Научная статья на тему 'МАВҚЕИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛ ДАР РОМАНИ "ДУХТАРИ ОТАШ"-И ҶАЛОЛ ИКРОМӢ'

МАВҚЕИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛ ДАР РОМАНИ "ДУХТАРИ ОТАШ"-И ҶАЛОЛ ИКРОМӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
606
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАЛОЛ ИКРОМИ / ПОСЛОВИЦЫ / ПИСАТЕЛЬ / ЛИТЕРАТУРА / РОМАН / ПРОИЗВЕДЕНИЯ / ТВОРЧЕСТВО / ПРОБЛЕМА / ИССЛЕДОВАНИЕ / ЗАГАДКА / ЛИРИКА / ЛЮБОВЬ / ГОЛОВОЛОМКА / JALOL IKROMI / PROVERBS / WRITER / LITERATURE / NOVEL / WORKS / CREATIVITY / PROBLEM / RESEARCH / RIDDLE / LYRICS / LOVE / PUZZLE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Давлатов А.

В данной статье рассматривается положение пословиц в романе "Духтари оташ" и Джалол Икроми. Автор в своей исследовательской области считает необходимые проблемы одной из приоритетных задач и проводит исследование с чувством высокого бизнеса и самоотверженности. Следует отметить, что бескорыстное занятие-это справедливость, честность и неповторимый автор, который овладевает своим страстным творчеством в современной литературе. Книга содержит материалы из числа студентов, читателей из числа преподавателей и студентов. Кроме того, этот увлекательный писатель, нагруженный своими творческими романами, стал популярным среди других писателей. Джалол Икроми в своих романах вызвал возмущение новостью и общепринятой ассоциацией, которая заставляет читателя читать ее с большим умом.This article deals with the position of proverbs in the novel "Dukhtari otash"i Jalol Ikromi. The author in his research field considers the necessary problems to be one of the priority problems and conducted the investigation with a sense of high business and dedication. It should be noted that a selfless occupation is justice, honesty and a unique author who master their passionate creativity in modern literature. The book contains materials from the number of students, readers from the number of teachers and students. In addition, this fascinating writer, loaded with his creative novels, has become a viewing among other writers. Jalol Ikromi in his novels has caused outrage at the news and the generally accepted association that makes the reader read it with great intelligence.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF PROVERBS IN THE NOVEL "DUKHTARI OTASH" JALOL IKROMI

This article deals with the position of proverbs in the novel "Dukhtari otash"i Jalol Ikromi. The author in his research field considers the necessary problems to be one of the priority problems and conducted the investigation with a sense of high business and dedication. It should be noted that a selfless occupation is justice, honesty and a unique author who master their passionate creativity in modern literature. The book contains materials from the number of students, readers from the number of teachers and students. In addition, this fascinating writer, loaded with his creative novels, has become a viewing among other writers. Jalol Ikromi in his novels has caused outrage at the news and the generally accepted association that makes the reader read it with great intelligence.

Текст научной работы на тему «МАВҚЕИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛ ДАР РОМАНИ "ДУХТАРИ ОТАШ"-И ҶАЛОЛ ИКРОМӢ»

также недавно опубликованная история Сорбона, рассказывающая нам о тревожных годах и начале гражданской войны и миграции еврейского народа из Душанбе, а также о судьбе Абраама и ее молодой жены Сары Азиз, которая была студенткой-арендатором.

Ключевые слова: ужасное время войны, воины-лучники, лучники в масках, еврейское предвидение, сломанная ворота, глава махалли, плохое состояние общества во время войны, вечернее кровопролитие, открытые и неудачные молодые люди 90-х годов, социальное положение, политическое состояние, человеческая ценность, грабеж и убийство и т. д.

GENRE PECULIARITIES OF NEWLY PUBLISHED STORIES OF SORBON

The article tells us about genre peculiarities of newly published Sorbon's stories entitled «Zabiba» and «Sanam». The author provided information about characters of the story, Zabiba, educated woman, who was the head of «Donish» gymnasium and had had a family and was respected by the people and Barzu, trader, who made mistake once in his life and suffered. Zabiba left her a newborn son in the maternity house, which was born after a short period time following their marriage. Then she repented and became a hermit. «Sanam» is also a newly published story of Sorbon that tells us about anxious years and beginning of civil war and migration of Jewish people from Dushanbe and about Abraam and her young wife Sara Aziz's fate and, who was a tenant student.

Keywords: war terrible time, archer warriors, masked archers, Jewish farseeing, broken gate, head of mahalla, bad condition of society during the war, an evening blood shedding, open-hearted and unsuccessful young people of 90s, social condition, political condition, human value, robbery and murder, etc.

Сведения об авторе:

Мухаммадохирова Ханифа -ассистент кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 939290924

About the author:

Muhammadokhirova Hanifa -assistant in the Department of Tajik Language of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992) 939290924

МАВЦЕИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАЦОЛ ДАР РОМАНИ «ДУХТАРИ ОТАШ»-И ЧДЛОЛ ИКРОМЙ

Давлатов А.

Донишгощ давлатии Бохтар ба номи Н.Хусрав

Якин метавон гуфт, ки романи эчоднамудаи Ч,алол Икромй, «Духтари оташ» яке аз романхои пурмухтаво, пурмазмун ва бо сабки хосса мавкеи намоён дар адабиёти навини точик касб намудааст. Дар ин асари пурарзиш нависанда бо образ ва тасвирхои нотакрори худ аз зиндагонии занони Бухорои то замони инкилоб, машаккат ва пурсабрии занон ба пасту баландихои зиндагй ва муборизаи тамоми занони Осиёи Миёна бахри ба даст овардани зиндагии осоишта хеле барчаста иниъкос гардидааст.

Х,ар як адиб зарбулмасалу маколро вобаста ба завки эчодии худ истифода мекунад ё ба таври дигар гуем хар як адиб сабки хоси худро дошта, вобаста ба он дар асархои худ аз зарбулмасалу макол истифода мекунад.

Чи тарзе ки Асрорй В. кайд мекунад: «Нависанда аз зарбулмасал хамчун аз масолехи забон ва васоитаи тасвири бадей ба таври васеъ истифода мекунад. Зарбулмасал барои кушодани характери кахрамон, тасвири барчастаи вазъият, пуркувват кардани мазмуни андешаи муаллиф ё персонажи асари у, типпи кунонидани образ дар асари бадей ва гайра роли муайяне мебозад.» [Асрорй 1990, с. 13]

Бинобар он ки кисми бештари вокеаву ходисахои тасвиршудаи «Духтари Оташ» ба хаёти мардуми кишлок ва шахри Бухорои то инкилоби точик марбут ва алокаманд аст, нависанда дар асоси материалхои замони худ ба хусусиятхои эчодиёти шифохии халк диккати махсус медихад.

Зарбулмасалу макол аз чумлаи он жанрхое ба хисоб мераванд, ки доираи истеъмолашон васеъ буда, дар тамоми минтакахо бо сабку услуби худ истеъмол мегардад. Маколу зарбулмасал жанрхои хурди шифохие хастанд, ки дар худ маънохои васеъро доро мебошанд. Ин жанрхо аз замонхои кадим дар байни мардум маъмулу машхур буда, халк аз инхо ба таври фаровон истифода мекунад.

Адaбиëтшиноc Бозоp Тилавов кайд мекyнaд, ки: «Зapбyлмacaлy маколхо аз чумлаи мaъмyлтapинy мaшхypтapин анвоъи эчодиети бадеии шифохии халк бyдa, F0яхои ачибу афгани начиби кулли инcониятpо дap шакли нихоят кутоху мyхтacapy дилнишин бaëнy ифода мекyнaнд. Онхо ахамият ва афзоиши баланди тaъpихй, бадей ва ахлокию тapбиявй доpaнд, дap бобати такмилу инкишофи донишу мaъpифaти одамон, завки бадей, нутки мapдyм накши нихоят бyзypг доpaнд». [Тилавов 2006, c.7]

Тафовути зapбyлмacaл аз мaколpо мухакикион гуногун шapх медиханд. Аз чумла Вохид Лcpоpй чунин кайд мекунад: «Зapбyлмacaл ва макол аз чихати вазифа ва pоли худ дap матн ва дap нутк аз хaмдигap фapк намекунанд. Аммо аз чихдти хycycияти бадей тафовуте доpaнд. Зapбyлмacaл бештap ба мачоз, киноя, ташбех, paмз ва Faйpa cохтa мешаванд. Маънии мачозиаш aœrâ мебошад... Дap макол чунин хycycияти мачозй неcт ва cyхaн acоcaн ба маънии acлии худ истифода мешaвaд».[Лcpоpй 1990, c. 6]

Мухаккики дигap тафовути зapбyлмacaлy мaколpо чунин apзëбй кapдaacг: «Чихати нихоят фapккyнaндaи зapбyлмacaлy маколхо ва панду хикматхо, ки дap ^уххои дигapи ифодахои pехтa, аз чумла, вохидхои фpaзеологии забон дида намешаванд, ифодаи мухокима ва хyлоcaбapоpихои мантикй дap онхост. Бештapин зapбyлмacaлy маколхо аз ду хигса -мухокима ва хyлоcaхо ибоpaтaнд». [Мачидов 1982, c.18]

Чалол И^омй низ аз чумлаи он адибоне ба хиcоб меpaвaд, ки caбки хоcи хyдpо доpaд. На факат дap забони худи нaвиcaндa, балки дap забони пеpcонaжхои acap низ истифода шудани ибоpa ва ифодахои халкй, зapбyлмacaлy маколхо, гувохи гуфтахои боло мебошад.

Дap aкcapи зapбyлмacaлy маколхое, ки Чалол Икpомй дap ин pомaнaш истифода кapдaacг, тахлили худи хамон зapбyлмacaл ë макол дap чумлаи пеш ë баъдина овapдa шудааст. Чунончй дap мишли зеpин: «Ба ин коpи вай MaFфиpaт мукобилият кapдa, ноpозигй изхоp кapд, лекин бой yзpхохонa, ба тapики мacлихaт гуфт, ки «Ф^уза, ки cихaт шуд, ба Aœ никох кapдa медихад». Ин як тиру ду нишон гуфтанй аст. Хам MaFфиpaт оcyдa мешавад, ки бой дap фикpи зан кapдa гиpифтaни Ф^уза нест, хам Aœ, ки хизмaтгоpи чонcyпоpи уст ва мехохад Фиpyзapо ба занй биг^ад, оcyдa ва таъмин мегapдaд ва хам дахони мapдyм бacтa мешaвaд.»[Икpомй 2014, c.358]

Дap aдaбиëтшиноcии точик хaëт ва фаъолияти Чалол И^омй то андозае мaвpиди тахлил кapоp г^ифта, дap боpaи хикояву pомaнхои адиб чанд маколаву pиcолaхои хypдy калон навишта шуда бошад хам, аммо дap боpaи «Зapбyлмacaл ва макол» дap pомaни «Дyхтapи оташ» pиcолaе ба нaзap нaмеpacaд.

М. Шyкypов ва Л. Демидчик дap acapи худ «Hacpи Чалол И^омн» тамоми оcоpи ypо аз аввалин хикояаш то pомaни «Зогхои бaдмyp» мaвpиди тахкик кapоp додаанд, аммо до^ ба коpбypди зapбyлмacaлy макол cy^are нагуфтаанд. Мухаккики дигap Худойдодов Б. дap acapи худ «Романи Чалол Икpомй «Дyхтapи оташ», ин pомaнpо тахлил кapдaacг. У ба мавзухои зеpин ахамият додaacг, аз чумла F0я, конфликт, cиcгемaи обpaзхо, офapидaни хapaктеpхо, фapдикyнонидaни кaхpaмонхо, кушода додани чахони ботинии онхо. Дap ин pиcолa низ дap боpaи «зapбyлмacaл ва макол» cyхaне нapaфтaacг.

Аз ин лихоз лозим шyмоpидa шуд, то дap ин маколаи илмй мавкеи зapбyлмacaлy макол дap pомaни «Дyхтapи оташ» мaвpиди тахкику пажухиш кapоp дода шавад. Зеpо ба хамагон маълум acт, ки махз истифодаи зapбyлмacaлy маколхои халкй дap acapхои бадей обypaнги бадеии acappо дучанд ва хонданибобу муъчаз мегapдонaд. Чалол Икpомй низ чунонки дap зеp мушохида мекунем бо истифодаи зapбyлмacaлy маколхои халкй, apзиши pомaни «Дyхтapи aгaш»-pо дучанд гapдонидaacг.

Хамило бояд кайд кapд, ки дap ин pомaн наздики 80 -зapбyлмacaлy макол истифода шyдaacт. Зимнан хамин ëдовap шуд, ки мо хap як зapбyлмacaлy маколе, ки аз ин pомaн пайдо намудем, нycхaи онpо аз Кyллиëти фолклоpи точик овapдем, то ин ки apзиши ин маколаи илмй боз хам баланд шавад. Бapои таквияти гуфтахои боло як ду намуна меоpем, то бидонем, ки зapбyлмacaлy макол чи гуна иагифода шудааст.

Зapбyлмacaли зеpин чунин иcгифодa шyдaccг: «Хам лаъл ба дacг ояду хам ëp нapaнчaд» (Т571) [Кyллиëти фолклоpи точик 1986, c.74].

-Майлаш, дyхтapaм, ман коpе мекунам, ки щм лаъл ба даст ояду щм ёр наранцад! Яъне бо гуфтаи ту ва ба ивази як чувол гандуму як куза paвFaн тypо ба бои бyхоpой медихам, лекин илтимоc мекунам, ки тypо ба Ибpохимчон никох кapдa дихaд.[Икpомй 2014, c.66]

Хам лаъл ба даст ояду хам ëp нapaнчaд -ин зapбyлмacaл ба зapбyлмacaли «бо як тиp ду нишон ë «фохтак» задан» кapобaт доpaд, яъне хангоми коpеpо ба анчом pacонидaн набояд тapaфи мукобил аз

ту дилозурда шавад. Хам ба максад расиву хам дигар касро маёзорй. Дилором -каниз ходисаву вокеахои гузаштаи худро ба навбераи худ Фируза ва инчунин ишки миёни худ ва Иброхимчон ва вокеаи ба гуломи гирифтор шуданашро хикоя мекунад. Он сол гуруснагй омада буд, мардумон хар чизи пуркиммат ва хатто фарзандони худро дар ивази андак равгану гандум мефурухтанд. Иброхимчонро падараш ба нархи як чувол гандум фурухт. Ин ходисаро шунида, Дилором ба назди оксаколи деха рафта дар ивази худ як чувол гандуму як куза равган гирифта ба назди падару модари худ оварда атола мепазад ва ба модару падри пираш мехуронад ва худ дегро лесида каноат мекунад. Баъд аз хоби онхо баромада меравад. Падару модараи Дилором пир ва логар аз гуруснагй ба халокат наздик буданд, аз хамин сабаб хам ин амалро ичро кард, яъне ба дилдодаи худ расид ва аз чониби дигар падару модарашро аз марг начот дод.

Зарбулмасали дигарро аз назар мегузаронем: «Ба собуни ман чома нашуштй» (Т445) [Куллиёти фолклори точик 1986, с.66].

-Чй механдед?! Маймун бача зоид? Як нокисулакл гапхои моламяълам гуфт -гуфт -дия!

Хама хомуш шуданд, лекин овози кампир боз баланд шуд:

-Ту, оксакол, хануз ба собуни ман цомашуй накардаи! -гуфт вай тахдидомезона. -Нокисулакл бошам хам, чавоби садта ту барин бугузаъламхоро гуфта метавонам. Бехтар, ки машмаша накарда, аз атрофи сари дегат бохабар шав! [Икромй 2014, с. 132]

Бо собуни ман чомашуи накардай -аз ин зарбулмасал чунин маънй бар меояд, ки то хол хулку атвори маро хуб намедонй. Нависанда вокеаи оксакол, ки Дилором -канизро дар байни маъракаи туй паст мезанад овардааст. Аммо Дилором -каниз низ паст намемонад ва дар чавоб ба у хамин зарбулмасалро мегуяд. Яъне огох мекунад, ки бо ман ин тавр муносибат накун, ту маро хуб намедонй.

Зарбулмасали зерин чунин истифода шудааст: «Лубиё каду -лаънат ба хар ду» (Т480) [Куллиёти фолклори точик 1986, с.67].

-Чадиду болшевик илохй ба дунё наомаданак мешуд! -гуфт Пошобибй. -Хар дуяш хам як бало -лубиё каду, лаънат ба уар ду! [Икромй 2014, с.537].

Лубиёю каду лаънат ба хар ду -ин зарбулмасал аслан хангоме, ки одам ягон чизро нахохад, истифода мебарад. Нависанда бошад, чадиду болшевикро ба лубиёю каду ташбех дода, аз забони персонаж ба хардуи онхо лаънат хондааст.

Зарбулмасали дигарро аз назар мегузаронем, ки ба таври зайл омадааст: «То шамол набошад, шохи дарахт намечунбад» (Т037). [Куллиёти фолклори точик 1986, с.42].

-Пас чй бояд кард? -Камолиддин тангдил шуда буд. -Модоме, ки барг мечунбад, пас шамол хаст. Мо бояд пеши шамолро гирем. [Икромй 2014, с.422].

То шамол нашавад, барги дарахт намечунбад -чуноне ки дар зарбулмасали «дуд беоташ намешавад» тахлил кардем, хаминро танхо кайд кард, ки хеч чиз бесабаб намешавад, хар руйдоде сабабе дорад. Камолиддин андухгин шуда, мегуяд, ки модоме ки барг мечунбад, пас шамол хаст, бояд пеши ин шамолро гирифт. Хадаф аз он нест, ки пеши шамоли табииро гирифт, балки максад дар он аст, ки пеши чангу низоъро гирифт.

Зарбулмасали машхур ба таври зерин омадааст: «Алами Исоро аз Мусо гирифт» (Т593) [Куллиёти фолклори точик 1986, с.75]. Фарк дар ин чо танхо дар калимаи аввал дида мешаваду халос, «касд» ва «алам» дигар ба маъно хеч нуксоне ворид нашудааст.

Магфират ба пешвози мехмони омада истода гуфт: -^асди Исоро аз Мусо гирифтанй будам... ассалом, чй тавр шуду шамол аз кучо паронд? [Икромй 2014, с.412].

^асди Исоро аз Мусо гирифтан -яъне корро дигар кас анчом медихад, ба ивази у шахси дигар дар азоб мемонад. Баъд аз оне ки Асо ба хонаи инок об овард, дар хона худи инок набуд, аммо Магфират, ки дар аввал зани Еаничонбой акнун хамсари инок буд, дар хона интизори у буд. Магфират ба Асо гуфт, ки Фируза ишку мухаббатро чй медонад он говтабиат. Асо дар газаб шуда, мегуд, ки хатто як тори муи уро ба хазор барин шумохо баробар намекунам. Аз ин нияти бади ин зан Асо пай бурду дархол аз хона баромад, аз акиби Асо сангеро партофту аммо санг нарасид. Дар аснои баромад духтари миршаб Мушаррафа, ки акнун зани коматбаланд шуда буд, даромада аз у чй вокеа шуданашро пурсид. Магфират дар чавоб мегуяд, ки касди Исоро аз Мусо гирифтанй будам, аммо нашуд.

Ин макол хамеша дар асли худ меояд, барои он ки аз ду чузъи хурд иборат аст. Дар китоби Куллиёт бошад ба хамин тарз омадааст: «Чуянда -ёбанда» (Т126) [Куллиёти фолклори точик 1986, с.47].

- См^нов, шумо? Аз кучо мapо дида мондед? -Цуянда -ёбанда! -гуфт Смиpнов. -монда нашавед, то ба кучо? [Икpомй 2014, c.371].

Ман дap як дакика хозиp мешавам. О, мегуд -ку: чуянда ëбaндa! [Икpомй 2014, c.462].

Чуянда ёбанда, ин мaколpо дap тамоми минтакахои Точикиcгон мушохида кapдa мешавад. Aгap нaфapе cидкaн дap пайи чуетучуи чизе бошад, хатман ба мaкcaдaш хохад pacид. Ин макол ду мapотибa ва аз нутки ду пеpcонaж яке Смиpнов, дигapе ТaF0йчa овapдa шyдaacт. Дap хap дуи ин матнхо макол ба маънии пайдо намудани шaхc иcгифодa шудааст.

Ин зapбyлмacaл бо иваз намудани калима «гунчишк» ба «чумчук» истифода шyдaacг. Чунончй: «Чумчука кй кушад? -^^об» (Т173) [Кyллиëти фолклоpи точик 1986, c.50].

-Рузамон аз ин бехтap мешуд, -гуфт Ака Матеум. -Ба хap хол хокими pyc ин кaдap чохил не. Гунцишка ки кушад, цассоб! -гуфтагй бapин, хокими pyc аз як тapaф caхтгиpй кунад хам, аз тapaфи дигap каму беш озодй ва paвшaнй меоpaд. [Икpомй 2014, c.201].

Гунчишка кй кушад -кaccоб, яъне бояд коppо он шaхcе анчом дихад, ки аз ухдаи он rap мебapояд ë мyтaхaccиcи он rap acт. Дap байни дустон Хaйдapкyл, ^оpй Уcмон, ^оpй Шapиф, Лшpaфчон, Ака Maхcyм ва ^рй Абдулваххоб чамъомаде шуд, ки дap ин миëн Лшpaфчон мепypcaд, arap окпошшо Бyхоpоpо мегиpифт чй мешуд? Дap чавоб мешунавад, ки arap хокими pyc Бyхоpоpо мегиpифт аз як тapaф caхтгиpй кунад аз тapaфи дигap озодй низ ба мapдyм медод.

Зapбyлмacaли зеpин бо вapиaнгх,ои гуногун дap Кyллиëти фолклоpи точик иcгифодa шyдaacт. То 27 вapиaнт омaдaacг ва хap як нycхaи иcтифодa шуда, боз боpхо иcтифодa шудаанд, ба монандй: «Ба умеди худо нашав буттая доp, Ба умеди Баховаддин нашаву бут^а кап, Машав ба умеди п^ дегpо дacг гиp» [Кyллиëти фолклоpи точик 1986, c. 147].

-Бале, -гуфт боз ба хомушй халал дода козй, -мегapcaм, ки yмpaм кутохй мекунаду ба мукобили ин бадтол хонадони мо бепанох мемонад!

-Худо накунад! -гуфт дapхол pa^. -Hacиб бошад, ба хамаи душманонатон Fa^a кapдa, ба caд медapоед!

-Ба умеди худо нашав буттаро дор, гуфтаанд, пиcapaм! -гуфта монд пaдap. [Икpомй 2014, c.224]

Ин зapбyлмacaл акидаи зидди динй доpaд, аммо маъниаш дap он неcг, ки иншн аз умеди Худо даст канад, балки дap он аст, аи мегуяд ба умеди дигapон набош ва ба коpи худат амал кун ва боз дap мaвpид caхех маълум набудни коpе гуфта мешавад. Дap ин чо козиву paиc бо хам cyхбaт мекунанд ва ба пеши худ миpшaбpо даъват кapдa caбaби даъват кapдaни Оcтонaкyл кyшбегиpо пypcон мешаванд. Mиpшaб низ мегуяд бояд ба чаноби олй дyхтapи боаклу хушу зебоеpо пайдо кapдa бypдaн дapкоp. Баъд аз paфтaни миpшaб pa^, ки пиcapи козй буд мегуяд, ки Остонакул душмани capcaхте аст, набояд дap пеши миpшaб cy^ara^ махфй гуфт. Пaдapaш мегуяд метapcaм, ки yмpaм кутохй мекунад, бap зидди ин душманон, аммо пиcapaш мегуяд Faм мaхyp пaдap шумо ба хамаи душманонатон Faлaбa кapдa ба caд медapоед. Пaдapaш хамин зapбyлмacaлpо меоpaд.

Маколи мaзкyp чунин омадааст: «Дуз бошу бaинcоф бош» (Т439) [Кyллиëти фолклоpи точик 1986, c.66].

Ту дap ин чо иcгодa кaмгap коp кун, кaмбaFaл, лекин хyшëp бош, ки беобpy накунй, фахмидй? Дузд бош, баинсоф бош! [Икpомй 2014, c.238].

Дузд бош бaинcоф бош -Дap тамоми коpхо адлу инcофpо набояд фapомyш кapд. Hовобacгa аз кyдpaтy тавоноии худ ба дигapон набояд зapap pacонд. Кали ^ypбон хидмaтгоpи м^шаб, ки аз коpхои имшаба ягон дapомaд надошт, биcëp Faмгин ва хафа буд. М^шаб хангоми ба хона paфтaнaш, тамоми коpхоpо ба гapдaни Кали ^ypбон вогyзоp кapдa таъкид мекунад, ки хyшëp бош, боз беобpyй накунй!

Дap натичаи омузишу бappacии эчодиëти Чалол Икpомй ва бaхycyc pомaни «Дyхтapи оташ» ба хyлоcaе омадан мумкин аст, ки хеч эчодкоpе бидуни омузишу истифодаи эчодиети дахонакии халк дap офapиниши acapи боapзише намегавонад муваффак гapдaд. Аз як чониб истифодаи эчодиети мapдyм дap acapхои бадей дap баланд гapдидaни cai^ бадей ва мухтавою мазмуни acap накши мyaaccиp гyзоpaд, аз чониби дигap зуд ба дили хонанда pох меëбaд. Чунин acapхое ки дap бapобapи бapчacтa нишон додани ка^амон хамчунин аз гyфтоpи вокеии мapдyм, ки хap pyз дap хает вомехypaнд иcгифодa шавад, бештap диккатчалбкунанда шуда, махбубияти хоccaеpо кacб мекунад.

Бо даст додани имконият мавзуи мaтpaхpо идома дода, кушиш менамоем чихатхои навину мyaccиpи эчодиети дахонакии хал^о на танхо дap як acapи Чалол Икpомй балки дигap acapхои у ва

асархои нависандагони дигарро низ ба риштаи тахкик кашида, шаклхо истифодаи жанрхои эчодиёти халкро муайян намоем.

АДАБИЁТ

1. Асрорй В. Жанрхои хурди фолклори точик. Душанбе: Маориф, 1990.-255 с

2. Икромй Ч,. Духтари оташ (роман). Душанбе: Адиб, 2014. -560 с.

3. Кулиёти фолклори точик: Зарбулмасалхо. Чилди 4. Душанбе. Дониш, 1986. -240 с.

4. Тилавов Б. Суханхои рухафзо. -Душанбе: Деваштич, 2006. -152 с.

5. Худойдодов Б. Романи Чалол Икромй «Духтари оташ». Душанбе. Ирфон, 1967. -109 с.

6. Шукуров М, Л. Демидчик Насри Чалол Икромй. Душанбе. Ирфон, 1979. -139 с.

7. Мачидов X.. Фразеологияи забони хозираи точик. Душанбе, 1982. -106 с.

МЕСТО ПОСЛОВИЦ В РОМАНЕ «ДУХТАРИ ОТАШ» ДЖАЛОЛ ИКРОМИ

В данной статье рассматривается положение пословиц в романе "Духтари оташ" и Джалол Икроми. Автор в своей исследовательской области считает необходимые проблемы одной из приоритетных задач и проводит исследование с чувством высокого бизнеса и самоотверженности. Следует отметить, что бескорыстное занятие-это справедливость, честность и неповторимый автор, который овладевает своим страстным творчеством в современной литературе. Книга содержит материалы из числа студентов, читателей из числа преподавателей и студентов. Кроме того, этот увлекательный писатель, нагруженный своими творческими романами, стал популярным среди других писателей. Джалол Икроми в своих романах вызвал возмущение новостью и общепринятой ассоциацией, которая заставляет читателя читать ее с большим умом.

Ключевые слова: Джалол Икроми, пословицы, писатель, литература, роман, произведения, творчество, проблема, исследование, загадка, лирика, любовь, головоломка.

THE PLACE OF PROVERBS IN THE NOVEL «DUKHTARI OTASH» JALOL IKROMI

This article deals with the position of proverbs in the novel "Dukhtari otash"i Jalol Ikromi. The author in his research field considers the necessary problems to be one of the priority problems and conducted the investigation with a sense of high business and dedication. It should be noted that a selfless occupation is justice, honesty and a unique author who master their passionate creativity in modern literature. The book contains materials from the number of students, readers from the number of teachers and students. In addition, this fascinating writer, loaded with his creative novels, has become a viewing among other writers. Jalol Ikromi in his novels has caused outrage at the news and the generally accepted association that makes the reader read it with great intelligence.

Keywords: Jalol Ikromi, proverbs, writer, literature, novel, works, creativity, problem, research, riddle, lyrics, love, puzzle.

Сведение об авторе:

Давлатов Абубакр -ассистент кафедры философии и культуры Бохтарского государственного университета имена Носира Хусрава, тел.: (+992) 907703096, abubakr.davlatov.9696@gmail. com

About the author:

Davlatov Abubakr - assistant of the Department of philosophy and culture of Bokhtar state University named after Nosir Khusrav, tel: (+992) 907703096, abubakr.davlatov.9696@gmail.com

АБДУСАЛОМ ДЕХ,ОТЙ -МУАЛЛИФИ КИТОБХОИ ДАРСЙ

Норова Г.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар огози асри XX Иттиходи Шуравй инсони нав ва бо тафаккуру нигохи тозаро нисбат ба зиндагй руи сахнаи хаёти сотсиалистй овард, бо хамин маром гузаштагони мо то солхои 90-уми хамин сада дар кору фаъолияти мехнатию-ичтимой,таълиму тадрис дар хама зинахои макотиби тахсилоти ибтидоию умумй ва тахсилоти олй аз руи барнома ва дастурхои таълимию методии хамин давра фаъолият намуданд.

Фаъолияти адабию-эчодии Абдусалом Дехотй хамчун муаллифи китобхои дарсй такрибан аз охири солхои 40 шуруъ мегардад. У то навиштани китобхои дарсй аз огози солхои сиюм ба кавли

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.