Научная статья на тему ' инвестиционный проект как ключевой элемент обеспечения устойчивого развития региональных социально- экономических систем'

инвестиционный проект как ключевой элемент обеспечения устойчивого развития региональных социально- экономических систем Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
674
64
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
проект / инвестиционный проект / региональный инвестиционный проект / устойчивое развитие / региональная социально-экономическая система / реализация инвестиционных проектов / project / investitive project / regional investitive project / sustainable development / regional socio-economic system / realization of investitive projects

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бабаджанов Даврон Дадоджанович, Рахимова Нигора Шарифджановна

Рассмотрено понятие «проект», определена его многозначность и отмечено применение в различных сферах экономики. Выявлены характерные особенности, специфические свойства и признаки инвестиционных проектов. Показано, что одним из важных элементов обеспечения устойчивого развития региональных социальноэкономических систем выступает региональный инвестиционный проект. Приведены общие аспекты концепции региональных инвестиционных проектов – понятие и терминология, составляющие, цели и задачи. Изучена проблема реализации региональных инвестиционных проектов, раскрывается их роль в стратегическом развитии регионов, а также показаны факторы, оказывающие влияние на масштаб инвестиционной деятельности в регионе. Обобщены основные признаки региональных инвестиционных проектов, по которым можно оценить успешность внедрения их элементов в регионе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INVESTITIVE PROJECT AS A KEY ELEMENT OF ENSURING SUSTAINABLE DEVELOPMENT IN REGARD TO REGIONAL SOCIO-ECONOMIC SYSTEMS

The article dwells on the notion “project”, its polysemy is defined and its application in different spheres of economics is marked. Characteristic peculiarities, specific properties and signs of investment projects are elicited. The authors of the article underscore that it is a regional investment project that functions as one of the important elements ensuring sustainable development of regional socio-economic systems. They adduce general aspects of a conception concerned with regional investment projects – notion and terminology, constituents, objectives and goals. The authors have studied the problem of implementation of regional investitive projects, the role of the latters is disclosed in strategic development of regions, they have also shown the factors exerting influence on the scales of investment activity in the region. The basic tokens of regional investitive projects have been generalized, success of inculcation of their elements into the region can be evaluated by means of these tokens.

Текст научной работы на тему « инвестиционный проект как ключевой элемент обеспечения устойчивого развития региональных социально- экономических систем»

УДК 330 ББК 65-561

ЛОИХ^АИ САРМОЯВИ ЧУН УНСУРИ АСОСИИ ТАЪМИНИ РУШДИ УСТУВОРИ НИЗОМ^ОИ МИНТАЦА ВИИ ИЧТИМОИЮ ИЦТИСОДИ

ИНВЕСТИЦИОННЫЙ ПРОЕКТ КАК КЛЮЧЕВОЙ ЭЛЕМЕНТ ОБЕСПЕЧЕНИЯ УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНАЛЬНЫХ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИХ СИСТЕМ

INVESTITIVE PROJECT AS A KEY ELEMENT OF ENSURING SUSTAINABLE DEVELOPMENT IN REGARD TO REGIONAL SOCIO-ECONOMIC

SYSTEMS

Бобоцонов Даврон Дадоцонович,

д.и.и., профессори ДДХ,БСТ; А^мадзода Рацаббой,унвонцуи кафедраи ицтисоди цауонии ДДХ,БСТ; Рахимова Нигора Шарифцоновна,

ассистенти кафедраи молия ва царзи ДДХ,БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Бабаджанов Даврон Дадоджанович, д.э.н., профессор ТГУПБП; Ахмадзода Раджаббой,

соискатель кафедры мировой экономики ТГУПБП; Рахимова Нигора Шарифджановна, ассистент кафедры финансов и кредита ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Babadjanov Davron Dadajohnovich, Dr. of Economics, Professor TSULBP; Akhmadzoda Rajabboy, claimant for candidate degree of the department of world economy under the TSULBP; Rakhimova Nigora Sharifdjanovna,

Assistant of the Department of Finances and Credit of TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: bobojonovd@rambler.ru

Калидвожа^о: лоща, лоиуаи сармояви, лоиуаи минтацавии сармояви, рушди устувор, низоми минтацавии ицтимоию ицтисоди.

Мафууми «лоиуа» барраси гардида, сермаънои ва вижагиуои истифодаи он дар соуауои мухталифи ицтисодиёт муайян карда шудааст. Хусусиятуои махсус, вижагиуои хоса ва аломатуои лоиуауои сармояви муцаррар карда шудаанд. Собит гардидааст, ки лоиуаи минтацавии сармояви яке аз унсуруои мууимми таъмини рушди низомуои ицтимоию ицтисодии минтаца ба шумор меравад. Цанбауои умумии консепсияи лощах,ои минтацавии сармояви - ташкилауо, мацсад ва мушкилоти амалигардонии лощауои минтацавии сармояви инъикос шудааст, нацши ощо дар рушди стратегии минтацауо кушода дода, омилуое, ки ба мицёси фаъолияти сармоягузори дар минтаца таъсир мерасонанд, мавриди таулил царор гирифтаанд. Аломатуои асосии лоиуауои минтацавии сармояви, ки аз руи ощо цоришавии бомуваффацияти унсуруо лоиуауои мазкур дар минтаца арзёби мегарданд, цамъбаст гардидааст.

Ключевые слова: проект, инвестиционный проект, региональный инвестиционный проект, устойчивое развитие, региональная социально-экономическая система, реализация инвестиционных проектов

Рассмотрено понятие «проект», определена его многозначность и отмечено

применение в различных сферах экономики. Выявлены характерные особенности, специфические свойства и признаки инвестиционных проектов. Показано, что одним из важных элементов обеспечения устойчивого развития региональных социально-экономических систем выступает региональный инвестиционный проект. Приведены общие аспекты концепции региональных инвестиционных проектов - понятие и терминология, составляющие, цели и задачи. Изучена проблема реализации региональных инвестиционных проектов, раскрывается их роль в стратегическом развитии регионов, а также показаны факторы, оказывающие влияние на масштаб инвестиционной деятельности в регионе. Обобщены основные признаки региональных инвестиционных проектов, по которым можно оценить успешность внедрения их элементов в регионе.

Key words: project, investitive project, regional investitive project, sustainable development,

regional socio-economic system, realization of investitive projects

The article dwells on the notion "project", its polysemy is defined and its application in different spheres of economics is marked. Characteristic peculiarities, specific properties and signs of investment projects are elicited. The authors of the article underscore that it is a regional investment project that functions as one of the important elements ensuring sustainable development of regional socio-economic systems. They adduce general aspects of a conception concerned with regional investment projects - notion and terminology, constituents, objectives and goals. The authors have studied the problem of implementation of regional investitive projects, the role of the latters is disclosed in strategic development of regions, they have also shown the factors exerting influence on the scales of investment activity in the region. The basic tokens of regional investitive projects have been generalized, success of inculcation of their elements into the region can be evaluated by means of these tokens.

Ч,идду чадди дар як давлат барои ноил гардидан ба рушди устувор равона шуда, он дар шароити чадонишавй чун муаммои дорои микёси умумибашарй мадсуб меёбад. Дар шароити муосир чараёни инкишоф ва умки тагйироте, ки дар тамоми унсурдои низоми ичтимоию иктисодй ба вукуъ меоянд, зарурати истифодаи мачмуи чорабинидои муосирро, ки ба таъмини рушди устувори минтакадо равона шудаанд, муайян мекунад. Аз чониби мудаккикон исбот гардидааст, ки барномадо ва лоидадои давлатию минтакавии дадафманд олати самараноки амалигардонии чунин чорабинидо ба дисоб меравад [19, с. 10; 9, с. 644].

Дар тачрибаи чадонй кайдо боз лоидадои минтакавии сармоявй фаъолона барои амалигардонии стратегияи рушди ичтимоию иктисодии марздо (сарзамин), ноил гардидан ба афзалияти ракобатй ва рушди устувори ондо истифода бурда мешаванд.

Дар «Стратегияи миллии рушди Чумдурии Точикистон барои давраи то соли 2030» кайд карда шудааст, ки амалигардонии лоидадои минтакавй ба Точикистон дар истедсоли молу хадамот, васеъ намудани имкониятдои транзитии мамлакат, инчунин барои гузоштани диссаи муайяни худ дар рушди устувори мамлакатдои тараккикар-даистодаи минтакаи осиёй имконияти пешсафи минтакавй шуданро медидад [18, с.8].

Дар ин макола мо ният дорем чабдадои назариявии лоидадои минтакавии сармоявй, инчунин таъсири бомуваффакияти ондоро ба рушди устувори низомдои минтакавии ичтимоию иктисодй мавриди баррасй карор дидем.

Имруздо дар илми иктисодиёт муносибату назарияи илман асоснок дар бобати лоидадои минтакавии сармоявй ва таснифи ондо вучуд надорад. Еайр аз он, оид ба ташаккул ва амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй пешнидоддои методологии самарабахши расман эътирофгардида вучуд надоранд.

Дар адабиёти иктисодй категорияи «лоидадои минтакавии сармоявй» ба таври васеъ истифода мешавад. Барои тасаввуроти пурра пайдо кардан дар бораи ин категория, бояд мафдумдои «лоида» ва «лоидаи сармоявй»-ро мавриди тадлил карор дидем. Тадлили сарчашмадо нишон медидад, ки дарчанд таърифдои зиёди «лоида» мавчуданд, ондо умуман ба якдигар ихтилоф надоранд, балки яке дигареро пурра менамоянд.

Дар «Лугати истилодоти иктисодии муосир»-и Б.А. Райзберг ва Л.Ш. Лозовский ин мафдумро чунин шард додаанд: лоида-проект (лот. рго]ес1ш, таутуллафзй.: ба пеш партофташуда) гояи ибтидой, тимсоли объекти сохташаванда, ки дар намуди тавсиф, схема, накша, дисобдо, асосноккунй, нишондидандадои аркомй пешнидод шудааст. Лоидадо ичтимой, иктисодй, техникй, сохтмонй мешаванд. Лоидадои иктисодй модиятан накша, барномаи сохтани объекти иктисодй, далли муаммодои иктисодиро инъикос мекунад [16, с. 298].

Олими рус И.И. Мазур мафдуми «лоида»-ро дамчун сохтмон ё тачдиди дадафманд, пешакй тадия гардида ва ба накша гирифтаи объектдои физикй, раванд-дои технологй, дуччатдои техникй ва ташкилии ондо, захирадои моддй, молиявй, меднатй ва захирадои дигар, инчунин карордои идоракунй ва тадбирдои ичрои ондо шард медидад [10, с. 20].

Лоида мумкин аст дар намуди гоя тандо дар шуури инсон бокй монад ва дар ягон домили иттилоот инъикос нагардад, бинобар он, мафдуми он бояд чунин имкониятро низ ба назар гирад. Бо дарназардошти ин долат В.И. Денисенко ва Н.М. Филимонова таърифи умумии «лоида»-ро пешнидод намуданд. Аз руи акидаи ондо, «лоида», умуман, гояест, ки барои истифодаи (татбики) амалй омода шудааст. Дар зери мафдуми гоя матлаб ё ниятеро мефадманд, ки дар намуди пешнидод ё ин ки ихтироъ инъикос мегардад. Омода кардан ё тадия амали коркард ва офаринишро ифода мекунад. Дар ин маврид шаклдои тайёрй метод, усул, алгоритм, барнома, накша, чорабинй, пешнидодот, дуччатдо дар намуди тардрезй, сабтдои тавзедотй, формуладо, дисобдо, тавсифдо ва г.; макет, амсила, намуна, восита, дисоботи илмй, дастнавис барои нашр, стандартдо ва монанди индо ба шумор мераванд. Истифодаи амалй дар далли вазифаи мушаххас оид ба татбики гоя дар даёт дар шароити додашуда тачассум меёбад.

Зери мафдуми лоида ба маънои маддуд дар корхона ва муассисадо мачмуи муназзами дуччатдои накшавй (молиявй, технологй, ташкилй ва г.) ва базаи иттилоотии онро нигоддоранда, ки дорои амсилаи мачмуии мунназами фаъолият оид ба ноилшавй ба максади нодир мебошад, фадмида мешавад. Дарачаи дадди акалли мафдуми «лоида» матни пешакии ин ё он дуччат (лоидаи карор, созишнома ва ба монанди ондо) аст [4, с. 5].

Е.С. Чаркина лоидаро дамчун мачмуи нодири амалдо, унсурдо ва раванддо мешуморад, ки ондо дар тули фосилаи маддуд ва пешакй муайяншудаи вакт вусъат меёбанд ва амалй мегарданд ва ба ноил гардидан ба макаддои мукарраргардидаю натичадои нидой дар дамин вазъияти мушаххас, ки он бо мавчудияти захирадои

махдуди идоравй, молиявй ва моддй тавсиф мешавад, нигаронида шудааст [20, с. 9].

Мафхуми мазкури лоиха мохиятан сермаъно мебошад, бинобар ин дар сохахои гуногуни иктисодиёт истифода бурда мешавад. Аз ин лихоз фарки лоихахо, пеш аз хама, дар гуногуншаклии натичаи онхо, аз чумла махсулот - моли нихой; хадамот ва технология; хуччат (масалан, лоихаи санади меъёрй, лоихаи тадкикотй ва г.) зохир мегардад.

Алхол лоихахои ин ё он субъектони хочагидор дар асоси стандартхои байнал-халкй ва корпоративии идоракунии лоихахо тахия мешаванд. Усули лоихакашиеро, ки дар тачрибаи байналхалкй истифода бурда мешавад ва дар Project Management Body of Knowledge (PMBoK) ва Organizational Project Management Maturity Model (OPMMM) оварда шудааст, Пажухишгохи амрикоии идоракунии лоихахо тахия кардааст [21]. Стандарта авроосиёии идоракунии лоихахо (САИЛ) дар асоси дастовардхои бехтарини чахонии менечменти лоихавй бо дарназардошти хусусиятхо, арзишхо ва максадхои минтакаи авроосиёй тахия гардидааст, ки бомуваффаккият истифода мешавад. Вай таксимоти равандии сохтори лоихаро инъикос мекунад, ки ба талаботи PMBoK мутобик аст [4, с. 10].

Дар шароити муосири дастрасии махдуди субъектони хочагидорй ба бозорхои молиявии байналхалкй ва паст шудани фаъолнокии иктисодии молистехсолкунан-дагони миллй олати нисбатан нави сармоягузорй, ба монанди лоихаи сармоявй роич шуда истодааст.

Дар ^онуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи созишномаи сармоягузори» таъри-фи аники лоихаи сармояви дода шудааст. Дар моддаи 1-и ин конун кайд гардидааст, ки лоихаи сармоягузори - лоихаи тичоратиест, ки хачми назарраси сармоягузориро пешбинй намуда, дарачаи баланди таваккалхои молиявй, технологй, экологй ва дигарро дар бар мегирад ва барои рушди бахши муайяни иктисодиёти Чумхурии Точикистон ва баланд бардоштани сатхи зиндагии ахолии Точикистон аз лихози стратегй мухим мебошад [8].

Зери мафхуми «лоихаи сармоявй» пайдархамии амалхо фахмида мешавад, ки бо асосноккунии хачм ва тартиби гузориши воситахо, гузориши вокеии онхо, ба кор андохтани иктидорхо арзёбии чории хадафмандии нигохдорй, идомати лоиха ва арзёбии чамъбастии самарабахшии лоиха баъд аз ба итмом расидани он алокаманданд [6, с. 186].

О.Ф. Бистров, В.Я. Поздняков, В.М. Прудников, В.В. Персов, С.В. Казаков дар тадкикоти худ кайд кардаанд, ки лоихаи сармоявй мачмуи ниятхо, хуччатхо ва амалхои аз руи низом муттахидгардида оид ба амалигардонии сармоягузорй, таъми-ни натичахои молиявй-иктисодй, истехсолй ва ичтимоии мукарраршуда аст [2, с. 77].

И.И. Мазур кайд мекунад, ки лоихаи сармоявй - амалхои сармоягузорй мебошад, ки гузориши микдори муайяни захирахо, аз чумла захирахои интеллектуалй, молиявй, моддй, инсониро барои ба даст овардани натичаи накшавй ва максадхои муайян дар мухлати мукарраргардида пешбинй мекунад.

Аксаран, самараи натичаи молиявии лоихаи сармоявй фоида/даромад мебошад, натичаи моддиву молй бошад фондхои асосии (объектхои) нав ё тачдидгардида, ё харидану истифода бурдани олоти молиявй ё активхои гайримоддй ва минбаъд гирифтани даромад ба шумор меравад [10, с. 20]. Дар таълифотхои илмй дигар акидахоро низ оид ба масъалаи баррасишаванда дидан мумкин аст. Ба фикри мо,

доираи (спектр) васеи мафдумдои мавчуда бо бисёршаклии вазифадо вобастагй дорад, ки дар далли ондо ин категория истифода бурда мешавад. Бинобар ин одатан тавсифи ин категория бисёрчабда мебошад.

Вобаста ба гуфтадои боло, мафдуми лоидаи минтакавии сармоявиро ба риштаи тадлил мекашем. Бо назардошти он ки категорияи мазкур ба таври васеъ омухта мешавад, он дар доиратулмаорифу фардангдо мавкеи муайянро ишгол мекунад.

Дар «Лугат ва энсиклопедияи дар Академик» чунин омадааст: «... Лоидаи минтакавии сармоявй лоидаи сармоявии дорои адамияти минтакавй ва байнимин-такавй мебошад, ки дар шароити шарикии давлатию хусусй амалй гардида, ба рушди ичтимоию иктисодии субъекти (субъектдо дар мавриди лоидаи байниминтакавии сармоягузорй) Федератсияи Русия дар бобати ташкил ва (ё) рушди объектдои наклиётй, мудандисй ва ё инфрасохтори энергетикии моликияти мунисипиалии арзишашон камаш 500 млн. рубл нигаронида шудааст» [22].

Дар кисми 1, моддаи 25.8-и Кодекси андози Федератсияи Русия кайд гардидааст, ки лоидаи минтакавии сармоявй - ин лоидаи сармоявиест, ки максади он фаъолияти истедсолй оид ба тайёр намудани молдои чавобгу ба талаботи махсуси дар конун муайян гардида мебошад, ки нисбат ба ондо имтиёздои андозй татбик мешаванд [13].

Лоидаи минтакавии сармоявй дамчун яке аз унсурдои низоми ичтимоию иктисодй тамоми хусусиятдое, ки ба ин низом хос аст, доро мебошад ва дамзамон аз якчанд хусусиятдои вижа низ бархурдораст.

Лоидадои минтакавии сармоявй ба синфи низомдои кушода тааллук доранд, зеро ондо барои мубодилаи иттилоот кушода дастанд ва ба туфайли ин кобили фаъолият мешаванд. Мушаххасоти воридотии лоидадои минтакавии сармоявй метавонанд дар шакли ноошкор пешнидод карда шаванд, ки он бо нигоддории сирро, инчунин бо идроки вариантдои имконпазири лоидадо дамчун низом вобаста аст.

Ба даст омадани натичадои матлубро бо ин ё он сатди эдтимолият низ аз чумлаи хусусиятдои лоидадои минтакавии сармоявй шуморидан мумкин аст. Дар бобати раванддое, ки дар дохили низом ба вучуд меоянд, яъне тадияи лоидаи сармоявй то татбики он ба даёт, гуфтан лозим аст, ки ондо мардилавй нестанд, самтияту шиддатнокии ондо метавонад вобаста аз дадафдои лоида тагйир ёбад.

Лоидадои минтакавии сармоявй дар низоми идораи захирадои сармоявй нишонадои муайян доранд, ки бояд бо максади идораи самараноки ондо ба инобат гирифта шаванд [5, с. 149].

Дар асоси тадлили лоидадои сармоявй дар тадкикоти худ А.К. Сафоев тафсири назариявии лоидаи минтакавии сармоявиро дар сатди минтакавй ва дар сатди миллй пешнидод намудааст. У кайд кардааст, ки дар сатди минтакавй лоидаи сармоявй лоидаи дорои хусусияти молиявй мебошад, ки маъмурияти минтака дар асоси таъмин будан бо захира ва интихоби афзалиятдо пешнидод кардааст ва онро нидоддои минтакавию субминтакавии идора амалй мегардонанд. Дар сатди миллй бошад, лоидаи минтакавии сармоявиро дамчун олати чалби сармоягузории дам ватанй ва дам хоричй, ки барои комёбшавй ба максаддо ва барномадои стратегии рушди минтака мусоидат мекунад, фадмидан мумкин аст [17, с. 28].

Муаммои рушди устувори Чумдурии Точикистон ва минтакадои он ба наздикй ба миён омад, бинобар ин, масъалаи гузариши мамлакат ба рушди устувор алалхусус, дар иртибот бо зарурати танзими давлатии ин раванд беш аз пеш диккат чалб

MeHaMoag.

HMpy3x,o MyaMMOH pymgu ycryBopu hh30mxoh h^thmow HKTucogupo xaMHyH aKe a3 MyaMMoxou rao6a.mH Myocup 6appacH MeKyHaHg. TatMHH KapgaHH Max3 nyHHH xycycuaTH pymg TaKO3O Kapga MemaBag [3, c. 53].

Xygu Ma^xyMH «pymgu ycTyBop» (sustainable development) gap agaöue™ xopu^H gap oxupu co^^oh 80-yMH acpu ry3amTa 6a By^yg OMag Ba gap MaBogxou KoH^epeHcuau CMM (Pho ge H,eHenpo, 1992) oug 6a MyxuTH 3hct Ba pymg ucra^oga myga 6yg. flap KOH^epeHCua 3apypaTH gapKH po6urau 6aHHH MyxHTH 3hct Ba MyaMMoxou pymgu HKTucogueTH 6ocaMap, H^THMOHeTH 6oago^aT Ba эко.roгнaн OKH^OHa Kang Kapga myga 6yg. Ba xaMau gaB^aTxo TaBcua goga myga 6yg, kh nopaxopo oug 6a xh$3h MyxHTH 3hct Ba ca^OMaTHH hhcoh, kh 6o oh komhmh Bo6acTa acT, 6a 6apHOMaxou pymgu mhmh xaMpox HaMoaHg.

Bo ^apopu XyKyMara HyMxypuu To^hkhctoh moxh OKTa6pu co^h 2007 «KoHcencua ry3apumu HyMxypuu To^hkhctoh 6a pymgu ycTyBop» TacgHK Kapga myg, kh MaKcagu cTpaTeruH oh TatMHHH pymgu 6ocy6oTH h^thmohw HKTucogH 6o Hurox gomTaHH MyxHTH Mycougu 3hct, ucTH^ogau OKH^OHau 3axupaxou Ta6uH ^uxaTH KOHetrapgoHHH эx,тнe^отн Hac^xoH HMpy3a Ba oaHgau KHmBap Me6omag.

Macta^axoH TatMHHH pymgu ycryBopu h^thmohw HKTucoguu MHHTaKapo OMyxTa, B.A. Ko3^obckhh 6a TaBpu yMyMH pymgu ycTyBoppo nyHHH mapx Meguxag: paBaHgu co3rop coxTaHH KyBBaxou ucTexcomyHaHga, TatMHHH KOHetrapgoHHH Ta^a6oTH 3apypuu xaMau at3OH ^aMtuaT, 6o mapTH Huroxgopuu TOMHaTH MyxHTH Ta6uuu 3hct Ba 6a By^yg OBapgaHH hmkohmtxo 6apou MyBO3HHaTH 6aHHH HKTHgopu HKTucogH Ba Ta^a6oTH TaMOMH Hac^x,OH ogaMOH. Pymgu ycTyBopu MHHTaKa, 6a $HKpu Ban, 6oag TaBaccyTH HuroxgopuH xaMau TaH0cy6u TaKpopHcrexco.roTH MHHTaKaBH gap xygygu MyanaH TatMHH Kapga maBag. flap Tac6uTH MaBKeu Ma3Kyp, Ban gugu xygpo oug 6a MyaMMOH pymgu ycTyBopu HKTucogueTH MHHTaKa nemHHxog MeKyHag. A3 pyu aKHgau y, 3epu Ma^xyMH pymgu ycTyBopu HKTucogH gap MHHTaKa pymgepo ^axMHgaH ^o3hm acT, kh gap oh yMyMaH TaKpopucTe^co^H xaMau omhixoh ucTe^co^OT Ba hh3omh HKTucogH TatMHH Kapga MemaBag. TaHxo nyHHH pymgu HKTucogupo ycTyBop ry^Ta MyMKHH acT, kh oh gap xomth HuroxgopuH TaH0cy6u TaKpopucTexco.™ MyanaH, pymgu 6ocy6oTH TaMOMH hh30mh HKTucogupo gap caMTH MyKappapmyga Ba gap Mapxraau BaKTH MyanaH TatMHH MeKyHag [7, c. 136].

Pymgu ycTyBopu MHHTaKa paBaHgu Ma^MyaBucr, kh 6a xa.rah MyaMMoxou axo.rä gap caTXH MHHTaKaBH, 6a 6a^aHgmaBHH Ba3tH xaeTH cokhhohh MHHTaKa 60 poxu 6a gacT OBapgaHH TaBO3yHH HHKumo^H h^thmohw HKTucogH Ba эко^огн, kh gap acocu ucTH^ogau OKH^OHau TaMOMH HKTHgopu 3axupaBHH MHHTaKa, a3 ^yM^a xycycuaTxou ^yrpo^HH MHHTaKa, HHHyHHH BH^aruxoH HKTucogueT, HH^pacoxTop, caHoaT Ba HMKOHHaTxoH HKTugopuu maxpxou a^oxugau MaHcy6 6a hh MHHTaKa aMa^H Merapgag, MycougaT MeKyHag [15, c. 219-220].

TatMHHH pymgu ycTyBopu h^thmohw HKTucoguu MHHTaKa 6a Ba3H^axou cTpaTeruu MyxuMH gaB^aTH Taa^^yK gopag Ba HMpy3xo oh gap Ha3gu MaKOMOTH H^pouau xokh-MHaTH gaB^aTHH BH^oaTxo Ba Hoxuaxou ^yMxypuu To^hkhctoh ucTogaacT.

Pymgu 6oMyBa$$aKHaTH hh30mh MHHTaKaBHH h^thmohw HKTucogH a3 aKnaHg omh^xo (mapoHT, 3axupaxo), a3 oh ^yM^a, a3 Ba3tu 3axupaxou hhcohh, mapouTH Ta6uHW hk^hmh, caMTHaTH coxaBHH HKTucogueTH MHHTaKa, caTxu pymgu MyxHTH HuxogH,

инфрасохтори минтакавй ва гайра вобаста аст [1].

Аз руи акидаи А.М. Петров, зери мафдуми «устувории низоми минтакавии ичтимоию иктисодй» муътамадй, мувофикшавй, кобилияти фаъолияти устувор, инкишофи он дар дурнамои дарозмуддат дар шароити зуд ивазшавандаи мудити дохилию беруна, ба даст овардани максаддои гузошташудаи рушди ичтимоию иктисодии минтака, пеш аз дама, баланд бардоштани вазъи некуадволй ва ноил гардидан ба стандарти баланди сифати даёти адолй дар асоси рушди иктисодии босубот ва ба инноватсия равонашударо фадмидан мумкин аст [14, с. 25-26].

Бояд кайд кард, ки рушди устувори минтака дамчун субъекти муносибатдои мураккаб ва бисёрчабда мувозинат, инкишофи босубот ва созгори зернизомдои иктисодй, ичтимой-фардангй, сиёсй-дукукй ва гайраро дар бар мегирад. Аломати асосии устувории минтака мудовамати нигоддории шароитдое мебошад, ки ондо раванди такрористедсоли иктидори дудуд (хочагидорй, истедсолй, ичтимой, табй-захиравй, экологй ва г.)-ро дар низоми мувозинат, тамоюли ичтимой ва инноватсионй таъмин мекунад [11].

Имруздо шарти мудимми устувории мамлакат, умуман, аз устувории низоми ичтимоию иктисодй вобаста аст, ки чун кобилияти фаъолияти босубот ва инкишофи устувори он дар дурнамои дарозмуддат дар шароити мудити дохила ва берунаи зудивазшаванда баррасй мешавад. Устувории рушди низомдои минтакавии ичтимоию иктисодй бо якчанд нишондидандадо тавсиф мешавад.

Тадкикот шадодат медидад, ки дар шароити муосир макомоти минтакавии докимияти давлатй воситадои зиёдеро дар ихтиёр доранд, ки истифодаи ондо дар тачрибаи идораи минтакавй метавонад устувории низомдои минтакавии ичтимоию иктисодиро назаррас баланд бардорад. Байни чунин механизмдо амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй, шарикии давлатй ва бахши хусусй бояд мавкеи имтиёзнокро ишгол намоянд.

Барои амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй, ки ба таъмини устувории низом равона шудааст, макомоти минтакавии докимияти давлатиро лозим аст, ки технологиядои муосири идораи раванддои ичтимоию иктисодй, аз чумла, накшагирй, мониторинг ва гайраро такмил диданд. Тачриба нишон медидад, ки дар шароити муосири хочагидорй лоидадои минтакавии сармоявй дамчун унсури мудимме мадсуб мегарданд, ки мувозинат ва устувории рушди раванддои ичтимоию иктисодии иктисодиёти минтакаро дар мудити берунаи мутадаррик ва дар ин асос баланд бардоштани сифати даёти адолй ва амнияти иктисодиро таъмин менамоянд.

Бояд кайд кард, ки тавсеа ва тадкими шарикии давлат ва бахши хусусй бо роди фародам овардани шароитдои мусоид барои рушди мудити содибкорй, алалхусус барои амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй имконпазир аст. Чй хеле ки тачриба нишон медидад, пеш аз дама, ба ин мусоидат мекунад:

- ташаккули инфрасохтори зарурй;

- дастгирии молиявй (пешнидоди имтиёздои андозй ва г., маблаггузории лоидадо ва г.);

- таъмини ёрии машваратй;

- чалби сармоя ба территория ва ёрй расонидан дар чустучуи бозори фуруш;

- мусоидат ба тачдиди парки технологй, гузаронидани КИТТК;

- пешнидоди хизматрасонидои гуногун, ки нидоддои давлатйистедсол мекунанд

(масалан, имконияти истифодаи сохтори тайёрии касбй);

- рушди дамгирой ва кооператсия бо максади баланд бардоштани самаранокии фаъолияти хочагидои хурд.

Рушди устувори минтакадо имруздо такмили механизми идораи лоидадои минта-кавии сармоявиро пешбинй мекунад, ки ондо метавонанд масъаладои дохилиро бомуваффаккият дал кунанд ва иктисодиёти худро пешсаф гардонанд.

Мардилаи муосири рушди иктисодиёти миллй бояд чунин амсилаи хочагидориро истифода барад, ки дар он некуадволии ичтимой ва иктисодй дамчунин бо техно-логиядои баланд, фаъолнокии инноватсионй ва сатди баланди рушди зеднй муайян карда шавад.

Аён аст, ки дар сатди минтакадо бояд раванди фаъоли тачдиди иктисодиёт, сохтмони сохтордои самарабахши инноватсионию содибкорй идома ёбад, маблаггу-зории лоидадои сармоявй барои минтакадо адамиятнок амалй гардад ва гайра.

Барои таъмини рушди устувори низомдои минтакавии ичтимоию иктисодй бояд тадбирдои зерин амалй карда шаванд:

- ташаккули стратегияи инноватсионию сармоявй бо назардошти стратегиядои байнивазоратй ва байнисодавй, инчунин гузаронидани мониторинги лоидадои минтакавии сармоявй;

- ба вучуд овардани мудити мусоиди дукукй ва иктисодй барои амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй якчоя бо дифзи моликияти зеднй;

- таъмини низоми комплексии давасмандгардонй ва дастгирии фаъолияти содибкорй, ки бо амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй алокаманд дастанд, аз чумла дастгирии давлатй дар намуди чудо намудани воситадои бучавй барои тадия ва амалигардонии лоидадои сармоявии модернизатсионии рушди инноватсионй ва додани имтиёз ба иштирокдорони он, инчунин чалби сармоя аз дигар минтакадои мамлакат ва хорича;

- истифодаи пурратари захирадои сохтордои бонкй ва молиявии минтака.

Х,амин тарик, низоми минтакавии ичтимоию иктисодии устувор бояд бо захирадои молиявй (мавчудияти сармояи гардон) таъмин ва универсалй (амалигардонии лоидаи сармоявй дар содадои дилходи бахши истедсолй ва хизматрасонии икти-содиёт) бошад.

Дар шароити муосири рушди иктисодиёти минтакадо барои татбики самара-бахши лоидадои минтакавии сармоявй дар иктисодиёти Чумдурии Точикистон ташаккули сиёсати минтакавии сармоявй лозим аст, ки барои амалигардонии самтдои калидии тартиботи (уклади) нави технологй ва бо стратегияи рушди устувори ичтимоию иктисодии минтака мувофикакарда равона шуда бошад.

Таъмини рушди устувори низомдои минтакавии ичтимоию иктисодй бояд раванди гузориши вазифадо ва тадияи лоидадо ва барномадои минтакавии сармоявии дахлдорро дар пояи иктидори илмию инноватсионии мавчудаи минтака, ки барои рушди инфрасохтори фаъолияти инноватсионй лозим аст, дар бар гирад. Амалигардонии бомуваффакияти сиёсати илмию инноватсионй дастгирии давлатию минтакавй, ташаккули иклими сармоягузории мусоид, баланд бардоштани таъсирпазирии инноватсионй ва омодагии инноватсионии минтакадо, муттадид намудани чидду чадди тамоми иштирокдорони фаъолияти илмй-техникиро талаб мекунад, ки оид ба зарурати ташкили низоми инноватсионии самарабахши минтакавй шадодат медидад.

Чй хеле ки кайд карда шуд, рушди устувори низомдои минтакавии ицтимоию иктисодй бо таъсири мутакобилаи якчанд унсурдо муайян карда мешавад, ки дар байни он мавкеи асосиро лоидаи сармоявй ишгол мекунад. Тибки арзёбии бисёре аз мутахассисон дар мардилаи муосир ва оянда лоидадои минтакавии сармоявй ба дайси олати асосии таъмини рушди устувори ицтимоию иктисодии минтакадо бокй мемонад, ки ондо дастгирии сармоявии содадои алодидаи иктисодиёт, инчунин болоравии фаъолнокии сармоявиро дар сатди минтакавй таъмин мекунанд.

Бо карори мушовараи Кумитаи давлатии сармоягузорй ва идораи амволи давлатии Чумдурии Точикистон аз 25 сентябри соли 2014 «Дастури методй оид ба омода ва амалигардонии лоидадои шарикии давлатй ва бахши хусусй дар Чумдурии Точикистон» тадия карда шудааст. Ба назар чунин менамояд, ки риояи мачмуи мукаррароти ин дуччат, ки ба таъмини самараноки захиравй ва таъминоти дигари лоидадои сармоявии мудим равона гардидаанд, амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявиро, ки ба истифодаи самарабахши иктидори минтакадо имконият медидад, талаб менамояд.

Тибки барномадои давлатие, ки ба рушди содадои гуногуни иктисодиёти миллй ва, алалхусус, ба рушди минтакадои алодидаи кишвар равона гардидаанд, дар давоми соли 2018 дар шадри Хучанд амалишавии 113 лоида бо маблаги умумии 190,2 млн. сомонй, аз чумла аз бучети чумдуриявй 9,6 млн. сомонй, бучети вилоятй 3,7 млн. сомонй, бучети мадаллй 13,1 млн. сомонй, содибкорон ва адолй 64,3 млн. сомонй, сармояи хоричй 70,7 млн. сомонй ва гайра пешбинй гардидааст. Аз лоидадои мазкур дар содадои саноат 8 адад, сохтмон 3, содибкории хурду миёна 26, маориф 11, тандурустй 8, фарданг 10, хочагии манзилию коммуналй 7, таъмини барк 13, наклиёт ва род 7, бахши мудити зист 13 ва таъминоти оби нушокй 5 лоида мувофики накша татбик шуда истодаанд.

Бо чалби сармояи дохиливу хоричй, истифодаи дадафманди захирадои табий ва неруи инсонии минтака якчанд лоидадои сармоявй, аз чумла сохтмони коргоди коркарди пуст ба маблаги 12,5 млн. доллари амрикой, фабрикаи пойафзол ба маблаги 12,6 млн. доллари амрикой, коргоди истедсоли зарфдои шишагй ба маблаги 17,0 млн. доллари амрикой, коргоди коркарди мева ва истедсоли консерва ба маблаги 11,7 млн. доллари амрикой, яхдону сардхонадои гуногундачм ба маблаги 3,1 млн. доллари амрикой, фабрикаи дорусозй ба маблаги 45,0 млн. доллари амрикой ва фабрикаи каннодй ба маблаги 3,5 млн. доллари амрикой мавриди дар мардилаи омодасозй карор доранд. Бо истифода аз имкониятдои мавчуда барои рушди содадои дигари афзалиятнок низ бо чалбу сармоягузорони дохиливу хоричй ва институтдои молиявй лоидадои минтакавии сармоявй омода шуда истодаанд, ки татбики ондо ба рушди устувори низомдои минтакавии ичтимоию иктисодй таъсири мусбат мерасонанд.

Олим ва мутахассис оид ба масъаладои дамкоридои сармоявй А.Г. Назаров масъалаи амалигардонии барномадои сармоявии минтакавиро тадкик намуда, кайд кардааст, ки максади асосии барномадои сармоявии минтакавй тадия ва татбики мачмуи чорабинидои дадафманд ба дисоб меравад, ки барои дар минтака ба вучуд овардани иклими сармоявии мусоид, рушди инфрасохтори институтсионалй ва мулоими бозори сармоявии минтакавй, амалигардонии бевоситаи сиёсати сармоявии минтакавй ва инчунин лоидадо ва барномадои сармоявии мушаххас равона шудаанд [12, с. 27].

Амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй аз нуктаи назари рушди содавй низ адамияти калон дорад. Ондо метавонанд назорати макомоти мадаллии докимияти давлатиро ба объектдои барои иктисодиёти минтака адамияти стратегй дошта, танзими масъаладои ташкил ва фаъолияти сохтордои дамгиро ва мачмуъдои дудудию саноатй, баланд бардоштани самарабахшии идораи амволи давлатй ва далли як катор масоили дигарро таъмин намуда, ба рушди устувор ва баланд бардоштани чаззобияти корхонадои саноатй шароити мусоид фародам оранд.

Ба фикри мо, амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй метавонад ангезаи иловагии навсозии иктидори илмй-техникй ва истедсолй-технологии содадои иктисодиёти минтака гардид, лекин аз бисёр чидат, аз амалиёти дамоданг, фаъолнокй ва ташаббус дар дамаи сатддои идораи минтакавй ва содавй вобастааст.

Айни замон самарабахшии низоми ташаккули лоидадои минтакавии сармоягузорй, аз лидози назария ва методика мудалла кардани ин мардила, тадияи тарздои самарабахши экспертиза ва мониторинги ондо - шарти мудимтарини амалигардонии ондо ба шумор меравад. Еайр аз ин, самарабахшии амалигардонии лоидадои минтакавии сармоявй дар бисёр маврид аз хусусият ва долати низоми давасмандгардонии иштирокдорони гуногуни раванди сармоявй вобаста аст.

Лоидадои минтакавии сармоявии тадияшуда бояд асоси тадияи Стратегияи рушди сармоягузории минтакадои (вилоятдои) Ч,умдурии Точикистон гарданд, ки он консепсияи сармоягузории минтакаи мушаххасро дар бар мегирад. Консепсияи мазкур бошад ба афзалиятдои сармоягузории он, низоми давасмандгардонии сармоягузорон ва идораи фаъолияти сармоявй, дамчунин лоидадои дорои адамияти минтакавй такя менамояд. Х,алли ин вазифа тадияи лоидадои минтакавии сармоявии босифат ва асосноки дорои адамияти стратегиро таъмин мекунад.

Пайнавишт:

1. Блехцин И.Я. Стратегия устойчивого развития региональных систем. - СПб.: Изд-во ИРЭРАН, 2001. - 243 с.

2. Быстрое О.Ф. и др. Управление инвестиционной деятельностью в регионах Российской Федерации: монография. - М.:ИНФРА-М, 2008. - 358 с.

3. Гневко В.А., Рохчин В.Е. Условия устойчивости развития региона как сложной хозяйственной системы/Российское предпринимательство. -2005. - №12. - С. 52-56.

4. Денисенко В.И., Филимонова Н.М. Управление проектами. - Владимир: Изд-во ВлГУ, 2015. -108 с.

5. Джураева Н.Г. Региональные проекты в системе управления инвестиционными ресурсами//Вестник ТГУПБП. - № 3. - 2014. - С. 145-150.

6. Ковалев В.В. Инвестиции: учебник. - М.: ООО «ТК Велби», 2003. - 440 с.

7. Козловский В. А. Обеспечение устойчивого социально-экономического развития региона //Социально-экономические явления и процессы. - 2012. - № 12 (046). - С. 131-137.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Конуни Чумуурии Тоцикистон «Дар бораи созишномаи сармоягузорй» аз 19 марти 2013, № 944.

9. Логинов М.П. и др. Формирование механизмов управления региональными проектами в России (кибернетический подход)//Региональная экономика: теория и практика, 2017. Т. 15. Вып. 4. - С. 644-657.

10.Мазур И.И. и др. Управление проектами. 6-е изд., стер. - М.: Омега Л, 2010. - 960 с.

11.Мишуров С. С., Щуков В.Н. Основы регионалистики: учеб. пособие. - Иваново: Изд-во ИГТА, 2003 - 75 с.

12. Назаров А.Г. Региональные инвестиционные программы в системе стратегического развития субъектов федерации//Вестник Московского университета имени С. Ю. Витте. Серия 1. Экономика и управление. -2013. - №2. - С. 27-31.

13. Налоговый кодекс Российской Федерации (часть первая) от 31.07.1998 №146-ФЗ (ред. от 27.11.2018) http://www.consultant.ru/document/cons_ doc_LAW_19671 (санаи муроциат: 01.12.2018)

14.Петров А.М. Обеспечение устойчивого развития социально-экономической системы региона в современных условиях/Региональное развитие. 2014, № 1. - С. 25-28.

15.Подпругин М.О. Устойчивое развитие региона: понятие, основные подходы и факторы//Российское предпринимательство. 2012. - № 24 (222). - С. 214-221.

16.Райзберг Б.А., Лозовский Л.Ш. Словарь современных экономических терминов. 4-е изд. - М., 2008. - 480 с.

17. Сафоев А.К. Совершенствование механизма управления региональными инвестиционными проектами (на материалах Хатлонской области Республики Таджикис-тан)://дисс. канд. экон. наук. - Душанбе, 2015. - 175 с.

18.Стратегияи миллии рушди Ч,ум%урии Тоцикистон барои давраи то соли 2030. -Душанбе, 2016. - 110 с.

19. Филимонова Н.М. и др. Методические подходы к оценке лучших практик применения методов проектного управления органами государственной власти//Российское предпринимательство. -2013.- № 23(245). - С. 10-19.

20. Чаркина Е. С. Развитие проектного подхода в системе государственного управления: методология, опыт, проблемы /Научный доклад. - М.: ИЭ РАН, 2017. - 54 c.

21.http://www.pmi.org/; Московское отделение PMI. URL: http://www.pmi.ru (санаи муроциат: 01.12.2018).

22.https://official.academic.ru/21279 (санаи муроциат: 01.12.2018)

Reference Literature:

1. Blekhtsin I. Ya. Strategy of Sustainable Development of Regional Systems. - SPb: Publishing house of the Institute of Russian Economics under Russian Academy of Sciences. - 2001. -243pp.

2. Bystrov O.F. et alia. Management with Investitive Activity in Russian Federation Regions: monograph. - M. : INFRA-M, 2008. - 358 pp.

3. Gnevko V.A., Rokhchin V. H. Conditions of Sustainability of Development of the Region as a Complicated Economic System // Russian Entrepreneurship. 2005, No.12. - pp. 52-56.

4. Denisenko V.I., Filimonova M.N. Management with Projects. - Vladimir: Publishing house of Vladimir State University, 2015. - 108 pp.

5. Djurayeva N.Y. Regional Projects in the System of Management with Investitive Resources // Bulletin of TSULBP. 2014, No.3. - pp. 145-150.

6. Kovalyov V.V. Investitures: manual. -M.: "TK Velbi" Assoc. Ltd., 2003. - 440pp.

7. Kozlovsky V.A. Ensurance of Sustainable Socio-Economic Development of the Region // Socio-Economic Phenomena and Process. - 2012, No.12. (46). - pp. 131-137.

8. Tajikistan Republic Law "Agreement on Investments" from March 19, 2013, No. 944.

9. Loghinov M.P. et alia. Formation of Mechanism of Management with Regional Projects in Russia (cybernetic approach) // Regional Economy: Theory and Practice, 2017. V.15. Issue 4.

- pp. 644-657.

10. Mazur I.I. et alia. Management with Project. The sixth edition, stereotype. - M. : Omega-L. 2010. - 960p.

11. Mishurov S.S., Shchukov V.N. The Grounds of Regionalistics: manual. - Ivanovo: Publishing house of Ivanovo State Technology Academy, 2003. - 75pp.

12. Nazarov A.Y. Regional Investitive Programs in the System of Strategic Development of Federation Subjects // Bulletin of Moscow University named after S. Yu. Vitte. Series I. Economics and Management. 2013, No. 2. - pp. 27-31.

13. Tax code of Russian Federation (part.1.) from 31.07.1998, No. 146-03 (recension from 27.11.2018) (date of request: 01.12.2018)

14. Petrov A.M. Insurance of Sustainable Development of Socio-Economic system of the Region under Modern Conditions // Regional Development. - 2014, No. 1. - pp. 25-28.

15. Podprughin M.O. Sustainable Development of the Region: Concept, Principal Approaches and Factors // Russian Entrepreneurship. - 2012. No. 24 (222). - pp. 214-221.

16. Raizberg B.A., Lozovsky L. Sh. The Dictionary of Modern Economy Terms. The 4-th edition.

- M., 2008. - 480pp.

17. Safoev A.K. Improvement of the Mechanism Managing Regional Investitive Project (on the Materials of Khatlon Viloyat of Tajikistan Republic) // Candidate dissertation in economics. -Dushanbe, 2015, - 175pp.

18. National Development Strategy of Tajikistan Republic up to 2030. - Dushanbe, 2016. -110pp.

19. Filimonova N.M. et alia. Methodical Approaches to an Assessment of the Best Practices Concerned with Application of the Methods of Project Management with State Power Bodies // Russian Entrepreneurship. 2013, No. 23 (245). - pp. 10-19.

20. Charkina Ye. S. The Development of Projects Approach in the System of State Management: Methodology, Experience, Problems // Scientific report. - M. : The Institute of Economics under Russian Academy of Science (IERAS). - 54pp.

21. http://www.pmi.org/iMoscow Section of PMI. http://www.pmi.ru(date of request: 01.12. 2018)

22. https://official.academic.ru/21279 (date of request: 01.12. 2018)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.