Научная статья на тему 'Факторы, влияющие на здоровье детей во время монокультуры хлопка в Узбекистане в 1960-х–1980-х годах'

Факторы, влияющие на здоровье детей во время монокультуры хлопка в Узбекистане в 1960-х–1980-х годах Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
50
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
развитие химической промышленности / вредные химические вещества / хронические заболевания / населенные пункты / расположенные вблизи заводов / отсутствие санитарнозащитных зон / ухудшение санитарнобытовых условий / инфекционные заболевания в районе Аральского моря / детская смертность в 80-е годы. / development of the chemical industry / harmful chemicals / chronic diseases / located settlements near the plants / lack of sanitary protection zones / deterioration of sanitary and living conditions / Infectious diseases around the Aral Sea / child mortality in the 80s.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Мамаразак Тагаев

Основными факторами, влияющими на здоровье детей в Узбекистане в 1960-1980 годах, являются негативное воздействие химии и ее доминирование в промышленности страны, увеличение количества остатков пестицидов в воде, что вызвало рост устойчивых заболеваний среди населения, вирусных гепатитов, тяжелых заболеваний, диареи, эндогастральных проблем, цирроза печени, аллергии и желудочно-кишечных заболеваний, злокачественных опухолей, туберкулеза, близости промышленных предприятий к жилым районам, отсутствия санитарнозащитных зон, ухудшение санитарных и бытовых условий, инфекционные заболевания в юго-восточной части Аральского моря, детская смертность, начавшая расти в результате ухудшения состояния окружающей среды в 1980-х годах, – все это сообщается в этой статье.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Factors influencing children’s health during cotton monoculture in Uzbekistan in the 1960–1980

The main factors influencing children’s health in Uzbekistan in 1960–1980 are the negative impacts of chemistry and its domination over the country, increasing the amount of pesticide remains in the water which caused the growth of steady diseases among the population, viral hepatitis, severe illnesses, diarrhoea, endogastric problems, liver cirrhosis, allergy and gastrointestinal diseases, malignant tumours, tuberculosis, the proximity of industrial enterprises to residential areas, lack of sanitary protection zones, deterioration of sanitary and living conditions, Infectious diseases in the south-eastern part of the Aral Sea, child mortality began to increase as a result of environmental degradation in the 1980s are all reported in this article.

Текст научной работы на тему «Факторы, влияющие на здоровье детей во время монокультуры хлопка в Узбекистане в 1960-х–1980-х годах»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Factors influencing children's health during cotton monoculture in Uzbekistan in the 1960-1980

Mamarazak TAGAEV1

Pedagogy and Psychology of the Tashkent Pediatric Medical Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 15 September 2021 Available online 11 October 2021

Keywords:

development of the chemical industry,

harmful chemicals, chronic diseases, located settlements near the plants,

lack of sanitary protection zones,

deterioration of sanitary and living conditions, Infectious diseases around the Aral Sea,

child mortality in the 80s.

The main factors influencing children's health in Uzbekistan in 1960-1980 are the negative impacts of chemistry and its domination over the country, increasing the amount of pesticide remains in the water which caused the growth of steady diseases among the population, viral hepatitis, severe illnesses, diarrhoea, endogastric problems, liver cirrhosis, allergy and gastrointestinal diseases, malignant tumours, tuberculosis, the proximity of industrial enterprises to residential areas, lack of sanitary protection zones, deterioration of sanitary and living conditions, Infectious diseases in the south-eastern part of the Aral Sea, child mortality began to increase as a result of environmental degradation in the 1980s are all reported in this article.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Узбекистонда 1960-1980 йиллардаги пахта якка хокимлиги даврида болалар соглигига таъсир курсатган омиллар

Калит сузлар:

химия саноатининг

купайиши,

задарли химикатлар,

сурункали касалликлар,

адоли турар жойларини

завод як;инида

жойлашгани,

АННОТАЦИЯ

1960-1980 йилларда Узбекистонда болалар соглигига таъсир курсатган омиллар, бу химия саноатини Узбекистонда етакчи тармо;га айланганлиги, уларнинг салбий таъсири, пестицид ;олдик;лари сув таркибида купрок; булиши ах,оли уртасида сурункали касалликларнинг ортиб бориши, вирусли гепатит, х,авфли касалликлар, ич терлама, паратив тиф, церроз, аллергик ва ош;озон-ичак касаллик-

1 Senior Lecturer of the Department of Social Sciences, Pedagogy and Psychology of the Tashkent Pediatric Medical Institute, Tashkent, Uzbekistan.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

санитар химоявий зоналарга эга эмаслиги санитар-маиший яшаш шароитлари ёмонлашиши, Орол атрофидаги юцумли касалликлар, 80-йилларда экологиянинг ёмонлашуви,

болалар улими ёритилган.

лари, зарарли усимталар, сил касаллиги, саноат корхона-сининг ах,оли турар жойлари яцинида жойлашганлиги, санитар химоявий зоналарга эга эмаслиги санитар-маиший яшаш шароитлари ёмонлашиши, Орол денгизининг жануби-шарций цисмида юкумли касалликлар, 80-йилларда экологиянинг ёмонлашуви натижасида болалар улими яна кучая бошланганлиги ёритилган.

Факторы, влияющие на здоровье детей во время монокультуры хлопка в Узбекистане в 1960-х-1980-х годах

_ АННОТАЦИЯ_

Кимё саноати бутуниттифоц мехнат тацсимотида Урта Осиё республика-ларида, жумладан, Узбекистонда етакчи тармоцца айланган. Бу тармоцда минерал угитлар, усимликларни химоя циладиган химиявий моддалар, суньий аммиак, кир ювиш воситалари ва яна турли хил махсулотлар ишлаб чицилар эди. 70-80 йилларда унинг ривожланишига жуда катта эьтибор берилди. Натижада махсулот хажми 1970 йилдагига нисбатан 1980 йилда 249 фоизга, 1986 йилда эса 421 фоизга ортди. Тугри, бир вацтлар бу муваффациятлардан фахрланиб гапириларди. Бироц кейинги йилларда химия саноати "Ривожи" келтириб чицарган салбий оцибатлар тугрисида гапирмасликликнинг иложи йуц, чунки юцорида саналган махсулотларни ишлаб чицариш жараёнида атроф-мухит ва инсон саломатлиги учун ута захарли моддалар ажралиб чицади. Купгина ривожланган мамлакатлар бундай махсулотлар ишлаб чицарадиган корхоналар цуришдан аллацачон воз кечишган, улар бундай корхоналарни узга, Осиёнинг бир цатор чекка, цолоц минтацаларида катта маблаглар эвазига афзал курадилар.

Табиат ва жамият уртасидаги мувозанатнинг барцарорлигини таъминлаш мацсадида бу масала 1967 йили БМТ Бош Ассамблеясининг XVII сессиясида чацирилган Халцаро конференцияда биринчи марта кун тартибига цуйилди. 1972 йилнинг 5-16 июнь кунлари Стокгольм (Швеция)да утказилган Халцаро

Ключевые слова:

развитие химической промышленности, вредные химические вещества,

хронические заболевания, населенные пункты, расположенные вблизи заводов,

отсутствие санитарно-защитных зон, ухудшение санитарно-бытовых условий, инфекционные заболевания в районе Аральского моря, детская смертность в 80-е годы.

Основными факторами, влияющими на здоровье детей в Узбекистане в 1960-1980 годах, являются негативное воздействие химии и ее доминирование в промышленности страны, увеличение количества остатков пестицидов в воде, что вызвало рост устойчивых заболеваний среди населения, вирусных гепатитов, тяжелых заболеваний, диареи, эндогастральных проблем, цирроза печени, аллергии и желудочно-кишечных заболеваний, злокачественных опухолей, туберкулеза, близости промышленных предприятий к жилым районам, отсутствия санитарно-защитных зон, ухудшение санитарных и бытовых условий, инфекционные заболевания в юго-восточной части Аральского моря, детская смертность, начавшая расти в результате ухудшения состояния окружающей среды в 1980-х годах, - все это сообщается в этой статье.

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

конференцияда 5-июнь "Табиатни мухофаза килиш Халкаро куни" деб эълон килиниб, унда дунё жамоатчилиги эътиборини экологик мухит баркарорлигини саклашга каратилди.

Узбекистон КП МК ва Министрлар Совети 1979 йил февралида республика табиий ресурслардан унумли фойдаланиш ва атроф-мухитни мухофаза килиш буйича тадбирларни ишлаб чикди. Бу тадбирларга мувофик ахоли пунктларида санитария тозалиги ва кукламзорлаштириш, кишлок жойфларга кувурлар ор;али ичимлик сувларини олиб бориш ва газлаштириш асосий ма сала ;илиб куйилди. Биро; Республикада атроф-мухитни мухофаза килиш хакидаги карорда кузда тутилган 198 та топширикдан атиги 47 таси бажарилди халос.

Таъкидлаш жоизки, сув ресурслари таркибидаги пестицид ;олди;лар микдори Иттифо; буйича 1,4 фоизни ташкил килгани холда, Узбекистонда бу курсаткич 2,7 фоизга тенг булиб, ахолини сурункали касалликларга дучор булишига замин яратган. Республиканинг кишлок жойларида юзага келган эпидемиологик шароитдан захарланишлар сони ортди, вирусли гепатит билан огриганлар купайди, бош;а хавфли касалликлар хам таркала бошлади. Масалан, пахта экиладиган зоналарда яшовчиларнинг Хоразм, Бухоро ва Цоракалпогистон АССРда болаларнинг 80 фоизидан купроги битта ёки бир нечта касалликлар (40 фоизи церроз, 40 фоизи аллергик ва ош;озон-ичак касалликлари) билан огриган эди.

Ахоли саломатлигини са;лашда тобора муркааблашиб бораётган вазият 1980-йилларнинг бошида республиканинг турли худудларида ахолини ичимлик суви билан таьминлаш юзасидан бир ;атор чора-тадбирлар утказишга мажбур ;илди. Жумладан, 1982 йили Узбекистонда Урганч-Хива-Янгиари;, Зарафшон-Бухоро, Цуйимозор-Бухоро, Чим-Царши магистрал сув кувурлари ишга туширилди. Республиканинг колхоз ва совхозларида 316,4 км сув кувурлари утказилди. Шунингдек, шахар ва туман марказларида 46 км канализация, кишлок жойларда 40 км канализация утказилди.

1981 йилнинг 11-августида Узбекистон КП МЦ карори билан бутифосни дефолиант сифатида куллаш такикланганлигига карамасдан, ундан фойдаланиш ахоли пунктлари якинида хам давом эди. Захарли моддалар махсулотлар ва очик сув хавзалари оркали кишлок ахолиси, шунингдек пахта термига юборилган шахарлик хашарчилар организмига отиб соглигига салбий таъсир килди. Натижада, 80-йиллар урталарида Цашкадарё, Жиззах, Тошкент, Бухоро, Сурхондарё ва Навоий вилоятларида ич терлама ва паратив бирдан авж олганлиги кузатилди. Айникса, кишлокларга ичбуруг, сил каби касалликлар тез таркала бошлади. Хусусан, 1980-1985 йилларда 10минг киши хисобига зарарли усимталар билан огриган беморлар сони 204 кишидан 242 кишига етди, фаол сил касаллиги билан огриш 1985 йилга келб кишлок жойларида 5,4 минг кишига етди.

Бу даврда олий укув юртлари ва техникумларнинг талабалари, шунингдек, кишлок мактабларининг юкори синф укувчилари узок муддатли кишлок хужалик, хусусан, пахта хосилини йигиштириб олишга жалб килинган. Укув дастурлари эса хаддан ташкари мафкуралаштирилиб. маркизм-ленинизм таьлимоти коммунистик гоя талабларига буйсундирилди. Уз таъсир доирасига куплаб яширин гояларни сингдирган бу гоялар асосан Марказ манфаатларини кузлаган булиб, оддий, мехнаткаш инсонлар манфаатлари ва саломатликларини химоя килишга

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош Брейа! ¡ББие - 9 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

царатилган х,ар цандай таклиф ва мулохазалар четга суриб цуйилган. Бундай холатлар оцибатида инсон саломатлигига ва атроф-мухитга жиддий зарар етказилди.

Марказ томонидан Узбекистонда пахтачиликнинг асоссиз равишда экстенсив ривожлантирилиши ижтимоий, экологик ва аграр инцирозни келтириб чицариб, у йилдан-йилга кучайиб борди ва 80-йиллар охирига келиб хавфли тус олди. Лекин, совет рахбарияти пахта монополиясининг урнатилиши ва бу инцирознинг келиб чицишида Узбекистонни айблашга харакат цилди.

Вахоланки, ХХ асрнинг 70-йилларида Андижон вилояти гидролиз заводи ёнидаги ахоли истицормат циладиган худудда заводнинг санитар химоявий зонага эга эмаслиги оцибатида атмосфера хавоси юцори даражада ифлосланган эди. Бунинг устига, соглицни сацлаш муассасалари хам атроф-мухитни ифлослан-тиришда уз хиссаларини цушдилар. Жумладан, бу даврда вилоятдаги 30 га яцин соглицни сацлаш муассасалари, хусусан, Оцтепа цишлогидаги тубдиспансер, Андижон шахридаги 2-сонли касалхона, Жалацудуц марказий касалхонаси, Булоцбоши болалар касалхонаси, Чинобод марказий касалхонаси ва бошцалар тозаланмаган оцаваларни (хатто, инфекция булимларидаги чициндиларни хам) очиц сув хавзаларига ташлаб, ахоли учун катта эпидемиологик хавфни юзага келтирарди. 1974 йилда Пахтаобод марказий касалхонаси тозалаш иншоотларисиз фойдаланишга топширилди. Оцибатда, Тентаксой дарёсига оцава сувлар тозаланмасдан цушила бошлади. Ахоли саломатлигига бундай салбий таьсир курсатувчи носоглом экологик мух,итни шакллантиришда Навоий, Зарафшон, Учцудуц, Фаргона, Олмалиц, Цуцон, Самарцанд ва бошца шахарлар хам катта урин тутдилар. Умуман олганда, 80-йиллар бошида республика буйича 250 га яцин саноат корхонасининг ахоли турар жойлари яцинида жойлашганлиги ва санитар химоявий зоналарга эга эмаслиги санитар-маиший яшаш шароитлари ёмонлашишига сабаб булаётган эди Бундай холатлар таъсирида экологик вазият тобора мураккаблашиб борди.

Утган асрнинг 70 йилларида болалардаги ошцозон - ичак йули патология-ларини илмий урганиш буйича тадцицот ишлари олиб боришган Ф.Х. Назармухаммедов, Г.Н. Садчикова, Д. Герчиков каби олимлар ошцозон-ичак яраси касаллиги билан огриган болаларда узоц муддатли динамик кузатув олиб борилган. Улар бу касалликка чалинган болалар организмининг гармонал бузилиши ва тана вазнининг камайишига хамда жисмоний ривожланмаслигига купроц табиий экологик мух,ит булмаганлиги ва тоза ичимлик сувини етарли даражада истеъмол циламаганликлари сабаб булган деган хулосага келишган.

80-йиллар бошларида табиий хавзалардаги сувларнинг таркиби хам узгариб борди. Яроцсиз холатга келиб цолган сувларни истеьмол цилиниши оцибатида Хоразм вилоятида турли хасталиклар купая бошлаган. Натижада марказий хукумат ва республика хукумати маьлум маьнода Цорацалпогистон АССР ва Хоразм вилояти ахолиси соглигини яхшилашнинг шошилинч чораларини амалга оширишга мажбур булди хамда Оролбуйи минтацаси соглицни сацлаш муассасаларининг моддий-техникавий таьминоти ва кадрлар билан таьминланиш даражаси урганиб чицилди.

80-йилларнинг бошларида республикада ахолини ичимлик суви билан таьминлаш мацсадида бир цанча ишлар амалга оширилди. Жумладан, 1982 йили Узбекистонда Урганч-Хива-Янгиариц, Зарафшон-Бухоро, Цуйимозор-Бухоро, Чим-

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у and тпоуайопБ Брейа! ¡ББие - 9 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

Царши магистрал сув цувурлари ишга туширилди, хамда колхоз ва совхозларда 316,4 км сув цувурлари утказилди. Шу билан бирга шахар ва туман марказларида 46 км канализация, цишлоц жойларда 40 км канализация утказилди.

1970-1990 йиллар давомида Цуйи Амударёда улим даражаси Совет Иттифоци курсаткичидан 2-3 баробар ошди.1986 йилда болалар улими хар минг кишига 71.5 нафар кишини ташкил цилди (айрим туманларда 90-113 киши).Хоразм вилоятида эса тиббий курикдан утган 1 млн. ахолидан фацат 28,4 фоизи соглом булиб чицди, уларнинг 34 фоизи турли сурункали касалликларга йулиццан ва 37,4 фоизига даволаниш курсидан утиш таклиф этилган.

1980-1986 йиллар орасида буйракка тош йигилиш касаллигига чалинганлар сони 10 баравар, сурункали ошцозон-ичак касаллиги 3 баравар,артроз-артирит би лан касалланганлар сони 3,7 баравар купайди. Юцумли касалликлар билан, айницса, сил билан огриганлар 80-йиллар давомида 2 мартага ошди.

1960-80 йилларда Узбекистонда хам турли огир ва юцумли касалликлардан ташцари, пахта яккахокимлигининг кучайиши, пахта майдонларига захарли доривор моддаларнинг куплаб сепилиши оцибатида касаллар сонининг ортиб бориши, бироц шифохоналар, врачлар ва бошца медицина персонали хамда моддий-техника таъминотининг етарли даражада эмаслиги туфайли мураккаб вазият вужудга келди. Узбекистондан ташцари, бошца Урта Осиё республикаларига хам хос булган бу хол советлар хокимияти даврида матбуот органларида чоп этилган материалларда бу ердаги вазиятнинг мураккаблиги, Урта Осиё хавфли касаллик-ларнинг учогига айланиб бораётганлиги хацида жиддийроц бирор фикр билдирил-мади. Вахоланки, 1989 йилги маьлумотларга цараганда, Узбекистонда инсон саломатлиги учун ута хавфли хисобланган захарли кимёвий воситаларнинг сацланиши буйича кимёвий моддалар сацланадиган омборларнинг 40 фоизигина янги типдаги лойихалар асосида цурилган булиб, цолган цисмида доривор моддаларни сацлаш талабларига жавоб берадиган шароитлар йуц эди.

1981-1985 йилларда Орол денгизининг жануби-шарций цисмида юцумли касалликларга чалинган ун ёшгача булган хар 100 минг боладан 86,6 таси ич терлама ва паратиф билан, 7,9 таси салманеллез, 60,9 таси ич кетиш, 623,9 таси юцумли гепатит, 5,1 таси гепатит В, 0,2 таси полиомиелит, 36,2 таси цизамиц, 2,7 таси бугма, 4,6 таси бошца юцумли касалликлар билан касалланган булса, 1986-1990 йилларга келиб эса 17,6 таси ич терлама ва паратив билан, 13,2 таси салманеллез, 49,5 таси ич кетиш, 947,2 таси юцумли гепатит, 40,5 таси гепатит В, 1,1 таси полиомиелит, 64,8 таси цизамиц, 1,7 таси бугма, 11,5 таси юцумли касаллик билан огриган. Бундан касаллик яна 7 тага купайганлигини куришимиз мумкин. 1980 йилнинг урталарида республика цишлоцларида кескин эпидемиологик шароит вужудга келди, вирусли гепатит билан огриганлар купайди, бошца хавфли касалликлар, жумладан 1980-1985 йилларда хар 10 минг киши хисобига зарарли усимталар билан огриган беморлар сони ошиб борди. Хоразм, Бухоро ва Цорацалпогистон Автоном Республикасида 80 % дан купроц болалар бир ёки бир нечта касалликлар билан огриган. Бу даврда цишлоцларда ичкетиш, сил каби касалликлар кенг тарцалган.

1980 йилда ЦЦАССР да гепатит касаллиги билан касалланган болалар сони ортиб борган. Агар 1979 йилда 4837 та бола касалланган булса, 1980 йилда у 5596 тага купайган. Жумладан, Цунгирот районида касалликнинг усиши август

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

oйидa булганлигининг acocий caбaби axoлини тoзa ичимлик сув билaн 9,4 % гита тaьминлaнгaнлиги, вoдoпpoвoд сувини eтишмacлиги, тoзaликгa pиoя ;илин-мaгaнлиги, тиббий xизмaтни тyлa йулга к;yйилмaгaнлиги, coFлoмлaштиpиш чopa-тaдбиpлapини oлиб бopилмaнлигидaдиp.

Aммo пeдиaтpия coxacининг 80-йиллapдa кyчaйиши билaн биpгa, экoлoгиянинг ёмoнлaшyви нaтижacидa бoлaлap улими янa кyчaя бoшлaди. Бу acocaн пaxтa eтиштиpилaдигaн xyдyдлapдa бoлaлap улимининг кyпaйиши кyзaтилди. Жyмлaдaн, Сиpдapё вилoятидa 1985 йили бoлaлap улими 33,1 тa булган булга, 1986 йилга кeлиб бу кypcaткич 44,0 тa гa eткaнлигини кypиш мумкин. Бoлaлap улимининг кутайиши paйoнлap миcoлидa oлингaндa: Oк;oлтиндa 37 тaдaн 42 тaгa, Гyлиcтoндa 32 тaдaн 53 тaгa, Koмcoмoлдa 32 тaдaн 58 тaгa, Xoвocдa 22 тaдaн 51 тaгa, Бoёвyтдa 27 тaдaн 37 тaгa, Вopoшилoвдa 45 тaдaн 450 тaгa eткaнлигини кypиш мумкин. Биp ёшгaчa булган бoлaлapнинг acocий ;исми нaфac oлиш кacaлликлapи (56,5 %), пepинaтaл кacaллик acopaтлapи (25,3 %) вa ю;умли пapaзит кacaлликлapи (10,3 %) дaн нoбyд булишган. Mиpзaчyл габи янги yзлaштиpилaётгaн xyдyдлapдa вaзият янaдa 0Fиp булган.

Вилoятдa 3 тa бoлaлap бoFчacи ю;умли сил кacaлликлapигa (Гyлиcтoн, Шиpин, Янгиep шaxapлapидa), 3 тa бoлaлap бoFчacи capик; кacaлликлapи учун мyлжaллaнгaн (Гyлиcтoн, Янгиep, Сиpдapё шaxapлapидa). Гyлиcтoн шaxpидaги бoлaлap бoFчacидa нут;и pивoжлaнмaгaн, кузи oжиз вa эшитиши ;ийин булган бoлaлap aлoxидa гypyxгa aжpaтилгaн. Вилoятдaги к;ишлoк; жoйлapдa шифoкop пeдиaтpлap eтишмaгaнлиги caбaбли, тиббиёт xaмшиpaлapи oнaлap вa бoлaлapни дaвoлaш ишлapини xaм aмaлгa oшиpишгaн.

Вилoят пapтия вa xyкyмaт тaшкилoтлapи мaвжyд мypaккaб вaзиятдaн чи;иш учун биp rça^p ишлapни aмaлгa oшиpдилap. Жyмлaдaн, 1986 йил 14 июлдaн 25 июлгaчa булган дaвpдa вилoятидa yчтa бoлaлap пoликлиникacи, 9 тa paйoн пoликлиникa бyлимлapидa 54 тa бoлaлap xoнacи вa дaвoлaш aмбyлaтopиялapи, 176 тa фeльдшep вa aкyшep пyнктлapи, 4 тa бoлaлap кacaлxoнacи, paйoн мapкaзий шифoxoнaлapининг бoлaлap бyлимлapидa 1890 тa ypин тaшкил этилгaн. Вилoятдa 237 тa пeдиaтp вpaч ишлaгaн. Шифoкop пeдиaтpлap бoлaлapнинг 10000 ганига ниcбaтaн 10,8 % ни тaшкил этгaн. Шyнгa к;apaмacдaн вилoятдa 100 га я;ин шифoкop пeдиaтpлap eтишмaгaн. Бу дaвpдa Сиpдapё вилoятидa бoлaлapнинг coни 218800 булиб, шyндaн биp ёшгaчa булган бoлaлap coни 17945 тaни тaшкил ;илган.

Myттacил пaxтa мик;дopини кyпaйтиpиш, экин мaйдoнлapинин yтa шypлaниши, минepaл угит вa зaxapли кимёвий вocитaлapнинг aёвcиз к;yллaнилиши экoлoгик мyaммoлapни кутайишига oлиб кeлди. Узбeкиcтoндa 1986 йил мингтa тугилган чaк;aлoк;дaн 46,2 Цopaк;aлпoFиcтoндa -69.6, Сypxoндapё вилoятидa 57,7, ФapFoнa вoдийcидa 50,0, тacи нoбyд булган. Шyнингдeк, Бaxopиcтoн, Цизиpи;, Уч;уду;, Нукус вa Бyзaтoв тyмaнлapидa эca гyдaклapнинг улими 80 дaн 118 тaгaчa eтгaн. Инcoн caлoмaтлиги учун 17-20 фoиз иpcий ^либ чи;иши вa бoш;a биoлoгик ;oнyнлap, 45-50 фoизи тypмyш тapзи,17-20 фoиз эca aтpoфни ypaб тypгaн тaбиий вa тaш;и мухит тaъcиp кypcaтaди.

1985-1987 йиллapдa oлингaн мaълyмoтлapгa кypa, СССРнинг aйpим pecпyбликaлapидa бoлaлap улими xap 1000 нaфap бoлaдaн биp ёшгaчa биттaдaн тyFpи кeлгaн булга, Узбeкиcтoндa эca xap 1000 чa;aлo;дaн 46,2 нaфapи биp ёшгa eтмaй нoбyд булган. Бу жиxaтдaн Узбeкиcтoн ССРдa дoимий paвишдa eтaкчи ypиндa тypгaн.

Жамият ва иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) | ISSN 2181-1415

1980-1990 йилap мoбaйнидa пeдиaтpия coxacидa илмиИ тaдк;ик;oтлapни oлиб бopиш дaвoм этди. Пeдиaтpия илмиИ-тeкшиpиш институти, Toшкeнт пeдиaтpия тибб^т институти, биpинчи ва иккинчи ^ш^нт тиббиëт инcтитyтлapининг иxтиcocлaштиpилгaн 35 та кaфeдpaлapининг фaoлияти вазиятни бap;apopлaш-тиpишгa к^атилди. Шу дaвpдa илмиИ Иyнaлишлapдa тиббиИ-биoлoгик, ижтимoиИ ташкилиИ, минта;авий xycycиятлap xиcoбгa oлингaн xoлдa бoлaлapдa yчpaйдигaн тypли касаллик эпидeмиoлoгияcи Уpгaнилди, yлapдa дaвoлaш- пpoфилaктик ëpдaм кypcaтиш шакли ва ycyллapи тaкoмиллaштиpишгa к^атилди.

Kypилгaн чopa-тaдбиpлap натижасида 1987 Иилда бoлaлap Улими 1980 Иилга нисбатан 1,9% га камаИган. Лeкин бapчa oлиб бopилгaн тaдбиpлapгa к^амасдан пepинaтaл улим кУpcaткичи 18,0 %дан 19,4 %гача усган. Бу дaвpдa ю;умли кacaлликлap билан касалланиш юк^и булиб, биpинчи Уpинни yткиp ичак кacaлликлapи эгаллаган. Бунга бoлaлapгa xизмaт кypcaтyвчи дaвoлaш-пpoфилaк-тика мyaccacaлapининг aкcapияти мoддиИ -тexник жихатдан eтapличa жиxoзлaн-маганлиги, ю;умли кacaлликлap шифoxoнaлapининг 70% дан opтиFи эса мocлaштиpилгaн бинoлapдa жoИлaшгaнлиги сабаб булган.

Kypилгaн бу чopa-тaдбиpлap маълум дapaжaдa axoли caлoмaтлигини яxшилaшгa ижoбий тaъcиp кypcaтгaн булсада, биpo; бoш;a oмиллap, жумладан, 17-20 % да иpcий кeлиб чи;иши ва бoш;a биoлoгик ;oнyнлap, 45-50 % да тypмyш тapзи, 17-20 % да aтpoфни Уpaб тypгaн табиий ва таш;и мухит тaъcиpи купинча хигабга oлинмaгaн. Бyлapдaн ташк^и, муттасил пaxтa мaИдoнлapини кyпaИтиpиш, экин мaИдoнлapи шypлaниш дapaжacининг oшиб бopиши, минepaл yFит ва зaxapли кимëвиИ вocитaлapнинг aëвcиз кулланилиши экoлoгик мyaммoлapни купайишига oлиб кeлди. OK^a^a, Узбeкиcтoндa 1986 Иили xap 1000 та чa;aлo;дaн 46,2 таси, Цopa;aлпoFиcтoндa -69.6 таси, Сypxoндapë вилoятидa 57,7 таси, ФapFoнa вoдийcидa 50,0 таси нoбyд булган.

Узбeкиcтoн xaл; таълими вaзиpлигининг 1986 Иилдаги мaълyмoтлapигa к^аганда битиpyвчи синф У;yвчилapининг 58 % oFиppo; ишлapгa flporçcœ булиб ;oлгaнлap, 30 % эса жиcмoнaн ;увватсиз, а;лан нopaco булган, 30 % дан кyпpoFи cypyнкaли кacaлликлapгa чалинган. Пaxтa экиладиган тyмaнлapдa жoИлaшгaн мaктaблap У;yвчилapининг 86% тypли кypинишдaги кacaлликлapгa чалинган.

Opoл буйи xyдyдлapидa oнaлap ва бoлaлap Уpтacидa тypли кacaлликлap кeнг тap;aлиб бopди. 1989 Иил бу худудда яшoвчи 62000 xoмилaдop aëллap тeкшиpyвдaн утказилганда, yлapнинг 40 фoизидa жиддий кacaлликлap ани;ланди. Ушбу Xoлaтнинг oлдини oлиш ма;садида pecпyбликa paxбapияти баьзи тaдбиpлaни куллади. Масалан, Ц^ССРда камк^нлик билан касалланган aëллap учун 3460 минг pyбллик дopи-дapмoнлap aжpaтилди. Бу дaвpдa pecпyбликa буйича ;ишлo;лapнинг 52фoизи мapкaзлaшгaн ичимлик суви билан таьминланган эди. Цopa;aлпoFиcтoндa бу кypcaткич-21,4 фoиз, Бyxopo вилoятидa-23, Xopaзм вилoятидa-23,2 фoиз булган.

Xyлoca Уpнидa айтиш лoзимки иккинчи жaxoн ypyши Ииллapидaн кeИин pecпyбликaдa бoлaлap мexнaтидaн фoИдaлишнинг авж oлиши, пaxтaчиликнинг pивoжлaнтиpиш учун бoFли; ижтимoий мyaммoлap, экин мaИдoнлapигa инcoнлap учун xaвфли булган зaxapли xимикaтлapнинг ^нг ;улланиши o;ибaтидa, бoлaлap кacaлликлapи ва улимининг кecкин opтиб бopиши, xoзиpги пайтда ;ypиб бopaëтгaн Opoл, унинг aтpoф-мyxитгa тaьcиpини кaмaИтиpиш ва шу xyдyдлapдa истик^мат ;илувчи axoлини ижтимoий тoмoндaн xaëтини яxшилaш, тoзa ичимлик суви билан таьминлаш, дopи-дapмoн, тиббий-xизмaт кypcaтиш aчинapли axвoлдa эканлигини кypишимиз мумкин.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Абдиров Ч.А., Агаджанян Н.А., Северин А.Е. Экология и здоровье человек. -Нукус: "КОРАКАЛПОКИСТОН", 1993.

2. Абдуллаев А.Н. Узбекистонда пахта яккахокимлиги ва унинг оцибатлари (1917-1991 йй.) Тарих фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Тошкент, 2010.

3. Бахромов С. Тиббиёт: ютуц ва муаммолар // Совет Узбекистони, 1989 йил 26 март.

4. Бетакроримсан, ягонасан, она ватаним - Узбекистоним. - Тошкент. 2015.

5. Бобожонова Д. Узбекистонда ижтимоий-ицтисодий муносабатлар (70-80 йил-лар мисолида). - Тошкент, 1999. -52-б.

6. Герчиков А.Д. Исследование эритропоэза и коррекция его нарушений при язвенной болезни и хроническом энтероколите у детей. Автореф. дис. канд. мед. наук. - Тошкент, 1978.

7. Давлетов С. Узбекистондаги экологик вазият ва унинг ижтимоий муаммо-лари (ХХ асрнинг иккинчи ярми - XXI аср боши). - Тошкент, 2012.

8. Кирпатенко В. Больное потомство // Здоровье. - Медицина., 1981. - №6. - С. 12.

9. Муминова Г.Э. Узбекистонда совет даврида соглицни сацлаш тизими тарихи (1917-1991 йиллар) тарих фанлар доктори (DS^ диссертацияси. - Тошкент, 2018.

10. Назармухамедов Ф.Х. Некоторые вопросы клиники, патобиохимии и патогенетической терапии острых желудочно-кишечных заболеваний у детей раннего возраста. Автореф. дис. канд. мед. наук. - Тошкент, 1972.

11. Народное хозяйство Узбекской ССР 1989 г. - Ташкент: Узбекистан, 1990.

12. Расулова Н.Ф. Узбекистонда педиатриянинг ривожланиш тарихи. -Тошкент, 2011.

13. Садчикова Г.Н. Кислотообразующая и моторно-эвакуаторная функции желудка при хроническом гастрите и язвенной болезни у детей. Автореф. дис. канд. мед. наук. - Тошкент, 1977.

14. Узбекистон совет мустамлакачилиги даврида. 2 китоб. Узбекистоннинг янги тарихи. - Тошкент: "Шарц", 2000.

15. Узбекистон тарихи. - Тошкент - "Узбекистон". 2019. 412-б. (576).

16. УзР ИТТМДА, 1-фонд, 7-руйхат, 1516-йигма жилд, 185-варац. 1-б.

17. УзР ИТТМДА, 1-фонд,7-руйхат, 2382-йигма жилд, 7-варац. 1-б.

18. УзР МДА, Р-837-фонд, 41-руйхат, 6238-йигма жилд, 40-варац.

19. Хамроев У. Экологик цонунчилик талабларини амалга оширишда жамоат бирлашмалари иштирокини хуцуций масалалари: юрид. фан. номз... дисс. автореф. -Тошкент: ТДЮИ, 2011.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.