Научная статья на тему 'Медико-социальная характеристика заболевших детей и их семей'

Медико-социальная характеристика заболевших детей и их семей Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
39
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
заболеваемость / медико-социальные факторы. / morbidity / medical and social factors

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Гули Шайхова, Лазиз Азимов, Шахзода Зокирхонова

С помощью карты анкеты изучены социальные условия у детей, страдающих туберкулезом, при этом было выявлено, что 92% -это социально с большой долей лица с тяжелыми бытовыми условиями, низким уровнем образования, неполноценным питанием и низкой санитарной грамотьность по вопросам туберкулеза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Medical and social characteristics of sick children and their families

Using the questionnaire card, the social conditions of children suffering from tuberculosis were studied, and it was revealed that 92% are socially with a large proportion of people with difficult living conditions, a low level of education, malnutrition and low health literacy on tuberculosis.

Текст научной работы на тему «Медико-социальная характеристика заболевших детей и их семей»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Medical and social characteristics of sick children and their families

Guli SHAIKHOVA,1 Laziz AZIMOV2, Shahzoda ZOKIRKHONOVA3

Tashkent Medical Academy Tashkent Dental Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received July 2021 Received in revised form 20 July 2021

Accepted 15 August 2021 Available online 15 September 2021

Keywords:

morbidity,

medical and social factors.

Using the questionnaire card, the social conditions of children suffering from tuberculosis were studied, and it was revealed that 92% are socially with a large proportion of people with difficult living conditions, a low level of education, malnutrition and low health literacy on tuberculosis.

Research methods. In the process of work, a complex of methods was used depending on the tasks set: the method of questioning, medical and sociological research, hygienic, medical and statistical, clinical.

Purpose of the study. Study of medical and social characteristics of children suffering from tuberculosis.

Research results: the study of the influence of social factors on the quality of life of various groups of the population showed that persons suffering from tuberculosis differed from the opposite group: 92.0% are socially unprotected segments of the population with a monthly income lower than the national average subsistence minimum by almost 10 times, unemployed, pensioners and workers with a lower income per family member, a low level of education (67%).

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Professor, Doctor of Medicine, Department of Hygiene children, teenager and Nutrition hygiene Tashkent Medical Academy, Tashkent, Uzbekistan.

E-mail: guli.shayhova@gmail.com.

2 Independent applicant for the Department of Hygiene children, teenager and Nutrition hygiene Tashkent Medical Academy, Tashkent, Uzbekistan.

3 Associate Professor at the Department of Pediatric Dentistry Tashkent Dental Institute, Tashkent, Uzbekistan.

Сурункали сил касаллиги билан огриган болалар оиласининг тиббий-ижтимоий тавсифи

Калит сузлар:

касалланиш, тиббий ва ижтимоий омиллар.

АННОТАЦИЯ

Анкета картаси ёрдамида сил касаллиги билан огриган болаларнинг ижтимоий шароитлари урганилди, шу билан бирга 92 фоизи ижтимоий ах,волда, уларнинг куп цисми яшаш шароитлари огир, таълим даражаси паст, туйиб овцатланмаган ва сил касаллиги буйича саводхонлиги пастлиги цайд этилди.

Тадцицот усуллари. Иш жараёнида цуйилган вазифа-ларга цараб методлар мажмуасидан фойдаланилди: анкета методи, тиббий-социологик тадцицот, гигиеник, тиббий-статистик, клиник.

Тадцицотнинг мацсади. Сил касаллигига чалинган болаларнинг тиббий-ижтимоий хусусиятларини урганиш.

Тадцицот натижалари: суровнома харитасидан фойда-ланиб, сил касаллигига чалинган болаларнинг ижтимоий шароитлари урганилди, бунда 92% ижтимоий жих,атдан огир турмуш шароити, таълим даражаси пастлиги, туйиб овцатланмаслик ва силга царши масалалар буйича санитария саводхонлиги пастлиги билан боглиц эканлиги маълум булди.

Медико-социальная характеристика заболевших детей и их семей

_ АННОТАЦИЯ_

Ключевые слова:

заболеваемость,

медико-социальные

факторы.

С помощью карты анкеты изучены социальные условия у детей, страдающих туберкулезом, при этом было выявлено, что 92% - это социально с большой долей лица с тяжелыми бытовыми условиями, низким уровнем образования, неполноценным питанием и низкой санитарной грамотность по вопросам туберкулеза.

Методы исследования. В процессе работы использованы комплекс методов в зависимости от поставленных задач: метод анкетирования, медико-социологические исследования, гигиенические, медико-статистические, клинические.

Цель исследования. Изучение медико - социальной характеристики детей, страдающих туберкулезом.

Результаты исследований: С помощью карты анкеты изучены социальные условия у детей, страдающих туберкулезом, при этом было выявлено, что 92 % - это социально с большой долей лица с тяжелыми бытовыми условиями, низким уровнем образования, неполноценным питанием и низкой санитарной грамотьность по вопросам туберкулеза.

КИРИШ КИСМИ

Тошкент вилояти соглицни сацлаш тизимининг бутун тарихи давомида болалар ахолисини сил билан касалланишининг энг паст курсаткичлари 19911992 йилларда 100 минг ахолига 5,6-6,0ни ташкил этиш билан цайд этилган. Бироц 1993 йилда касалланиш кескин усди -усиш суръати 195%ни ташкил этди. Кейинчалик, 1994-1995 йиллардаги бир цадар пасайишдан сунг, усиш тенденцияси давом этди. 1991-1999 йиллар давомида курсаткичларни усиш суръати 512,5% ни ташкил этиб, 1999 йилларда - 100 минг ахолига нисбатан ухшаши йуц булган энг юцори курсаткич - 34,3 ни ташкил этди. 2000 йилда касалланиш пасайди, бироц пасайишни суръати сезиларсиз -12,8% булди. 2000 йилдан бошлаб, касалланиш курсаткичи етарли даражада юцорилигича цолиб, доимий равишда 100 000 ахолига нисбатан 24,4-30,0 чегарасида узгариб турди [1, 2, 3, 24].

Х,озирги вацтда Тошкент вилояти болалардаги сил касаллиги буйича ноцулай эпидемиологик вазиятли минтацага киради. 2006-2008 йиллардаги касалланиш-нинг уртача курсаткичи 100 минг ахолига 29,1%ни ташкил этди, бу мамлакат буйича уртача курсаткичдан 1,6-1,8 мартага юцоридир. 2008 йилда МБТ болаларини бирламчи юцтириши эса -32,7%ни ташкил этди, шунингдек бу хам Узбекистон Республикаси буйича уртача курсаткичлардан юцори булди. Болалардаги сил билан касалланиш вилоят худуди буйича нотекис тацсимланган. (13,14).

Касалланиш тузилмасида сезиларли даражадги ажралиш билан инфильтрация ва зичлашиш фазасидаги кукрак цафаси ичи лимфатик тугунларининг сили устунликка эга, унинг улушига эса барча холатларнинг 62,3%и тугри келади. Сунгги йилларда 0-14 ёшли болалар уртасида сил микобактерияларини ажратувчи беморлар аницланмади, 15-17 ёшли болалар уртасида эса улар барча беморларнинг 17,3%ини ташкил этди. 2006-2008 йилларда вилоятнинг болалар ахолисида сил билан касалланишни уртача даражаси 100 минг ахолига 33,9%ни ташкил этди, бу Узбекистон Республикаси буйича уртача 1,5 марта юцоридир. 1985-1990 йиллар даврида курсаткичларни аста секин пасайиш тенденцияси уз урнига эга булди, пасайиш суръати -2,3-11,4% чегарасида узгариб турди, 1991-1992 йилларда огрицлилик 1,7 мартага пасайди ва урганилган даврда 100 минг ахолига нисбатан энг кичик -12,5-12,6 га етди. Бироц 1993 йилдаёц у 2 мартадн купроцца ошди (усиш суръати 100,8%ни ташкил этди) ва 1999 йилгача усишнинг турли суръатларида давом этди. 1999 йилда кузатишлар даври мобойнидаги энг юцори курсаткичлар -100 минг ахолига нисбатан 72,2 га етганлиги цайд этилди. 2000 йилдан бошлаб унча катта булмаган (2000-2003 йиллар) огрицлиликни янада ахамиятли пасайиши цайд этилиши кузатилди, аммо 2006-2007 йилларда курсаткичлар яна ошиб, 19951996 йиллардаги курсаткичларга етиб олди. 2008 йилда огрицлилик яна пасайди, аммо пасайиш суръати унча катта эмас - бор йуги 18,4%ни ташкил этди. ( 21,24 ).

2002 йилдан бошлаб бирламчи ногиронлик курсаткичини сезиларли усиш тенденцияси цайд этилиб, 2002 йилда усиш суръати 178,9% нит ташкил этди. 2004 йилда бирламчи ногиронлик даражаси деярли 2000 йил даражасигача пасайди. Сунгра 2007 йилгача кузатишларнинг бутун даври мобойнида 100 минг ахолига нисбтан энг юцори даражагача етиб - 11,5%га эришди хамда огишмай усишда давом этди. 2008 йилда бирламчи ногиронлик даражаси пасайди, бироц пасайиш суръати бор йуги 36,5%ни ташкил этди, 2008 йилдаги курсаткичлар 2001 йилдаги курсаткичлардан 3,8 мартага ошди ва жуда юцорилигича цолди.

2008 йилдаги умумий ногиронлик даражаси 2001 йилдаги курсаткичлардан 4,5 мартага ошди. Сезиларли узилишлар билан бирламчи ва умумий ногиронлик тузилмасида инфильтратив сил етакчиликка эга, унинг улушига бирламчи ногиронликнинг 57,7%, умумийнинг -41,3% тугри келади. Сил оцибатида болалар ахолиси ногиронлигининг энг мухим сабаби булиб, фон касалликлар хисобланади. 2007-2008 йилларда 64,3% ногирон болалар йулдош касалликларга эга булдилар, бунда 43,2% болаларда 2-3 йулдош касалликлар ташхисланди [9, 14, 24].

Тадцицотнинг мацсади: сурункали сил касаллиги билан огриган болалар ва уларнинг оиласининг тиббий-ижтимой тавсифи.

Тадцицотнинг усуллари: аналитик, клиник, суровнома, тиббий-ижтимоий тадцицотлар, хисоб-китоб ва статистик тахлил усуллари цулланилган.

Тадцицот объекти. Тошкент шахри ва Тошкент вилоятида жойлашган Зангиота тумани болалар сил касалликлар даволаш сихатгохида тарбияланувчи мактабгача ёшдаги 3-7 ёшли 670 (436та угил бола ва 234 та циз бола) болалар олинди.

Тадцицотнинг асосий мазмуни

Тошкент шахри ва Тошкент вилояти болалари орасидан упка сили билан касалланган 3 ёшдан 7 ёшгача булган болалар ва уларнинг оила аъзолари орасида утказилган анкета суров натижаларига кура, 67,0% цишлоц ахолиси, 33,0% шахар ахолиси болаларига тугри келади.

Болаларнинг жинси буйича тахлили шуни курсатдики, 69,5%, угил болалар 30,5% циз болалар ташкил цилди. 94,5%ида сил микобактериялари аницланган. (1-расм).

1-Расм. Беморларнинг яшаш жойи ва жинси буйича тацсимланиши

Касалликнинг давомийлигига кура, биринчи марта аницланганлар 75,1%, силнинг сурункали формалари - 16,8%, касалликнинг рецидиви - 8,2%.

16,8

биpинчи мapтa кacaллaнгaнлap

cилнинг cypyнкaли фopмacи

кacaлликнинг peцидиви

Бeмopлapнинг кacaллик дaвoмийлигигa кypa тaцcимлaниши

Эпидeмиoлoгик тaдкикoтлapдa гал инфeкцияcининг тapкaлишидa инган-нинг инфeкциягa чaлинyвчaнлиги (иммyнитeти) мухим axaмиятгa эта. Жyмлaдaн, cил инфeкциягa чaлинyвчaнлик инганнинг ëшигa, жинcигa, иммyнитeти, xaмpox кacaлликлapгa бoFлик. [16, 17].

Сил билaн зapapлaниш aйникca, эpтa бoлaлик ëшидa (1 ëшгaчa вa 1 ëшдaн 5 ëшгaчa) xaвфли xиcoблaнaди. Бу дaвpдa иммyнитeт тизими xaли eтapли дapaжaдa pивoжлaнмaгaн [5, 6, 18].

^алий мoйиллик ëки cил инфeкцияcигa мoйиллик юкopи булган opгaнизмлapдa га^ллик pивoжлaнишининг xaвфи юкopидиp. (12 ).

Ёш кaттaлaшиб бopиши билaн иммун тизим pивoжлaниб бopaди, opгaнизм-нинг галга чидaмлилиги xaм opтиб бopaди, лeкин кacaлликлapгa чaлинишдa тypмyш тapзи oмиллapининг axaмияти xaм жyдa мyxимдиp. Етapличa oвкaтлaн-мacлик, тeз тeз кacaлликлapгa чaлиниш, acaб pyxий зypик;ишлap (cтpeccлap) шyлap жyмлacидaндиp [10, 12, 15].

Уpгaнилгaн aнкeтa мaълyмoтлapи ëpдaмидa aни;лaнгaн бeмop бoлaлap oилacидaги бoлaлapнинг ypтaчa coни 2,28 ни тaшкил этди, биттa бoлaли oилaлap улуши 21,4%, иккитaли - 55,5%, yчтa - 10,7%, тypттa вa yндaн куп булган бoлaлилap эca - 12,4%ни тaшкил этди. Шyндaй ;илиб куп бoлaлaли oилaлap yлyшигa 23,1% тyFpи кeлди. Бeмop бoлaлapнинг фa;aт 78,8% к^ми тyлa;oнли oилaдa иcти;oмaт ;илaди вa тapбиялaнaди, бу вa;тдa 12,8%-oтacиз, фa;aт oнacи тoмoни-дaн тapбиялaнaди, 3,5% бoлaлap бyвиcи вa бyвacи ëки yлapдaн биpи билaн иcти;oмaт ;илaди, 1,2% oпa-cинглиcи вa aкa-yкacи билaн иcти;oмaт ;илaди, 1% э^ бoш;aлap тoмoнидaн (вacийлap, oтaли;;;a oлгaнлap, я;ин ;apиндoшлapи билaн иcти;oмaт ;илaди).

Kacaлликкa чaлингaн бoлaлapнинг oтa-oнaлapнинг aкcapиятини мaълyмoт-лилик дapaжacи жyдa пacт: 58,2% oнaлap вa 51,0% oтaлap xaттo ypтa мaxcyc мaълyмoтгa xaм эгa эмacлap вa фa;aт 22,0% oнaлap вa 21,5% oтaлap oлий ëки тyгaллaнмaгaн oлий мaълyмoтгa эгaлap. Бeмop бoлaлap oнaлapининг купчилиги уй бeкacи (37,1%), xизмaтчи (21,4%), ишбилapмoнлик билaн шyFyллaнгaнлap (17,6%), ëxyA уз мyтaxaccиcлиги бyлмaгaн (24,9%) иш билaн мaшFyлдиpлap. Oтaлapнинг ижтимoий xoлaти oнaлapнинг ижтимoий xoлaтидaн ceзилapли фap; ;илaди: yлap opacидa aкcapият к^мини xизмaтчилap (27,2%), xapбий xизмaтчилap (26,4%) вa ишcизлap (12,0%) тaшкил этaди. 4,8% oнaлap вa 5,6% oтaлap илгapи cyдлaнгa-

нлардир. Анкета суровнома натижалари курсатдики, 15,6% оналар ва 62,2% оталар тамаки чекади, бунда 8,8% респондентлар, яъни мактаб ёшидаги болаларнинг 13,8% ота-оналари болалар буладиган хоналарда чекадилар.

Касал булган болаларнинг 21,4% оилаларида спиртли ичимликларни мунтазам равишда истеъмол циладилар, 14,0% оталар ва 3,9% оналар боланинг касал булган вацтида ёки ундан олдин спиртли ичимликларни истеъмол цилганлар. 14,5% респондентлар оиланинг ички мухитини бефарцлик каби, 6,2% - жуда таранг, низоли сифатида бахолайдилар. Бемор булган болаларни аксарият оилаларини моддий холати паст, хатто жуда паст (41,0%), фацат 21,1% эса яхши моддий таъминотга эга булади. Фацат 24,1% оилалар 1 оила аъзосига 6 м2 дан ортиц алохида яшаш майдонига ва барча коммунал цулайликларга эга булган турар жой майдонига эга, 34,7% бемор болалар махаллаларда (ховлили уй), куп цаватли уй хонадонида истицомат циладилар, 5,6% ижара уйларида яшайдилар.

26,3% оилаларда болалар учун алохида хона ажратиш имконияти мавжуд, бироц 33,2% оилаларнинг болаларига умумий хонадан фацат бурчак ажратилган, 12,4% бемор болалар учун хеч цандай алохида шароитлар яратилмаган.

Умуман олганда фацат 59,2% респондентлар уз оиласи шароитини осойишта сифатида бахолаган булса, бу вацтда 34,0% - бола саломатлиги учун алохида хавф омилларини мавжудлигини курсатдилар, 6,8% уз оиласини нохуш, осойишта булмаганлар цаторига киритган.

Ёпиц муассаса тарбияланувчилари купинча овцатланишнинг ёмонлиги (50,4%) ва тоза хавода кам булишни (49,2%) курсатдилар. Бундан ташцари, 12,9% жисмоний фаоллик пастлиги ва цушимча машгулотларни узоц вацт давом этишини, 14,9% - уйцуни етишмаслигини курсатдилар.

Жисмоний фаолликнинг пастлигини 14,9% уйцуни етишмаслигини - 5,8%, компьютер олдида узоц утиришни - 0,8% ота-оналар цайд этдилар. Мактаб уцувчиларининг 4,1% доимий булмаган, ёмон оцатланишни курсатдилар, бунда ота-оналарнинг фикрича 19,0% болалар ёмон ёки жуда ёмон овцатланганлар. Ота-оналар ва болаларнинг узлари томонидан хавф омилларини циёсий бахолаш циёсий ёндошувини талаб этади.

Шу билан бир вацтда бир цатор субъектив омилларга болалар ва ота-оналари-нинг муносабати турлича: демак, масалан, болалар учун цушимча машгулотлар жуда узоц этаётгандек цабул цилиниши мумкин, ота-оналар учун - бу меъёрдек, бола унга уйцу етишмаётгандек, кам ухлаётгандек хисоблаш мумкин, ота-оналар эса узини уйцу вацтини боланинг уйцу вацти билан солиштириб, у учун ажратилаёт-гандек уйцу соатларини етарли деб тахмин цилинади. Равшанки, ушбу омилларни, саломатликка таъсирини бахолашдаги мазкур холатда боларнинг узларини субъектив хисларини хисобга олиш керак. Алохида хавф омиллари буйича ота-оналар одатда кам маълумотга эга булиши мумкин. Уз оиласида истицомат цилувчи мактаб уцувчиларининг фацат 9,4% ва ёпиц муассасаларнинг 4,0% тарбияланувчилари уз саломатлигини мустахкамлаш учун мунтазам равишда жисмоний тарбия билан (тонгги бадантарбия, чиництириш муалажалари) шугулланганлар. Аницки дезадаптацияланган болаларда бундай имкониятнинг узи булмаган. Суровномада иштирок этган ялпи оналарнинг 34,9% респондентлари касалликка нисбатан уз болаларининг саломатлик холатини аъло деб, 25,9% - яхши, худди шунчаси (25,9%) - цоницарли, 14,5% - ёмон деб бахоладилар. Болаларнинг узларини касаллик

oлдидaги caлoмaтлик xoлaтини бaxoлaши ceзилapли дapaжaдa юкopи булди: 40,6% бoлaлap yзлapининг a^no дapaжaдaги, 32,3% - HxmH, 26,1%и кoникapли дapaжaдaги caлoмaтликкa эгa дeб xиcoблaйдилap вa фaкaт 1,0% кacaлликкa ниcбaтaн yлapнинг caлoмaтлиги ëмoн дapaжaдa дeб тaxмин килaдилap. Рaвшaнки жaвoблapдaги бyндaй фapк шу билaн бoFликки, уз бoлaлapини caлoмaтлигини бaxoлaшдa oнaлap oдaтдa caлoмaтлиги ycтидa жyдa кaЙFypyвчи шaxcнинг умумий дeзaдaптaцияcини гипepтpoфиpлaнгaн xoлaтини кypaдилap.

Сaлoмaтликни бaxoлaшдaн фapкли paвишдa, oнaлap вa бoлaлapнинг yзлapи тoмoнидaн жиcмoний тaйëpгapликни бaxoлaш янaдa якинpoк булди: 5,1% oтa -oнaлap вa 6,0% мaктaб yкyвчилapи yлapни ëмoн дeб, мoc xoлдa 49,8% вa 47,5% -яxши дeб бaxoлaдидap. Ёпи; мyaccaca тapбиялaнyвчилapи oилaдa иcтикoмaт килувчи бoлaлapгa ниcбaтaн га^ллик oлдидa узининг caлoмaтлиги вa жиcмoний тaйëpгapлик xoлaтини ceзилapли дapaжaдa naCT бaxoлaдилap. Дeмaк, ëпик мyaccaca бoлaлapининг фaкaт 42,4% уз caлoмaтлигини a^no вa яxши дeб бaxoлaгaн бул^, фaкaт 4,0% бoлaлap yзлapидa aълo дapaжaдaги жиcмoний тaйëpгapлик 6OP дeб тaxмин килaдилap, ëмoн вa кoникapcиз кypcaткичлap - 46,5% бoлaлapдa aниклaнди. Уз oилacидa тapбиялaнaëтгaн вa ижтимoий дeзaдaптaциялaнгaн мaктaб yкyвчилapи, вoягa eтмaгaнлapнинг узини caлoмaтлиги вa жиcмoний тaйëpгap-лигини киëcий бaxoлaш, ижтимoий мocлaштиpилгaн мaктaб yкyвчилapидa узига бaxo бepиш бoшкa ижтимoий гypyx бoлaлapигa ниcбaтaн coлиштиpилгaндa yзлapигa юкopи бaxo бepишини ^pca^^ Дeмaк дeзaдaптaциялaнгaн мaктaб yкyвчилapининг 73,7% кacaлликкa ниcбaтaн уз caлoмaтлигини, - 83,9% жиcмoний тaйëpгapлигини a^no вa яxши дeб бaxoлaдилap. Уз бoлaлapининг caлoмaтлик xoлaти тyFpиcидa oнaлapнинг xaвoтиpлaниш дapaжacининг тaxлили кypcaтдики, бoлaлapи кacaлликкa чaлингyнчa фaкaт 34,8% pecпoндeнтлap бoлaлapининг caлoмaтлиги тyFpиcидa кaЙFypгaнлap, тeз-тeз xaвoтиp oлгaнлap эca - 49,5% ни тaшкил этaди, шу билaн биpгa 4,7% oнaлap уз фapзaндлapининг caлoмaтлиги билaн yмyмaн кизикмaгaн бyлcaлap, 11,0% - эca бaъзи xoлaтлapдaгинa кизикгaнлap. Oнaлapнинг биp киcмини уз бoлaлapининг caлoмaтлик xoлaти бyйичa ^йд этилгaн xaвoтиpлaниш дapaжacи кyпинчa мoc бyлмaйди вa ceзилapли пacaяди, бу э^ бoлa xaëтининг кyндaлик caлoмaтлигини caклaш фaoлиятигa вa пpoфeccиoнaл тиббий ëpдaмгa эxтиëтcизлик билaн мyнocaбaтигa ниcбaтaн pyxий acoc булиб xизмaт килaди. Дeмaк, фaкaт 15,4% бoлaлap кacaллaнгaн вaктдa мaктaбгa бopмaдилap, 84,6% бoлaлap эca бeмop булган вaктидa мaшFyлoтлapгa кaтнaгaн, жyмлaдaн 8,1% бoлaлap га^ллик бeлгилapи кучли нaмoëн булган вaктидa xaм мaшFyлoтлapгa кaтнaшгaнлap. Бeмopлapни кacaллaниши вaктидa мaктaб yкyвчилapининг фaкaт 11,7% и шифoкopлapгa мypoжaaт килдилap, 77,9% фaкaт бoлa кучли кacaл бyлгaндa тиббий ëpдaмгa мypoжaaт килдилap, 10,4% э^ aмaлий жиxaтдaн тиббий ëpдaмгa yмyмaн мypoжaaт килмaгaнлap.

Тиббий ëpдaмгa мypoжaaт килишнинг узи кacaлликдaн дaвoлaнишни кaфoлaтлaмaйди. Бoлaни шифoкop тaвcиялapини ^тъий бaжapиши yтa мyxимдиp. Биpoк, 57,4% бoлaлap шифoкop тaвcиялapини бaжapмaйдилap, 33,5% - мyнтaзaм paвишдa бaжapмaйдилap вa фaкaт 9,1% ушбу тaвcиялapгa дoим pиoя килгaнлap.

Инфeкциoн жapaëн кeчишигa cил билaн зapapлaнгaн oдaмлapдa opтиpилгaн иммyнитeтни мaвжyдлиги ëки мaвжyд бyлмacлиги жyдa кaттa тaъcиp кypcaтaди.

Х,ар бир одамнинг индивидуал узига хослиги цанчалик мухим булишига царамасдан сил эпидемиологияси ахоли ёки унинг алохида гурухлари орасида силни тарцалишини аницлаб берувчи умумий цонуниятларни урганади. Бу билан сил муаммосига булган эпидемиологик ёндошув, индивидуумни урганувчи клиникадан фарц цилади. Шу нуцтаи назардан ахоли уртасида силга энг таъсирчан булган гурухни ажратиб олиш ута мухимдир. Бундай гурухларни силни ривожланишини юцори хавфи булган ахоли гурухлари деб номлаш цабул цилинган. Сил патогенезини эътиборга олган холда, силнинг бирламчи шаклларини ривожланиш хавфини ортишига касалликни юцтирмаган шахслар, болалар, усмирлар ва 30 ёшгача булган катталар эга булади, чунки ахоли уртасида ёшини ортиши билан сил билан зарарланганлар сони ортиб боради: 40 ёшга келиб бундай холатлар сони 70-90% ни ташкил этади [4-8].

Шунингдек зарарланган одамлар сони эпидемиологик курсаткич сифатида царалади - касалликни юцтириш уларда 100 минг ахолига нисбатан фоизларла ифодаланади.

Купинч касалликни юцтириш турли ёш гурухларга цулланилиши билан аницланади..

Чацалоцларни силга царши эмлаш, болалар ва усмирларнинг цайта эмлаш утказиладиган мамлакатларда, ахолини сил билан касалланиш курсаткичларини аницлаш, эмлаш ва цайта эмлашдан сунг мусбат тубиркулин синамаларини пайдо булиши сабабли катта цийинчиликни тугдиради. Шунга царамасдан "зарарланиш хавфи" ва ушбу курсаткичлар билан силни юцадиган шакли билан огриган бемор-лар сони уртасидаги узаро алоца урнатишга имкон берувчи хисоблаш усуллари ишлаб чицилди.

Оилаларнинг турмуш тарзи ва шароити, ота оналарнинг ижтимоий холати хар цандай инфекциянинг тарцалишида мухим омиллардан биридир. Ижтимоий холати буйича сил билан касалланганлар: хизматчилар (5,8%); ишчилар 441 нафар (21,7%); ишламайдиган 1071 нафар (52,8%); нафаца ёшидагилар 321 (15,8%); ишбилармонлар 76 (3,7%) ни ташкил этди. Улардан суровномада иштирок этган умумий сондан, фаол силли энг мехнатга яроцли булган (15 ёшдан 50 ёшгача) 78,5% ни ташкил этди.(3-расм).

400,00% 350,00% 300,00% 250,00% 200,00% 150,00% 100,00% 50,00% 0,00%

3-расм. Беморларнинг ижтимоий холатига кура тацсимланиши

Битта ишловчига ундан орти; одамни карам булиш микдори беморлар орасида 27,4% ни ташкил этади, бу асосан оиланинг мехнатга яро;ли аъзолари ёки оила бошлиги уз фарзандларини ташлаб, республика ташцарисидан тасодифий мардикорлик билан пул топишга кетган оилалардир. Битта мехнатга яро;ли шахсга бо;иманданинг 1 дан 8 гача булганлари асосан 3%ни, 4 дан 6 гача булганлар -3,9%ни ва 3 гача булганлар эса - 6,4% беморларга тугри келади.

Уз ва;тида ташхислаш ва мос булган даволашни олганлигини аницлаш ма;садида 500 нафар респондентларга берилган: "Бошца шифокорда ;анча ва;т давомида даволандингиз?", саволига куйидагича: 32,2% - 10-15 кун давомида; 23,0%- бир ой давомида; 21% - 3 ойгача; 8,0% - 6 ойгача; 9,6%-бир йилдан орти; ва;т давомида деган жавоблар олинди. (4-расм).

Бошца шифокорларда цанча вацт давомида даволандингиз?

Сил билан огриган суровномада иштирок этганлар микдоридан 61,4% беморлар фтизиатрга уз вацтида мурожаат килганлар, 14,5% узларини соглом деб хисоблаганлар; 15,1% беморлар узларида мавжуд булган клиник белгилар тезда утиб кетади деб уйлаганлар; 4,8% ;он туплаганларидан сунг шифокорга мурожаат килганлар ва 3,2% таниш шифокорда даволанганлар.

"Касаллик бошлангандан сунг ;анча ва;т утиб сил ташхиси куйилган?", деган саволга куйидагича жавоблар олинди: - 61,4% бир ой давомида; 20,9%-уч ойдан сунг; 8,0%-4, 6 ойдан сунг; 9,6% - бир йлдан сунг, беморлар асосан силнинг упкадан ташцари шакллари билан огриганлар.(5-расм)

5-расм. Касаллик бошланишидан цанча вацт утиб сил ташхиси куйилган?

"Сизнинг яшаш майдонингиз ободонлаштирилганми?" деган саволга 2,8% "ха" ва 97,2% "йуц" жавоби олинди. Оиланинг бир аъзоси учун 9м2дан кичик булган яшаш майдони билан таъминланиши 87% беморларда цайд этилди, бу одамларни жуда зич яшашидан гувохлик беради, бу эса сил инфекциясини тез тарцалишига сабаб булади.

2,8

6-расм. Касалликни давомийлик муддатига боглиц холда бемларни тацсимланиши

Мазкур курсаткич ишсизлар орасида юцорилигича цолмоцда ва 49,1%ни, ишчиларда - 19,6%, нафацадагиларда - 14,5%, хизматчиларда - 3,5% ва ишбилар-монларда - 0,3%ни ташкил этади. Сил билан огриган беморларнинг фацат 10% дагина оиланинг хар бир аъзоси учун ажратилган яшаш майдони 10-12 м2ни ташкил этади.

Шунингдек битта оиладаги сил билан огриганлар мицдори урганилди. Бунда цуйидаги натижалар олинди: 76,7% - оилада битта одам, 19,3% - оилада иккита одам, 1,8% - оилада учта одам, 0,1% - оилада туртта одам.(7-расм). Шундай цилиб, битта оилада иккита ва ундан ортиц кишини сил билан касалланишлари мицдори 22,5% ни ташкил этади, бу эса силни дориларга чидамли шаклларини усганлигидан гувохлик беради, 70,5% сил билан 1-2 йил давомида касалланганлар; 21,3% 3-4 йил давомида; 8,2% - 5-6 йил давомида касалланганларни ташкил этади.

7-расм. Битта оилада сил билан касалланганлар мивдорини урганиш.

Цолган ахолига нисбатан сил билан касалланиш хавф ю;ори булган шахслар контингенти маълум. Х,озирги кунда сил билан огриганлар - купинч наркоманлар, АИЖБлар, ;амо;дагилар ёки ;амо; муддатини утаганлар, спиртли ичимликларни сурункали истеъмол ;илувчилар, ишсизлар, сил билан касалланиш ю;ори булган минта;алардан келган мигрантлар - бу сил буйича ижтимоий хавф гурухини ташкил этувчилардир.

Биро;, ахоли уртасида тиббий хавф гурухи деб номланувчи саломатлик холати буйича ю;ори даражадаги хавфга эга булган шахслар гурухи мавжуд.

Мазкур хавф гурухига упканинг сурункали яллигланиш касалликлари билан огриган беморларни, ;айталанувчи атипик зотилжам, ю;ори нафас йулларининг куп марта ;айталанувчи касалликлари билан огриганлар, экссудатив плевритни бошидан утказганлар, упканинг касб касалликлари билан огриганлар, меъда ва ун икки бармо; ичакнинг яра касалликлари билан огриганлар, меъда-ичакларда жаррохлик амалиётини утказганлар, ;андли диабет ёки буйрак усти безларининг сурункали етишмаслигидан азият чекувчилар, узо; ва;т давомида гормонал дори воситаси билан даволагганлар, сил билан касаллангандан сунг даволанган ва хисобдан чи;арилган, рентген мусбат шахсларни киритиш лозим. Курсатилган гурухларни ажратиб олиш ва уларни тизимли равишда текшириб бориш силни уз ва;тида ани;лашнинг бевосита шартларидан бири булиб хисобланади. Умумий даволаш тармоги шифокорлари тажоввузкор контингентлар тугрисида маълу-мотга эга булишлари ва поликлиника шароитида уларн хар йили мунтазам равишда флюорографик текширувларини утказишлари лозим (8-расм).

Шунингдек шифокор фтизиатрлар томонидан курсатилган силга ;арши ёрдам сифати урганилди. "Сиз шифокор-фтизиатр ишидан ;они;асизми?", деган саволга асосан силнинг сурункали шакли билан огриган беморларнинг суров-номада иштирок этган 92% "ха" -8% "йу;" - деб жавоб берган.

Шундай цилиб ахолининг турли гурухларини хаёт сифатига ижтимоий омиллар таъсирини урганиш шуни курсатдики, силдан азият чекувчи шахслар царши цуйилган гурухдан цуйидагича фарц цилади: 92,0% - бу ойлик даромади республика буйича тирикчилик учун энг кам мицдордан деярли ун марта паст булган ахолининг ижтимоий химояланмаган цатлами, ишсизлар, нафацадагилар ва оиланинг битта аъзосини энг паст даромадига эга булган ишчилар, маълумотининг паст даражаси (67%), катта сондаги ишсизлар (2 мартадан юцори), истицомат цилишнинг цоницарсиз турар жой ва маиший, хамда санитар шароитлари (4 марта), куп сондаги одамларнинг зич яшаши (87% беморлар 9м2 дан кам жойда истицомат циладилар), битта ишловчи царамогида куп сонли одамларни булиши (10 одамдан куп - 29 марта), огир маиший шароитга эга булганларнинг энг катта улуши, тулацонли булмаган овцатланиш (рационда оцсил ва витаминлар етишмаслиги), сил масалалари буйича санитар билимларининг пастлигидир.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Абдусадыкова Ф.Т., Медведева Н.В. - Разработка оптимальных режимов профилактики туберкулеза у детей из очагов лекарственного устойчивого туберкулеза / Тезисы У 11 конгресса педиатров стран СНГ «Ребенок и общество: проблемы здоровья развития и питания». Сочи. Краснодарский край. Россия 2015. - С. 6-7.

2. Абдусадыкова Ф.Т., Медведева Н.В., Абдураззакова Л. - Подходы к лечению туберкулеза у ВИЧ-мнфмцмрованных детей / Тезисы У11 конгресса педиатров стран СНГ «Ребенок и общество: проблемы здоровья развития и питания». Сочи. Краснодарский край. Россия 2015; С. 6-7.

3. Абдусадыкова Ф.Т., Ташпулатова Ф.К., Абдуразакова З.К. Эффективность профилактики туберкулеза у детей из очагов лекарственно-устойчивого туберкулеза. УК11 Российский форум "Педиатрия Санкт-Петербурга: опыт, инновации, достижения". 2015г. Санкт-Петербург. - С. 13-14.

4. ВОЗ. Туберкулез, выявление, лечение и мониторинг по К. Томену. Второе издание. Т.: 2007. - С. 304-307.

5. Кучма В.Р., Ушаков И.Б., Соколова Н.В. и др. - Методы оценки качества жизни школьников. М.: Издательство ГУ НЦЗД РАМН, 2006. - С. 98.

6. Король О.И. Туберкулез у детей и возможности его предупреждения // Туберкулез: Проблемы диагностики, лечения и профилактики: Тр. Всерос. науч.-практ. Конф. / Под ред. Ю.Н. Левешева. -СПб., 2003. -С. 100-103.

7. Лозовская М.Е. Эффективность использования ламинария у подростков при комплексном лечении туберкулеза легких. // Вопросы питания. - 1,2005. - С. 40-43.

8. Нечаева О.Б. - Эпидемическая ситуация по туберкулезу в России // Туберкулез и болезни легких. 2018;96(8). - С. 15-24.

9. Парпиева Н.Н., Белоцерковец В.Г., Якуббеков Т.Ю. и др. - Медико-социальная характеристика больных с ко-инфекцией ВИЧ/туберкулёз // Материалы VII съезда фтизиатров и пульмонологов Узбекистана. Ташкент. 2010. - С. 63.

10. Пасечник О.А., Плотникова Щ.В. - Профессиональная забоеваемость туберкулезом медицинских работников Омской области. // Гигиена и санитария. 8. 2015. - С. 26-27.

11. Скачкова Е.И., Нечаева О.Б., Пунга В.В. - Организация противотуберкулезной помощи в России // Социальные аспекты здоровья населения. - 2008.

12. Сухова Е.В., Сухов В.М., Корнев А.В. - Социальные последствия туберкулеза легких. // Пульмонология.: 2005. - С. 101-104.

13. Тилляшайхов М.Н., Абдусадыкаова Ф.Т., Ташпулатова Ф.К. - Эффективность противотуберкулезных мероприятий среди детей в Республике Узбекистан // ХХУ Национальный конгресс по болезням органов дыхания. М.: 2015. - С. 230-231.

14. Убайдуллаев А.М., Абсадыкова Ф.Т., Ташпулатова Ф.К. Туберкулёз в Узбекистане // Туберкулез и болезни легких. 2011. - № 11 - С. 10-14.

15. Шайхова Г.И., Рахимов Б.Б. Гигиеническое обоснование рационов питания при ожирении / Методические рекомендации. Т.: 2010. - С. 8-10.

16. Юрьев В.К., Сайфулин М.Х. Оценка динамики качества жизни детей как критерий эффективности стационарного лечения // Вопросы современной педиатрии. - 2009. - № 6. - C. 7-12.

17. Baussano I., Nunn P., Williams B., Pivetta E., Bugiani M., Scano F. Tuberculosis among health care workers. Emerg. Infect. Dis. 2011; 17(3): 488-94.

18. Kuchma V.R., Ushakov I.B., Sokolova N.V. - Methods for assessing quality of pupils' life. Moscow, CA SCCH RAMS Publ., 2006. - P. 98. (In Russian).

19. Moiseeva O.V. The quality of teenagers' life from Udmurt families during their tuberculosis chemoprophylaxis. Voprosy sovremennoi pediatrii. [Questions of modern pediatrics], 2009, no. 6. - PP. 12-13 (In Russian).

20. Nienhaus A., Schablon A., Preisser A.M., Ringshausen F.C., Diel R. Tuberculosis in healthcare workers - a narrative review from a German perspective. J. Occup. Med. Toxicol. 2014; 9(1): 9.

21. Parpieva N.N., Belotserkovets V.G., Iakubbekov T.Iu. Medical and social characteristics of patients with co-infection HIV/Tuberculosis. Materialy VII s'ezda ftiziatrov i pul'monologov Uzbekistana. Tashkent. [Materials of the VII Congress of phthisiologists and pulmonologists of Uzbekistan. Tashkent], 2010. p. 63. (In Russian).

22. Robson P.J. Sociodemographic, health and lifestyle characteristics reported by discrete groups of adult dietary supplement users in Alberta, Canada: findings from The Tomorrow Project / P.J. Robson, G.L. Siou, R. Ullman, H.E. Bryant // Public Health Nutr. -2008. - № 6. - PP. 1-10.

23. Status of antituberculous work in the Republic of Uzbekistan for the period 1999-2009 and objectives for its improvement: opportunistic review. Tashkent, MZ RUz Publ., 2009. (In Russian).

24. Ubaidullaev A.M., Absadykova F.T., Tashpulatova F.K. Tuberculosis in Uzbekistan. / Probl. tub. [Problems of tuberculosis], 2011, no. 7. - PP. 10-14 (In Russian).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.