Научная статья на тему 'Гендерное образование в Узбекистане – критерии силы семьи'

Гендерное образование в Узбекистане – критерии силы семьи Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
138
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гендер / понятие / образование / обучение / воспитание / школа и ВУЗ / стратегия / женщина и мужчина. / gender / concepts / education / training / upbringing / school and university / strategy / woman and man.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Зульфия Холматова

Как напоминает пресс-служба верхней палаты парламента, на двадцатом пленарном заседании Сената Олий Мажлиса Узбекистана президент предложил для реализации чрезвычайно важных и актуальных задач создать в Сенате новую структуру – Комитет по вопросам женщин и гендерного равенства. Принято постановление Кенгаша Сената Олий Мажлиса «О совершенствовании деятельности Сената Олий Мажлиса Республики Узбекистан в сфере всесторонней поддержки женщин и обеспечения гендерного равенства». Согласно постановлению, образован Комитет Сената Олий Мажлиса по вопросам женщин и гендерного равенства», – говорится в сообщении [3]. Как отмечается, основными задачами комитета определены разработка рекомендаций по осуществлению государственной политики, нацеленной на обеспечение гендерного равенства в стране и активного участия женщин в государственной и общественной работе, рассмотрение вопросов гендерного равенства и законов по развитию института семьи на предмет их соответствия целям и задачам проводимых в стране реформ, и нормам международного права, и представление соответствующих заключений. Также на комитет возложена задача по разработке предложений по имплементации в национальное законодательство общепризнанных международных норм по искоренению всех форм дискриминации прав женщин, осуществление мониторинга за внедрением на практике норм международных документов по вопросам гендерного равенства, к которым присоединена Республика Узбекистан и исполнением установленных в них рекомендаций. Данная работа представляет собой анализ образовательного процесса в современной школе на основе гендерного подхода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Gender education in Uzbekistan – criteria for family strength

As the press service of the upper house of parliament reminds, at the twentieth plenary session of the Senate of the Oliy Majlis of Uzbekistan, the President proposed to create a new structure in the Senate – the Committee on Women and Gender Equality to implement extremely important and urgent tasks. “The resolution of the Kengash of the Senate of the Oliy Majlis” On improving the activities of the Senate of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan in the field of comprehensive support for women and ensuring gender equality “was adopted. According to the resolution, the Committee of the Senate of the Oliy Majlis on Women and Gender Equality has been formed” the message says. As noted, the main tasks of the committee are the development of recommendations for the implementation of state policy aimed at ensuring gender equality in the country and the active participation of women in state and public work, consideration of gender equality issues and laws on the development of the institution of the family for their compliance with the goals and objectives of the country of reforms and norms of international law, and submission of relevant conclusions. Also, the committee was charged with the task of developing proposals for the implementation of universally recognized international norms on the elimination of all forms of discrimination against women’s rights into national legislation, monitoring the implementation in practice of the norms of international documents on gender equality, to which the Republic of Uzbekistan is attached and the implementation of the recommendations established therein. This work is an analysis of the educational process in a modern school based on a gender approach.

Текст научной работы на тему «Гендерное образование в Узбекистане – критерии силы семьи»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Gender education in Uzbekistan - criteria for family strength Zulfiya KHOLMATOVA1

Fergana State University

ARTICLE INFO

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 15 September 2021 Available online 11 October 2021

Keywords:

gender,

concepts,

education,

training,

upbringing,

school and university,

strategy,

woman and man.

ABSTRACT

As the press service of the upper house of parliament reminds, at the twentieth plenary session of the Senate of the Oliy Majlis of Uzbekistan, the President proposed to create a new structure in the Senate - the Committee on Women and Gender Equality to implement extremely important and urgent tasks. "The resolution of the Kengash of the Senate of the Oliy Majlis" On improving the activities of the Senate of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan in the field of comprehensive support for women and ensuring gender equality "was adopted. According to the resolution, the Committee of the Senate of the Oliy Majlis on Women and Gender Equality has been formed" the message says. As noted, the main tasks of the committee are the development of recommendations for the implementation of state policy aimed at ensuring gender equality in the country and the active participation of women in state and public work, consideration of gender equality issues and laws on the development of the institution of the family for their compliance with the goals and objectives of the country of reforms and norms of international law, and submission of relevant conclusions.

Also, the committee was charged with the task of developing proposals for the implementation of universally recognized international norms on the elimination of all forms of discrimination against women's rights into national legislation, monitoring the implementation in practice of the norms of international documents on gender equality, to which the Republic of Uzbekistan is attached and the implementation of the recommendations established therein. This work is an analysis of the educational process in a modern school based on a gender approach.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Lecturer, Fergana State University, Fergana, Uzbekistan. E-mail: holmatovazulfiya@gmail.com.

Узбекистонда гендер тарбия - оила мустахкамлиги меъзони

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

гендер,

тушунча,

таълим,

укитиш,

тарбия,

мактаб ва ОТМ, стратегия, эркак ва аёл.

Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг йигирманчи ялпи мажлисида Президент ута мухим ва долзарб вазифаларни амалга ошириш учун Сенатда янги тузилма - Аёллар ва гендер тенглик кумитасини тузишни таклиф килди. "Олий Мажлис Сенати Кенгашининг" Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг аёл-ларни хар томонлама куллаб-кувватлаш ва гендер тенг-лигини таъминлаш сохасидаги фаолиятини такомил-лаштириш тугрисида "карори кабул килинди. К^арорга мувофик, Олий Мажлис Сенатининг Аёллар ва гендер тенглиги буйича кумитаси тузилди", дейилади баёнотда. Таъкидланганидек, кумитанинг асосий вазифалари мамла-катда гендер тенглигини таъминлашга каратилган давлат сиёсатини амалга ошириш бо'йича тавсияларни ишлаб чи;иш ва аёлларнинг давлат ва жамоат ишларида фаол иштирок этишлари, гендер тенглиги масалаларини ва оила институтини ривожлантириш тугрисидаги конунларни уларнинг ма;сад ва вазифаларига мувофи;лиги учун куриб чи;иш ва тегишли хулосаларни такдим этиш.

Шунингдек, кумитага аёллар хукукларига нисбатан кам-ситишнинг барча шаклларига бархам бериш буйича умум-эътироф этилган хал;аро меъёрларни миллий конун-чиликка мувофи;лаштириш, Узбекистон Республикасига бириктирилган гендер тенглиги буйича хал;аро хужжатлар нормаларининг амалда бажарилишини мониторинг ;илиш ва уларда белгиланган тавсияларнинг бажарилишини назорат ;илиш вазифаси юклатилди. Мазкур иш гендерли ёндошув асосида курилган хозирги замон мактабидаги таълим жараёнининг тахлилидан иборатдир.

Гендерное образование в Узбекистане - критерии силы семьи

АННОТАЦИЯ_

Как напоминает пресс-служба верхней палаты парламента, на двадцатом пленарном заседании Сената Олий Мажлиса Узбекистана президент предложил для реализации чрезвычайно важных и актуальных задач создать в Сенате новую структуру - Комитет по вопросам женщин и гендерного равенства. Принято постановление Кенгаша Сената Олий Мажлиса «О совершенствовании деятельности Сената Олий Мажлиса Республики Узбекистан в сфере всесторонней поддержки женщин и обеспечения гендерного равенства». Согласно постановлению, образован Комитет Сената Олий Мажлиса по вопросам женщин и гендерного равенства», - говорится в сообщении [3]. Как отмечается,

Ключевые слова:

гендер,

понятие,

образование,

обучение,

воспитание,

школа и ВУЗ, стратегия,

женщина и мужчина.

основными задачами комитета определены разработка рекомендаций по осуществлению государственной политики, нацеленной на обеспечение гендерного равенства в стране и активного участия женщин в государственной и общественной работе, рассмотрение вопросов гендерного равенства и законов по развитию института семьи на предмет их соответствия целям и задачам проводимых в стране реформ, и нормам международного права, и представление соответствующих заключений.

Также на комитет возложена задача по разработке предложений по имплементации в национальное законодательство общепризнанных международных норм по искоренению всех форм дискриминации прав женщин, осуществление мониторинга за внедрением на практике норм международных документов по вопросам гендерного равенства, к которым присоединена Республика Узбекистан и исполнением установленных в них рекомендаций. Данная работа представляет собой анализ образовательного процесса в современной школе на основе гендерного подхода.

КИРИШ

Узбекистонда жамиятнинг барча сохаларида аёл ва эркаклар тенг х,ук;уц-лигини таъминлашни ма;сад ;илувчи 2020-2030 йилларда Гендер тенгликка эришиш стратегияси ;абул ;илинади. Стратегиядан кузланган асосий ма;сад -барча аёллар ва ;излар, эркаклар ва болалар учун уларнинг ир;и, ижтимоий келиб чи;иши, эъти;оди, ижтимоий мав;ейидан ;атъи назар ижтимоий, и;тисодий, сиёсий хаётдаги фундаментал инсон ху;у;ларининг таъминланишига эришиш хисобланади.

"Мамлакатда барча сох,аларда аёл ва эркак-ларнинг тенг ху;у; ва имкониятларидан фойда-ланишига харакат ;илинмо;да. Я;инда булиб утган сайловлар мисолида хам буни куриш мумкин. Х,озирда Узбекистон сотли;ни са;лаш ва таълим сохасида гендер тенглигига эришди. Бош;а йуналишларда хам шу натижага эришиш учун мазкур стратегия ёрдам беради".

Стратегияда 9та ма;сад ;амраб олинган:

- ижтимоий-сиёсий хаётда эркак ва аёлларнинг иштирок этишида тенг имко-ният ва ху;у;ларни яратиш;

- аёл ва эркакларнинг и;тисодиёт, бандлик ва мехнат мигрантлари ху;у;-ларини химоя ;илишда гендер тенглигини таъминлаш;

- бутун хаёт давомида барча учун адолатли ва сифатли таълимни таъминлаш;

- барча хотин-;излар учун гендер тенглигини таъминлаш, зуравонликдан химоялаш, одам савдосига чек ;уйиш;

- барча эркак ва аёллар учун ижтимоий химоя, сотлом турмуш тарзини таъминлаш;

- миллий гендер статистикасини ривожлантириш;

- режалаштириш ва бюджетлаштиришда гендер масаласини инобатга олиш;

- OAВдa гeндep мyaммoлapининг кенг ëpитилишини тaъминлaш;

- бapчa учун хaвфcиз экoлoгик мухитни тaъминлaш мacaлaлapигa xora^K^-лapни жaлб к;илиш.

Гeндep тeнгликкa эpишиш cтpaтeгияcи БMTнинг 2030 йилгaчa мyлжaллaнгaн Бapк;apop pивoжлaниш мaк;caдлapи, 2017-2021 йиллapдa Узбeкиcтoнни pивoжлaн-тиpишнинг бeштa ycтyвop йу^ЛИШИ бyйичa Xapara^ap cтpaтeгияcи, "Xora^ к;излap вa эpкaклap учун тенг хукук xaмдa имкoниятлap кaфoлaтлapи тyFpиcидa"ги конунга acocлaнгaн [1-3].

X,oзиpдa xyжжaт бyйичa тегишли идopa вa тaшкилoтлapнинг фикpлapи ypгaнилиб, мyxoкaмa жapaëни oлиб бopилмoк;дa. Cтpaтeгия шу йилнинг фeвpaль oйидa тacдик;лaниши кутиляпти. Cтpaтeгиядa к^йд этилгaн мaк;caдлapгa 2030 йил-гaчa эpишиш peжaлaштиpилгaн [3].

Рecпyбликaмиздa ;apop тoпгaн зaмoнaвий шapт-шapoитлapдa тaълимий, тapбиявий, ик;тиcoдий, ижтимoий вa мaдaний фyнкциялapни бaжapмoк;дa. X,oзиpги кyндa жaмиятимиздa ижтимoий-ик;тиcoдий yзгapишлapнинг жaдaл aмaлгa oшиpи-лиши, тaълим тизимининг бocк;ичмa-бocк;ич иcлox ;илиб бopилиши - мypaккaб ижтимoий xoдиca cифaтидa yмyмэътибoфли вa мaънaвий кизицишига мoлик жapaëнгa aйлaнди. Taълим тизимининг умумий мaк;caди тенг хукукли вa дeмo-кpaтик дaвлaт тaлaбигa жaвoб бepyвчи жaмият aъзoлapини тapбиялaб бepишдaн ибopaтдиp. Дeмaк, кacбий фaoлиятгa пeдaгoгик фaoллaшyв ëpдaмидa инcoн xaëтигa, шaхc тapбияcигa, ижтимoий мyнocaбaтлappивoжлaнишигa мaълyм тaъcиp кypcaтиш мумкин. Фaoл у;итувчи шaхcини шaкллaнтииш ижтимoий yЙFyнлaшyви эca тaълимни тapaк;к;ий эттиpишнинг мухим oмили xиcoблaнaди.

Пeдaгoгик фaoлиятнинг oбpy-эътибopини вa ижтимoий мaк;oмини oшиpиш юзacидaн дaвлaт cacara pyëбгa чик;apилaди. Taълим oлyвчилapнинг вa пeдaгoг-лapнинг у;иши, coFлигa вa дaм oлиши учун зapyp шapoитлap яpaтилaди.

Taълим мyaccacaлapи вa coFлик;ни ^кдаш opгaнлapи бoлaлap xaмдa УКУВЧИ ëшлapнинг coFлигини ^кдаш вa мycтaxкaмлaш учун зapyp чopaлapни кypaдилap. Ук;yв-тapбия жapaëнининг coFлoмлaштиpишгa к;apaтилгaн ЙУ^ЛИШИНИ pyëбгa чик^иш, coFлoм тypмyш тapзи нopмaлapини жopий этиш учун шapoитлap тaъмин-лaнaди. Taълим oлyвчилapнинг тиббий-гигиeнa мaдaниятини oшиpиш, yлapнинг жиcмoний тapбия вa cпopт бoбидaги фaoллигини кyчaйтиpиш xaмдa жиcмoний кaмoлoт дapaжacини oшиpиш учун тaшкилий-ycлyбий ëндaшyвлap тaкoмил-лaштиpилaди. CoFлик; вa pивoжлaнишидa нук^ни б^ган бoлaлap учун мyнocиб мухит яpaтилaди.

MЕTOДOЛOГИЯ

X,oзиpги зaмoн мaктaбининг к;aдpиятли opиeнтaциялapи, мaк;caдлapи вa нopмaлapи жaмиятдa мaълyм вa умук^бул к;илинган cифaтлap билaн биp к;тaopдa "aëллик", "эpкaклик" габи cифaтлap xaм киpитилca, бу биpop мaънoдa янги гeндepли acocдa кypилгaн мaктaб 6улиши aнглaнди вa кypcaтилди. Бу к;aдpиятлap, мaк;caдлap вa нopмaлapни тaълим мyaccacacи фaoлиятининг "oхиpги нaтижacигa" киpитилгaнидa бу тyшyнчa мaънocининг кенгайиши, укувчининг янги "xoc xapa^ тepиcтикaлapи" киpитилиши вa шунингдек, тaълим жapaëнининг кoppeкция-лaниши тyFpиcидa гaпиpишм мумкин.

Шуни xaм aйтиб yтaмизки, xap биp индивид yзидa мacкyлинлик вa феминлик xиcлaтлapигa у ëки бу дapaжaдa эгa 6улиши мумкин. Шунинг учун тaбиaт

томонидан икки жинс белгиланишига ;арамасдан, маданият, тарихий давр, жамиятдаги узгаришларга богли; равишда гендер типлари вариантлари, гендерли хилма-хиллик купро; кузатилади. Гендер тушунчасининг турли фанлардаги тал;и-нини куриб чи;айлик.

Бу ерда муаммоли ва мунозарали уринлар анча куп. Утказилган тад;и;от мухокама ;илинаётган муаммонинг муфассал тули; тавсифига даъвогарлик ;илмайди. Шунга ;арамасдан, хозирги замон мактаби шароитларида таълимда гендерли ёндошув жамиятда гендер маданиятини шакллантириш учун, гендерли таълим концепциясини ишлаб чи;иш учун фойдали буалди. Бунда тад;и;от давомида гендер тад;и;отлари сохасида ;илинган тахлил фа;ат педагогикадагина эмас, балки социология, психология, фалсафада хам фойдали булади деб уйлаймиз.

"Гендер" тушунчаси ани; психолого-педагогик характеристикаларга эга булмаганлиги ва педагогикада етарли даражада ишлаб чи;илмаганлиги ани;-ланди. Бу эса бизга "гендер" тушунчаси мохиятини таълим сохаси доирасида ани;лаштириш имконини берди. Бундай фараз, тахмин ;уйилди: "гендерни" эркак ва аёл жинсидаги шахслар хул;-атворининг шахснинг психологик установкалари, жамият ва давлат талабларига мувофи;лашган хос характеристикалари мажмуи сифатида ;араш мумкин.

Психологияда "гендер" "ижтимоий-биологик" характеристика сифатида ;аралади ва унинг ёрдамида "эркак" ва "аёл"га таъриф берилади [5]. Фалсафада "гендер" категорияси "комплекс механизм-технология булиб, у субъектни норма-тивлик жараёнида хам эркак ва хам аёл сифатида таърифлайди ва одам экспек-тацияларга мувофи; равишда ким булишини ростлашни белгилайди [9].

Социологияда "гендер" атамаси таълимда, касбий фаолиятда, хокимиятга эришишда, оилавий ролда репродуктив хул;-атворда индивидуал имкониятларни ани;лайдиган ижтимоий статус сифатида тал;ин ;илинади [5].

Хал;аро феминистик хамжамият томонидан гендер тушунчаси "одамларга жамият томонидан уларнинг биологик жинсига богли; равишда бериладиган барча ижтимоий ва маданий нормалар, ;оидалар ва ролларни белгилаш учун фойда-ланиладиган" тушунча сифатида тан олинган [34].

Муаммонинг назарий тахлили ва эксперимент ишининг бошлангич тажрибаси гендерли ёндашув асосидаги мактаб моделининг ;уйидаги тамойил-ларини таърифлаш имконини берди:

- жисмоний, психологик, ижтимоий, маънавий саломатликни са;лаш тамо-

йили;

- табиатга мувофи;лик тамойили - у эркак ва аёл индивидуаллигини ;арор топтириш, жинсларнинг узаро муносабат маданиятини, эркаклик ва аёлликни тарбиялашга йуналтирилган таълим мазмунида амалга оширилади;

- мажмуавийлик тамойили у воситалар мажмуи ва интегратив дастурлардан фойдаланишда намоён булади. Интеграция жараёнлари хилма-хил шаклларда намоён булиши мумкин: танлов буйича у;ув фанлари мажмуасини яратиш; жинс факторини хисобга олиб, таълим шакллари ва методларини яратиш; янги таълим фезосини яратиш;

- ижтимоийлик тамойили - у мактаб битирувчиларида одимлар билан узаро муносабатларни ;уриш у;увларини шакллантириш, уз хул;-атвор стратегиясини

ишлaб чи;иш кoнкpeт xaëтий мyaммoлapни xaл ;илиш yкyвлapини шaкллaн-тиpишгa кapaтилгaн.

Бу тaъpифлaнгaн тaмoйиллap биp жинcли cинфлapдa тaълим oлyвчи к;мзлap вa ycмиpлap учун xoc умумий xиcлaтлapни aник;лaш имкoнини бepaди. Бyлap жyмлacигa кyйидaгилap xocдиp.

- yкишдa пcиxoлoгик тycик;лapнинг йу;лиги;

- жиcмoний вa мaънaвий тaкoмиллaшyвгa эxтиëж;

- эpкaк вa aëл индивидyaллигини ^бул ;илиш, унинг бeтaкpopлиги вa нoëблиги;

- жинcлap opacидa дycтoнa мyнocaбaт яpaтиш вa у;итиш;

- уз кyчлapигa ишoнч, уз-узи булиш к;oбилияти.

Oдaтдaги мaктaбдa бyндaй тaълим булиши мумкинми деган caвoл бeиxтиëp тyFилaди. Булиши мумкин, лекин caмapacи энг кaм бyлaди. Бу oдaтдaги мaктaбдa тaълим вeктopи бoлaлapни билимлapни ypгaтишгa йyнaлтиpилгaнлиги, шу билaн биpгa кaнчa эpтa бул^, шyнчa яxшилиги билaн бoFлик;диp. Бyндa бoшлaнFич мaктaбдa cинчкoв, зехни yткиp yкyвчидaн кeлгycидa кyчcиз иpoдaли ypтaчa у;увчи у^б етилиши мумкин. Maктaбдaги aълoчи xaëтдa yнчaлик мyвaффaк;иятли бyлмacлиги xaм мумкин. Бунинг ycтигa ;из бoлaлap вa yFил бoлaлapнинг пcиxoлoгик xycycиянлapининг xиcoбгa oлинмacлиги жинcнинг ички ^билият-лapини oчмacлиги xaм мумкин.

Юк;opидa бaëн ;илинган тaмoйиллapгa бaтaфcилpoк; тyxтaлиш. Улapнинг xap биpининг мaънocини oчaëтиб, к;aдpиятлap тизимидa жиcмoний вa axлoк;ий coFлoмлик биpинчи ypиндa тypишини кypcaтиб yтaмиз. "CoFлик; - бу фaк;aт кacaлликлap вa жиcмoний кaмчиликлap йу^игигим эмac, бaлки тyлa жиcмoний, интeллeктyaл вa pyxий бapдaмлилигидиp" (Xanrçapo coFлик;ни caк;лaш тaшкилoти мaтнидaн).

Укyвчилapнинг ëш, пcиxoлoгик xycycиятлapигa бoFлик; paвишдa умумий pивoжлaниш кoнyниятлapи тyFpиcидa билим^з coFлик;ни мycтaxкaмлaйди, шaxcни фaoл, шoдмoн, нeгaтив тaъcиpлapгa к;apши тypишгa к;oдиp бyлaди. Бoшк;a oдaмлap, к;apмa-к;apши жи^ билaн тyFpи, coFлoм мyнocaбaтлap ички pивoжлaнишнинг бeпoëн шapти, yFил-к;из бoлa ички caлoxиятининг oчилиш шapтидиp

CoFлик;ни acpaш, '^лли^', '^^кли^ни тapбиялaш учун пeдaгoгик жaмoa жинcнинг индивидyaл pивoжлaниши xycycиятлapини билиши лoзим. Бу xaк;дaги yмyмлaшмa axбopoт жaдвaлдa тaк;дим ;илинган [3].

Taълим-тapбия acocий вa к;yшимчa жapaëннинг aмaлгa oшиpиши бу axбopoт acocидa aмaлгa oшиpилaди. Биp жинали cинфлapдa дapcлapнинг oлиб бopилиши, зaчëт тaдбиpлapи, тaнлoвлap, мaвзyвий cyxбaтлap, диcпyтлap жинcлap yзapo мyнocaбaти мaдaниятининг шaкллaнишигa, aëл вa эpкaк индивидуллигининг ;apop тoпишигa ëpдaм бepaди.

"Эpкaклик" вa '^лли^нинг yЙFyн биpикyвини нaзapдa тутувчи тaбиaтгa мyвoфик;лик тaмoйили к;apмa-к;apши жинcлapни yзapo тушуниш, yзapo xypмaт-иззaтгa yндaйди, эpкaк вa aëл жинот учун xoc cифaтлapни oчaди. Macaлaн, "Ми^ гимнaзиcткa", "Циpoличa бaли", "Жeнтлмeн-шoy", '^cp pицapи"кaби иш шaкллapи ;из бoлaлap вa к;излap, yFил бoлaлap вa ycмиpлap учун зapypий у;ув вa мaлaкaлapни шaкллaнтиpишгa йyнaлтиpилгaн, иштиpoкчилapнинг ички фaзилaтлapигa ;apa-

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 9 (2021) / ISSN 2181-1415

тилган. Шу билан бирга ижодий дастурни утказиш хар бир у;увчи бола ва у;увчи ;из иштирок этади.

Жумладан, "Тиллар билиш" танловини утказишда фа;ат таш;и машгулот-ларгагина эмас, балки чет тилларни билиш, улкашунослик материалларини билиш, пазандалик санъатини эгаллашга хам ургу берилади.

"Аскар" байрами сценарийсини тузишда эркакликнинг зарурий элементлари сифатида аёл жинсига хурматли муносабат, аскарлик сифатларини тарбиялашга ахамият берилади [4].

"Аёллик" тушунчаси фа;ат ю;ори ва касбий мав;ега эришиш учун зарур булган сифатлар, одамлар билан оптимал узаро муносабатларни таъминловчи сифатларгина эмас, балки «асл аёллик» сифатлари хам киради. Масалан, мехри-бонлик, сохиблик, кунгилчанлик. Бунга куп жихатлар рахм-шав;ат тадбирлари ёрдам бериши мумкин (мехрибонлик уйларига ташриф).

Гендерли ёндашув асосидаги мактабда таълим-тарбия жараёнига ота-она-ларни жалб ;илиш амалга оширилади, у;итувчи - болалар - ота-оналар узвий ало;асини руёбга чи;арилади.

Амалий тажрибанинг курсатишича, бола улгая бориши билан, ота-оналар болалар, айни;са, угил болалар ичик оламини ёмонро; тушуна борадилар, фарзанд-ларини кечинмаларинипай;амасдан уларни худбин деб хисоблайдилар.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шунинг учун ота-оналарнинг уз фарзандининг мактаб ишларида иштирок этиши мухимдир. Ота-оналар мажлисларида улар таълим-тарбия жараёни натижа-ларини мухокама ;иладилар, таълим фаолиятига тузатишлар киритилади. "Она-;из", "Эркак-бола", "Она мадхи", "Отам, онам ва мен - ино; оиламиз" ва шу каби аналитик мунозаралар, кунгил очар дастурлар, спорт мусоба;аларида уз болалари билан биргаликда иштирок этиб, ота-оналар уз фарзандларини бош;ача идрок эта бошлайдилар.

Мисол сифатида Т. Эгамбердиеванинг тад;и;отларида "аёл кишининг роли" мунозарасини келтириш мумкин, бунда икки томон: ота-оналар ва ю;ори синф у;увчилари иштирок этишади. Таклиф этилаётган муаммони мухокама ;илаётиб, усмирлар ва ;ирлар уз ну;таи назарларини билдиришади, турли авлодлар одамлари билан мунозарага киришишади. "Отам, онам ва мен - ино; оиламиз" хазил кунгил очар шоуси энг зукко, ;увно;, спортчи оилани ани;лаш назарда тутади. "Эркак бул" дастури хозирги замон ёшларида эркаклик сифатлари тарбиялаш "Эркаклик" тушунчасининг асл тал;инига йуналтирилган булди. Чунки "аёллик", "эркаклик"ни шакллантириш бу мураккаб, сермаша;ат педагогик жараёндир[7-9].

Биргаликдаги у;итиш билан ;иёслаб, аралаш синфларда ота-оналар мактаб таълим-тарбия жараёни масалаларида бироз сустро; эканликларини ;айд этамиз. Ота-оаналар йигилишлари жорий бахоларни санаб утиш, утказилган синф тадбир -ларини айтиш билан чегараланади. Синф рахбарининг ота-оналар билан бундай муло;от шакли, бизнинг фикримизча оата-оналарнинг буш мотивацияси, педагог-нинг тарбиявий ишини олиб боришга у;увсизлиги, олий мактабга тайёрлаш даражасининг етарличамаслиги билан богли; булиб, у купро; фан укитувчиларини тайёрлайди.

Таълимга янгича ёндашув мухитини яратишга мажмуавий ёндашувни назарда тутади. Бу у;ув режасини коррекциялаш, индивидуал компонентни кири-

тишини назарда тутади, бу эса у;ув предметлари танлаш, биро; яхши иштирок этишни назарда тутади.

Масалан, бошлангич бугинда ;из болалалр ва угил болалалр синфларида бадиий тасвир, хореография, чет тиллар, этикет, нут; риторикаси киритилиши ма;садга мувофи;дир. Бир жинсли синфларда дарс жадвали шундай тузиладики, бунда угил болалар ва ;из болалар, масалан, этикет, хореография буйича машгулотларга хам алохида, хам биргаликда ;атнашсинлар. Шу билан угил болалар ва ;из болаларнинг муло;оти ю;ори эмоционал даражада утади ва конфликтлар учун кам урин ;олади.

Угил болалар ва ;из болалар хар хиллигини, уларнинг хар бирида дунёни узига идрок ;илишини асос ;илиб олиб, психолого-педагогик адабиётларни тахлил ;илиш асосида ;иёсий жадвал тузилди 4- жадвалдан куриниб турибдики, ;арама-;арши жинслар орасида билиш, у;итиш фаолиятига мотивация, хул;-атворда ошкора фар;лар мавжуд. Бу фар;лар нима билан богли;?

Циз болалар тугилишидан 1,5-2 йилга етукро; булишади. Бошлангич мактаб-даё; угил болалар ;из болалардан биологик ёши буйича бир йилга кичикдирлар.

Педагогик адабиётларни тахлил ;лиш асосида угил болалар ва ;из болалар "хос характеристикаларининг" ;иёсий характеристикаси.

Хусусиятлар Циз болалар Угил болалар

Билиш сфераси Вербал интеллект купро; ривожланиш Новербал интеллект устивор

Куриш-фазовий ;обилиятлар буш кучсиз ифодаланган Куриш фазовий ;обилиятларда устиворлик

Фазода ориентацияланиш учун куриш таянчларидан фойдаланиш

Алгоритмлаштирилган масалалар ва хисоблашда узишади Ностандарт масалаларни ечишда, ю;ори мураккабликдаги топши-ри;ларда муваффа;иятлидирлар

Арифметик хисобда устундирлар Математик мулохазаларда муваффа;иятлидирлар

коммуникатив малакалар купро; ривожланган Коммуникатив малакалар камро; ривожланган.

Мотивация сфераси Устивор мотивация - муваф-фа;иятсизликдан ;очиш Мотивациянинг устивор типи -муваффа;иятга ориентация

Ахло;сфера Кооперация тамойилининг устиворлиги Индивидуаллик томонидан хосдир

Шунга мувофи;, психологлар ва педагоглар такидлашича, етукликка эрта эришадишган индивидуаллар фазовий ;обилиятларга ;араганда яхширо; вервал ;обилиятларга, нут;нингкамро; материаллашувига эга буладилар; Яна бунинг устига, психологларнинг маълумотлари буйича угил болаларда, ;из болалардан фар;ли уларо;, чап ва унг ;уллар учун курсаткичлар ошкор фар; ;илади [12]. Бундан ;из болалар ва угил болалар хар хил ривожланишлари, узаро муносабатни хар хил куришлари келиб чи;ади.

Гендерли ёндашув асосида ;урилган мактабнинг вазифаси угил бола ва ;из боланинг хар бири кейинчалик муваффа;иятга эришиши мумкин булиши учун уларнинг бутун салохиятини максимал ривожлантиришдан иборатдир.

УFил бoлaлap вa ;из бoлaлap билиш жapaëнлapининг xycycиятлapини ^йд этгaн xoлдa, yFил бoлa янги, нocтaндapт ечимни дoимий дoимий излaшдa, янги Foялapни oлFa cypишдa булишини тaъкидлaймиз. Улap жapaëндaн кypa кyпpoк; дapaжaдa нaтижaгa opиeнтиpлaнгaнликлapини тaъкидлaймиз. Toпшиpик; к;aнчa мypaккaб бул^, ;изи;иш шyнчa юк;opидиp. Айни шу xapaктepиcтикaлap дapcдaн тaшк;apи вa дapc вaк;тидaги тaдбиpлapни yткaзишдa у;итувчи тoмoнидaн xиcoбгa oлиниши зapyp.

Шу билaн биp вaк;тдa, бу фaoлиятдa мyвaффaк;ият бул^, бoлaдa ;изи;иш юзиги кeлaди. Aгap бу мyвaффaк;ият бyлмaca вa у;иутвчи уни кyввaтлaб тypмaca, бу фaoлиятгa ;изи;иш бyлмaйди. бу xap биp эpкaк жинcидa генетик мaвжyд бултн зapypий узини нaмoëн ;илиш эxтиëжи билaн бoFлик;диp.

УFил бoлaлap, ;из бoлaлapдaн фapк;ли ^apo;, у;иш жapaëнигa opиeнтиp-лaнгaнликлapини aйтиб yтaмиз. Улap уз caъй-xapaкaтлapидa изчилдиpлap, топши-pик;ни бaжapишдa xaм, уни тaxт к;илишдa xaм aлгopитмлapгa aмaл к;илишaди. У;итувчи яpaтгaн мyaммoли вaзиятлapни к;иëcлaб, мyxoкaмa ;илиб, тaxлил ;илиб вa xaл этaëтиб, yлap тoпшиpикни пyxтa вa бaтapтиб бaжapиб унинг ечимига кeлaдилap.

Биp жинcли cинфлapдa у;итувчи пcиxик pивoжлaнишнинг yзигa xocлигини oлиб, дapcнинг мaкcaдлapи вa вaзифaлapини aниклaйди, у;ув мaтepиaлини бaëн ;илиш ycyллapини тaнлaб oлaди. БoшлaнFич тaжpибaли вa aдaбиëтлap тaxлили биp жинали cинфлapдa илм oлиш учун бaъзи тaвcиялapни тaъpиф-лaшимизгa имкoн бepaди.

Циз бoлaлap cинфлapдa ишлaб чи;илган тaвcиялapгa acocaн, дapcни мaвзyни блoклapгa aжpaтиб кypиш мaкбyлpoкдиp, мyaммoли мacaлaлpни кyйишдa бoш мoмeнтлapгa эътибopгa к;apaтиб, xaкикaтни излaшдa ëpдaм бepиш мaк;caдгa мyвoфикдиp. Бу тaмoйил тaкpopлaшлap тизими, aйник;ca, юкopи cинфлapдa тaкpopлaшлap тизими opк;aли aмaлгa oшиpилди. Ижoдий пoтeнциaлни pивoж-лaнтиpиш мaкcaдлapидa кизлapни мyaммoли вapиaнтлapни ечиш caвoллapни мycтaкил тузиш opк;aли фaoл жaлб ;илиш лoзим.

У;итувчи уз тapбиялaнyвчи кизлapини уз нyктaи-нaзapини xимoя ;илиш вa иcбoтлaшгa ypгaтиши мyxимдиp. У;итувчининг эмoциoнaллиги, мaлaкacи, ;ул билaн имo-ишopaлapи, кypгaзмaлилик, pacмлapдaн фoйдaлaниши aëл жинcининг пcиxoлoгик xycycиятлapигa мoc келди. "Aëллик", yзapo биp-биpини тушуниш, мexpибoнлик, кapaмa-кapши жинc билaн yзapo мyнocaбaтлap этикacи кизлap cинфидaги мaшFyлoтлapдa тapбиялaнaди.

УFил бoлaлap, юк;opидa кypcaтилгaнидeк, уз тaбиaтигa кypa-тaдкикoт-чилapдиp. шунинг учун дapcдa микpoкaшфиëтлap методи - мyвaффaкиятнинг жyдa мухим oмилидиp. УFил бoлaлap axбopoтни ëзмa шaклдa яxшиpoк идpoк этишaди. Дapcдa кypгaзмaлиликдaн кенг фoйдaлaниш мумкин (cxeмaлap, жaдвaллap, гpaфиклap). Янги мaтepиaлни (aйникca, юк;opи cинфлapдa) ypгaнишни мaънaвий тaкpopлaшни кyллaниб йиpик блoклap билaн yткaзиш мaк;бyлpoк;диp, бу эca yFил бoлaлapнинг aбcтpaкт-лoгик тaфaккypигa мoc бyлaди. Дapcдa xилмa-xил тypдaги мycтaкил ишлap aнчa куп ypин эгaллaши лoзим.

Утилгaн мaтepиaлни тaкpopлaшгa oид уй вaзифacигa aйник;ca жиддий мyнocaбaтдa булиш вa квopдлap, peбycлap, жaдвaллap тузиш бoшкa нocтaндapт тoпшиpиклapни тaклиф этиш лoзим.

Педагогик фаолиятни ташкил этишда янги типдаги мактабни билимдон у;увчилар билан таъминлашда биз у;итувчининг касбий махорат, шахсий сифат-лари, гендер доминанталарига таянамиз. Гендер доминанти дейилганда бу шахсдаги фемин ёки маскулин сифатларининг устиворлиги тушунилади. масалан, эркаклар синфида яхшиси эркак у;итувчилар дарс бериши лозим. Бундай у;итувчи товушини баландлатиши хам керак эмас, угил болалар унга шундай хам ;уло; тутишади.

Бунинг устига, эркак гендери буйича доминантали аёл у;итувчи хам эркаклар аудиторияси билан осон муло;отда була олиши туфайли угил болалар синфида муваффа;иятли дарс бериши мумкин. Цизлар синфида у;итувчи жонли, эмоционал булгани ма;булдир.

Жинсларнинг специфик хусусиятлари, темпераментини эгаллаб, у;итувчи угил ва ;из болалар билан биргаликда уларниг уз шахсиятли ;изи;ишларига мос ривожланишига ёрдам берадиган педагогик йулни утади.

Таълимга янгича ёндашув тамойилларининг амалга оширилиш ижодиётга ;обилият, узини узи намоён ;илишни ривожлантиришдан иборатдир [17]. Шуни тан олиш керакки, хозирги замон таълим тизимида объектив сабабларга кура (мактаб дастурининг ;атъий белгиланган чегаралари) ижодий ёндашув етарли эмас. Биро; ижодий фаолият урганилганлик критерийси була олмайди, у;итувчи учун мухокама ;илинаётган масала ёки муаммога доир бир неча ну;таи назар мавжудлиги эмас, балки материал узлаштирилмаганлиги мухимдир.

Бир жинсли синфларда яратилган комфорт шароитлар, интеллектуал, билиш фаолиятини пасайтирувчи психологик туси;ларнинг мавжудлиги болалар ижодий ;обилиятларининг очилишига, уларнинг узлигини билиш у;увчини билишини назарда тутади, бу эса энг куп "гап кутаролмайдиган", хар ;андай узгаришларга осон берилувчи угил болалар учун мухимдир.

Психологларнинг фикрича, тасвирий санъат, муси;а, хор ижрочилиги дарслари эркак жинсига кучли таъсир этади. Гап шундаки, санъат бош мия иккита яримшарининг фа;ат бир ва;тда уйгун ишлашигагина эмас, балки бир-бири билан фаол узаро таъсирлашига мажбур этади.

Шу билан бир ва;тда ижодий эмоциялар бош мия пустлогининг ассоциатив фаолияти ривожланиши секинлаштиради, угил болаларда бош мия ярим шарларининг узаро таъсирлашувчини бушаштиради, мия иши динамиклигини камайтиради [20]. Шунинг учун, турли методик услублар, услубларни кулланиши билан у;итувчи ;из бола ва угил боланинг индивидуал хиссиётларини ривожлан-тиради.

Жумладан, угил болалар синфида бошлангич синфларда машгулотларга изланиш фаолияти элементларининг киритилиши ма;булро;дир.

Угил болалар идроки маънавий тузилмалар даражасида содир булишини назарда тутиб у;итувчи дарс давомида богланишлардан фойдаланади: тарих, адабиёт, муси;адан фойдаланиб, ;уйилган ма;садга эришади.

Циз болалар синфида аёл жинсининг иродавий регуляцияси, ишларни бажаришда батартиблигига кура дарсга ;унгиро; чалиниши билан у;итувчининг ижодий иши бошланади. Анчайин хотиржам, лирик вазият дарсни хам индивидуал машгулотлар, хам гурухли машгулотлар шакллари ;уллаб, ташкил этиш имконини беради.

Цизлapнинг эмoциoнaл идpoкини xиcoбгa oлиб, у;итувчи pacм чизиш тexникacигa мyфaccaл тyxтaлaди вa фpoнтaл cyxбaт билaн мycтaxкaмлaйди. Пpeдмeтлap, aлoк;aлap дapc oxиpидa yнчa кaттaмac ëзмa иш бaжapишгa имкйн бepaди, уни ;из бoлaлap ocoн yддaлaшaди.

Гeндepли ëндaшyв acocидaги мaктaб тaълим жapaëни мoдeлининг тaшкил этyвчилapидaн биpи ижтимoийлик тaмoйилидиp. Maзкyp тaлaб уз-узини нaмoëн ;илиш, яpaтиш, oдaмлap билaн яxши мyнocaбaтлap кypиш у;уви, yFил бoлaлap вa ;из бoлaлapнинг xaëтнинг xaммa cфepaлapидa oптимaл yзapo мyнocaбaтлap opк;aли уз-узини тули; oчиш учун шapoит яpaтилишини тaлaб к;илaди. Шу мaк;caддa юк;opи cинф тaътил вaк;тидa yкyвчилapнинг кичик бизнec тизимининг xизмaт кypcaтиш cфepacидa aмaлий фaoлияти нaзapдa тyтилaди.

Гaп шyндaки, peaл xaëт билaн paк;oбaтлaшyвдa мaктaб дoимo ютк;изик;дa булиб кeлaди. Aмaлий фaoлият oлингaн билимлapни aмaлиëтдa кyллaш имкoнини бepaди.

Apaлaш cинфлapдa xaм бoлaлap тaдбиpкopлик oлaми caнъaтини ypгaнишaди. Биpoк бу тaълим мaжбypий дacтyp бyйичa, aмaлий ишcиз yткaзилaди. Гeндepли ëндaшyв acocидaги мaктaбдa у;итиш тaълимни индивидyaллaштиpиш, ички ду^ни aмaлгa oшиpиш, уз-узи билaн ички диaлoг, уз-узининг нoëб acn^a чицишт opиeнтиpлaнгaн булди [18].

Гeндepли ëндaшyв acocидaги мaктaб мoдeлини aмaлгa oшиpишнинг кyйидaги мyвaффaк;иятлилик кypcaткичлapи aник;лaнди:

- тaълим жapaëни иштиpoкчилapи: бoлaлap, oтa-oнaлap, yкитyвчилapнинг к0никишлиги;

- биp жинcли cинфлapдa юкopи yзлaштиpиш, xaм тyмaн, xaм шaxap тaнлoв-лapи oлимпиaдaлapидa шaxcиятли ютyклapнинг ycиши;

- шaxc, эpкaк вa aëл индивидyaллиги, уз кaдpиятини тaн oлиш, жинcлap opacидa yЙFyн мyнocaбaтлap яpaтиш;

- кoммyникaтив yкyвлapнинг pивoжлaниш дapaжacи;

- тaълим жapaëнидa xaвoтиpликнинг пacт дapaжacи, уз кyчлapигa ишoниш;

- янги типдaги мaктaбгa эxтиëж.

Aнкeтa cypoви, cypoв cyxбaтлap, иншoлap, интepвьюлap нaтижaлapи бyйичa Kyйидaгилap тyFpиcидa xyлocaлap чик;apиш мумкин:

- ycмиpлap вa к;излapнинг yз-yзигa бaxoлapнинг oшиши;

- oтa-oнaлapнинг yзapo мyнocaбaтлapи тyFpиcидa;

- к;apaмa-к;apши жинcгa мyнocaбaт тyFpиcидa;

- ycмиpлap вa кизлap xyлк-aтвopи этик нopмaлapини тapбиялaш;

- нoчop axвoлгa туштн бoлaлapгa мyнocaбaт;

- oилa тузиш мacaлaлapигa мyнocaбaт;

- тaълим-тapбия жapaëни тyFpиcидa.

Юкopидa бaëн килингaн фикp-мyлoxaзaлap acocидa гeндepли ëндaшyв acocи-дaги мaктaбнинг нopмaлap, тaмoйиллap, шapoитлap, мyвaффaк;иятлилик кypcaт-кичлapини уз ичигa oлaдигaн xapaктepиcтикaлapи тaкдим ;илинди.

Биp жинали cинфдa у;иш жapaëнидa xap биp у;увчи тaълим жapaëнидa уз нopмacи, oлFa cилжиш динaмикacи бyйичa дapaжaлaниши мумкин. Бoлaлap aклий pивoжлaнишининг нaтижaлapи тyFpиcидa тypли мeтoдикaлap acocидa бoлaнинг ëшигa мyвoфик тecтлaш гyвoxлик бepaди.

Пeдaгoгик тecтлaшни тaшкил этишдa кyйидaги тaлaблapгa aмaл ;илиниши лoзим:

- стандартлаш (нормаларга, бола индивидуаллигига богли; равишда жинс факторини хисобга олиб, уларнинг фар;ига ориентацияланиш)

- ишончлилик (натижаларнинг нисбий доимийлиги, бар;арорлиги, мувофи;-лашганлиги);

- валидлик (;из болалар ва угил болалар ёш хусусиятларига богли; равишда методиканинг яро;лилиги тугрисидаги маълумотларни уз ичига олувчи характеристика).

"Аёл идеали" ва "Эркак идеали" масаласи буйича ю;ори синфлар у;увчилари ва талабаларнинг фикрларини урганиш ма;садида социолог Н. Али;ориев анкета-сидан фойдаланилди хамда у ю;ори синфлар у;увчилари ва талабалар учун мослаштирилди.

ХУЛОСА

Эълон ;илинган мавзу буйича адабиётларни урганиш, тад;и;отимиз натижалари асосида ;уйидаги хулосалар чи;арилиши мумкин.

Узбек олимлари асарларини тахлил ;илиш эркак ва аёлнинг матонатлилик жихатлари фактори инсониятнинг жуда мухим муаммолари билан бир ;аторга ;уйилиб келинганлигини курсатиб берди, бу эса мазкур мавзунинг долзарблигидан гувохлик беради.

Психология ва педагогик тад;и;отларнинг утказилган тахлили мазкур муаммонинг етарлича ишлаб чи;илмаганлигини курсатди. Бу таълим ва тарбия-нинг жинсий оидликни хисбга оладиган концептуал асосларининг йу;лиги, эркакли ва аёллик сифатлари орасидаги чегараларнинг йу;олиши, "эркаклик" ва "аёллик" идеалларининг трансфыормациялашуви билан богли;дир.

Ижтимоий, сиёсий, и;тисодий ва маънавий сохаларда амалга оширилаётган ислохотлар юксак ахло;ий сифат хамда фу;аролик маданиятига эга шахснинг ижтимоий фаоллигини ривожлантириш жараёнида етарли имкониятларга эга. Мухим ахло;ий тушунчалар - масъулиятни хис этиш, уз ор-номуси, ;адр-;имматини химоя ;илиш, ташаббускорлик, уз ну;таи назарига эга билиш шахс фаоллигининг асосий ;ирралари щисобланади. Аёллар фаоллиги - улар томонидан оиладаги бурчни англаш, ижтимоий хаётдаги муносиб иштироки, мещнат куникмалари, инсонларга муносабат ва хамкорлиги, шахсий намуна курсатиши, ишбилармонлиги, ташаббускорлиги, ижодкорлиги, юксак касбий махорати билан белгиланади. Бу хислатлар хотин-;изларда, биринчидан, шахсий талаблар, ;арашлар, ма;садлар асосида уларга мос холда мавжуд ижтимоий муносабат хамда во;еликларнинг мазмунини узгартириш ;обилиятига эгаликни ифодалайди. Иккинчидан, шахснинг узига хос хусусияти сифатида фаоллик унинг мехнати, у;иши, ижтимоий хаёт, ижодкорликнинг турли куринишларида иштироки билан намоён булади. Унинг йуналишларига инсоннинг уз фаолиятида эътибор берадиган рагбат, гоявий юналганлик, ма;садга интилиш кабилар киради. Ижтимоий, сиёсий, и;тисодий ва маънавий сохаларда амалга оширилаётган ислохотлар юксак ахлохий сифат хамда фу;аролик маданиятига эга шахснинг ижтимоий фаоллигини ривожлантириш жараёнида етарли имкониятларга эга. Мухим ахло;ий тушунчалар - масъулиятни хис этиш, уз ор-номуси, ;адр-;имматини химоя ;илиш, ташаббускорлик, уз ну;таи назарига эга булиш шахс фаоллигининг асосий ;ирралари хисобланади. Аёллар фаоллиги - улар томонидан

оиладаги бурчни англаш, ижтимоий хаётдаги муносиб иштироки, мехнат куникмалари, инсонларга муносабат ва гамхурлиги, шахсий намуна курсатиши, ишбилармонлиги, ташаббускорлиги, ижодкорлиги, юксак касбий махорати билан белгиланади. Бу хислатлар хотин-;изларда, биринчидан, шахсий талаблар, ;арашлар, ма;садлар асосида уларга мос щолда мавжуд ижтимоий муносабат щамда во;еликларнинг мазмунини узгартириш ;обилиятига эгаликни ифодалайди. Иккинчидан, шахснинг узига хос хусусияти сифатида фаоллик унинг мехнати, усиши, ижтимоий х,аёт, ижодкорликнинг турли куринишларида иштироки билан намоён булади. Унинг юналишларига инсоннинг уз фаолиятида эътибор берадиган рагбат, гоявий йуналганлик, ма;садга интилиш кабилар киради.

Шундай ;илиб, биз томонимиздан, гендерли ёндашув асосида курилган мактаб таълим жараёни моделининг асосий характеристикалари та;дим этилди ва тавсифланди. Мазкур модель маълум саъй-харакатлар туплами, унинг ривожланиш шароитларини ифодаловчи бирор тизимни назарда тутади. Бу яратилган модель, иш ;уроли булгани холда, угил болалар ва ;из болалар салохиятли имконият-ларини очиш ва ривожлантиришга таъсир этувчи факторларни тахлил ;илиш ва ривожлантиришга имкон бериш билан бирга, балки тизимнинг узига, унинг амал ;илиш шароитларига тузатишлар киритишга хам имкон беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб хал;имиз билан бирга ;урамиз. Тошкент, "Узбекистон", 2017 йил. - Б. 488.

2. 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегияси. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли Фармони.

3. Постановление Кенгаша Сената Олий Мажлиса «О совершенствовании деятельности Сената Олий Мажлиса Республики Узбекистан в сфере всесторонней поддержки женщин и обеспечения гендерного равенства» 2019.

4. Абу Наср Форобий. Рисолалар. Масъул мухаррир Узбекистон Республикаси ФА ха;и;ий аъзоси М.М. Хайруллаев. Тошкент, "Фан" нашриёти, 1975. - Б. 71-72.

5. Абу Райхон Беруний. Танланган асарлар. И-жилд. Тошкент, 1968. - Б. 151.

6. Авлоний А. Танланган асарлар. Икки жилдлик. 2-жилд. - Т., Маънавият, 1998. - Б. 304.

7. Авлоний А. Туркий Гулистон ёхуд ахло;. - Т.: "У;итувчи". 1992. - Б. 160.

8. Алишер Навоий. Арбаин хадис ("Цирк; хадис"). - Т., "Ёзувчи", 1991. - Б. 57.

9. Виготский Л.С. Воображение и творчество в школьном возросте. - Москва. "Наука".1980. - С. 237.

10. Гайнутдинов Р.З. Психология личности учителя в узбекскойнациональной школы и её формирование в системе непрерывного образования / Дисс. ... докт. псих. наук. - Санкт-Петербург, 1992. - С. 354.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.