Научная статья на тему '“ДЕВОНИ ГАДО” ВА УНИНГ НАШР НУСХАЛАРИ ЎРТАСИДАГИ АЙРИМ ТАФОВУТЛАР'

“ДЕВОНИ ГАДО” ВА УНИНГ НАШР НУСХАЛАРИ ЎРТАСИДАГИ АЙРИМ ТАФОВУТЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
42
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қўлёзма / девон / мисра / ғазал / рубоий / қитъа / қасида / мустаҳзод / инвенрать / нашр.. / manuscript / devan / verse / ghazal / rubai / qit'a / ode / mustahzad / inventory / publication.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Асланова Ҳафиза Абдурахимовна

Мақолада Гадоий девонининг нашр этилган вариантлари ўртасида учровчи айрим сўзларнинг ўқилиш тафовутлари ва уларнинг маъно-муносабатидаги фарқлар таҳлил қилинади. “Девони Гадо”нинг тўлиқ ва нотўлиқ чоп этилган манбаалари ўрганиш объекти сифатидан тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the differences in the reading of certain words and the differences in their meaning between the published versions of Gadoi's divan. Incomplete and completely publish sources of "Devoni Gado" are researched as an object of study.

Текст научной работы на тему «“ДЕВОНИ ГАДО” ВА УНИНГ НАШР НУСХАЛАРИ ЎРТАСИДАГИ АЙРИМ ТАФОВУТЛАР»

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

"ДЕВОНИ ГАДО" ВА УНИНГ НАШР НУСХАЛАРИ УРТАСИДАГИ АЙРИМ

ТАФОВУТЛАР

Асланова Хафиза Абдурахимовна

Самарканд давлат чет тиллар институти уцитувчиси (PhD) Узбекистон, Самарцанд e-mail: Hafi85@mail.ru 0000-0002-3524-553Х

Аннотация: Мацолада Гадоий девонининг нашр этилган вариантлариуртасида учровчи айрим сузларнинг уцилиш тафовутлари ва уларнинг маъно-муносабатидаги фарцлар таулил цилинади. "Девони Гадо"нинг тулиц ва нотулиц чоп этилган манбаалари урганиш объекти сифатидан тадциц этилган.

Калит сузлар: цулёзма, девон, мисра, газал, рубоий, цитъа, цасида, мустаузод, инвенрать, нашр..

https://doi.ors/10.5281/zenodo.7277219

Аннотация: В статье анализируются различия в прочтении отдельных слов и различия в их значениях между опубликованными вариантами дивана Гадоя. В качестве объектов исследования исследуются полные и не полностью опубликованные источники «Девони Гадо».

Ключевые слова: рукопись, деван, мисра, газель, рубаи, кыта, ода, мустахзад, опись, издание.

Annotation: The article analyzes the differences in the reading of certain words and the differences in their meaning between the published versions of Gadoi's divan. Incomplete and completely publish sources of "Devoni Gado" are researched as an object of study.

Key words: manuscript, devan, verse, ghazal, rubai, qit'a, ode, mustahzad, inventory, publication.

Мавлоно Гадоий хдёти ва адабий мероси манбааларини аниклаш, нашр, таджик ва тах,лил этиш борасида утган асрнинг иккинчи ярми ва янги асрнинг утган даври давомида мамлакатимиз хдмда хорижий илмий марказларда бир катор ишлар амалга оширилди.

Жумладан, Мухдммад Фуод Купрулу, Э.Блоше, А.Бомбачи, Я.Экман, узбек олимларидан С.Ганиева, Э.Рустамов, Э.Ах,мадхужаев, М.Рустамов кабилар узларининг макола, монография ва диссертацион тадкикотларида Мавлоно Гадоий шахсияти, адабий мероси, XV аср адабий мух,ити ва жараёнидаги мавкеи, лирик меросининг гоявий-бадиий хусусиятларига доир фикр-мулох,азаларини баён этдилар. Бу борада,

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

айникса, устоз олим Э.Ахмадхужаевнинг хизматларини алохида кайд этиш лозим. Олимнинг бир неча йиллар давомида олиб борган илмий тадкикотлари натижаси уларок 1972 йилда номзодлик диссертацияси химоя килинди, 1978 йилда "Гадоий" монографияси нашр эттирилди.

Аммо шуни айтиш керакки, шоир шахсияти ва адабий меросига оид барча масалалар тулик ёритилган деб булмайди. Жумладан, шоирнинг асл исми, тугилган йили номаълум. Бизга шоирнинг факат Гадо тахаллуси аён холос. Алишер Навоийнинг «Мажолис ун-нафоис» тазкирасида: «Мавлононинг ёши туксондин утубдур» деган кайдни укишимиз мумкин. Маълумки, «Мажолис ун-нафоис» дастлаб хижрий 807-(мелодий 1491-1492) йилда тузилган. Агар шу пайтларда Гадоийнинг хижрий хисобда 90 ёшларда булганлигини назарда тутсак, адиб тахминан XV аср бошларида яъни 1403/1404 йилларда тугилганлигини кайд этиш мумкин. Х,азрат Навоий тазкирада яна шундай ёзганлар: «Бобир Мирзо замонида шеъри шухрат тутти» . Абулкосим Бобир Мирзо 1452-1457 йилларда хукмронлик килган. Демак, Мавлоно Гадоий ижоди айни шу даврда камолот касб этган.

XV аср туркий ижодкорлари ичида Гадоий лирикаси хам мухим уринга эга. Шоирнинг ягона девони - «Девони Гадо» Париждаги «Biblatique Nationale» («Миллий кутубхона»)нинг «Departament des. Manuscrits Suppl turc» («Турк кулёзмалари булими»)да 981-ракамли инвентарь остида сакланиб келинмокда. Унинг фотонусхаси эса, 1968 йилда профессор Х,.Сулаймон томонидан келтирилиб, Алишер Навоий номидаги Адабиёт музейи фондига топширилган. Мавлоно Гадоийнинг бошка девонлари ёхуд мазкур девоннинг бошка нусхалари хакида хозирча маълумотлар йук.

Гадоий девони Лутфий девони билан бир муковада бирлаштирилганлиги уз вактида купгина фикрларга хам сабаб булган. Бу хакида Э.Ахмадхужаев шундай ёзади: «Гадоийнинг девони Лутфий девони билан бирга китобат килинганлиги учун биз Лутфий девонига Гадоий газалларидан кириб колмаганмикин деган мулохаза билан Лутфийнинг девонини хам куздан кечирдик. Аммо, гумонимиз исботланмади» . Тугри, Мавлоно Гадоий ва Мавлоно Лутфий бир адабий мухит вакиллари хамда улар ижодий хамкорликдаги шоирлардир. Бу хакида Гадоий шундай ёзган:

Гар иноят булса хакдин, доги султондин назар,

Бу Гадодек Лутфи(й) ким булгайки, Салмон булмагай .

Албатта бу газалда девон хакида фикр билдирилмаган. Аммо, адабий жараёндаги елкадош хамфикрлар, бир-бирига сахоблар булганлигини англашимиз мумкин. Газалда Гадоий узини Лутфий ва Салмон Соважий билан тенглаша оладиган истеъдод сохиби эканлигини фахрия санъати ёрдамида эслатиб утади. Гадоий шеърияти таркиби жанрига кура газал, касида, мустазод ва туюк деб эътироф этилади. Жами 237 та шеърни уз ичига оладиган адабий мерос орасида 230 та газал, 1 та мустазод, 1 та касида ва 5 та туюк мавжуд. Гадоий адабий мероси мамлакатимизда илк маротаба 1965 йилда С.Ганиева томонидан «Шоир Гадоий» номи билан нашр эттирилди. Мазкур китобда шоирнинг 47 газали ва 1 та мустазоди урин олган. Шоирнинг 1973 йилда Э.Ахмадхужаев томонидан нашр эттирилган "Девон"и 230 та газал, 1 та мутазод, 5 та китъадан ташкил топган. 1986 йилда нашр эттирилган «Навоийнинг нигохи тушган» тупламидан Гадойининг 80

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

газали ва 1 та мустазоди урин олган. Шунингдек, 1988 йилда нашр эттирилган «Х,аёт васфи» тупламига хам Гадойи лирикаси киритилди. Унда шоирнинг 223 та газали, 1 та касида, 1 та мустазод ва 5 та туртлик шаклидаги шеъри урин олди. Санаб утилган нашрлар куп жихатдан бир-бирини тулдирувчи, ислох килувчи хусусиятга эга. Бирок, уларда баъзан девонни тулик камраб олмаслик, баъзида эса лирик асарларнинг матни билан боглик нуксонлар кузатилади. Хусусан, "Биринчи марта нашр этилганда унга девон таркибидаги хамд ва касида киритилмаган эди. Иккинчи марта чоп этилганда нашрга касида киритилиб уч газал тулалигича тушириб колдирилган" .

Шоир девонининиг таркиб жихатдан энг мукаммал нашри 2007 йилда М.Рустамов томонидан амалга оширилди. Унда Гадойи шеърияти учун махсус лугат хам илова килинган булиб, шоир асарларининг тил хусусиятларини урганишда кимматли манба саналади . Мазкур нашрда хам лирик асарлар матни ва имлоси билан боглик нуксонлар, жанр масалаларига доир тушунмовчиликлар мавжуд. "Тушти кунглум..." деб бошланувчи газал бошдан охир ошикона рухда ёзилган булиб, унда лирик кахрамоннинг хижрон изтироблари, агёр ранжи ва висол илинжи тавсифланади. Газалнинг мактаъси Э.Ахмадхужаев нашрларида куйидагича берилган:

Бизга мойил булгали пири Гадонинг хотири,

Мултафит булмас жахонда узга хеч диёр ила .

Мазмуни: Гадо пирининг хотири (хаёли) бизга мойил булганидан бери, (Гадойи) узга диёрга илтифотли булолмайди (кунгил куя олмайди).

М.Рустамов тайёрлаган нашрларда эса куйидагича:

Бизга мойил булгали бери Гадонинг хотири,

Мултафит булмас жахонда узга хеч дийор ила .

Мазмуни: (Маъшука) бизга мойил булганидан бери, Гадойи хотири узга диёрга илтифотли булолмайди (кунгил куя олмайди).

Иккинчи вариант гуё газалнинг умумий мазмунига хамохангдек туюлади. Бирок:

- кулёзмада "бери" тарзида укилган сузда факат "ёй" харфининг икки нуктасигина мавжуд;

- "булгали" сузидаги "-гали" кушимчаси "бери" сузи билан биргаликда уринсиз (грамматик) такрорни юзага келтирган;

- "маъшука" сузини матнга кушиш эхтиёжи тугилади.

Бизнингча, ушбу сузнинг илк харфи "х" (°) сифатида укилиши, иккинчи мисрадаги суз "диёр" тарзда эмас, "дайёр" (диёрлар) тарзда укилиши лозим:

Бизга мойил булгали Х,ири, Гадонинг хотири,

Мултафит булмас жахонда узга хеч дайёр ила .

Мазмуни: Х,ирот бизга мойил булганидан бери, Гадойи хотири узга диёрларга илтифотли булолмайди (кунгил куя олмайди).

Шу уринда кайд этиш жоизки, шоир тахаллусининг газаллар матнида ёзилиш тарзи айрим эътирозларга сабаб булади. Нашрларда "Гадоий" тарзда ёзилган уринлар кулёзмада икки хил тарзда ифодаланган.

Асарият холларда (аникроги саккиз уринда) бу тахаллус форсча изофа билан ( купинча "хаста" сузи билан) кулланган:

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Мен Гадоий хастага теккайму, ё раб, журъае, Жоми васлингдин яна, эй сокийи сиймин сакок?

Бир уринда ноаникликни ифодаловчи "ёй" (форс тили граматикасида "ёйи накале - ноаниклик ёйи деб номланади) сифатида кулланган (юкоридаги байтда келган "журъае" сузидаги каби):

Гадоий беш эмастур, дер ракибинг, Гадодурмен, вале султондин орту;.

Аслиятда эса, биринчи байтдаги суз кулёзма 126 Ь сахифа), иккинчи

байтдаги суз эса кулёзма 125 а сахифа) тарзда ёзилган, яъни талаффузда киска

тухташни акс эттирувчи "хамза" белгиси билан фарк килади. Бизнингча, мазкур икки байт кирилл ёзувида фаркланиши ва куйидагича ифодаланиши лозим:

Мен Гадойи хастага теккайму, ё Раб, журъае,

Жоми васлингдин яна, эй сокийи сиймин сакок?.. Гадое беш эмастур, дер ракибинг, Гадодурмен, вале султондин ортук .

Мазмуни: Ракибинг (мени) шунчаки бир гадо, ундан ортик эмас деб айтади. Мен Гадоман, бирок (ишкда) султондан хам ортикман.

Бундан эса, шоир тахаллусини кандай ёзиш керак: "Гадоий"ми ёхуд "Гадойи" деган хакли савол тугилади. Аслида, илмий матнларда шоир тахаллусини "Гадо" тарзда ёзиш максадга мувофик, назаримизда. Агар кушимча кушиш лозим булса, уни "-ий" тарзида эмас "-йи" (Атойи каби) тарзда ёзиш максадга мувофик.

Бу каби номутаносибликлар Гадоий лирикаси мазмун-мохиятига зарар етказмайди. Унинг келгуси нашрларида бартараф этилиши мумкин холатдир. Шоир лирик меросининг мундарижасини ишкий-лирик мазмундаги шеърлар ва уларга боглик холда турли уринларда келган ижтимоий-сиёсий, фалсафий охангларни ташувчи газаллар, байт ва мисралар ташкил этади. Гадоий етук санъаткор сифатида хаётни кенг ва чукур, ёркин ва ранг-баранг акс эттира олган ижодкордир. Шоирнинг киши калбини сехрлаб мафтун этувчи, фусункор газаллар девони шундан далолатдир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Алишер Навоий. МАТ. 20 томлик. 13-том. - Т.: Фан, 1997.

2. Ахмадхужаев Э. Гадоий (Х,аёти ва ижодий мероси). - Т.: Фан, 1978.

3. Гадоий девонининг лугати ва матни (Лугатни тузиб, матнни нашрга тайёрловчи М.Рустамов). -Т.: Алишер Навоий номидаги Давлат адабиёт музейи тахрир булими,

4. Aslanova Kh. The peculiar interpretation of tazod (antithesis), talmeh (reference) and tafrit (litotes) of poetic arts in Gadoi's activity // Asian Journal of Research. Japan. Osaka, 2017-№8(8). - P.80-85. (№2. Journal Impact factor: 4.1).

5. ^eBOHH rago. (Hampra TaHepnoBHH: AcnaHOBa X) - TomKeHT: «Vneshinvestprom»,

6. Mamayunusovna, P. I. (2021). "BOBURNOMA" AS A HISTORICAL AND LITERARY SOURCE. Thematics Journal of Social Sciences, 7(5).

2007.

2020.

JOl 1RNA L-RESEA RCHS. COM

I

134

NOVEMBER, 2022 ^

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

7. PARDAYEVA, i. ALISHER NAVOIYNING "TARIXI MULUKI AJAM" ASARIDA ZOLIM SHOHLAR TASVIRI. Uluslararasi Türk Leh9e Ara§tirmalan Dergisi (TÜRKLAD), 2(1), 463-467.

8. Пардаева, И. (2020). Еоя, бадиият, таркиб ва тартиб. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (74)), 74-77.

9. Халова, М. (2021). Аёллар адабиёти" нинг шаклланиш эволюцияси. Иностранная филология: язык, литература, образование, (2 (79)), 14-17.

10. Холова, М. (2017). Янгича шеърият талкини масаласига доир. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(2 (63)), 76-78.

11. Khalova, M. (2014). SKILL OF CREATING EPITHETS IN MODERN UZBEK POETRY. The Way of Science, 44.

12. Мамирова, Д. Ш. (2020). REKLAMA MATNLARINING TIL XUSUSIYATLARI. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 3(4).

13. Мамирова, Д. (2018). Реклама матнларининг узига хос хусусиятлари хакида айрим мулох,азалар. Иностранная филология: язык, литература, образование, 3(3 (68)), 56-59.

14. SHIRINBOYEVNA, M. D. Basic Features Of Advertising Language. JournalNX, 6(10), 325-330.

15. Tojiboev, I. O. U. (2021). CHINESE ARCHITECTURE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 40-42.

16. Odil o'g'li, T. I. (2020). Flactors in speech development in English and other languages. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 1(3), 144-146.

17. Tojiboyev, Islom Odil Ogli (2022). XITOY TILINI CHET TILI SIFATIDA

OQITISHDA "Ши" LARNING O RNI. Oriental renaissance: Innovative, educational,

natural and social sciences, 2 ( Special Issue 24), 430-439.

18. Odil ogli, T. I. (2021, September). Qadimgi Xitoy Madaniyatining Shakllanishi. In " ONLINE-CONFERENCES" PLATFORM (pp. 82-84).

19. Odil ogli, T. I. (2021). PRINCIPLES OF USE "7". Eurasian Journal of Academic

Research, 1(6), 95-97.

20. oglu Tojiboyev, I. O. (2021). On the use of modern pedagogical technologies and general grammar in the teaching of English. Science and Education, 2(8), 718-720.

21. Odil o'g'li, T. I. (2021). METHODOLOGY OF TEACHING ENGLISH. World Bulletin of Social Sciences, 1(1), 23-25.

22. Islom Odil Ogli Tojiboyev (2021). XITOY TILIDA AFSONA VA RIVOYATLAR. Academic research in educational sciences, 2 (9), 631-634.

23. Odil o'g'li, T. I. The history of the origin of the Chinese language and the work done to date.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.