидоиро медиданд, вале рушди интегралии минтакаро нишон намедиданд. Барои ин якчанд усулдои арзёбии РИИМ-ро баррасй мекунем ва хулосадои дахлдор мебарорем.

Яке аз усулдои арзёбии РИИМ таксимоти он ба гуруди якуми нишондидандадои РИИМ бадисоб меравад, ки дар он як нишондиданда дамчун асосй дисобида мешавад (расми 1). Дар аксарияти усулдои арзёбии сатди РИИМ дамчун нишондидандаи асосй, ки сатди РИИМ-ро тавсиф менамояд, маъмулан мачмуи мадсулоти минтака-виро, ки натичаи нидоии фаъолияти иктисодии водиддои институтсионалиро ифода мекунад, чудо менамоянд. МММ бо мадсулоти умумии дохилаи мамлакат (МУД) мукоисашаванда аст, зеро он як кисми МУД ба дисоб меравад. Баъзе муаллифон ба монанди Попова Г.Л, Мироедов А.А чунин медисобанд, ки МММ меъёри тафрикаи рушди иктисодии минтака мебошад. Вале, аз руи як нишондиданда сатди рушди минтакаро наметавон дуруст арзёбй кард. Дар натича сатди рушди минтака мувофи-ки микдори зиёди нишондидандадо, ки мачмуи муайянро ташкил намуда, хусусияти гуногуни иктисодиёти минтакаро инъикос мекунанд, арзёбй карда мешавад.

Дар расми 1 ин кордои илмй ба кисми дуюми нишондидандадои арзёбии РИИМ дохил карда шуданд ва дар асоси арзёбии ондо нишондидандаи интегралй дисоб карда мешавад. Мудаккик Попова Г. Л дар маколаи худ тавсифи РИИМ оварда, онро бо воситаи МММ барои дад минтака тадлил намуда, минтакадои намунавй ва кафомондаро муайян намуд [7, с. 4]. Ин усули дисоб нисбатан аник мебошад, вале онро тандо барои мамлакатдое, ки аз микдори зиёди минтакадо иборат мебошанд, метавон истифода бурд. Барои тадлил ва арзёбии РИИМ нишондидандадое истифода мешаванд, ки дамчун нишондидандадои асосй ба дисоб гирифта мешаванд (расми 1 кисми 1.1). Дар навбати худ ондо натандо нишондидандадои иктисодй, балки нишондидандадои ичтимой дам шуда метавонанд.

Тадлили мукоисавии адабиёт, ки ба мавзуи мазкур бахшида шудааст, нишон медидад, ки барои арзёбии РИИМ он усулдое татбик мешаванд, ки ба низоми мачмуии нишондидандадои ичтимой-иктисодии минтака асос ёфтаанд. Масалан, олим Тухватуллин Р.Ф дар асоси якчанд индексдо, ба воситаи дисобкарди кимати миёна, сатди РИИ-ро муайян кард. Барои мукоиса чунин нишондидандадо ба монанди мачмуи мадсулоти минтакавй (МММ), маблаггузорй ба сармояи асосй ба дар сари адолй, гардиши савдои чакана ба дар сари адолй, даромади пулии миёна ба дар сари адолй истифода бурда шудааст [13].

Аз мавкеи бадисобгирии нишондидандадои сода ва мураккаб мудаккики дигар Курнишев В. В се муносибатро ба инъикоси мачмуи мушаххасоти сатддои минтакавии рушд баррасй кардааст. Муносибати якум ба кабули "коидадои муайяни бозй" асос меёбад, ки дар он нишондидандадои асосии арзёбикунанда ва низоми нишондидандадои чузъй, ки аз руи нишондидандаи асосй - индикатор муайян мегардад, чудо карда мешавад. Дуюм, оптимизатсияи бисёрмаксад аз руи якчанд индикатордо, ба даст овардани созиш дар сатди рушди оптималии раванди ичтимою иктисодй дар дудуд мебошад. Муносибати севум ба коркарди индикатордои ичтимоию иктисодии интегронида асос меёбад. Ин муносибат асосан дар мавриде истифода мешавад, ки вазъияти ичтимоию иктисодии минтакадо хусусияти мураккаби пурихтилоф дошта бошанд [6, с.5]. Тадлили сарчашмадои илмй собит месозад, ки барои арзёбии РИИМ ба гайр аз нишондидандадои мачмуй, боз дигар нишондидандадои РИИ истифода бурда мешаванд.

Аз тарафи олимони ватанй, ба монанди Атохочаева М.А, Самадов Р.И, Саидов Р.Н, Сафаров Н.Ю, Нуралиев А.Н, Радимов Г.М низ оиди арзёбии РИИМ тадкикоти илмй гузаронида шудааст.Чй тавре, ки Атохочаева М.А кайд мекунад, сатди зиндагии адолй нишондидандаи мачмуй ва муттадидкунанда буда, бедбудии шахсро ифода менамояд ва дар худ амнияти арзишдои моддй ва тарзи зиндагии шахсро мувофики арзишдое, ки дар чомеа кабул карда шудааст, тавсиф мекунад. Муаллиф дар тадкикоти худ дам бо воситаи нишондидандадои иктисодй (чамъи даромади дар нафар адолй ба дисоби миёна, суръати рушди иктисодй, индекси нархдои истеъмолй, диссаи бо кор таъминбудагон дар иктисодиёт) ва дам нишондидандадои ичтимой (харочотдои давлат ба илм, дарозии миёнаи умр) сатди зинадгии адолиро тадлил кардааст [2, с.26].

Яке аз параметрдои асосй дар низоми нишондидандадои макроиктисодии икти-содиёти миллй, ки долати рушди иктисодии мамлакат, рушди некуадволии чамъиятро тавсиф медидад, даромади адолй, сатд ва сифати даёт ба дисоб меравад. Аз тарафи

мудаккики ватанй Радимов Г.М оид ба ташкил ва истифодаи даромади адолй тадкикот бурда шудааст, ки яке аз нишондидандадои РИИМ ба дисоб меравад.Чй тавре, ки муаллиф кайд менамояд, дар долате, ки агар даромади адолй нисбат ба дадди акалли зист зиёд бошад, дамон кадар сатд ва сифтаи адолй баланд мешавад [9, с.53].

Гуруди дигари методикадои арзёбии РИИМ ба низоми нишондидандадои рушди иктисодии минтака асос ёфтааст (расми 1 кисми 2.2). Нуктаи умдатарини кордои Яшин С. Н. ва Пузова Е. Н., инчунин Гутман Г. В., Мироедова А. А. ва Федина С. В. дар он аст, ки максади асосии мукоисаи мачмуии арзёбии минтака муайян кардани имконияти далли масъаладои РИИМ дар асоси истифодаи захирадои дохила ва сарчашмадои рушди иктисодй ба дисоб меравад. Аз нуктаи назари бехатарии иктисодй ва арзёбии он усули арзёбии сатди РИИМ пешнидод мегардад [6, с. 2].

Олимон Видяпин В.И ва Степанов М.В ба сифати меъёри асосии сатди РИИМ самарабахшии иктисодии истедсолоти чамъиятй ва дар навбати аввал- досилнокии меднатро чудо мекунанд. Ба акидаи муаллиф, ки ин нишондиданда ба он нишондидандадое дохил мешавад, ки самарабахшии истифодаи иктидор ва захираро тавсиф менамоянд [6, с. 4].

Мудаккик Припадчева И. В акида дорад, ки яке аз омилдои асосии РИИ метавонад чаззобияти сармоягузории минтака бошад, ки дар он муаллиф се муносибати РИИМ-ро тадкик кардааст [11, с. 4].

Аксари муаллифон се гуруди асосии нишондидандадои чузъй - иктисодй, ичтимой ва экологиро муайян мекунанд, ки ба муносибат ба рушди устувор асос меёбад. Вале онро бо чузъи инноватсия пурра кардан лозим аст. Кушиши чалб кардани диккат ба гуруди нишондидандадои инноватсионй дар кори олим Тихомирова Е.И ба назар мерасад (расми 1 кисми 2.2). Барои арзёбии рушди иктисодй ва ракобпазирии минта-кадо Тихомирова Е.И муносибати мачмуиро истифода бурдааст, ки ба дисобу китоб тибки усули пешнидодкардаи индикатордои чузъии рушди устувор: иктисодй, экологй, сатди зиндагй, маблаггузорй, инноватсионй, ракобатнокй, инчунин индика-тори интегралии рушди устувор асос меёбад [6, с. 6].

Усули олимон Марченко Г.В ва Мачулская О.В ба тадияи рейтинги мачмуии чаззобияти инвеститсионии минтака ва хавфи (таваккали) инвеститсионии минтака асос меёбад. Ладзаи калидии ин усул аз он иборат мебошад, ки чаззобии инвеститсионии минтака ва хавфи инвеститсионии минтака бартаридое мебошанд, ки ба баландшавии сатди РИИ мусоидат менамоянд [16, с. 5].

Дигар гуруддои арзёбии РИИМ ба низоми нишондидандадои ичтимоии рушди минтака асос ёфтаанд (расми 1 кисми 2.3). Дар чабдаи ичтимоии арзёбии РИИМ макоми сатди даёти адолй хело баланд мебошад. Мудаккик Лига М.Б нуктадои назари гуногунро ба сифати даёти адолиро омухта, ба чунин хулоса омадааст, ки нишондидандадои сатди даёти адолй барои баланд бардоштани сифати даёти адолй яке аз асоситарин ба дисоб мераванд [4, с. 7].

Олимони дигар ба сифати индикатори асосй нишондидандаеро, ки сатд ва сифати даёти адолиро инъикос менамояд, чудо мекунанд. Масалан, ба акидаи Мацкевич Т.Н. дар байни нишондидандадое, ки сатди РИИМ-ро тавсиф менамояд, мавкеи асосиро нишондидандаи мачмуй - индекси рушди потенсиали инсон ишгол менамояд [5, с. 5].

Дар иртибот бо мавчудияти акидадои гуногун оид ба андозагирии сифати даёт

вазифаи интихоби индикатори ба максади тадкикот мутобик ба миён меояд.

Аввалин мудаккикони муаммои арзёбии сифати даёт олимони хорича буданд. Мадз олимони мамолики Еарб сифати даётро афзалияти аввалиндарача дисобида, онро тибки усул ва тарздои гуногун бо воситаи чунин нишондидандадо, ба монанди МУД, даромади софи миллй, даромади шахсй, индекси давомнокии даёт, сатди фавти кудак, сатди маълумотнокй, тандурустй арзёбй кардаанд.

Мудаккик Шевелева Р.Н медисобад, ки яке аз омилдои РИИМ усули арзёбии сифати даёти адолй бо назардошти хусусиятдои минтакавии он мебошад. Аз нуктаи назари муаллиф барои арзёбии сифати даёт бояд нишондидандадоеро интихоб намуд, ки аз дама бештар инкори омилдои манфии фаъолияти даётиро инъикос менамоянд. Ин ба инъикоси дарачаи таъсири манфй ва динамикаи он ёрй мерасонад. Дар ин асос дар навбати худ, макомоти докимият самтдои афзалиятноки сиёсати ичтимой -иктисодиро дар минтака муайян мекунанд. Ба гайр аз ин муаллиф дар маколаи худ барои арзёбии сифати даёти адолй нишондидандадои чузъй, муттадидкунанда ва баъд мачмуиро меорад. Бартарияти ин усул аз он иборат аст, ки нишондидандадои истифодашаванда ба талаботи дастрасии иттилоот чавобгу буда, ба федристи нишондидандадои омори расмй дохил мешаванд. Ба гайр аз ин усули пешнидодшаванда хусусиятдои афзалиятноки минтакаро ба назар гирифта, бо истифодаи сода ва хеле тез гирифти натичадо фарк мекунад, ба пайгирии динамикаи сифати даёти адолй имконият медидад, тагйирпазир ва динамикй мебошад, бинобар ин дангоми тагйир ёфтани омилдое, ки ба сифати даёти адолии минтака таъсир мерасонанд, имкони тагйир додан ё пурра кардани номгуи нишондидандадои истифодашавандаи алодидаро фародам меорад [15, с.9].

Дигар мудаккики ватанй Саидов Р.Н бо воситаи якчанд нишондидандадо: МММ ба дар сари адолй, давомнокии даёт, сатди саломатй, афзоиши мудочират, сатди маълумотнокй, сатди бекорй, сармоягузорй арзёбии РИИ гузаронида, ба чунин хулоса омадааст, ки долати РИИ дар Чумдурии Точикистон гайриканоатманд мебошад ва чунин суръати рушд наметавонад сатди зинадгии арзандаро таъмин намояд. Ба акидаи муаллиф яке аз монеадои асосй барои рушди сатди даёт, сатди пасти РИИ параметрдо, ки дар он даромад асосй аст, ба дисоб меравад [11, с.28].

Олим Исакин М.А бошад дар тадкикоти худ нишондидандаи интегралии сифати даёти адолиро дамчун индикатори асосии РИИМ асоснок мекунад, ки киматдои зеринро дар бар мегирад (расми 1 кисми 2.3):

- мачмуи мадсулоти минтакавй (МММ);

- индекси чисмонии сифати даёт (индекси саводнокии миёна);

- индекси фавти кудакон;

- индекси давомнокии даёт [3, с. 22].

Аз тадлили танкидии усулдои арзёбии РИИМ дар бобати гуруди дуюми нишонди-дандадои РИИМ, яъне нишондидандадои интегралй ба чунин хулоса омадан мумкин аст, ки барои арзёбии РИИМ микдори зиёди нишондидандадо ба назар гирифта мешаванд, вале макоми ондо дар рушди дакикии минтака якхела нест ва онро бояд инъикос кард.

Гуруди сеюми арзёбии нишондидандадои РИИМ, ки дар он якчанд нишонди-дандадо афзалиятнок дисобида мешаванд, ба дисоб меравад.

Имруздо усулдои арзёбии сатди РИИМ, ки мачмуи нишондидандадои афзалият-

нокро истифода мебаранд, хеле зиёданд. Самарина В.П аз байни нишондидандадои афзалиятнок нишондидандадои зеринро чудо менамояд (расми 1 кисми 3.1):

- мачмуи мадсулоти минтакавй;

- дачми гардиши савдои хоричй ба сари дар як адолй;

- таносуби даромади миёнаи адолй нисбат бо даромади аз маблаги дадди акалли зиндагонй зиёд ба дисоби фоиз;

- диссаи адолй бо даромади зиёдтар аз маблаги дадди акалли зиндагонй ба дисоби фоиз.

Бояд кайд кард, ки усули мазкур асосан барои арзёбии нобаробарии РИИМ равона карда шудааст ва имкон медидад, ки сатди тафрикаи минтакадо аз якдигар арзёбй ва хусусияту тамоюли рушди ондо муайян карда шавад [5, с. 6].

Ба акидаи олим Самарина В.П барои арзёбии РИИМ нишондидандадои иктисодй афзалиятноктар мебошанд.

Дар шароити иктисодиёти гузариш ва интегратсияи иктисодиёт ба хочагии чадонй аксари мамлакатдо сифати даёти адолиро аз руи стандартдо ташкил менамоянд. Барои арзёбии бакамолрасии чамъият дар кисми таъмини сифати баланди даёт бояд даромади дар сари адолии мамлакат тадлил карда шавад. Сифати даёт дар он мамлакатдо баланд аст, ки дар он чо бисёртар "озодии" иктисодй, яъне озодии интихоби мадсулот, хизматрасонй ва чойи зист мавчуд мебошад.

Ба акидаи Усманова Т.Х яке аз нишондидандадои асосии сатди сифати даёти адолй дачми дадди акалли музди меднат (ХДММ) ба дисоб меравад. Тадлили сифати даёт дар мамлакатдои гуногун имкон медидад дар содадои иктисодиёти сиёсй, назарияи идоракунии давлат, назарияи ракобатнокй, назарияи самаранокии таксими неъматдо хулосадои амик бароварда шавад [14, с.7].

Олим Скуфина Т.П ва мудаккик Фёдорова Н.Ю (расми 1 кисми 3.2)чунин медисобанд, ки яке аз афзалиятдои РИИМ, чорй кардани инноватсиядо дар содаи маориф мебошад, зеро мадз мактабдои олй пойдевори рушди минтака бадисоб мераванд. Ба гайр аз ин, аз донишчуи босавод ва муваффак натандо фаъолияти ин ё он ширкат ва корхона, балки идоракунии минтака ва тамоми давлат низ вобаста мебошад [12, с.15].

Ба акидаи олим Гапоненко А.Л барои арзёбии сатди рушди мамлакат бояд дам нишондидандадои интегралй ва дам чузъй истифода бурда шаванд, ки тарафдои чудогонаи рушди иктисодии мамлакат ва ё минтакаро инъикос менамоянд:

- давомнокии даёт;

- сатди саводнокй;

- даромади миллй ва ё МУД ба дар сари адолй;

- сатди саломатии чисмонй;

- сатди истеъмоли неъматдои моддии чудогона;

- гуногунии дарачаи даромад.

Ин нишондидандадо бисёртар сифат ва сатди даёти адолиро инъикос менамоянд, вале дар ондо тавсифи нишондидандадои рушди иктисодй, инноватсионй ва экологй ба инобат гирифта нашудаанд [6, с. 6].

Ба дамин тарик гуруди дуюми нишондидандадо чабдадои гуногуни рушди минтакаро ба назар мегиранд. Чунин равиш дарачаи асосноккунии методии интихоби нишондидандадои РИИМ-ро баланд мебардорад. Вале камбудии ин равиш

дар он аст, ки истифодаи микдори зиёди нишондидандадо макоми дар яки онро паст мегардонад. Ба гайр аз ин ба даст овардани як кисми он дар сарчашмадои оморй номумкин буда, аникии ин равишро кам мекунад.

Дар бобати гуруди сеюми нишондидандадои РИИМ гуфтан мумкин аст, ки он афзалиятдои ду равиши баррасигардидаро ба назар мегирад. Яъне он микдори начандон калони нишондидандадои калидиро дарбар мегирад, ки ба фикри мо, кисми зиёди рушди иктисодию ичтимоии минтакаро инъикос мекунанд. Бинобар он чунин равишро ба арзёбии РИИМ нишондидандадои афзалиятнок номидем.

Ба мисоли равишдои баррасигардида нишондидандадои афзалиятноки арзёбии рушди минтака низ аз ду кисм иборат мебошанд: иктисодй ва ичтимой. Ба сифати нишондидандаи якуми иктисодй сатди даёти адолй истифода мешавад, ки дамчун нисбати мадсулоти умумии минтакавй ба дар сари адолй чен карда мешавад, ки аз тарафи чунин олимон ба монанди Попова Г.Л, Мироедов А.А, Сафаров Н.Ю, Атохочаева М.А ва Исакин М.А омухта шудааст. Нишондидандаи дуюми иктисодй дачми сабати истеъмолй пешнидод мегардад, ки аз тарфи чунин олимон, ба монанди Гапоненко А. Л, Самарина В.П, Усманова Т.Х ва Радимов Г.М омухта шудааст.

Ч,абдаи ичтимоии рушди минтакаро метавон бо нишондидандадое чен кард, ки сатди саломатй, маълумотнокии адолй ва рушди илмиро дар минтака барои арзёбии РИИМ ба назар мегиранд.

Аз тадлили усулдои гуногуни арзёбии РИИМ, ки аз тарафи олимони зиёд тадия ва омода шудааст, мо бо он усулдое, ки асосан сифати даёти адолиро аз нуктаи назари МММ ба дар сари адолй ва сабади истеъмолй омухтаанд, меписандем.

Х,амин тавр хулосабандй кардан мумкин аст, ки тадкики усулдои арзёбии сатди РИИМ бисёр мебошанд ва то дол ягон усули универсалие вучуд надорад, ки дар худ номгуи асосноки нишондидандадоеро дар бар гирад, ки ба арзёбии мачмуй ва муътамади сатди РИИМ имкон медидад.

Айни дол дар катори саъю кушиши таъмини рушди устувори низомдои иктисодй, баланд бардоштани сифати даёти адолй яке аз афзалиятдои калидии сиёсати давлатии дамаи мамлакатдои мутараккй дар таъмини баландшавии некуадволии адолй ва ташкили шароитдои бомуваффакият барои даёти ондо ва фаъолияташон ба дисоб меравад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Х,амин тарик хулосабардорй кардан мумкин аст, ки нишондидандаи сифати даёт метавонад арзёбии рушди ичтимой - иктисодии чамъият, давлат, минтакаро пешнидод кунад, зеро ин нишондиданда, аз як тараф бо мундаричаи васеи худ фарк мекунад ва дар худ мушаххасоти аксари падлудои даёти инсонро дар бар мегирад ва аз чониби дигар, худи хусусияти андозагирии он бисёрчабда мебошад ва ба мачмуи додадои объективй (статистй) ва арзёбидои субъективй такя мекунад.

Пайнавишт:

1. Авезова М.М., Насимова М.А. Методические подходы к оценке инвестиционной привлекательности региональной экономики //Вестник Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики. Серия общественных наук. -Худжанд, 2016. -№3 (1). - С. 34-43.

2. Атоходжаева М.А. Организационно - экономические механизмы регулирования уровня жизни населения: дис....канд.экон.н./ 08.00.05- Экономика и управление народным хозяйством /Атоходжаева Манижа Акбаровна.- Худжанд, 2017.-144 с.

3. Исакин М.А. Выявление приоритетов социально-экономического развития региона: математико - методическое обеспечение и его экспериментальная апробация на примере Пермской области: автореф. дисс. ... канд. экон. н. - М., 2007.- 25 с.

4. Лига М.Б. Теоретико-методологические основы выявления индикаторов качества жизни //Вестник ЧитГУ (Социология), 2011. - №8 (75). С.110-117.

5. Меньщикова В.И. К вопросу об оценке уровня социально-экономического развития региона// Социально - экономические явления и процессы. Тамбовский государственный университет имени Г.Р Державина. - 2011. - № 9 (031). - С. 123-128.

6. Невейкина Н.В. Индикаторы социально-экономического развития региона //Региональная экономика: теория и практика (Стратегия развития региона)// ООО «Издательский дом Финансы и кредит». -М., 2013. - № 23(302). - С.16-27.

7. Попова Г.Л. Анализ качества социально-экономического развития региона: понятия и критерии//Экономический анализ: теория и практика (Анализ регионального развития)// ООО "Издательский дом ««Финансы и кредит". -М., 2011. - № 29(236). -С.25-31.

8. Припадчева И. В. Методика анализа приоритетности подходов к изучению социально-экономического развития регионаУ/АыйНотшт: электронный научный журнал Курского государственного университета. 2014. № 2. Электронный ресурс: кирз://суЬег1еп1пка.ги/аг11с1е/п/те1ой1ка-апа111а-рг1огиеШоз11-ройкойоу-к-11искетуи-sotsialno-ekonomicheskogo-razvitiya-regiona

9. Рахимов Г. М. Организационно - экономический механизм формирования и использования доходов населения в условиях рыночной экономики: автореф. дисс. . канд. экон. н.: 08.00.05 / Рахимов Гайрат Махмадюнусович.- Душанбе, 2019. -194 с.

10. Рейтинг социально-экономического положения субъектов РФ. Итоги 2013: отчет рейтингового агентства «Риарейтинг» [Электронный ресурс]. —М., 2014 / Режим доступа: http://www.riarating.ru/

11. Саидов Р. Н. Теоретические вопросы повышения уровня жизни населения в Республике Таджикистан: автореф. дисс. ... канд. экон. н. по специальности 08.00.01-Экономическая теория (Общая экономическая теория) / Саидов Раджабали Назифович.-Душанбе, 2019.-205 с.

12. Скуфьина Т. П. Размышление о проблемах социального развития, инновациях и преподавании экономических дисциплин// Экономические и социальные перемены: факты, тенденции, прогноз. -2011. -№ 6 (18) - С. 140-148.

13. Тухватуллин Р. Ф. Методы оценки социально-экономического развития реального сектора региона (на примере Приволжского федерального округа) //Российское предпринимательство. -2015. -16(22). - С. 4025-4036.

14. Усманова Т. Х. Инновационный менеджмент как инструмент развития человеческого капитала и повышения качества жизни // МИР (Модернизация. Инновации. Развитие). Т. 7. № 3. 2016, С. 98-106.

15. Фёдорова Н.Ю. Роль вуза в социально-экономическом развитии региона (на примере Псковской области)// Экономика. Электронный ресурс: https://pskgu.ru/projects/pgu/storage/wt/wt142/wt142_30.pdf

16. Шевелева Р.Н. К вопросу оценки качества жизни населения//Региональная экономика (Поиск. Проблемы. Решения).// ООО "Издательский дом «Финансы и кредит». -М., 2010. - № 14(149). -С. 67-76.

Reference literature:

1. Avezova M.M., Nasimova M.A. Methodological Approaches to Assessing Investment Attractiveness of Regional Economy // Bulletin of the Tajik State University of Law, Business and Politics. Series of social sciences. -2016, No. 3 (1). - PP. 34-43.

2. Atokhodzhaeva M.A. Organizational and Economic Mechanisms for Regulating Standard of Living of Population: Doctorial dissertation in economics: 08.00.05- Economics and national economy management / Atokhodzhaeva Manizha Akbarovna. Doctoral dissertation in economics - Khujand, 2017.-144pp.

3. Isakin M.A. Identification of Priorities of Socio-Economic Development of the Region: Mathematical and Methodological Support and its Experimental Approbation on the Example of Perm Kray. Synopsis of candidate dissertation in economics. - Moscow, 2007.25 pp.

4. League M.B. Theoretical-Methodological Foundations for Identifying Indicators of Quality of Life // Bulletin of Chita State University (Sociology), 2001, No. 8 (75) 2011. -PP. 110117.

5. Menshchikova V.I. On the Issue of Assessing the Level of Socio-Economic Development of the Region // Scientific-theoretical and applied journal "Social-Economic Phenomena and Processes"// Tambov State University named after G. R. Derzhavin, 2011. No.9 (031). -PP. 123-128.

6. Neveikina N.V. Indicators of Socio-Economic Development of the Region) // Regional Economics: Theory and Practice (Regional Development Strategy) // Publishing House "Finance and Credit" LLC (Moscow), 2013, No. 23 (302). - PP. 16-27.

7. Popova G.L. Analysis of the Quality of Socio-Economic Development of the Region: Concepts and Criteria // Economic Analysis: Theory and Practice (Analysis of Regional Development) // Finance and Credit Publishing House LLC (Moscow). -2011,No. 29 (236). -PP.25-31.

8. Pripadcheva I.V. Methods of Analyzing the Priority of Approaches to the Study of SocioEconomic Development of the Region // Auditorium: electronic scientific journal of Kursk State University. 2014, N2 Electronic resource: https://cyberleninka.ru/article/n/metodika-analiza-prioritetnosti-podhodov-k-izucheniyu-sotsialno-ekonomicheskogo-razvitiya-regiona

9. Rahimov G.M. Organizational-Economic Mechanism for Formation and Use of Population's Incomes in Market Economy: Candidate dissertation in economics: 08.00.05// Rakhimov Gairat Mahmadyunusovich.- Dushanbe, 2019. -194pp.

10.Rating of Socio-Economic Situation of Constituent Entities of Russian Federation. Results of 2013: Report of the Rating Agency "Riarating. " [Electronic resource]. —M .: 2014. -Access mode: http://www.riarating.ru/

11.Saidov R. N. Theoretical Issues of Improving Living Standards of Population in the Republic of Tajikistan: candidate dissertation in economics .... by speciality 08.00.01/ Saidov Rajabali Nazifovich.- Dushanbe, 2019. - 205pp.

12.Skufyina T.P. Reflections on the Problems of Social Development, Innovations and Teaching of Economics Disciplines // Scientific journal "Economics and Social Changes: Facts, Trends, Forecast". 2011. -№ 6 (18) - PP. 140-148.

13. Tukhvatullin R.F. Methods for Assessing Socio-Economic Development of the Real Sector of the Region (on the example of the Litoral Volga Federal Circuit). Russian Entrepreneurship, -2015, № 16 (22). - PP. 4025-4036.

14. Usmanova T. Kh. Innovation Management as a Tool for Developing Human Capital and Improving Quality of Life // MID (Modernization. Innovations. Development). 2016, Vol. 7. №3. pp. 98-106.

15.Fyodorova N.Yu. The Role of Higher School in Socio-Economic Development of the Region (on the example of Pskov oblast) // Economy. Electronic resource: https://pskgu.ru/projects/pgu/storage/wt/wt142/wt142_30.pdf

16.Sheveleva R.N. On the Issue of Assessing Quality of Life of Population // Regional Economy (Quest. Problems. Solutions)//Finance and Credit Publishing House (Moscow), 2010. - №14 (149). -PP. 67-76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.