Научная статья на тему 'МЕСТО ФЕЛЬЕТОНА В ПУБЛИЦИСТИКЕ УРУНА КУХЗОДА'

МЕСТО ФЕЛЬЕТОНА В ПУБЛИЦИСТИКЕ УРУНА КУХЗОДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
43
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФЕЛЬЕТОН / ОБРАЗ / САТИРА / ЮМОР / АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ / ХВАЛА / СОЦИАЛЬНАЯ И ПОЛИТИЧЕСКАЯ ЖИЗНЬ / НЕПРИЯТНЫЕ СИТУАЦИИ / ОСУЖДЕНИЕ / КОНКРЕТНЫЕ ЛИЧНОСТИ / ПОВСЕДНЕВНЫЕ СОБЫТИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримова Хилола Кадиралиевна

Фельетон является одним из знаменитых жанров в публицистике и литературе. Таджикски писатели активно используют жанр фельетон в своих произведениях для анализа и решения социальных проблем. С помощью фельетона литераторы рассказывают обществу насущие проблемы, анализируя их и дают правильный ориентир на происходящие события. В формировании творческой личности Уруна Кухзода огромная роль принадлежит профессиональной среде, которая обеспечивала его последующую духовную и профессиональную зрелость. Публицистическая деятельность литератора в печати (журналы «Хорпуштак» и «Садои Шарк» и газета «Маориф ва маданият») являлась новой ступенью формирования его писательской индивидуальности. Урун Кухзод, начав свою писательскую деятельность с написания юмористических рассказов, фельетонов и памфлетов, с созданием интересных очерков и рассказов, повестей и романов занимает определенное место и роль в истории новейшей таджикской литературы. Писательский облик Уруна Кухзода определяют его первые юмористические рассказы и сборник «Сареву савдое» отображает идею и содержание публицистического юмора. Писатель в своих юмористических рассказах делает объектом критики и юмора неприемлемые поступки и действия алчных, ограниченных, невежественных людей. Ирония, юмор, насмешка и интенсивность изображения составляли характерную особенность его сатирических рассказов. Сборник «Як сару сад хаёл» считается новой ступенью формирования психологического рассказа в творчестве писателя. Также в этот период в его творчестве особую роль приобретает критическая и публицистическая сатира, являющаяся выражением его духовно-нравственной концепции. Урун Кухзод с созданием серьезных рассказов, способствуя усилению аспекта размышлений и психологизма в этом жанре, добился успехов в раскрытии человеческой сути и психологического состояния своих героев. В его произведениях и мыслях преобладает дух реформаторства и целями его творчества являются индивидуальное развитие человека, связь индивида с обществом, социальный прогресс и избавление от духовного застоя. В данной статье автор отслеживает публицистическую деятельность Уруна Кухзода и дает ответ на вопрос место фельетона в публицистике писателя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF THE FEUILLETON IN URUN KUHZOD'S PUBLICISM

Feuilleton is one of the most famous genres in publicism and literature. Tajik writers actively use the genre of feuilleton in their works to analyze and solve social problems. With the help of a feuilleton, writers tell society about the problems that are coming, analyze them and give the right guide to the events that are happening. In the formation of the creative personality of Urun Kuhzod, a huge role belongs to the professional environment, which ensured his subsequent spiritual and professional maturity. The writer's publicism activity in the press (the magazines «Horpushtak» and «Sadoi shark» and the newspaper «Maorif wa Madaniyat) was a new stage in the formation of his writer's personality. Urun Kuhzod, who began his writing career with writing humorous stories, feuilletons and pamphlets, with the creation of interesting essays and short stories, novels and novels, occupies a certain place and role in the history of modern Tajik literature. Urun Kuhzod's writing style is defined by his first humorous stories and the collection "Sarevu savdoe" reflects the idea and content of publicistic humor. The writer in his humorous stories makes unacceptable actions and actions of greedy, limited, ignorant people the object of criticism and humor. Irony, humor, mockery, and intensity of image were a characteristic feature of his satirical stories. The collection "Yak Saru sad hael" is considered a new stage in the formation of a psychological story in the writer's work. Also during this period, critical and journalistic satire, which is an expression of his spiritual and moral concept, plays a special role in his work. Urun Kuhzod with the creation of serious stories, contributing to the strengthening of the aspect of reflection and psychology in this genre, has achieved success in revealing the human nature and psychological state of his characters. In his works and thoughts, the spirit of reformism prevails and the goals of his work are individual development of the individual, the connection of the individual with society, social progress and getting rid of spiritual stagnation. In this article, the author tracks the journalistic activity of Urun Kuhzod and gives an answer to the question of the place of the feuilleton in the writer's publicism.

Текст научной работы на тему «МЕСТО ФЕЛЬЕТОНА В ПУБЛИЦИСТИКЕ УРУНА КУХЗОДА»

Keywords: advice, poetry, Suhaili, ethics, spirituality, wisdom, epoch, antiquity, literature, literary, work, Tajik, origin, enlightenment, culture, prose, poetry, memoirs, phenomena, thinking, man, embodiment, etc.

Сведение об авторе:

Зокиров Хусрав Джобирович - докторант PhD-и кафедри теории и истории таджикской литература Таджикского государственного педагогического университета имена С.Айни. Тел: (+992) 937717639.

About the author:

Zokirov Khusrav Jobirovich - PhD student of the Department of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tell: (+992) 937717639.

МАВКЕИ ФЕЛЕТОН ДАР ПУБЛИТСИСТИКАИ УРУН КУ^ЗОД

Каримова Х.Ц.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Осори публитсистии Нависандаи халкии Точикистон Урун Кухзод аз хачвй нозук, нешханду шакарханд, кинояву истехзои нишонрас бархурдор асг, ки услуб ва лахни гуфторашро чаззобу намакин кардааст. Гаронмоятарини онхо фелетонхои «Кирои гиря надошт, вале...», «Крлиби адабй» ё худ «Дастурамал», «Еукхои беадаб» ва гайрахо мебошанд. Аксари фелетонхои нависанда дар мачмуахои «Сареву савдое»(1971), «Як сару сад хаёл»(1983), «Ч,амъи парешон» (2003) ва «Бурротар зи тег»(2019) чамъоварй шудааст.

Фелетон аз жанрхои маъмули публитсистика ба хисоб меравад, ки дар он бештар хачв истифода мегардад. Дар шинохти фелетону памфлет мухаккик А. Саъдуллоев чунин нигоштааст: «Чунонки кавоиди жанрхои публитсистика далолат медиханд, хачв ба памфлету фелетон созгор аст. Вале агар памфлет хусусияти махвкунй дошта бошад, пас фелетон хусусияти созандагй ва тарбия намуданро дорад. ИнЧунин дар фелетон тасвир ва образ дар чойи аввал меистад»[8, с.175]. Урун Кухзод бо истифода аз хачв фелетонхое офаридааст, ки тарбиятгари насли наврас мебошад ва онхоро дар рухияи созандагй тарбият менамояд.

Дар китоби «Ч,амъи парешон» фелетони «Кирои гиря надошт, вале...» чой дода шудааст. Сужаи фелетони номбурда гирди ном ва кору кирдори мири шахри Чилхосил Умари Валй чарх мезанад. Дар фелетон чихатхои манфии хислати зумраи инсонхо - тамаллук, ришва, риё ва чоплусй бо ишорахои басо нозук хачв шудааст, ки ба талаботи жанри фелетон чавобгу мебошад. Умари Валй се шогирд - се дусту ракиб дорад, - Саидумар, Умархоча, Умархон, хислату мансубияти онхо ба тоифахои гуногун дар номашон гузошта шудааст. Хар сеи онхо аслан харифи Умари Валианд, вале дуруягиашон ба ошкоргуйй имкон намедихад, харчанд гох - гохе аз муколама шиорпартоихо маълум шуда меистад, ки ба Чилхосил «бахори демократия» омадааст, «гап бисёру кор мурдор» шудааст, мархалаи гилагузорй тунд рафтаву «тарафдорй ва мукобилравй» тадричан ошкор мегардад. Тазоди байни гуруххо шиддат мегирад, фарохондаш аз марзи шахрхо мегузарад, нокили асар ба андозае гаркоби «облойкунй» аст, ки гохо худаш аз таъсири ривояташ ангушти хайрат мегазад.

Максади нависанда дар фелетони мазкур ба тарзи хачву танз ошкор, фош ва тахлил намудани зухуроти манфии вокеахо, махкум намудани норасоихо ва хиёнати шахсони алохидаро ошкор кардан мебошад. Бояд гуфт, ки худи жанри фелетон низ хаминро такозо дорад. Харчанд фелетон аз аносири бадей ва хачвй бахра мегирад, жанри публитсистика мебошад. Зеро мавзуи бахси фелетон хамеша вокеахои хаётии зишт ва хислату характери ношоями ашхоси реалй буда, камбудиву норасоихое, ки дар он мавриди танкиду мазаммат карор мегиранд, ба муносибати инсонхои муайян иртибот мегирад. Аз тарафи дигар, асоси хар гуна фелетонро факти мушаххас ташкил медихад.

Ба андешаи мухаккик А. Саъдуллоев, дар фелетони «Кирои гиря надошт, вале...» як чузъи сужавие хаст, ки чандон табий нест. «Умари валй, Умари хуса ва Умари ваъда - мири шахри Чилхосил бо хамон амикандешихо ба талкини кормандони амният бовар карда, ба шиори «Ман баъди сиву хашт соат зинда мешавам» эътимод дорад. Уро ба дор мекашанд, соатхову рузхо мегузаранд, шиори «вай гамхори халк буд» ба шиорхои «вай хунхори халк буд» табдил меёбад. Давр даври Облойкунак аст, вай аз гурухе ба гурухе сар халонда, якеи онхоро ба чойи Умар сазовор медонад. Онхое, ки солхои навадуми асри гузаштаро ба чашми сар дидаанд, ба умки ин рафтору гуфтор зуд сарфахм мераванд, барои онхое, ки баъди ин солиён ба дунё омадаанд, бо гузаштаи наздики вокеа ошно мешаванд, сабак меомузанд, ибрат мегиранд»[7, с.83]. Яъне максади нависанда аз тасвири ин вокеа дар жанри фелетон ба наслхои оянда сабак омухтан аст, то ки рафторхои номатлубро такрор накунанд ва хамеша аз пайи ободии диёри хеш ва ба мардуми одй кумаки худро расонанд.

Бa aндeшaи mo, ин фeлeroн as руи мyндapичa бa гypyxи фeлeroнxo oид бa мacъaлaxoи дoxилй мaнcyб мeбoшaд, зepo ин нaвъи фeлeroн acocaн, paфтopy киpдopи нoмaтлyби aшxocи вoкeиpo дap бap гирифт^ як тавъ мoxияти тapбия нaмyдaни дигapoнpo ифoдa мeкyнaд. Ин xycycraxxopo дap фeлeroнxoи дигapи нaвиcaндa низ мeтaвoн мyшoxидa нaмyд.

Фeлeroни дигapи У.Кyxзoд, ки 6o capлaвxaи «Крлиби aдaбй» ё xyд «flaciypaMan» дap xaфтaнoмaи «М^риф вa мaдaният» 15 июли шли 1965 нaшp шyдaacт гyфтaxoи бoлopo тaквият мeбaxшaд. Мyaллиф дap фeлeroн бa xoли бapxe aB нaвиcaндaшн, ки тaнxo бapoи xarç^ к^гам, яънe бapoи мaблaF бa дacт oвapдaн acap тaълиф мeкyнaнд, xaндa мeкyнaд. Ba xaтмaн тaъкид мeкyнaд, ки aгap xaмин xeл acap oфapaнд, дepe нaгyзaштa acapaшoн aз xoтиpxo фapoмyш мeшaвaд. Адиб бa вocитaи ин фeлeroн бa эчoдкopoни чaвoн xyшдop мeдиxaд, ки дap xaMa xoлaт бoяд эчoдкop эчoдкopи acил бoшaд. Эчoдкop бoяд acape oфapaд, ки acapaш caдcoлaxo зиндa мoнaд вa бa дили xoнaндa pox ëбaд. Дap фeлeroн aдиб тaвoниcтaacт, ки бa вocитaи xaчв бa нaвк;aлaмoн дapcи ибpaт oмyзaд.

Дap тaмoми ocopи n^m^cn™ урун Кyxзoд мacъaлaxoи мaънaвии зиндaгй, caвдoи yMp вa «x^o6ox» aз юру aмaли aß cap гyзapoнидa мaвpиди тaxлилy aндeшa rçapop гиpифтaaнд. Нaвиcaндa дap тacвиpy тaxкики ин Macana бoзëфтxo дopaд вa дap бapoбapи acapxoи Фaзлиддин Мyxaммaдиeв вa Canop Typcyн ин тaмoюлpo тaквият мeдиxaд.

^axpaмoнoни фeлeтонxoи нaвиcaндa, мeтaвoн гуфт, тaбиaтy xиcлaти xapиcoнaвy тaмaъкopoнa дopaнд: xapиcи мaнcaб, xapиcи шyxpaт, xapиcи мoлy чиз, xapиcи cиëcaтбoзй. Бa ин ^бил aшxoc opзyю opмoнxoи инcoнй, cифaтxoи чaвoнмapдию onrn^MMarn тaмoмaн бeгoнa ad. Мсъёри зиндaгй вa paфтopy aмaли onxo бa xyдxoxивy pиëкopй acoc ëфтaacx Урун Кyxзoд бa xoли ин гута aшxoc xaндa мeкyнaд вa мexoxaд дигapoн дoнaнд, ки чунин aмaлxo бa инcoни кoмил coзгop жег. Фeлeтони нaвиcaндa «Ce paxaкй aз ce xизб» («Caдoи Шapк», 2003, № 1 - 3) ^ox^ ин гyфтaxocт. Бexyдa нecт, ки нaвиcaндa бa вacилaи якe aз пepcaнaжxo бa нaмoяндaи xизбxo мypoчиaткyнoн мeгyяд: «Шyмo xyдбин xacтeд. Хyдбинxo мaнcaбдycт мeшaвaнд...»[3, c.12].

Адиб дap фeлeтoн зaминa вa caбaбxoи инт^^ию cиëcй, paвoнию бeмacъyпияти вa cиëcaтбoзиxoи Миpбaкo, Миpвaфo, Миppизopo нишoн дoдa, oн бaдбaxтию фoчиaepo, ки бa capи мapдyм (мycoфиpoни oвopa) oвapдaнд, тaбий, вoкeъбинoнa вa 6o иcтифoдa aв oбpaвxoи бaдeй

мaвpиди тaxкик; rçapop дoдaacт. ^axpaмoнxoи нoмбypдaи acap 6o нияту poxxoи мyxтaлиф бa мaйдoни cиëcaт oмaдa, xy^po зуд бa pyxиявy мyxити мyтaшaнничи зaмoн мутобик нaмyдaaнд. Бapoи onxo дoштaн вa ë нaдoштaни a^ny тaмиз, фapocaт, мaъpифaтy дoниши отёш фapк;e нaдopaд.

Фeлeтони «Ce paxarâ a8 ce xизб»- po мyxaк;кик; 4ypa Бaкoзoдa вa xyди мyaллиф дap жaнpи rçreca мyappифй нaмyдaaнд, вaлe тaxкикoтxo нишoн мeдиxaнд, ки aз руи мeъëpy ycлyби тавишт oн бa xycycиятxoи жaнpи фeлeтон нaвдикй дopaд. Aлбaттa, дap ин acap oбpaз бeштap иcтифoдa шyдaacт, вaлe ин мaънoи oнpo нaдopaд, ки бa жaнpxoи пyблитcиcтикa дoxил нaмeшaвaд. Мaxcycияти жaнpи фeлeтон дap oн ad, ки тacвиpy oбpaз дap чoйи aввaл rçapop мeгиpaд. Инчунин дap фeлeтон яган мacъaлaи мyбpaми xaëтй пeш гyзoштa мeшaвaд вa дap тaкя бa фaктy дaлeл нaвиcaндa aндeшaxoяшpo бa вocитaи oбpaвy xaчв ибpoз мeдopaд. Дap фeлeтoни мaвpиди нaвap xa^^ara тaлx бa тaвpи oшкop гyфтa шyдaacт, ки aв xycycияти дигapи жaнpи фeлeтон бa шyмop мepaвaд. «flap acap мacъaлaxoи мyбpaми xaëти ич1имoию cиëcй, мaвк;eъ вa poxxoи мyxтaлифи дaвpaи мyшaxxac - oxиpи coлxoи xaштoд вa aввaли нaвaдpo фapo гиpифтaacт. Xa^^ara тaлxepo, ки дap acap тacвиp нaмyдaacт, нaвиcaндa (Урун Кyxзoд - К^. Х.) oшкopo, бeтapaxyм, пypшиддaт нишoн мeдиxaд, вaй чизepo нapм, caбyк нaмeкyнaд, xaMapo pyшoд вa бeпapдa бaëн мecoзaд»[1, c.101].

Дap фeлeтон нaвиcaндa aœo^ дaлeлxoи зиндaгй, фaвoи мyтaшaнничи шёши зaмoн, митинГбoзиxo, caдoи тиру тyфaнг вa xap oн чизe, ки дap oн coлxo pyx дoдa буд вa xap шaxc шoxиди onxo гaштaacт, xaмaи onxopo дap тacвиpи мaнзapaи фурудг-ox мoxиpoнa бa кдгам дoдaacт: «Фypyдгoxи тaйëpa, ниcбaт бa coлxoи гyзaштa, як тaшвиш вa тapaддyди тaxлyкaoмeз дoшт. Map^M a^yx вa пapeшoнxoл бyдaн вa дap вaчoxaтaшoн бeтокaтй, capoceмaгй, rçaxp вa ^таият вa xaxro нoчopивy нoyмeдй caйp мeкapд. Дapyнy бepyни бинoи фурудг-ox aз oдaм мeчyшид. Як FaвFOи пypдaъвoи фучуркучур, мoнaнди Fyч - Fyчи coлxo дap шoми тиpaмox дap шoxи дapaxти чaнop -бaлaнд, шyнaвo, cepcaдo, aMMo нoфaxмo вa apaлaш. Ty^ae дap тaги дapи Рaиc, иддae дap ocтoнaи pacтopaн, a^yxe дap тaги дapичaи кacca вa г-ypyx - г-ypyxe дap тoлopy руи xaвлй»[3, c.4].

Дap фeлeтони «Ce paxarä aв ce xизб» paмзy тaмcил иcтифoдa шyдaacx Ba aз нoми ^axpaMonxo (Mиpбaкo, Mиpвaфo, M^ppœo), мaкoн (Ceбapoз, Шaxpи Шaxpxo) вa xизбxo (Бapoдapoн, ^aMara^ Рaнчбapoн) Ma^nyM мeгapдaд, ки paмзy тaмcил вa инчунин caнъaти кинoя низ шрбурд шyдaacx Узви Xизбxoи нaвбapoмaд якcap мapдyми aв яккaxизбй дилмoндaю дит^ршу^ шaxcoни мaнcaбтaлaб, бeкopoн, xaнгoмaтaлaбoн, бexyнapoн, дaxoнялaгoн бyдaнд. Хизбxo як дaъвo дoштaнд: «Рузгари xanrç тaлx acr, xanrç бa xaëти шиpинe xarç дopaд». Maкcaд як, вaлe дaъвoxo гyнoгyн. Аз тapзy oxaнги нигариши мyaллиф, мyндapичaи бaxcy мyнoзиpaxoи ^axpaMonxo paвшaн эxcoc мeшaвaд, ки onxo oяндapo нaчaндoн фикр мeкyнaнд, 6o вучуди oн ки мyxтaвoи xaдaфaшoн oбoд кapдaни кишвap вa бунёди чoмeaи дeмoкpaтиcx Bane дap oxHp ин ce нaфap 6o мaкcaдxoи нoпoкaшoн кypбoни

фаъолияти сиёсати мочарочуёнаи худ мегарданд. Х,амин тарик нависанда хислатхои нопоку манфиатчуёнаи ашхоси алохидаро махкум менамояд. Дар фелетон тасвир тезу тунд, вале созанда сурат гирифтааст. Инчунин тарзи баён ва забони асар хеле равону табиист. Умуман, ба сабки нависанда бархурди шадиди вокеахо, куввахои тазод, тарзи истифодаи нишонраси чузъиёти хаётй хос аст.

Умуман дар фелетонхояш муаллиф бо истифода аз кобилияту истеъдод ва махорати нигорандагй дар тасвири ходисаву вокеа ва тарзи баён - забони фахмову равон сахми муносиб гирифтааст. Барои Урун Кухзод ба мухокима гирифтани печидагихои хаёт, муаммохои доги зиндагй чй дар осори публитсистй ва чй дар асархои бадей монандихои зиёде дорад. Нависанда аз вокеият ва муаммохои он басо нозук кор мегирад, зимни баррасии руйдодхои рузмарра масъалахои чиддии ахлокй, ичтимоию сиёсй ба тахкик гирифта мешавад. Фаъолмандии нависанда уро ба тахкики масъалахои мубрам мутаваччех сохтаанд. Камбудихои мавчуца дар бораи хислатхои номатлуби баъзе аз ашхоси алохида, хавобаландй, худситоихои беасос ва амсоли ин уро ба тахкики асосхои ичтимоиву фархангии гуруххои одамон водор намудаанд. Ба ин манзур Урун Кухзод аз тамоми имконоти махсусиятхои публитсистика истифода кардааст.

Храмин тарик, фелетонхои нависанда бехтарин фелетонхо дар публитсистикаи точик ба шумор рафта, бо сохтору бандубаст, мухтавову мундарича ва баёну тахлили равиши вокеот вижагихои махсус доранд.

АДАБИЁТ

1. Бакозода Ч,. Эътироз ба бесомонихо/ Ч,. Бакозода // Куллапаймои сухан. - Душанбе: Деваштич, 2009. - С. 101-107.

2. Кухзод У. Як сару сад хаёл/ У. Кухзод. - Душанбе: Ирфон, 1983. - 256 с.

3. Кухзод У. Се рахакй аз се хизб // Садои Шарк. - 2003. - №1-3.-С.3-5

4. Кухзод У. Крлиби адабй ё «Дастурамал» // Маориф ва маданият. 1965, 15 июл.

5. Муродов М. Аз замон то замон/ММуродов.- Душанбе: Шучоиён, 2010. - 248 с.

6. Муродов С. Хачви публитсистй. - Душанбе, 2003. - 64 с.

7. Саъдуллоев, А. Дируз хам имруз аст/ А. Саъдуллоев // Куллапаймои сухан. - Душанбе: Деваштич, 2009. - С. 8096.

8. Саъдуллоев, А. Хосияти адабиёт/ А.Саъдуллоев.- Душанбе: Адиб, 2000. - 256 с.

9. Солехов С. Хачв дар матбуоти точикии солхои 20 - 30. - Душанбе, 1967. - 143 с.

10. Усмонов, И. Назарияи публитсистика/ И.Усмонов. - Душанбе: Шарки озод, 1999. - 100 с.

11. Усмонов И. Жанрхои публитсистика. - Душанбе, 2009. - 140 с.

МЕСТО ФЕЛЬЕТОНА В ПУБЛИЦИСТИКЕ УРУНА КУХЗОДА

Фельетон является одним из знаменитых жанров в публицистике и литературе. Таджикски писатели активно используют жанр фельетон в своих произведениях для анализа и решения социальных проблем. С помощью фельетона литераторы рассказывают обществу насущие проблемы, анализируя их и дают правильный ориентир на происходящие события.

В формировании творческой личности Уруна Кухзода огромная роль принадлежит профессиональной среде, которая обеспечивала его последующую духовную и профессиональную зрелость. Публицистическая деятельность литератора в печати (журналы «Хорпуштак» и «Садои Шарк» и газета «Маориф ва маданият») являлась новой ступенью формирования его писательской индивидуальности. Урун Кухзод, начав свою писательскую деятельность с написания юмористических рассказов, фельетонов и памфлетов, с созданием интересных очерков и рассказов, повестей и романов занимает определенное место и роль в истории новейшей таджикской литературы. Писательский облик Уруна Кухзода определяют его первые юмористические рассказы и сборник «Сареву савдое» отображает идею и содержание публицистического юмора. Писатель в своих юмористических рассказах делает объектом критики и юмора неприемлемые поступки и действия алчных, ограниченных, невежественных людей. Ирония, юмор, насмешка и интенсивность изображения составляли характерную особенность его сатирических рассказов. Сборник «Як сару сад хаёл» считается новой ступенью формирования психологического рассказа в творчестве писателя. Также в этот период в его творчестве особую роль приобретает критическая и публицистическая сатира, являющаяся выражением его духовно-нравственной концепции. Урун Кухзод с созданием серьезных рассказов, способствуя усилению аспекта размышлений и психологизма в этом жанре, добился успехов в раскрытии человеческой сути и психологического состояния своих героев. В его произведениях и мыслях преобладает дух реформаторства и целями его творчества являются индивидуальное развитие человека, связь индивида с обществом, социальный прогресс и избавление от духовного застоя.

В данной статье автор отслеживает публицистическую деятельность Уруна Кухзода и дает ответ на вопрос место фельетона в публицистике писателя.

Ключевые слова: фельетон, образ, сатира, юмор, актуальные вопросы, хвала, социальная и политическая жизнь, неприятные ситуации, осуждение, конкретные личности, повседневные события.

THE PLACE OF THE FEUILLETON IN URUN KUHZOD'S PUBLICISM

Feuilleton is one of the most famous genres in publicism and literature. Tajik writers actively use the genre offeuilleton in their works to analyze and solve social problems. With the help of a feuilleton, writers tell society about the problems that are coming, analyze them and give the right guide to the events that are happening.

In the formation of the creative personality of Urun Kuhzod, a huge role belongs to the professional environment, which ensured his subsequent spiritual and professional maturity. The writer's publicism activity in the press (the magazines «Horpushtak» and «Sadoi shark» and the newspaper «Maorif wa Madaniyat) was a new stage in the formation of his writer's personality. Urun Kuhzod, who began his writing career with writing humorous stories, feuilletons and pamphlets, with the creation of interesting essays and short stories, novels and novels, occupies a certain place and role in the history of modern Tajik literature. Urun Kuhzod's writing style is defined by his first humorous stories and the collection "Sarevu savdoe" reflects the idea and content of publicistic humor. The writer in his humorous stories makes unacceptable actions and actions of greedy, limited, ignorant people the object of criticism and humor. Irony, humor, mockery, and intensity of image were a characteristic feature of his satirical stories. The collection "Yak Saru sad hael" is considered a new stage in the formation of a psychological story in the writer's work. Also during this period, critical and journalistic satire, which is an expression of his spiritual and moral concept, plays a special role in his work. Urun Kuhzod with the creation of serious stories, contributing to the strengthening of the aspect of reflection and psychology in this genre, has achieved success in revealing the human nature and psychological state of his characters. In his works and thoughts, the spirit of reformism prevails and the goals of his work are individual development of the individual, the connection of the individual with society, social progress and getting rid of spiritual stagnation.

In this article, the author tracks the journalistic activity of Urun Kuhzod and gives an answer to the question of the place of the feuilleton in the writer's publicism.

Keywords: feuilleton, image, satire, humor, topical issues, praise, social and political life, unpleasant situations, condemnation, specific personalities, everyday events.

Сведения об авторе:

Каримова Хилола Кадиралиевна - докторант (Ph.D) кафедры теории новейшей персидско-таджикской литературы Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе. пр. Рудаки 17. Тел.: (+992) 906555663.

About the author:

Karimova Khilola Kadiralievna - (Ph.D) student of the Department of the Theory of the modern Persian-Tajik literature of Tajik National University. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudakiave. Tel.: (+992) 906555663.

ФАРХДНГИ «БАХ,ОРИ АЧДМ» ВА МАЪРИФАТИ ШЕЪР

СаидовC

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Пайванду иртиботи мардуми форсзабони Мовароуннахру Хуросон ва Шибхи Крраи Хинд таърихи туълонй дорад ва дар дунболаш самари беназири илмиву адабиро ба бор овардааст. Ин чо ироаи андешаи суханшиноси маъруф Саид Нафисй дар бораи пайванди дерина ва ногусастании ин ду кавм бамаврид мебошад:: «Тамаддуни ориёихои Хинд ва Эрон дар хафтхазор сол кабл аз мелоди Масех яке буд ва эътикодот ва забонашон бо хамдигар иртибот дошт. Аз»Ринведо» ва «Занд»- и «Авесто» ном мебарем, ки дар давраи кабли торих ориёихо дар Помир бо хам зиндагй кардаанд ва аз он чо ба чохои мухталифи Хинд ва Эрон рафтанд» [1, с. 147].

Асноди муътамади таърихие, ки андешаи болоиро тасдик менамояд ин рушди фархангнигорй дар сарзамини Хинд тули асрхои дароз мебошад. Хатто чунин ба назар мерасад, ки дар ин ришта донишмандони Хинд аз фархангнигорони сарзамини Фароруду Хуросон фаъолтар будаанд. Вокеан Хиндустон дар рушди фархангнависии форсй дар таърих хидмати бузургеро адо кардааст. Мухаккикон бар он акидаанд, ки фархангнависии форсиро дар Хинд метавон ба се мархала кисмат кард, ки онхо хар яке дорои вежагихои хеш мебошанд. Аз чумла рушди фархангнависй то замони истилои мугул яъне садаи сездахи милодй, дар даврони салтанати мугул ва баъди он мавриди омузиш карор мегирад. Инкишофи бемайлони фархангнигориро дар Хиндустон мухаккикон ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.