Научная статья на тему 'Литературная школа Премчанда'

Литературная школа Премчанда Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
298
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНАЯ ШКОЛА / ВРЕМЯ / РОМАН / ХИНДИ / ЭПОХА / СВОБОДА / ПЕРИОД / РАССКАЗ / ЖАНР / ИНДИЯ / LITERARY SCHOOL / TIME / ROMANCE / HINDI / ERA / FREEDOM / INDIA / PERIOD / SHORT STORY / GENRE / МАКТАБИ НИГОРАНДАГӣ / ЗАМОН / АДАБИЁТ / ДАВРА / ҳИНДЙ / ОЗОДЙ / ҲИНДУСТОН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурова Майрамби Абдулхайровн

В статье рассматривается индийская литература, имеющая глубокие исторические корни и известная своеобразием жанров и стилей. Отмечается, что в период до обретения независимости и в первые годы после столь важного исторического события социально-политическая ситуация, имея особое воздействие на литературу, послужила воспитанию и становлению целого ряда известных прозаиков, произведения которых обогатили мировую литературу В этот период на литературную арену хинди вступил ряд писателей молодого или второго поколения, такие как Яшпал, Амритлал Нагар, Вишну Прабхакар, Упендранатх Ашк, Агей, Амритрай, Пханишварнатх Рену, Бхишма Сахни, Мохан Ракеш, Раджендра Ядав, Ману Бхандари, Камлешвар и др. Нужно отметить, что эти писатели воспитывались на идеях литературной школы Премчанда (1880-1936) основоположника критического реализма в современной литературе хинди. О влиянии Премчанда на литературу хинди свидетельствует то, что литературоведы в последующем разделили литературу хинди на два периодадо и после Премчанда. Указывается, что литературное наследие Премчанда состоит из 13 романов и повестей, более 300 рассказов и нескольких драм, серия статей о литературе «Некторые мысли» («Кучҳ вичар») и «Цель литературы». После Премчанда и Яшпала эти прозаики смогли преобразить и прославить современный рассказ и роман хинди. Делается вывод о том, что Премчанд по праву считается основателем критического реализма в современной литературе хинди, он одним из первых в своих произведениях столь глубоко и трагично отразил произвол колониальной власти Англии и местных феодалов. «Литература должна служить народу!» под этим лозунгом, который провозгласил сам Премчанд, жил и создавал свои бестселлеры знаменитый писатель Индии

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Premchand Literary School

The article dwells on the Indian literature possessing profoundly historical roots and is known as originality of genres and styles. It is emphasized that in the period before independence and the first years after the important historical event referring to socio-political situation had a particular influence over the literature and served as upbringing and establishment of all the number of the well-known prose writers whose works have enriched in the world literature. In this period, in the field of the Indian literature have entered a number of the young writers or the second generation, such as Yashpal, Amritlal Nagar, Vishnu Prabhakar, Upendranath Ashk, Agey, Amritray, Phanishvarnath Renu, Bhishma Sahni, Mohan Rakesh, Rajendra Yadav, Mannu Bhandari, Kamleshvar etc. It should be noted that the above-mentioned writers were brought up on the basis of Premchand 's school idea (1880-1936) -the founder of critical realism in modern Hindi literature. Having dwelt on the influence of Premchand upon Hindi literature the author testifies to the fact that the literary criticism have subsequently divided Hindi literature into preand post-Premchand. The author considers that Premchand's literary heritage consists of 13 novels and narratives, more than 300 short stories and a few dramas, series of articles about the literature "Several thoughts” ( "Kuch Vichar”) and "The Purpose of Literature. ” After Premchand and Yashpala these writers were able to transform and glorify the modern Hindian story and novel. The author comes to the conclusion that Premchand is rightly considered as the founder of critical realism in modern Hindian literature, he was one of the first in his works so deeply and tragically reflected the arbitrary colonial Britain power and the local feudal lords as well. "Literature must serve to the people!” Premchand itself declared under this slogan, which, lived and created his famous bestsellers works in India.

Текст научной работы на тему «Литературная школа Премчанда»

УДК 4 т (х)9 п M.A.HyPOBA

ББК 83.3*

МAKТAБИ НИГОРAНДAГИИ ПРЕМЧAНД

Вожа^ои калиди: мaктaби нигopaндaгй, зaмoн, aдaбиëт, poмaн, дaвpa, х,индй, oзoдй, X,индycтoн

Адaбиëти х,индй дap кapни ХХ то бa дacт дapoвapдaни иcтиклoлият дap ин кишвap (1947) вa бaъд aз oн, caдx,o aдиби бapyмaндpo бa кaмoл pacoнидaacт, ки 6o э^ддати rapo^ax^ худ хaзинaи тaмaддyни oлaмpo гaнoвaт бaхшидaaнд. Аз чyмлa, Яшпaл, Агей, Упендpaнaт^ Ашк, Сypякaнт Тpипaтxи Ниpaлa, Сyмитpaнaндaн nam, Xapивaншпaй Бaччaн, Paнгей Paгxaв, Щaнишвapнaтx, Pенy, Амpитлaл Нaгap, Мoxaн Paкеш, Paчендpa Ядaв, Kaмлешвap (2,62) вa бoз чaндин cyхaнвapи дигappo нoмбap кapдaн мумкин acт, ки caфи aдибoни бoмax,opaтpo aфзyн нaмyдaaнд. Ин aдибoни тapaккихo^ бa нaфъи хaлкy вaтaн хизмaт нaмyдaнpo шapaф дoниcтaaнд вa дap ин чoдa зaxмaтx,oи зиёде кaшидaaнд. Нaвиcaндaгoни нoмбypдa бa caфи нacли чaвoн ë raom дуюми эчoдкop дoхил шyдa, бapoбapи aдибoни ^^нтол бa мaйдoни aдaбии aдaбиëти мyocиpи х,инд 6o кaдaмx,oи ycтyвop вopид гapдидa, дap тaшaккyлy инкишoфи aдaбиëти хиндии nac aз иcтиклoлият тaбъoзмoй кapдaaнд. Гyфтaн лoзим acт, ки нacли дуюми poмaннaвиcoн дap ду зaмoни тaъpихй yмp бa cap бypдaaнд. Он^ дap зaмoни мycтaмликa бa вoя pacидa, дap зaмoни co^ибиcтиклoлии X,индycтон кaлaми э^дии хyдpo тез нaмyдaaнд.

Ин нacpнaвиcoн nac aз Пpемчaнд вa Яшпaл aз oн aдибoнеaнд, ки пapчaми хи^я вa poмaни xиндиpo бaлaнд бapдoштa, шyxpaти oнpo aфзyн вa чapaëни нaви нacpи xиндиpo дифoъ менaмoянд.

Poмaни мyocиpи х,индй дap худ мaвзyoти гу^^нтая^ вa мypaккaби дapхypи зaмoнpo тacвиp нaмyдa, нa тaнx,o мaълyмoти зиëдpo дap бopaи хдёти чoмеa пешкaш мекутад, бaлки шapoит фapoxaм меopaд, ки хoнaндaи y тaгйиpëбии шyypнoкии хaлкpo дap мyбopизaи беш aз пеш бaxpи хдёти ocoиштa вa бapoбapxyкyк эx,coc кyнaд.

«Яке aз aдибoни зaмoни нaв вa нaвтapин дap aдaбиëти хдндй, ки дap э^ддати худ эx,тиpoмpo ниcбaт бa тaъpих нишoн дoдaacт, Пpемчaнд (1880-1936) мебoшaд. Аз ин ниш^ Пpемчaнд чун poмaннaвиc бa шaхcияти дapaчaи дунявй pacидaacт. Ин aдиб фoчиaи кaшшoкшaвии дехдони x,индypo дap зaмoни x,yкмpoнии Англия дap X,индycтон вoкеъй вa тaъcиpбaхш тacвиp кapдaacт» (1,9).

Аcocгyзopи pеaлизми тaнкидй дap aдaбиëти мyocиpи х,индй, яке aз бyзypгтapин нaвиcaндaгoни X,индycтон Пpемчaнд, ки томи acлиaш Дxaнпaтpaй мебoшaд, 31 июли шли 1880 (pyзи cешaнбе, ки бa 10 caвaни coли 1937 мyвoфики эpaи Bикpaмaдaтя pocт меoяд), дap дехди Лaмx,й, ки дap нaздикии шaxpи Бaнopac вoкеъ acr, дap oилaи кopмaнди пoчтa бa дунё oмaдaacт. Дap aввaл 6o нoми Дxaнпaтpaй вa nac 6o тaхaллycи Пpемчaнд э^д мекapд. Пpемчaнд aз кaбили oн нaвиcaндaгoне буд, ки raüxo бoз тaкдиpи хyдpo бa тaкдиpи вaтaн пaйвacтa, бa вaтaн хизмaт нaмyдaнpo шapaф медoниcт. Пpемчaнд дoимo тaъкид мекapд, ки нaвиcaндa бoяд acapи хyдpo чутон oфapaд, ки хoнaндa nac aз хoндaни oн ниcбaт бa вaзъи кaxpaмoнx,oи oн бетaфoвyт нaмoнaд вa бapoи ичpoи aмaле вoдop шaвaд.Пpемчaнд 6o poмaнx,oи худ кaxpaмoнoни нaвpo бa caxнaи aдaбиëт вopид тамуд, ки o^o xимoятгap вa тaкдиpcoзи хдёти худ xacтaнд.Илoвa бap ин, кyввa вa Kyдpaти бa мyбopизa дaъвaт кapдaнpo низ дopaнд. Пpемчaнд opзy дoшт oн pyзеpo бубитад, ки хaлки Х,инд aз гугомии мycтaмликaдopи aнглиc oзoд мешaвaд. Дap capocapи эчoдиëтaш caдoи cyray ocoиштaгй вa oзoдй бa гуш меpacид вa хaлкpo бa мyбopизa дaъвaт мекapд. ^axpaмoнx,oи acapx^ Пpемчaнд aз хдёти вoкей интихoб шyдa, дap caфи меxнaткaшoни зaмoн yмp бa cap мебypдaнд.

Сoли 1922 Пpемчaнд мyxappиpи мaчaллaи «Мapядa» («Шapaф») тaъин мешaвaд, aз coли 1929 то шли 1931 бoшaд, вaзифaи мyxappиpи мaчaллaи «Мaдxypй» («Шиpинй»)-po бap душ мегиpaд вa aз мoxи янвapи coли 1930 бa нaшpи мaчaллaи «Xaro» («^у»), ки худ мyaccиcи oн буд, шypyъ мекyнaд.Гyфтaн лoзим acт, ки дap cax^ax^ ин мaчaллax,o aдиб xaм гаму^^и э^ддати худ вa хдм дacтовapдx,oи нacpинaвиcoни дигappo нaшp мекapд. «Мaчaллaи «Хдно дap тapбия вa бa кaмoл pacoнидaни як кaтop aдиби чaвoн cax^ мyaйяне гyзoштaacт» (4, 15).

Мaвзyи poмaнx,oи Пpемчaнд зaмoнaвй бyдa,тo хддде бapoи х^ли мyшкилoти шнфи мехдатгаш хизмaт мекyнaнд. Xaмaи poмaнx,o 6o мacoили мyбpaми зиндaгии чoмеaи Х,инд вoбacтa бyдa, тapзи тacвиp вa xaлли мyaммox,oи дap caxифaи poмaнx,o capзaдa, aз xyнapи нигopaндaгии нaвиcaндa хaбap медиxaд. Дap poмaнx,oяш Пpемчaнд хoнaндapo 6o инcoни зaмoнaвй, ки хдёти

навро кабул кардааст ва бо диди нав ба дигаргунихои дохилию берунии кишвар менигарад, тасвир намудааст. Дар санъати нигориш ва дарки маънии зиндагй Премчанд аз хамасрони худ кадамхо ва аз сархади асри худ солдан пештар рафтааст.

«Премчанд шиори «Адабдат бояд ба манфиати халк хизмат кунад!»-ро пешниход намуда, худ мекушид дар ичрои ин шиор намунаи ибрат бошад ва бархак, намунаи ибрат низ буд. Адиби мубориз аз мухимтарин масъалахои ичтимой ва сиëсии замони худ канорагирй накарда, то хадди имкон тавассути асархои бадей ба онхо дахолат кардааст» (4,3).

Насрнависи машхури адабдати муосири хиндй Ч,айнендра Кумар (1905-1988) дар бораи бузургй ва шухрати Премчанд пешгyй карда гуфта буд, ки «Премчанд бузургтарин нависандаи адабдати хиндй мебошад. Мо, ашхосе, ки ба забони хиндй гуФтугу мекунем, наметавонем ба y дакик бахо дихем, зеро бо y хеле наздик хастем. Ин ба он мемонад, ки мо ба тасвире наздик истода, бо як чашм давондан кушиши аз бар намудани рангубор ва маънии хаëтии онро пурра аз бар намоем.

Ман тахмин мекунам, ки касе ба эчоддати Премчанд ру овардааст, бо гузашти дах-бист сол ва ë нафароне, ки асархои уро ба дигар забонхо тарчума мекунанд, уро бехтар мефахманд, фикри дакики худро мегуянд ва уро такдир мекунанд. Премчанд ба дигар забонхо низ сохиби махбубият хохад гардид» (1,14).

Мухаккикону адабдатшиносон эчоддати Премчандро ба се давра таксим намудаанд. Давраи якум аз аввали солхои 1919-ум такрибан то солхои 1919-1920, давраи дувум аз аввали авчи муборизахои миллию озодихохй солхои 1920-1922 то охири солхои 1930 ва давраи севум шаш соли охири хаëти Премчанд аз солхои 1930-1936. Х,ар сеи ин даврахо бо хам вобаста хастанд ва яке мантикан аз дигаре сарчашма мегирад.

«Бо вучуди он ки офаридахои Премчанд дар даврахои гуногуни фаъолияти адабии вай якхела набуданд, - менависад профессор Х,Рачабов, - чараëни дигаргуншавии чахонбинии y аз он шаходат медод, ки адиб аз аввал то ба охир содик бар он буд, ки адабдат бояд хамеша дар хизмати халк бошад» (4,97). Х,аминро дар романхои Премчанд дидан мумкин аст.

Мероси адабии Премчанд аз 15 роман, здада аз 300 хикоя ва якчанд драма, силсилаи маколахо рочеъ ба адабиëт «Чанд андеша» («Кучх вичар») ва «Х,адафи адабтет» («Сахитя ка уддешя») иборат аст. Мухаккики хиндшинос профессор X,. Pачабoв, ки солхост ба омузишу тахкики зиндагинома ва осорои адабии Премчанд ру овардааст, дар монографияи худ зери номгуи «Премчанд» (1993) дар мутобик ба теъдоди хикояхои адиб чунин далелро пеш меорад, ки «дар китоби Премчанд «Нашри комили романхо» ^озиобод, 1989.11) шумораи хикояхои Премчанд 365 нишон дода шудааст» (4,17). Дар асл, кайд кардан лозим аст, ки насрнависони адабдати муосири хиндй эчoдиëти гаронбахо дошта, баъзан шумораи дакики хикояхои худро муайян карда наметавонанд. Чунончи, шумора ва теъдоди хикояхои Камлешвар (1932-2007), насрнависи хушсаликаи адабдати муосири хиндиро муайян намудан басо душвор аст. Чунки на худи муаллиф ва на ягон мухаккики эчоддати y то ба имруз ба ин масъала дуруст эътибор надодаанд. Гумон меравад, ки «хатто худи Камлешвар то имруз чй кадар хикоя навиштааст, дакик намедонад. Боре вакте ки баъзе хикояхои уро, ки пештар навиштаю чоп шуда буданд, ба y ëдoвар мешаванд, кайд мекунад, ки дар вокеъ онхоро гумшуда хисоб кардааст» (2,15).

Премчанд дар романнависй сохибмактаб буда, хунари нигорандагии вай ба насрнависони баъдина таъсири амик дорад ва меъëрy намунаи романнависон аст. Премчанд дар жанрхои насрии хиндй дигаргунии судмандеро ворид намуд. Ин аст, ки ташаккули романи хиндиро бо назардошти макоми асосгузори реализми танкидй дар адабдати муосири хиндй Премчанд ба чунин даврахо таксимбандй менамоянд: а) Poмани хиндй то Премчанд («Premcandpurv-yug»); б) Poмани хиндй дар давраи Премчанд («Premchand-yug»); в) Poмани хиндй пас аз Премчанд («Premchandyottar-yug») (7,1). Х,амин таксимбандй дар жанри романи хиндй таъкид бар он аст, ки Премчанд дар эчоди роман дар асри гузашта аз пешсафон эътироф шудааст.

Солхои 20-30-юми асри ХХ Премчанд муассис ва мухаррири мачаллаи адабии «Х,анс» («^у») мешавад ва роману хикояхои худро аввал дар сахифахои хамин мачалла ба хонандааш пешкаш мекунад. Х,ама ин асархо хамчун инъикоскунандаи ходисахо ва вазъи адабии Х,индустони давр шимолии он эътироф гаштанд (1,29).

То давраи Премчанд, ки онро дар адабдати хиндй «premcandpurv-yug (тахтуллафзй, «давраи собик, мукаддами Премчанд») меноманд, давраи то Премчанд чун «давраи тайëрии пеш аз пайдоиши адабдати «аслй»-и хиндй», ки инро аз номгуи даврабандй низ муйян намудан мумкин аст, кайд мешавад. Мухаккикони адабдати насрй дар ин тадкикот бештар як кисматро ишора менамуданд, ки дар он номгуи асархо ва муаллифони онхоро вохурдан мумкин аст ва ба эчоддати онхо бахои умумй дода мешуд. Асархоро бошад мувофики мавзуъ ба навъхо чудо карда,

бахогузорй менамуданд, чунончи романхои ичтимой, романхои таърихй, романхои саргузаштй, мочарой (детектив) (2,1-2).

Дар «Premchand-yug», яъне «Давраи Премчанд» Премчанд бо чунин романхои худ ба мисли «Панохгох» («Севасадан», 1918), «Манзилгохи мухаббат» («Премашрам», 1922), «Нирмола» («Нирмала», 1923), «Сахна» («Рангбхумй», 1925), («Каякалпа», 1928), «Камомад» («Габан», 1931), «Майдони харбу зарб» («Кармабхумй», 1932), «Говсадакакунй» («Годан»), романи анчомнаёфтаи «Фотиха» («Мангалсутра», 1936) сахифаи тозаеро дар адабиёти хиндй кушод. Гуфтан лозим аст, ки нашри романи «Севасадан»-и Премчанд (тарчумаи тахтуллафзии он «Хизмат дар панохгох») ба муаллиф шухрату эхтироми хоса овард (8,20). Ин асар аввал дар сахифахои мачаллаи «Сарасватй» чоп шуд ва танхо соли 1918 ба шакли китоби чудогона нашр гардид.

Дар солхои авчгирии муборизахои миллию озодихохй дар Х,индустон барои баланд бардоштани хисси миллй ва тарбияи чавонон дар рухияи ватандорию миллатпарварй кахрамони марказии романхои Премчанд заминдор Премшанкар «Водии мухаббат», дехкон Сурдас дар «Сахна», донишчу Амаркант дар романи «Майдони харбу зарб» ва г. чун намунаи ибрат ва таклиди чавонони Х,инд гашта буданд.

Дар асри чадид, ки онро мухаккикони насри адабй «Premchandyottar-yug», яъне «асри пас аз Премчанд» номгузорй кардаанд, ташаккули романи хиндй бо номи нависандагон чун Яшпал, Амритлал Нагар, Х,азарипрасад Двиведй, Анандпракаш Ч,айн, Пратапнараян Шривастав, Рагхубиршаран Митра, Упендранатх Ашк, Агей, Амритрай, Пханишварнатх Рену, Бхишма Сахнй, Мохан Ракеш, Рачендра Ядав, Ману Бхандарй, Камлешвар ва г. алокаманд аст. Баъдтар насли нисбатан чавон ба майдони адаби хиндй кадам мегузорад.

Насли чавон бошад дар замони муосир тавлид ёфта, пайгомдихандаи даврони озодианд. Дар сафи романнависони насли чавон номи Рачив Саксена, Шивсагар Мишра, Нарендра Кохлй, Вирендра Кумар Ч,айн, Икбол Баходур, Девсаре, Манушарма, Рамкумар Бхрамар, Шивапрасад Синх, Чдйшанкар Двиведй, Шарад Пагаре, Ананд Шарма, Баччан Синх ва дигаронро ном бурдан чоиз аст.

Бояд таъкид кард, ки гурухи адибони чавон дар заминаи мактаби устодони худ ба чараёни тозае бо номи «Х,икояи нав» («Най каханй») бунёд гузоштанд. Аркони асосии ин гурух Мохан Ракеш (1925 - 1972), Рачендра Ядав (тав. 1929) ва Камлешвар (1932-2007) мебошанд. Ин насли нисбатан чавон бо насри худ дар андак муддат дар саросари Х,индустон шухрат пайдо намуданд (3;8). Дар давоми такрибан ним аср дар адабиёти хиндй бо асархои сершумору пурмухтавои худ машхур гашта, ба туфайли асархои дилчаспи замонавй махорати нависандагй ва ибтикороти онхо дар хикоя ва романофаринй диккати мухаккикони зиёдеро ба худ чалб менамояд. ^айд кардан лозим аст, ки нависандагони номбурда дар ду жанр хам хикоя ва хам роман кувваозмой намуда, бо эчодиёти гаронмояи худ ин навъи жанрхои адабиёти муосири хиндиро гано бахшидаанд.Дар хакикат, барои фахмидани тахаввулоти хунари адабии Премчанд мебоист ба асархои у диккат дихем. Х,ар як романи Премчанд нишондихандаи диди нав, тахаввулоти нав ба ходисахои даврони худи адиб аст.Дар ин хусус олими хиндшиноси рус Н.Д. Гаврюшина дар боби «Премчанд ва романи муосир» ном асари тадкикотии худ, ки ба омузиши романи хиндй бахшидааст, чунин менависад: «...барои фахмидани тахаввулоти методию эчодии нависанда хар як асари уро омухтан зарур аст.Ва агар аз ин нуктаи назар ба романхои бузурги у «Манзилгохи мухаббат», «Сахна», «Майдони харбу зарб» ва г. назар кунем, бо осонй дидан мумкин аст, ки хар як романи тозабунёд тахаввулот ва назари нави нависанда ба ходисахои рухдода мебошад.

Х,ам дар романи «Манзилгохи мухаббат», хам дар «Сахна» ва хам дар «Майдони харбу зарб» ходисахои солхои 20-30 акс ёфтаанд. Чун пештар дар маркази роман мушкилоти вазъи дехконон чой дорад» (1,43).

Премчанд дар романхояш ба мавзуъхое дахолат намуда, онхоро аз хамон пахлу тасвир кардааст, ки дар чомеаи Х,инд низ ин масоил вокей ва халталаб мебошанд. Шояд хамин сабаб бошад, ки мухаккикони хиндушинос то ба имруз гаштаю баргашта, ба эчодиёти пурмухтавои адиб ру меоранд ва онро асоси мавзуи тадкикоту мубохисахо карор медиханд. Нашри маколахо, монографияхо, ёддоштхои зиёди хиндшиносони хам ватанй ва хам хоричй суханони мазкурро далел хастанд (1, 4, 8).

Нихоят, метавон хулоса намуд, ки Премчанд аз каламкашони тавонои Х,инд буда, бо мероси гаронмояи мансури худ, аз чумла романхояш, хаёти фархангии кишварашро ганомандй бахшидааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Гаврюшина,Н.Д.Премчанд и роман хинди XX века/Н.Д.Гаврюшина.-М.:Институт

востоковедения РАН, 2006.-224 с.

2. Нурова,М.Х,икояхои Камлешвар чун намунаи насри адабиёти муосири хиндй/М.Нурова. -Душанбе:Сунатулло, 2007.-160 с.

3. РаджабовД.Направление «Нового рассказа» в литературе хинди/Х.Раджабов//Известия Академии наук Таджикской ССР.Серия ООН.-1978.-№1.-С.88-93.

4. Рачабов, Х,.Премчанд/Х,.Рачабов.-Душанбе,1995.-П0 с.

5. Рачабов,Х,.Ташаккул ва инкишофи хикояи муосири хиндй/Х,.Рачабов.-Душанбе:Пайк,1998.-176 с.

6.Рачабов, Х,.Пханишварнатх Рену/Х,.Рачабов.-Душанбе:Эчод,2009.-120 с.

7. Тиварй,Рамчандр.Романи хиндй («Х,индй упаняс»)/Рамчандр Тиварй.-Варанасй: Вишвавидялай пракаш,2006.-204 с.

8. Холов,Ч,.Ш.Ташаккули шахсияти адабии Премчанд/Ч,.Ш.Холов//Номаи Донишгох.Силсилаи илмхои гуманитарй ва чомеашиносй.-2015.-№°1.-С.69-73

9. Челышев,Е.П.Современная индийская литература/Е.П.Челышев.-М.:Художественная литература,1981.-351 с.

REFERENCES:

1. Gavryushina,N.D.Premchand and Indian novel of the XX century/N.D.Gavryushina.-M.:Institut vostokovedenie RAN,2006.-224 p.

2. Kamle§var at Stories as an example of literature, prose modern India

3. Rajabov,H.The direction "New story" in Hindi literature/H.Rajabov.-1978.-№1.-C.88-93.

4. Rajabov,H.Premchand/H.Rajabov.-Dushanbe,1995.-110 p.

5. Rajabov,H.The evolution and genesis of modern Indian story/H.Rajabov.-Dushanbe:Paik,1998.-176 p.

6. Rajabov,H.Phanishvarnath Renu/H.Rajabov.-Dushanbe:Ejod,2009.-120 p.

7. Tivari Ramchandr. Indian novel(Hindi upanyas)

8. Kholov,J.S.Premchand's becoming a literary personality/J.S.Kholov//Scientific notes.Series of Humanities and Social Sciences.-2015.-№ 1.-P.69-73.

9. Chelishev,E.P.Contemporary Indian Literature/E.P.Chelishev.-M.:Literature,1981.-351 p.

Литературная школа Премчанда

Ключевые слова: литературная школа, время, роман, хинди, эпоха, свобода, период, рассказ, жанр, Индия.

В статье рассматривается индийская литература, имеющая глубокие исторические корни и известная своеобразием жанров и стилей. Отмечается, что в период до обретения независимости и в первые годы после столь важного исторического события социально-политическая ситуация, имея особое воздействие на литературу, послужила воспитанию и становлению целого ряда известных прозаиков, произведения которых обогатили мировую литературу. В этот период на литературную арену хинди вступил ряд писателей молодого или второго поколения, такие как Яшпал, Амритлал Нагар, Вишну Прабхакар, Упендранатх Ашк, Агей, Амритрай, Пханишварнатх Рену, Бхишма Сахни, Мохан Ракеш, Раджендра Ядав, Ману Бхандари, Камлешвар и др. Нужно отметить, что эти писатели воспитывались на идеях литературной школы Премчанда (1880-1936) - основоположника критического реализма в современной литературе хинди. О влиянии Премчанда на литературу хинди свидетельствует то, что литературоведы в последующем разделили литературу хинди на два периода- до и после Премчанда.

Указывается, что литературное наследие Премчанда состоит из 13 романов и повестей, более 300рассказов и нескольких драм, серия статей о литературе «Некторые мысли» («Кучх вичар») и «Цель литературы». После Премчанда и Яшпала эти прозаики смогли преобразить и прославить современный рассказ и роман хинди. Делается вывод о том, что Премчанд по праву считается основателем критического реализма в современной литературе хинди, он одним из первых в своих произведениях столь глубоко и трагично отразил произвол колониальной власти Англии и местных феодалов. «Литература должна служить народу!» - под этим лозунгом, который провозгласил сам Премчанд, жил и создавал свои бестселлеры знаменитый писатель Индии

Premchand Literary School

Keywords: literary school, time, romance, Hindi, era, freedom, India, period, short story, genre The article dwells on the Indian literature possessing profoundly historical roots and is known as originality of genres and styles. It is emphasized that in the period before independence and the first years after the important historical event referring to socio-political situation had a particular influence

over the literature and served as upbringing and establishment of all the number of the well-known prose writers whose works have enriched in the world literature. In this period, in the field of the Indian literature have entered a number of the young writers or the second generation, such as Yashpal, Amritlal Nagar, Vishnu Prabhakar, Upendranath Ashk, Agey, Amritray, Phanishvarnath Renu, Bhishma Sahni, Mohan Rakesh, Rajendra Yadav, Mannu Bhandari, Kamleshvar etc. It should be noted that the above-mentioned writers were brought up on the basis of Premchand's school idea (1880-1936) -the founder of critical realism in modern Hindi literature. Having dwelt on the influence of Premchand upon Hindi literature the author testifies to the fact that the literary criticism have subsequently divided Hindi literature into pre- and post-Premchand. The author considers that Premchand's literary heritage consists of 13 novels and narratives, more than 300 short stories and a few dramas, series of articles about the literature "Several thoughts" ( "Kuch Vichar") and "The Purpose of Literature." After Premchand and Yashpala these writers were able to transform and glorify the modern Hindian story and novel. The author comes to the conclusion that Premchand is rightly considered as the founder of critical realism in modern Hindian literature, he was one of the first in his works so deeply and tragically reflected the arbitrary colonial Britain power and the local feudal lords as well "Literature must serve to the people!" - Premchand itself declared under this slogan, which, lived and created his famous bestsellers works in India.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Нурова Майрамби Абдулхайровна, дотсенти кафедраи филологияи хиндии факултети забонххои Осиёва АврупоиДонишгохимиллии Точикистон (Цумхурии Точикистонш. Душанбе), E-mail: nurova@rambler.ru

Сведения об авторе:

Нурова Майрамби Абдулхайровн, доцент кафедры индийской филологии Таджикского национального университета(Республика Таджикистан, г.Душанбе),E-mail: nurova@rambler.ru

Information about the author:

Nurova Mayrambi Abdulkhayrovna, Associate Professor of the department of Hindi philology under the Tajik National University (Tajikistan Republic, Dushanbe),E-mail: nurova@rambler.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.