Научная статья на тему 'МАВЛОНО ГАДОИЙ ИЖОДИЙ МЕРОСИДА АВТОБИОГРАФИК ХАРАКТЕРНИНГ ЁРИТИЛИШИ'

МАВЛОНО ГАДОИЙ ИЖОДИЙ МЕРОСИДА АВТОБИОГРАФИК ХАРАКТЕРНИНГ ЁРИТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
30
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабий муҳит / девон / ғазал / тахаллус / мисра / байт / бадиий санъат. / literary atmosphere / devon / ghazal / pen name / hemistich / beyt / literary art.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Асланова Ҳафиза Абдурахимовна

Мақолада XV аср адабий муҳити ва ундаги ижодкорлар ҳақида, уларнинг ўзаро алоқалари баёни ёритилган. Қолаверса, шу давр вакилларидан бири – Гадоий шеърияти таҳлили келтирилади. Унинг ижодий йўли ва ўзига хос хусусияти, адабий мероси тадқиқи юзасидан илмий фикрлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article reveals literary atmosphere of the 15th century and life and creative work of writers that century. Moreover, there is an analysis of Gadoiy’s poetry. Gadoiy’s creative direction and originality his poetry, literary heritage were devoted scientifically.

Текст научной работы на тему «МАВЛОНО ГАДОИЙ ИЖОДИЙ МЕРОСИДА АВТОБИОГРАФИК ХАРАКТЕРНИНГ ЁРИТИЛИШИ»

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

МАВЛОНО ГАДОИЙ ИЖОДИЙ МЕРОСИДА АВТОБИОГРАФИК ХАРАКТЕРНИНГ ЁРИТИЛИШИ

Асланова Хафиза Абдурахимовна

Самарканд давлат чет тиллар институти уцитувчиси (PhD), E-mail: Hafi85@mail.ru 0000-0002-3524-553Х Маъруфов УмидхонОтаниёзугли

Самарканд давлат чет тиллар институти Шарц тиллари факультети Халцаро журналистика йуналиши 3- босцич талабаси Узбекистон, Самарцанд

Аннотация: Мацолада XVаср адабий мухцти ваундаги ижодкорлар %ацида, уларнинг узаро алоцалари баёни ёритилган. Колаверса, шу давр вакилларидан бири -Гадоий шеърияти та%лили келтирилади. Унинг ижодий йули ва узига хос хусусияти, адабий мероси тадцици юзасидан илмий фикрлар берилган.

Калит сузлар: адабий му%ит, девон, газал, тахаллус, мисра, байт, бадиий санъат.

https://doi.ors/10.5281/zenodo.7277141

Аннотация: Это статья описывает литературную атмосферу и литературных деятелей XV века, а также их взаимно отношение между собой. К тому же поэзию одного из ярких представителей того времени - творчество Гадоий, его творческий путь и своеобразие его поэзии, а также даны научные мысли о исследование его литературного наследия.

Ключевые слова: литературная атмосфера, деван, газель, псевдоним, строка, бейт, литературное искусство.

Annotation: This article reveals literary atmosphere of the 15th century and life and creative work of writers that century. Moreover, there is an analysis of Gadoiy's poetry. Gadoiy's creative direction and originality his poetry, literary heritage were devoted scientifically.

Key words: literary atmosphere, devon, ghazal, pen name, hemistich, beyt, literary art.

Гадоийнинг дунёвий поэзия тараккиётига мухим хисса булиб кушилган ижтимоий-маърифий, адабий ва эстетик кимматга эга булган газаллари гоявий мазмуни хамда мундарижаси жихатидан ранг-барангдир. Шоир уларда ижтимоий-сиёсий масалалар -замонасидан норозилик ва шикоят мотивлари, инсон ва унинг хаёти каби катор масалаларга уз муносабатини экс эттирган. Мавлоно Гадоий шеърияти орасида ижтимоий, автобиографик газаллар учрайдики, улар шоирнинг хдёти ва у яшаган давр

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

билан бизни боглашга ёрдам беради. Бундай газаллар биз учун, албатта, тарихий фактларни янада ойдинлаштиришга хизмат килади. Гадоий Лутфий, Атойи, Саккокий каби замондошлари билан бир сафда туриб салафларининг дунёвий хаётни куйловчи энг яхши анъаналарини узлаштириб, уларни давом эттириш ва бойитиш ишида фаол катнашди. «Мохиятан умуминсониятга дахлдор булса-да, адабиёт миллий шаклда намоён булади. Узида миллатнинг рухини ифодалайди. Бу хусусиятлар шеъриятда, айникса, якколрок буй курсатади. Замонлар урин алмашаверади, тафаккур, тахайюл эврилаверади, шеъриятда сурат - шакл янгиланаверади... бундан катъи назар, хар кандай холда адабиётнинг, шеъриятнинг даражаси икки мезон - миллий рух ва махоратга кура белгиланади» .

Гадоий газалларидаги асосий, марказий лирик кахрамон - ошик фидокор, олижаноб иш; эгаси, маърифатпарвар, ишк бобида уз маъшукасига садокатли, ахдига вафодор, ёрига мехрибон, мухаббатига содик турувчи ва бошка ажойиб инсоний фазилатларга эга булган инсондир. Унинг сузи билан иши, тили билан дили бирдир. Лирик кахрамон севимли маъшуканинг висолини афзал куради. У боги ризвон, жаннатдаги хур, париларни эмас, балки инсонни севади ва унга узининг самимий севгисини изхор этади:

Истамас кунгул Хизр сарчашмасини, чун манга, Бир дами васлинг хаёли оби хайвон курнадур .

Боги ризвон ичра кунгул сенсиз, эй рашки пари, Хурларнинг сухбатин, не чин, не ёлгон, истамас .

Гадоий «гардиши гардун» билан бирга «мехнати айём», яъни замона жафоси жуда хам жонидан утиб кетганлигини кучли нола-фигон билан шундай баён этади: Фигонким асру Гадо хаста жонига тегадур. Жафойи гардиши гардуну мехнати айём .

Шоир узи каби «куйи мехнатда», фирок, айриликда хор-зор булганларни «гуссаи даврон», яъни рахм-шафкатсиз замона эзиб, оёк ости килиб келганлигидан, жабр-зулмнинг хеч чеки йуклигидан шикоят килади:

Гуссаи даврон азоки остидин хеч куймади, Кимки булди куйи мехнатда фирок афгандаси .

Шоирни шу билан бирга, «жаври рузгор», яъни тирикчилик, турмуш кийинчиликлари ва машаккатлари хам оёк ости этиб, не хил жафолар билан тахкирлайди. У хаётда турли огирликларни бошидан кечирганлиги туфайли, махбубаси висолидан бебахра эканлигидан каттик шикоят килади: Булгали сендин жудо нокомдин жон ихтиёр, Хоксор этти мени бир йули жаври рузгор. Эй пари юзлук санам, сен хурдин айрилгали, Не жафоким килмади жонимга жавру рузгор .

Шоир таърифича, жабр-зулмнинг турлари шу даражада купайиб кетганки, шоир уларнинг кайси бирига бардош бериш ва узини уларга кандай калкон килишни билмай, чорасиз, ожизлигидан фигон чекади:

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

^айси бир мехнатни тадбир айласун мискин кунгул, Ёр фироки, ё фалакнинг жаври, ё танг-и ракиб .

Гадоий замонасидаги зулм килувчиларнинг барчасининг тили, маслаги бир, килмиши факат жабру зулмдан иборат эканлигидан шикоят килади: Бир-бири бирла кенгошиб жонума касд эттилар, Дарду ёру мехнати даврон даги жаври фирок. Оху вовайлоким, асру поймол этти мени, Мехнату гурбат даги жаври фироку дарди ёр .

Гадоийнинг ватанидан узокка тушгани, яъни Х,иротдан кетгандан сунг мусофирликда хаёт кечирганлигини ва зулм-ситамга тулиб-тошган уша замонда боши гам-кайгудан чикмай, кийин ахволда хаёт кечирганлигини хасрат билан тасвирлайди. У Х,иротдан уз ихтиёри билан эмас, мажбурият такозоси сабабли кетган булса керак: Мехнату кайгудин узга курганим йук дунёда, То тушубмен ^утбону Хиёвондин йирок .

Шоир бу даврдаги хаётидан хасрат килиб мехнату машаккатларни май урнида ичдим, дарду гам эса менга нукл, яъни газак хизматини бажарди, оху фигон эса менинг хамсухбатим булди деб, замонасининг берахм, золимлигидан зорланади, фарёд чекади: Кур на хасратлар муяссар булди хажрингдин манга, Бода - мехнат, нукул - дарду гам, надимим ох эрур .

Бу байт хам автобиографик (хасбихол) характерга эга булиб, Гадоийнинг турмуши кийин кечганлигидан гувохлик беради.

У куйидаги байтда ёрга мурожаат килиш оркали узининг толеъсиз, бахтсизлигидан шикоят этади:

Окибат мискин Гадони курки сендин айрилиб, Не бало-у тамга солди толеи нокобилим .

Ижтимоий гоя билан сугорилган куйидаги байтда ошик - шоир такдирнинг адолатсизлиги олдида маъшуканинг рахмсизлиги хеч нарса эмас деб хайратланади: Бахту толиъ кур таолаллох казодинким манга, Ёр агар рахм этса ногох, чархи гаддор ултурур .

Шоир узининг ахволи огир, кийин шароитда, мушкул замонда яшаётганлигини баён килиб, замонадан шикоят килади, бедодликдан хасрат ва надомат билан фарёд чекади, гам-кайгунинг кучлилигидан аччик куз ёшларини тукади: Ёз фасли эл бори бу лаззату ишрат била, Ёлгузун мен мубтало дарду гаму мехнат била. Халк хуш гулгашт этарлар гунчатек уйнаб-кулуб, Кунжи мехнаттур даги мен йиглаю хасрат била .

Бу «жаллоди фалак» ошикни уз маъшукасидан айириб, хижрон дардига дучор килади ва лирик кахрамоннинг бутун вужудини гам-гуссада уртаб, азоблайди: То фалак солди мени ул кузи утлукдин йирок, Ёндим, уртандим, кул улдум гуссада боштин-оёк .

Гадоий уз лирикасида ишк ва ошик-маъшукаларнинг калб изтироблари, хижрон аламлари, висол кувончларини куйлаш билан бирга мухаббатга ва унинг неъматларидан

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

бахраманд булишга тусик булган ичи кора, ёвуз, худбин, агёр, ракиб, зохид, узини доно, энг аклли одам деб хисобловчи, аслида эса энг бефаросат, акли паст носих, хосид, фосик (бузук) образларини яратган. Бу каби худбин, нодон, фирибгар табиатли салбий кишилар образининг узаро муносабатини баён этиш оркали шоир уз даврининг ижтимоий шаклини акс эттирган.

Шоир Гадоий уз газалларида ракиб образи оркали ижтимоий адолатсизликка нисбатан уз муносабатларини курсатганлар. У ракибни жонга битган офат, ошикка овораю сарсонлик келтирувчи «балое бар бало» дейди: Бир бало эрди бурун худ жонга дийдори ракиб, Ёна бу оворалиг булди балое бар бало .

Гадоий ишкий газалларида ошикнинг ички кечинмаларини, унинг хижрон азоблари, дард-аламлари, орзу-армонларини куйлаш билан бирга, девондаги газалларнинг асосий мавзуси мухаббат булса-да, май, хижрон, висол ва яна бошка бир катор мавзуларни хам каламга олиб, узининг турмушга булган турли хил карашларини, мулохазаларини шу мавзуга боглик холда ифодалаган.

Гадоий девонида салбий образлардан булмиш ракиб образига хам маълум даражада урин берилган. Шоир газалларида ракиб нияти бузук, ошик севгисига рахна солувчи, ошикнинг орзу-истагига гов булувчи сифатида намоён булади. Шунинг учун хам Гадоий ракибни «шум», «юзи каро», «лоф урувчи», «заррача жигари йук». «олам ичра у каби шум булмагай», «русиёх», «ит каби жорловчи» (акилловчи), «ёмон ниятли», «нахс» каби суз ва иборалар билан атайди ва ундан нафратланади.

Гадоий, Шарк мумтоз анъаналарини узига хос услубда давом эттирди. Гадоий узбек адабиёти тарихида газалнинг шаклланиши ва тараккиётига катта хисса кушди. Унинг ижодида умумбашарий гоялар, мажозий ва хакикий мухаббатни куйлаш етакчи мавзуга айланди. Шоир лирикаси услубий жихатдан замондошлари лирикаси билан хамоханг ва у етук санъаткор сифатида уз ижодида хаётни кенг ва чукур, ёркин ва ранг-баранг акс эттира олган.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Aslanova Kh. The basis of proverbs and sayings) in Gadoi's activity // American Journal of Research. Social Science and Humanities. - USA. Michigan, 2018. -№7-8. - P.202-205. (№2. Journal impact factor: 5.069).

2. Девони Гадо. (Нашрга тайёрловчи: Асланова X) - Тошкент: «Vneshinvestprom», 2020.

3. Жабборов Н. Замон. Мезон. Шеърият. Тошкент: Гафур Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, - 2015. - Б.43.

4. Мамирова, Д. Ш. (2020). REKLAMA MATNLARINING TIL XUSUSIYATLARI. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 3(4).

5. Мамирова, Д. (2018). Реклама матнларининг узига хос хусусиятлари хакида айрим мулохазалар. Иностранная филология: язык, литература, образование, 3(3 (68)), 56-59.

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

6. SHIRINBOYEVNA, M. D. Basic Features Of Advertising Language. JournalNX, 6(10), 325-330.

7. Pardaeva, I. (2020). Mesnavi "Tarihi Muluki Ajam"-The fruit of the scientist's rational thinking. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 432-441.

8. Пардаева, И. (2018). Анушервон адолат тимсоли. Иностранная филология: язык, литература, образование, 3(2 (67)), 109-112.

9. Давронова, М. И., & Холова, М. А. (2014). РОЛЬ И ЗНАЧЕНИЕ ХУДОЖЕСТВЕННОЙ ДЕТАЛИ В ПОЭЗИИ. СОВРЕМЕННАЯ ФИЛОЛОГИЯ: ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА, 59.

10. Холова, М. (2015). МАСТЕРСТВО СОЗДАНИЯ ПОЭТИЧЕСКИХ СИМВОЛОВ В ЛИРИКЕ (НА ПРИМЕРЕ ПОЭЗИИ ФАХРИЁРА). 1п Современная филология: теория и практика (рр. 114-119).

11. Tojiboev, I. O. U. (2021). CHINESE ARCHITECTURE. Oriental renaissance: Innovative,

educational, natural and social sciences, 1(8), 40-42.

12. Odil o'g'li, T. I. (2020). Flactors in speech development in English and other

languages. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND

EDUCATION, 1(3), 144-146.

13. Tojiboyev, Islom Odil Ogli (2022). XITOY TILINI CHET TILI SIFATIDA O'QITISHDA LARNING

CRN!. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 ( Special Issue 24), 430-439.

14. Odil ogli, T. I. (2021, September). Qadimgi Xitoy Madaniyatining Shakllanishi. In " ONLINE-

CONFERENCES" PLATFORM (pp. 82-84).

15. Odil ogli, T. I. (2021). PRINCIPLES OF USE "У". Eurasian Journal of Academic

Research, 1(6), 95-97.

16. oglu Tojiboyev, I. O. (2021). On the use of modern pedagogical technologies and general

grammar in the teaching of English. Science and Education, 2(8), 718-720.

17. Odil o'g'li, T. I. (2021). METHODOLOGY OF TEACHING ENGLISH. World Bulletin of Social

Sciences, 1(1), 23-25.

18. Islom Odil Ogli Tojiboyev (2021). XITOY TILIDA AFSONA VA RIVOYATLAR. Academic research in educational sciences, 2 (9), 631-634.

19. Odil o'g'li, T. I. The history of the origin of the Chinese language and the work done to date.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.