Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ ЮСУФА АКОБИРОВА'

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ ЮСУФА АКОБИРОВА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
89
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАССКАЗ / МАСТЕРСТВО / РОМАН / РЕАЛИСТИЧЕСКАЯ ПРОЗА / СОВЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / НОРАК / ЖАНР / ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПРОЗА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каландарзода Шукрона Назарали

В данной статье рассматривается жизнь и творчество известного писателя Юсуфа Акобирова и автор обращает внимание учёных на основные вопросы творческой личности писателя, статуса и места его рассказов и романов в современной таджикской прозе. Отмечается, что сюжеты и особенности романов «Водии мухаббат» (Долина любви) и «Норак» Ю. Акобирова во второй половине ХХ-го века в таджикской литературе позднее в таджикском литературоведении и потом в многонациональной литературе Советского Союза были одобрены как важными литературными и творческими явлениями. По сути, эти произведения сыграли важную роль в развитии так называемой «производственной» и «рабочей» таджикской прозы. В статье обсуждается содержание полемики вокруг отдельных произведений автора и представлены интересные идеи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO LIFE AND LITERARY HERITAGE OF YUSUF AKOBIROV

The article explores the life and work of the famous writer Yusuf Akobirov and the author of article draws attention of scientists to the main issues of creative personality of the writer, status and place of his stories and novels in modern Tajik prose. It is noted that the plots and features of novels «Vodii muhabbat» (Valley of Love) and «Norak» written by Yusuf Akobirov in the second half of the twentieth century in Tajik literature later in Tajik literary criticism and then in the multinational literature of the Soviet Union were approved as important literary and creative phenomena. In fact, these works played an important role in the development of so-called «production» and «working» Tajik prose. The article discusses content of the controversy around individual works of the author and presents interesting ideas.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ ЮСУФА АКОБИРОВА»

общества. Газаль - особая часть творчества Салима Хатлони, наряду со стихами, поэмами, рассказами, рубаи и дубайти и другими видами поэзии. Стихи Салима Хатлони, особенно его газели, посвящены воспитанию и нравственности в контексте описательной любви, и поэт также приглашает читателя к признанию духовных и познавательных ценностей через художественное изображение.

Ключевые слова: литература, поэзия, свидетельства, таджикский поэт, союз, газель, дни, романтика, речь, криминальная поэзия, исследования, предшественники, классики, Таджикистан, Иран.

GAZELLE'S PLACE IN THE HISTORY OF SALIMI KHATLONI

Throughout its existence, Persian and Tajik literature has made a significant contribution not only to the region, but also to the development of literature, the production of valuable works and the moral education of all peoples of the world by presenting writers, geniuses and valuable scientific and moral works. Ghazal, which is a unique style ofpoetry in classical Persian and Tajik poetry, is also a style of interest in modern literature, both for writers and lovers ofpoetry and literature. In the works of modern writers, the place of the ghazal, along with other genres ofpoetry, has maintained its status andprestige, and even adapted to the theme of life in modern society. Ghazal is a special part of Salim Khatlord's work, along with verses, poems, short stories, rubai and dubayti, and other types of poetry. Salimi Khatlom'spoems, especially his ghazals, cover issues of guidance and morality in the context of descriptive love, and the poet at the same time through artistic depiction invites the reader to recognize the spiritual and cognitive values.

Keywords: literature, poetry, evidence, Tajik poet, union, ghazal, days, romance, speech, crime poetry, research, predecessors, classics, Tajikistan, Iran.

Сведение об авторе:

Гирдакова Зарангез Махмадуллоевна - соискатель кафедры теория и история литература Таджикского государственного институт языков именни С. Улугзоде Тел: (+992) 935400990 E-mail: zaranben@mail.ru

About the autor

Girdakova Zarangez Makhmadulloevna - Applicantfor the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Institute of Languages named after S. Ulugzode Tel: (+992) 935400990 E-mail: zaranben@mail.ru

ТДУ 891.550 ТКБ 83.3 (2 точик) К - 25

НАЗАРЕ БА ЗИНДАГИНОМА ВА МЕРОСИ АДАБИИ ЮСУФ АКОБИРОВ

Цаландарзода Ш.Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Юсуфчон Акобир аз он каламкашонесг, ки аз ошзи рохи эчодй аз мактаби адабй ва хузури пурфур^и устодоне чун Мирзо Турсунзода, Согим УлуFЗOда, Чдлод Икромй ва дигарон бахрахо бурдаасг. Махз сухбаг бо ин усгодони даргохи маърифат ва рухияи тоза бардоштан аз андешахои ин нависандагони барчасга барои дар рохи эчод камар басгани Юсуф Акобиров дари наве боз шуд. Барои эчоди киссаву романхояш рохи васеъ пайдо гардид, ки адиб то охири хаёг пайрави ин рох буд. «Хонандагонаи точик нахусг тавассути мохномаи «Садои Шарк» ба осори Юсуф Акобиров ошно гардиданд. ^иссахои «Баъде, ки осиё бозмонд», «Духтаре, ки чустучуяш мекунам», «Мунира», «Балогат» ва «Осмони соф» аз чониби хонандагон ва ахди накд хуб пазирой ёфтанд» [4, с.101].

Юсуфчон Акобиров 1октябри соли 1937 дар дехаи Соктаре (хозира Садриддин Айнй)-и нохияи Еиждувони вилояти Бухоро таваллуц шудаасг.

Баъди касби номаи камоли мактаби миёнаи зодгохаш соли 1954 ба Университета давлатии Точикисгон ба номи В.ИЛенин (хозира ДМТ) факултети филологияи точик дохил шуда, онро соли 1959 ба анчом расонид. Пас аз хатми университет муддаге Юсуф Акобиров мудири шуъбаи мохномаи «Садои Шарк» таъйин гардид.

Юсуф Акобиров аз солхои донишчуи машки калам карда, охири солхои панчохум ба арсаи адабиёг кадам ниходаасг. Аввалин асари адиб драмаи «Рудакй» мебошад, ки соли 1958 руйи чоп омадаасг. Драмаи мазкур дар Театри давлатии Хучанд ба сахна гузошта шуд.

Соли 1961 Курси олии филмноманависиро дар шахри Москва хагм намуда, баъдан чун ходими адабии рузномаи «Точикисгони советй», котиби масъули мохномаи «Садои шарк;», когиби масъули Кумигаи мукофоги давлатии адабии Точикисгон будаяст.

Пoвecти «Ea^e, ки ocиë бoзмoнд» шли 1963 бa тaбъ pacид, ки aз иcтeъдoди нaвиcaнцaгии Юcyфчoн Aкoбиpoв ^ox^ мeдиx,aд. Дap ин acap capнaвишти x,aячoнбaxшy ибpaтoмeзи кax,paмoни acorä Aзизxyчa бa эътибopи тacвиpи бaцeй бa дapaчae муш^^л нишoн дoдa шyцacт. Borçeax^ мушкили дaвpaи ^a^ вa бeштap бaъдичaнгй мaвзyи acocии пoвecтx,oи «Дyxтape, ки чустучуяш мeкyнaм» coли 1963, «Мун^^) coли 1964, «ba^orar» coли 1966, «Оcмoни co<^» coли 1969 буда, зиcтy зиндaгй, фикру зикри мapдyми дex,oт, мyx,aббaтy ишкдарзй вa тaшaккyли xapaктepи чaвoнoн диадти ypo бa xyц чaлб кapдaacт.

As руи TOffie^'x^ «Ea^e, ки ocиë бoзмoнц» вa «Eanorai» cтyцияи «Тэчикфилм « ду филми бaцeй бa нaвop гиpифтa acr. Кинoфилми «Acpopи oraa» (aß руйи пoвecти «ba^Fan») дap ш^ри ^мбург coли 1968 мyкoфoти «Дyкaти тиллoй»-po caзoвop гapдидaacт.

Нaxycтин poмaни Юcyф Aкoбиpoв «Зaмини пaцapoн» coли 1974 бa мaвзyи мex,нaти caдoк;aтмaндoнaю фидoкopиx,oи мapдyми мo дap pox,и aB xyц кapдaни зaминx,oи лaбтaшнa вa yмyмaн coxтмoни кoлxoзй, тaFЙиpoти мaънaвию axлoкии бyнëдкopoни x,aëra нaв дap вoдии Вaxш бaxшидa шуд, дap oн xa^^a™ зиндaгй вa вoк;eax,oи мух,ими интим^ю cиëcй вa иктишдию мaишй, вaзъиятy хАтат вa aвзoи мaмлaкaт вa мapдyми oн мyфaccaл тacвиp ëфтaacт.

X,aмaгyнa тax,aввyлoтe, ки дap x,aërn истода вa ичтимoии чoмea бa вучуц мeoяд тaъcиpи xyцpo бa aдaбиëт мepacoнaд. Бeшaк, ин дигаргунихр бa xиcлaтy xapa^rep, мaънaвиëтy чax,oнбинй бa тaмoми фaъoлияти чaмъиятивy шaxcии инcoн бa тapзe ocopи xyцpo мeгyзopaд. «^ик^р ин дap aдaбиëти точик дoиp бa мaвзeи Вaxш шeъpy дocтoн, oчepкy х,игоя вa пoвecтy poмaнx,oи здед бa вучуц oмaдaacт. Дap ин acapx,o ^^re^axo® мapдyми coвeтй бa дapaчae бa тaвpи peaлй ичигах ëфтaнд» [8, c.6).

Юcyф Aкoбиpoв aдиби чуянд^ пypкop вa зax,мaткaш буда, фaтx,и зaминx,oи бикр дap Вaxши зapниcop бa нaвиcaндa имгоният дoд, тo мaвзyи мaзкyppo дap poмaни «Зaмини пaдapoн» пaйгиpй нaмoяд. Нaбapди инcoн 6o тaбиaт, тax,aввyли мaънaвию axTO^ñ, oфapиниши cимoи иншни x,aк;тaлaб вa coзaндa мex,вapи acocии бax,cy бappacии нaвиcaндa дap poмaни «Зaмини пaдapoн» acт.

Рoмaни «Нopaк» хдмчун дaвoми мaнтикии acapи зикршуда пaдид oмaд. Нигopaндaи oн бa хдтои вaccoфи бyнëдгapoни coxтмoни бузурги acp ^ругс^и oбии бapкии Н^к мaвpиди cитoиш к;apop гирифт. Рoмaни «Нopaк» coли 1978 бa мacъaлaи чycryчyйx,oи мaънaвию илмию тexникй дap миcoли coxтмoни aзими acp ГЭС -и Н^к бaxшидa шyцaacт. ^ли 1980 бapoи poмaни «Н^к» Лaypeaти мyкoфoти дaвлaтии ^чик^гон бa томи Aбyaбдyллox, Рyдaкиpo шх,иб гapдид вa xyци хдмин coл шapaфëби 4oœ^ aдaбии ВЦСПС вa Hn^o^ нaвиcaндaгoни Шypaвй гapдидaacт.

Юcyф Aкoбиpoв caбк вa рявияи peaлизмpo чун ycroдoни пeшинaи xyц дap aдaбиëти мyocиpи точик рушд вa нумуъ бaxшид. У coли 1980 poмaни « Вoдии мyx,aббaт» бa мaвзyи xo^ai™ ^mno^, мaвзyи aз xyц кapдaни зaминx,oи бeкopxoбидaи Бeшкeнт бaxшидa шуда вa coли 1983 бa cифaти китоби anoxia бa тaбъ pacидaacт. Рoмaни «Дуто бa yмeд» (1984) aз вoк;eax,oи oxиpи acpи XIX вa aввaли acpи XX тax,кики aвзoвy рух,ия вa зиcтy зиндaгии зиëиëни точик дap ин дaвpaи пypoшyб хи^ят мeкyнaд. Уcлyби Aкoбиpoв дap товecrx,oяш «уолуби вoкeaнигopиcт вa y бa вoкea бeштap ax,aмият мeдиxдд» [6, c.116].

Инчунин aA^ мyaллифи як ^тор хи^яю oчepкx,oи «Kaндaк гул кapд» (1965), «Сйри дирузу фapдo»(l982), китoби ^yччaтию публиш^ми «Сaдpиддин Aйнй» (6o хдмкдшмии Ш^Хдришв) мeбoшaд.

Xycycияти xocи acapx,oи Юcyф Aкoбиpoв вacфи инcoни бyнëдкop, и^ик^и мyx,aббaти пoки инcoнй, дустиву paфoк;aт бaйни миллaтy xaлк;ияrx,oи гyнoгyн, тacвиpи aмaли вoк;eияти зиндaгй, дacтaчaмъoнa тaлoш вapзидaн б^ри oяндaи шку, дaк;икнaзapoнa aндeшa нaмyцaн бa хдр як aмaли coдиpшaвaндa, xyцшинocивy, мex,aнmpacтй вa кддр кapдaни хдр зappaи токи xoки диëp мeбoшaд.

«Тaмoми товecrx,oи нaвиcaндa бa мaвзyи зaмoни x,œ^a бaxшидa шyцaacт вa бa як шaклy ycлyб тaълиф гapдидaaнд. A^6 x,aмeшa дap acapx,oяш aз томи шaxcи якум х,игоят мeкyнaд» [7, c.128]. Дap товecrx,oи «Ea^e, ки octo бoвмoнд», «Дyxтape, ки чустучуяш мeкyнaм» вa «ba^Fan» як к^юр лaвx,ax,oи peaлиcтoнaи вс^ият вa бa тaъбиpи мугакдад A.Сaйфyллoeв «oбpaвx,oи зинл^) мyшox,идa мeшaвaнд. Myaллиф кушиш кapдaacr, ки ora^o дap мух,ити oraa вa мaйдoни мex,нaт, дap чapaëни зиддиятхри шaxcй вa тacвиp кapдa, мaвкeи шaxcи мex,нaтдycтy бoшapaфpo дap чaмъияти

coвeтй нишoн мeдиxдц. Тacвиpи мex,нaти x,aлoл вa cax^ x,ap фapд дap тapaккиëти xo4apm xan^, мyx,aббaт бa oилa, дустй вa x,aмкopй, фoш нaмyцaни утоурхри нoпoки чaмъият вa мyбopизa дap pox,и aмaлй гapдидaни opзyю oмoлx,oи нaчиби чaвoнй мaзмyнy мy^тaвoи товecтx,oи нaвиcaндapo нишoн мeди^aд.

Aкcapи киccaвy poмaнx,oяш дap нaшpия^oи бoнyфyзи Macкaв вa дигap шa^p^oи Иттиx,oди Шypaвй 6o тeъдoди зиëдe бa тaбъ pacидaacт. Acapx,oи чyцoгoнaaш бa зaбoнx,oи xaлкxoи чa^oн бa зaбoни руш, киcмe aз on^o бa yкpaинй, литвoнй, yзбeкй, кaзoкй, киpFизй, бoшкиpдй, aнглиcй, apaбй, итaлявй тapчyмa вa чoп шyцaaнд.

Драмаи «Лайлатулкадр»-и у дар теаггри Давлатии академии драмавии ба номи Абулкосим Лохутй ба сахна гузошта шудаасг. Баъзе аз асархои Ф. Достоевский, А Чехов, М. Авезов, А. Мухтор, С. Ах,мад, М. Левин, З. Дусгматовро ба точикй гардондаасг.

Адиб аз соли 1963 узви Иттифоки нависандагони Точикисгон буд.

12 октябри соли 2011 Юсуфчон Акобиров дар синни 74- солагй баъди беморй аз олам даргузашт.

Хулоса, Юсуфчон Акобиров аз зумраи ки нависандагонесг, ки тавонисгаасг, бо офаридани роману повесг ва хикояхои човидонаи худ дар адабиёг сахифаи наверо бунёд намояд. Асархои офаридаи нависанда мазмуни баландро доро буда, тавонисгаасг, ки доираи зиёди хонандагонро чамъ оварад. Юсуф Акобиров бо андешхои мушикофонаю дакикназаронаи худ зиндагй ва хаёги мардумро руйи авроки китоб овардаасг.

Узви Иттифоки нависандагони Точикисгон, барандаи Чоизаи адабии ба номи Абуабдуллох Рудакй (1990), «Ладо» (2004), Чоизаи ба номи Садриддин Айнй (2005) ва Чоизаи байнадмиладии адибони форсизабон, Нависандаи халкии Точикисгон Юсуф Акобиров тавонисгаасг бо офаридани як зумра асархои баландмазмуну тарбиявй кохи бузургеро аз илму адаб бунёд намояд ва дар пешрафту тараккиёги адабиёги муосири точик накши муассир бозад.

АДАБИЁТ

1. Юсуфчон Акобиров. Сахифахо аз рузгори миллат. / А. Юсуфчон -Душанбе: - «Ирфон» - 1999-118 с.

2. Юсуфчон Акобиров. Духгаре, ки чустучуяш мекунам. / А. Юсуфчон - Душанбе: «Маориф» - 1982- 86 с.

3. Сугворй /Адабиёт ва санъаг, 20 октябри соли 2011- 10 с.

4. Энсиклопедияи адабиёт ва санъати гочик,чилци 1 - 1986.

5. Адибони Точикисгон Душанбе: « Адиб» - 2014

6. Мухаммадчон Шукуров. Вокеа ва характер /М. Шукуров - Садои Шарк 1969-110 с.

7. Агахон Сайфуллоев. Чустучу ва бозёфг / С. Агахон - Садои Шарк 1969-94 с.

8. Бакозода Ч,. Достони корномаи Вахш / Ч,. Бакозода Маориф ва маданияг, 25 ноябри соли 1975-13 с.

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ ЮСУФА АКОБИРОВА

В данной статье рассматривается жизнь и творчество известного писателя Юсуфа Акобирова и автор обращает внимание учёных на основные вопросы творческой личности писателя, статуса и места его рассказов и романов в современной таджикской прозе. Отмечается, что сюжеты и особенности романов «Водии мухаббат» (Долина любви) и «Норак» Ю. Акобирова во второй половине ХХ-го века в таджикской литературе позднее в таджикском литературоведении и потом в многонациональной литературе Советского Союза были одобрены как важными литературными и творческими явлениями. По сути, эти произведения сыграли важную роль в развитии так называемой «производственной» и «рабочей» таджикской прозы.

В статье обсуждается содержание полемики вокруг отдельных произведений автора и представлены интересные идеи.

Ключевые слова: рассказ, мастерство, роман, реалистическая проза, советская литература, Норак, жанр, психологическая проза

A VIEW TO LIFE AND LITERARY HERITAGE OF YUSUF AKOBIROV

The article explores the life and work of the famous writer Yusuf Akobirov and the author of article draws attention of scientists to the main issues of creative personality of the writer, status and place of his stories and novels in modern Tajik prose. It is noted that the plots andfeatures of novels «Vodii muhabbat» (Valley of Love) and «Norak» written by Yusuf Akobirov in the second half of the twentieth century in Tajik literature later in Tajik literary criticism and then in the multinational literature of the Soviet Union were approved as important literary and creative phenomena. In fact, these works played an important role in the development of so-called «production» and «working» Tajik prose.

The article discusses content of the controversy around individual works of the author and presents interesting ideas.

Keywords: story, skill, novel, realistic prose, Soviet literature, Norak, genre, psychological prose.

Сведения об авторе:

Каландарзода Шукрона Назарали — докторант (Phd) третьего курса кафедры теории и истории таджикской литературы факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел.: (+992) 907757273

About the author:

Kalandarzoda Shukrona Nazarali - third year (Phd) student of the Department of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Tel.: (+992) 907757273

МАВЦЕИ ЖАНРИ ПУРСИШ-ПОСУХ ДАР ТАРГИБИ МАСЪАЛАХОИ ФАРХАНГЙ ДАР МАТБУОТ (ДАР МИСОЛИ СОМОНА ВА ХАФТАНОМАХОИ "ОЗОДАГОН", "ЧДВОНОНИ ТОЧИКИСТОН", "МИЛЛАТ")

Олимиён С. Ш.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Матбуот аз рукнхои асосии набзи чомеа аст. Бинобар ин таъсири он ба равандхои чомеа хеле бориз арзёбй мешавад. Храмин таъсир боиси устуворгардй, дигаргуншавй ва ташаккули арзишхои фархангию ичтимой мегардад.

Таъсири ВАО бо роххои гуногун метавонад сурат гирад. Яке аз маъмултарин усули таъсир истифодаи имконоти жанрхо мебошад. Жанр воситаест, ки максад тавассути онхо равшантар, нишонрастар ва таъсирбахштар ифода мегардад. Гуногунрангии жанрхо аз имконоти васеи таъсир ба афкори омма махсуб мебошад.

Аз хамин ру журналистикаро бе жанр тасаввур кардан имконнопазир мебошад, зеро эчоди журналистй сирф аз жанр огоз меёбад. Хар як маводи журналистй дорои шакл ва мазмун аст. Албатта, мазмуни онро масъалахое ташкил медиханд, ки журналистон баррасй мекунанд, аммо хдмин мазмун ва мундарича дар колаби муайян баён карда мешавад. Хамин колабхо жанрхои журналистианд. Мухаккики точик Муродов М. дар ин маврид чунин ибрози акида намудааст: "Фаъолияти эцодии рузноманигориро бежанр тасаввур кардан гайриимкон аст. Зеро, маусули эцоди рузноманигор мауз тавассути жанруои гуногун, аз як тараф, ба низом медарояд, мавзунй ва мушаххасй пайдо мекунад, аз цониби дигар, цамъбаст мегардад"[5, с. 88].

Аз ин ру, тадкикоти сохаи журналистиро бе тахлили чанбахои жанрй тасаввур кардан гайриимкон аст. Зеро жанр эчоди журналистиро ба тартиб дароварда колаб ва шакли онро муайян месозад.

Умуман, масъалаи жанр дар журналистика яке аз масъалахои хеле мубрам буда, бахсхои зиёде атрофи он вучуд доранд. Дар мавриди жанр агарчи тадкикотхои зиёде чой доранд, бештари мухаккикон ба гуфтахои В. Ученова А. А. Тертичний, М. Черепахов такя мекунанд. Аммо дар баробари ин хамаи мухаккикон низ оиди жанр дар як акида набуда, андешаи гуногун доранд. Чунончи В. В. Ученова онро "як василаи хуби инъикоси воцеияти омухташуда"" [11] мехисобад. В. Д. Пелт "Жанрро намуди аломатуо ва хусусиятуоиустувордоштаи эцод" медонанд [7].

В. Учёнова ва М. Черепахов жанрро уамчун "василаи тасвири воцеият" медонанд[ 11,12].

Дар журналистикаи точик низ ба масъалаи жанр мухаккикони зиёд таваччух намудаанд, агар ба масъалахои умуминазариявии он бештар А. Нуралиев, И. К. Усмонов, М. Муродов таваччух карда бошанд, дар тадкикоти А. Саъдуллоев, С. Гулов масъалахои жанрхои чудогона бештар мавриди омузиш карор гирифтаанд. Чунончи М. Муродов менигорад: "Шаклуои гуногун ва мухталифи инъикоси воцеа, уолату руйдод, цараён ва вазъият, ки аз циуати аломат, хусусият ва сохт унсуруои умумй, такроршавандавахосадоранд, жанрномидамешавад"[5, с.89].

Хадафи нигоранда тавассути интихоби жанр нишонрас мегардад, агарчи хонанда ба жанри мавод сару кор надорад ва барои у мухим мазмун ва мухтавои мавод аст. Аммо дар ин маврид холат ва мавриди истифодаи жанрро донистани рузноманигор мухим аст.

Дар матуботи точик аз гуногунрангии жанрхо истифода намуда, барои чалби таваччухи хонанда икдоми зиёде анчом дода мешавад. Бо талаби завки аудитория накши баъзе жанрхо бештар ва мавкем гурухи дигарашон махдудтар мегардад.

Инчунин бо дигаргун шудани сохти ичтимой дар гурухи жанрхои ахборй чанд жанрхои дигар, аз кабили жанрхои назарпурсй, пурсиш-посух ва некролог, илова шудаанд. Ин жанрхоро дар матбуоти даврй низ дидан мумкин. Мо дар маколаи худ, жанри пурсиш-посухро, дар хафтаномахои "Озодагон", "Ч,авонони Точикистон", "Миллат" тахлил ва баррасй хохем дод.

Дар ташкил ва колабрезй шудани жанри "пурсиш - посух" хонандагон боис мешаванд, ки дар сахифахо пайдо мешавад. Ин жанр низ дар солхои охир дар шуморахои нашрияхо фаъол мебошад. Хонандагон ба бисёр саволхои худ чавоб пайдо намудан бештар ба идорахои нашрияхо мурочиат менамоянд ва нашрияхо бошад барои ба саволи хонандагон чавоби конеъкунанда пайдо намудан ру меоранд масъулини дигар сохахо. Ин жанр дар натичаи робитаи хонандагону рузноманигорон ва масъулини дигар сохахо номи пурсиш-посухро ишгол кардааст гуем хам хато намешавад. Зеро дар натичаи савол ва посуххои дигарон колабрезй карда мешавад. Савол, пурсиш ва плосуххо проблемаи ичтимоиро фаро гирад, инчунин ахамияти чамъияти пайдо намояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.