Научная статья на тему 'СПЕЦИФИЧНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЕ ПОСЛОВИЦ, ПОГОВОРОК И ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ СОРБОНА'

СПЕЦИФИЧНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЕ ПОСЛОВИЦ, ПОГОВОРОК И ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ СОРБОНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
76
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОЗА ЭПОХИ НЕЗАВИСИМОСТИ / ИСТОРИЧЕСКИЕ РОМАНЫ / ПРОЗА СОРБОНА / ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ВИДОВ ФОЛКЛОРА / ПОСЛОВИЦЫ И ПОГОВОРКИ / ФРАЗЕОЛОГИЗМЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ульмасова Замирахон

В статье автором рассмотренны пословицы, поговорки и фразеологизмы, отражающие образ жизни, душевное состояние и психологию людей, которые олицетворяют их мечты и чаяния. Надо отметить, что Сорбон проявляет мастерство и писательское чутье в использовании пословиц, поговорок и фразеологических оборотов, в связи с чем их различные варианты, которые встречаются в романе, такие как «бо як тир ду фохта задан» (одним выстрелом убить двух зайцев), «ду вазир дар як девон нагунҷад» (два тигра не уживутся на одной горе), «ҷӯшбарраро хом шумурдан» (делать поспешный вывод) и т.д. успешно и органично вписались в текст произведения. Можно утверждать, что одним из факторов, обеспечивающих выразительность языка и изящество стиля романов «Повесть о Божьем сыне» и «Туграл», является именно мастерство автора в использовании образцов народной мудрости.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPECIFICITY OF THE USE OF PROVERBS, SAYINGS AND PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE WORKS OF SORBON

The author considers in the article proverbs, sayings, and phraseological units that represent the lifestyle, state of mind, and psychology of individuals who embody their aspirations and dreams. It should be noted that through the use of proverbs, sayings and phraseological expressions, the Sorbon demonstrates ability and writing flair, through connection with which their different variants contained in the novel, such as "Two birds with one stone," "Two tigers will not get along on the same mountain," "To make a hasty conclusion," etc., fit into the text of the work effectively and organically. "It can be argued that the author's ability to use the models of folk wisdom is precisely one of the factors that guarantee the expressiveness of the language and the beauty of the style of the novels "The Tale of God's Son» and «Tugral.»

Текст научной работы на тему «СПЕЦИФИЧНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЕ ПОСЛОВИЦ, ПОГОВОРОК И ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ СОРБОНА»

Yusufov Umriddin Abdukofievich - Doctoral Candíate Institute of language and literature named after Rudaki under the Academy of Sciences of Tajikistan. Phone: (+992) 919045575; E-mail: nushin74@mail.ru

ВЕЖАГИ^ОИ КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАЕЩ ВА ИБОРАХРИ РЕХТА ДАР Э^ОДИЁТИ СОРБОН

Улмасова З.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров

Дар байни жанрдои фолклори точик жанри зарбулмасалу макол мавкеи махсус дорад. Дар зарбулмасалу макол гояи баланду амик, андешадои ахлокию дидактикй, маънидои баланди бикр дучор мешаванд, ки аз таърихи тафаккури чамъияти гузашта шадодат медидад.

Зарбулмасалу макол ва иборадои рехта инъикосгари тарзи даёту рудия ва психологияи одамон, орзую ормони ондо мебошанд. Бино ба таъкиди забоншиноси маъруфи точик Р. Гаффоров «Адамияти истеъмоли зарбулмасал ва маколдо чун яке аз воситадои пуркувати тасвир дар адабиёти бадей багоят бузург аст. Агар ондо дар мавкеи худ истеъмол шаванд, забони нависанда пуробуранг ва салису таъсирбахш шуда, хусусияти миллии он барчастатар мегардад» [1, с.89].

Дар романдои «Достони писари Худо» ва «Туграл»-и Сорбон зарбулмасалу макол ва иборадои рехта асосан дар нутки кадрамонони марказй, аз чумла Искандар, Ох, Дорои Кудумон, Олимпиада, Бодуй, Модуй, Бесус, Туграл, Шатенин, персонаждои дигар чой дода шудаанд. Сорбон маколу зарбулмасалдо ва фразеологизмдоро мувофики предмети баён ва мароми эчодй, мавкеъшиносона мавриди истифода карор дода, бо ин род ба забони асари худ обуранги махсус ва фасодату салосат бахшидааст.

Аз лидози тарзи истифода зарбулмасалу макол ва фразеологизмдоеро, ки дар романдои «Достони писари Худо» ва «Туграл» ба чашм мерасанд, ба гуруддои зерин таксим кардан мумкин аст:

1. Зарбулмасалу макол ва иборадои рехтае, ки бе тагйир ва ё бо тагйири чузъй ба кор рафтаанд. Масалан, «мазза аз кайла гузаштан» [4,1, 165]; «гусфандро ба пои худ овезанд, бузро низ» [4,2, 15] «дар киро гур чудо, аъмол чудо: бузро дам бо пои худаш кашол кунанд, гусфандро дам» [4,2,27]; «то сухани шумо шикастана, гардани шайтон шиканад» [4,1,168]; «сари хамро шамшер набурад» [4,1,69]; нияти нек- ними давлат [4,1,230], «бо собуни касе чома шустан» [4,1,462; 4,2,34], «дарфи бисёр- харба бор» [4,1, 173], «дар кас ба мурдаи худ мегиряд» [4,2,36]; «мурдаро монда тутхурй» [4,1, 213;4,1,215], «душманро ба шакар куштан» [4,1, 244; 4,1,518], «чизеро об карда хурдан» [4,1, 176] «тир аз камон часта ва мург аз кафас растай» [4,2,81], «ба кайк ситеза карда, пустинро сухтан [4,2,147;4,2,176], «кирми дарахт - аз худи дарахт» [4,2,150; 4,2,244], «дам ба лаъл задану дам ба пошно» [4,1,326], «гови пир кунчола хоб бинад» [4,1,294], «кафши касеро пеш гузоштан» [4,1,227], «кадри зар заргар донад» [4,1,228] (4,1,228), «чучаро дар тирамод мешуморанд» [4,2,430], «танобро дароз андохтан» [4,1, 163], «гусола мурад дам алоии чашмаш мемонад» [4,2,435] «аз нуги хамир фатир» [4,1,282;4,410], «гурги борондида» [4,1,273,277,416;4,416;4,2,465] «ба курпа нигод карда по ёзонидан» [5,3,13]; «сутуни миёни замину осмон шудан» [5,3, 13], «тушбераро хом шумурдан» [5,4,32], «ду понздад як сй» [5,4,30] ва гайра, ки микдори ондо дар роман хеле зиёд аст. Табиист, ки ин гуруд кисми асосии зарбулмасалу макол ва иборадои рехтаи романро ташкил мекунад.

2. Мусаллам аст, ки дар забони точикй оид ба вокеа ва додисадои гуногуни зиндагй, дар як мавзуъ маколу зарбулмасалдои гуногун гуфта шудаанд. Ва ё чузъдои гунадои мухталифи маколу зарбулмасалдо аз дамдигар фарк мекунанд. Сорбон баъзан дар чойдои гуногун вариантдои мухталифи ондоро корбаст кардааст. Масалан, «барраи тандоро гург хурад» [4,2,14], «сутури тандоро гург хурад» [4,34], «магар надонй, моли аз рама мондаро гург мехурад» [4,1,422]. Х,ар се зарбулмасал дар матн ба маънои «неру дар якчоягиву муттадидист» омадааст. Ё мисоли дигар: «Сар кафад зери кулод» [4,2,162], «сар кафад зери каллапуш» [4,2,229]. Ибораи «бо думи шер бозй кардан» байни точикон хеле маъруф аст, он ба маънои «1. Кори хавфнок кардан, 2. Ч,они худро ба тадлука андохтан, 3. Мукобилат бо кувваи «нобаробар» [6,1,430] ба кор меравад. Сорбон дар романи «Туграл» варианти зеринро мавриди истифода карор додааст:

- Х,аас... Ба китики паланги хуфта расидй, халос нест. Аз гулуяш мегирад. Зинда-зинда хунатро мемакад [5,4,31]. Вале аксаран он вариантеро интихоб мекунад, ки гайри ихчаму пурмазмун будан ба матни асар мутобикату мувофикати том дошта бошад.

3. Дар баъзе мавриддо дар роман як кисми асосй, образнок ва ба матлаби муаллиф дар дамин контекст мувофики зарбулмасал оварда мешавад. Ва кобили зикр аст, ки ин намуди истифодаи маколу зарбулмасал дар романдои «Достони писари Худо» ва «Туграл» ба накши услубии ондо, яъне муъчаз ва буррову таъсирбахш баромадани тасвири нависанда, пурра ва равшантар тасвир ёфтани

xapaктepи пepcонaжxои acap тaъcиpи манфИ нaмepacонaд: «Обро нодида мyзa кашидан xyб нecт, Мино» [4,1,153].

«Обро дида бояд мyзa кашид» [4,1,636].

Аали ин зapбyлмacaл: «Обро бину мyзa каш, xaвоpо бину Fyзa каш» аст.

«РУзс гypгзодa гург шавад» [4,1,48] Нycxaи комили ин зapбyлмacaл бeшyбxa байти мaъpyфи Саъдист:

Окибат гypгзодa гург шавад,

ГарчИ бо одамИ 6узург шавад.

Ё шоxзодa Оx дар cyxбaт бо Боxyй мeгyяд: «Бо моx шинИ моx шавИ» [4,1,210].

Миcpaи дуюми ин зapбyлмacaл «Бо дeг шинИ №ëx шавИ» дар ин контeкcт ба матлаби навжанда мувофикат нaмeкyнaд, бинобар ин Сорбон онро xaзф кардааст.

Ибораи «Пул чирки даст» дар романи «Туграл» ба тарики зайл корбаст гардидааст:

- Faми чонро xypeд, Faми пулро нaxypeд. Ин чирки даст аз capи xaмa мeмонaд [5,4,42].

Дар чои дигар ^^вдар мeгyяд: «Шаф- шаф магу Эвмeн» [4,1,366]. Шакли дигари ин макол «шаф-шаф нaгyю шафтолу гу» аст.

Ибораи pexтaи маъруфи «аз бом тароша афтодан» ба маънои cyxaни бexyдaю бeмaвк;eъ гуфтанро Сорбон ба тарики зайл корбаст кардааст:

-Падарро дycг_доштeд бону? - аз бом тароша пypcид Иcкaндap (мукотаби шоx Гулгун -дyxгapи шоxи Эрон аст -З У.) [4,1,347].

- Х,амаи зандойи Шарк якрав ва шaxгapдaн xacгaнд? - тapошae аз бом пуршд Иcкaндap ва Барзин ба чашми шоx нигариста китф дapxaм кашид... [4,1,453].

Маколи «Чав корИ чав даравИ, гандум корИ-гандум»-ро низ Сорбон дар шакли иxгиcоp мавриди истифода карор додaacг: «Чав корИ, чав даравИ» [4,1,490].

Вобаста ба ма^а^ мароми эчодИ ва мавк^и cyxaн бaъзe кaлимaxои маколу зapбyлмacaлpо тaFЙиp дода, ба ин воcитa тaъcиpи матнро зиёд ва xодиcapо барчаста тacвиp кардан як равиши уалуби Сорбон дар романеи «Доcгони пиcapи Худо» ва «ТyFpaл» аст:

«... ШШ^ ба давлатдорИ мaшFyл бошад. Хирман кyбидaн на кори xap буз аст...

- Кори барзагов аст... - кафид шоx Доро ва гуш дод» [4,1,325].

Гунаи комили манзуми зapбyлмacaл чунин acг:

Кори xap буз тест xиpмaн кyфтaн,

Гови нар мexоxaдy марди кyxaн.

Шакли мaнcypи зapбyлмacaл «Буз агар xиpмaн мeкyфт, xочaт ба барзагов набуд» acг.

Ё зapбyлмacaли «зepи b®ca нимкоca»-pо Сорбон xaм дар ин гуна [4,1,169;4,1,273;5,3,30] ва xaм дар гyнaxои «^ри коcapо, ки нaмeдониcг, чизe ногуфта xомyш монд» [4,2,209], ба aндeшa рафт. То зepи NDca чИ нимкоcae бошад» [4,1,169], «нимкоcaи зepи коcapо надониста...» [4,1,203], «гаги b®ca нимкоcae xacг» [4,1,378] коpбacг кардааст.

Дар романи «ТyFpaл» axёнaн зapбyлмacaлy мак^ои кaмиcгeъмолy камроичро мавриди истифода карор мeдиxaд.

«- Тири замона xyнpeз acт. Гап занам мeзaнaнд, гап назанам, дeги мазорро мeбapaнд. Лаб дyxтaвy xомyш будан авлотар acт, pyзe xоxaнд фaxмид ё донист, ки чаро ин кадар забон мeгaзидaaм» [5,3,80].

Дар байни xa-лк бeштap варианти «Гап занам, мeзaнaмо, гап назанам, дeги мазора мeбapaно» [2,261] интишор ёфтaacг, ки ба маънои ... гуфта намставонам аз биму xapоc, вaлe ба xомyш будан, вичдонам pоx нaмeдиxaд» ба кор мepaвaд. Вaлe умуман, ин зapбyлмacaл кaмиcгeъмол acг.

Зapбyлмacaлy макол ва ибораи pexтa вобacтa ба ма^ади дар назди xyд гузоштаи гyяндa мeтaвонaнд дар аввал, мобайн ва дар оxиpи нуткк воксъ шаванд [1,95]. Агар он^ дар аввали нуткк воксъ шаванд, нутки минбаъда мазмуни мacaл ё ибораи pexтapо шapxy тaвзex мeдиxaнд:

- Аёнро чИ xочaти баён ... Агар ин кор аз дасти ramx«!®^ наёяд, такдири маро ба дасти шоx биcпоpaд [4,1,401].

Дар мобайн бошад гуянда дар бораи чизс ё xодиcae cyxaн ронда, дар рафти cyxaн гyфтaxои xyдpо ба воcитaи xикмaти xaлкИ пуркувват мeнaмояд. Сипac, барои он ки мyxотaб ба cyxaнонaш эътимод кунад, xикмaти xaлк;pо шар^ мeдиxaд. Мacaлaн, cипaxcолоp Пармиён чавобан ба aндeшaи Иcкaндap, ки душмани зaxмИ - Дорои Ш чавзи оcоншикaн набувад, мсгуяд:

- Гумон надорам, шоx. Моргазида аз pecмони ало тардад. Мукобилати у дср напояд. Андаге зур ояд, боз фирор кунад. Х,азимат одат шуд уро [4,1,384].

- Дидсд, Тypaбeк, - ба xaмpоxaш ру овард Султон6ск. - Мардум зада шудагИ. Моргазида аз pecмони ало мeтapcaд. Ба шумо дycгони ypтeппaгИ, мacгчоxиxойи xyзapб бояд xaмpоx бошанд, ки гапашонро ба ин мардуми кадоар гузаронанд» [5,4,36].

Вакге ки муаллиф зapбyлмacaлy маколро дар оxиp мeоpaд, ба он^ xapaкгepи чaмъбacгкyнaндa мeдиxaд:

- На Барзин! Аз руи кинаю оз каод cитонидaн бузургтарин ryrax бувад. Ту, ки аз дудмони пacг нecтИ, чаро пacгИ кунИ? Атои уро ба ликояш бyбaxш... [4,1,414].

- Aндeшaмaнд буд гетери боназокат: «Агар дар Отин будам; назди падари тавоноям будам, гуш надода будам Иcкaндapи бyлxaвacpо. Бал дасти Биталамуш бовафоро гирифта, бурун омада будам аз чунин давраи дилгир. Вaлe xолиё биринч набардорад обро» [4,1,515].

- Чунон фaxмид Туграл ашки чашми уро ва cap афшонд: «На, xyдpо озор нaдex, гyнaxкоp маълум мeгapдaд! Муй аз xaмиp чудо мeшaвaд» [5,4,60].

Сорбон зapбyлмacaлy макол ва ибоpaxои pexтapо дар диалогу монологxо низ вaceъ иcгфодa мeбapaд, баъзан кaxpaмонон дар диалог бо ёрии xикмaтxои xaлкИ cyол мeкyнaнд ё чавоб мeдиxaнд. Мacaлaн, Тоиc шабона ба назди Иcкaндap омада, ба тарафи xaймa ишора карда мсгуяд:

- Чаро муштро ба торикИ занад шоx? [4,1,372]

Миcоли дигар: Модари Барзин жулидамую фурурафтачашм ва бeмaдоpy xacгa ба ^ри Димишкк мсояд ва мсгуяд, ки дуятарам аруш шоx Иcкaндap acг:

- ,3yxm ман гapдyнacaвоp омада буд. Тан^... зс6о. .. ниxоят зс6о. .. Ба xaддe зс6о, ки забони гуфтор надорам.

Хочиби дарбор мсгуяд:

- ЗоF xaм чучаашро «caпeдaкaм» гyфтaacг [4,1,438].

Ба мишли зсрин аз романи «ТyFpaл» ба ин маврид иcгифодa шудааст:

- Ма^аду муроди шypоxо xaм xaмин, Мирзочон, - таодик кард Faфyp о^акол.

- Лскин бо тобуни мacгчоxИ чомашуйИ нaкapдeм, - Fypyrn^ Бобочон.

- Инро xaмa мeдонaд. Лскин ман фикр накарда будам, ки cояи Бобочон ин кадар тунук! -фармуд о^акол.

- Хааа. Ба китики паланги xyфтa pacидИ, xaлоcИ нecт. Аз гулуят мeгиpaд... [5,4,31].

Чи тaвpe ки мс6инсм. Сорбон пай дар пай ce ибораи pexтapо аз забони к^рамонони acap овapдaacт.

Дар бдоёр мaвpидxо xикмaтxои xaлкИ бeвоcитa дар нуткки тacвиpии нaвиcaндa чун якс аз воcитaxои тaк;виятдиxaндaи xолaтy вазъият ва арзёбии одамону xодиcaxо иcгифодa мeшaвaнд. Барои миcол ибораи pexтaи «коcaи caбp лaбpeз шудан»-ро дар нутки Сорбон мавриди барраж карор мeдиxeм:

«Сипaxcолоp аз тамкин ва оромии Барзин дар шигифт буд, коcaи caбp шикacгa ^р^д» [4,1,399].

«Поpcиён зуран марзу бум идора кунанд. Коcaйи caбpи мардум лaбpeз acг. Нигарон буданд омадани нaчотбaxши xeшpо» [4,1,542].

Биcёp вакт кaxpaмонони Сорбон «xикмaтxои xaлк;иpо... барои агашок кардани фикр ва «обит намудани xa^rçam гyфтaxои xyд ба кор мeбapaнд» [3,78]. Дар мишли поён Дорои Кудумон ба caбaби мaFлyбият дар чанг Ориёбарзанро мазаммат мскушд ва дар xarç^ лашкар зapбyлмacaлy ибораи pexтaи caxтy дуруштро мавриди иcгифодa карор мeдиxaд:

Ориёбарзан:

- Чанги шадид шуд, вaлe...

Дорои Кудумон:

- ... вaлe, шумо эзоратонро тар кapдeд!? Куни гузинро орди чав бaxонa ! [4,2,14]

Дар романеи «Доcгони пдоари Худо» ва «ТyFpaл»-и Сорбон axёнaн xодиcaxои бeмaвкeъ ва нодypycт омадани зapбyлмacaлxо низ ба мyшоxидa мepacaнд, ки мacоили зсрин cобит мсшмояд:

Дар якс аз мaxфилxои Ижандар дар Макдуниё Антипатри cипaxcолоp дар рафти cyxaнpонИ мсгуяд:

«Поpcиён гуянд: Be пир марав дар амонИ... Сyxaн барои табрик ба чунин пири xиpaд ва ботадбир Арастуи Кабир...» [4,1,73]

Дар xaмин чилд дар c.531 мexонeм: «Иcкaндap Пармиёни дaлepy диловарро... caтpaпи Димишкк xондa буд ва xини зуромади набарди Тир ёд овард: «Бо пир марав, ки дар монИ, Харчанд Сикандари замонИ» боpxо шунида буд ин мacaлpо... »

Байни шт-ибоет аввал ва дуюм чанд шл cипapИ гaштaacг ва xaнгоми мacaлpо ба xотиp овардан Иcкaндap зсри итоати xyд Оcиёи Наздику СaFиppо дошт. Дар матами и^гибо^^а чанд нуктаи мавриди тардиду шyбxa мавчуданд.

Аввалан, ба назари муаллифи ин caтpxо, гунаи дар и^гибо^ аввал омадаи зapбyлмacaл xaто acт, xapчaнд xaмин шакли он бо тaFЙиpоти чузъИ дар мaчмyaxои xикмaтxои xaлкИ чанд дафъа ба чоп ра^дадст [2,216;6,1,91].

Дуюм, дар миcpaи аввали мacaл дар шт-ибоет дуюм, калимаи «дармонИ» бояд «дарбимонИ» xондa шавад, то xaлaли вазн рафъ гардад: «be пир марав, ки дарбимонИ, Харчанд Сикандари замонИ». Ин мacaл дар байни точикон бо x^rc^a^, дар бораи capбозe, ки ба лашкаркаш^ои Иcкaндap бар xилофи амри катъии шоxи чавон пин^нИ падари пирашро xaмpоx гирифта, бо

мacлихaтхoи пири xирaдмaнд аз чанд мушкитот Иcкaндaр ва лaшкaриëнaшрo нaчет дoдa 6уд, мaърyфy машхур acт ва xo4ara дар ин 4o тaкрoр кардани oн нecт. Ва пaйдocт, ки oфaридaи давраи баъди юришхoи Иcкaндaр ба Ocиëи Марказй аст Сеюм, дар ин матн хoдиcaи aнaxрoнизм чoй дoрaд. Сoрбoн мacaлeрo, ки баъди лaшкaркaшихoи Иcкaндaр ба вучуд oмaдaacт, ба давраи зиндагии y ва oн хам бoшaд, ба давраи хануз аз Макдуния ба чанги Эрoн нарафтани лашкаркаш ндобат медихад. Агар ик;гибocи якyмрo кoбили кабул шyмoрeм, тacдик кардан лoзим мeoяд, ки мacaши мазкур пеш аз ба чaхoнгирй бaрoмaдaни Иcкaндaр, яъне пеш аз вукуи хoдиcae, ки acocи мacaл аст, арзи хастй кaрдaacт. Ин фикр бoшaд тaмoмaн xилoфи мантик мeбoшaд.

Дар авваши чилди дуюм мoнoлoги Дoрoи К^ут^н oвaрдa шyдaacт, ки дар oн аз чумла oмaдaacт: «Аз дacти чумла мардум юре нaoяд, шoх aйбдoр бoшaд; агои калла ба шyрбo занад: «Шэх нaтaвoниcт, аз дacтaш кoрe наёмад, гуянд». Хoлиë чунин шoхи нoyхдaбaрo манам» [4,2,44]. Ба назар чунин мeнaмoяд, ки зaрбyлмacaш дар ин иктибoc нoдyрycт кoрбacт гaрдидaacт. Мураттиби «Фарханги ибoрaхoи рexгa» ибoрaи «Актои калла ба шyрбo задан»^ oвaрдa, чунин тавзех дoдaacт: «тaъcири бади кате, ба кace задан, ба таъшри кace афтодан. Сипac, аз мачаллаи «Хoрпyштaк» батаъйиди ин ибoрa миcoли зeринрo oвaрдaacт: «Чй шуду чй нашуду якбoрa aкcи кашла ба шyрбo зад. Мудири шбики aнбoр... хам ба мoнaнди y чапаву рocтa кадам мeмoндaгй шуд>> [6,1,15].

Хамчунин ибoрaи рexгaи «гур cyзaдy дег чушад» дар рoмaн нoдyрycт иcтифoдa шyдaacт.

Дар кигоби «Фарханги ибoрaхoи рexгa» ин ибoрa дар гунаи «гур cyзaдy дег (кашандар) чушад» ба шархи зерин мазкур аст: «Х,ар чй ба кашн шавад шаваду манфиати шaxce аз дacт наравад; манфиати xy^o аз зарари кacи дигар брлртар дoниcтaн» [6,1,254] Ба тарзи шрбасти ин ибoрa дар рoмaн диккат медихем:

- Пайк oвaрд, шoх фармуд! Ман гуфтам! Рай шyмoрocт. Шoх шoхи хама...

- На! ШШ>х шoхи ту ва чанде дигaрoн, ки бaрoяшoн фарке намекунад, гур cyзaд ё дег чyшaд... Эрoнрo ватан гуянд ё Юнoнрo [4,2,69].

Аввалан, гунаи acлию caхeхи ибoрa «гур cyзaдy дег чушад» acт, яъне табдили пайвандаки «у>> 6o пайвандаки «ё» кoбили кабул нест, зeрo мaънoи ибoрaрo дигар мекунад. Дуюм, дар гунаи дар матни кигоб oмaдaи ибoрa oн нукта, ки дар «Фарханги ибoрaхoи рexгa» таъкид шyдaacт, яъне «манфиати xy^o аз зарари кacи дигар бoлoтaр дoнистaн» аз байн меравад. Сoрбoн хамин зaрбyлмacaлрo дар рoмaни «ТyFрaл» xeлe бoмaврид иcтифoдa бурдааст:

- ... кoзирo фарке нест: гур cyзaдy дег чушад» [5,3,43]. Нoгyфтa нaмoнaд, ки зaрбyлмacaши мазкур табиати пeрcoнaжи манфй Крзй Иcoxoнрo вoзeхтaрy равшантар карда медихад.

Сoрбoн дар рoмaни «ТyFрaл» дар ду маврид зaрбyлмacaли «гушна ба шер мезанад, ташна ба дарё»^ иcтифoдa бyрдaacт, ва ба назари навжандаи ин caтрхo дар мавриди зерин зaрбyлмacaл фикри муашлифи рoмaнрo таъйид намекунад.

Сoрбoн дар бoрaи кaшшoк будани кyхиcтенихo ва кyлвoртихй ба кyхиcтен oмaдaни бocмaчиëни Эргаш кУрбoшй cyxaн рoндa мегуяд:

- Онхэ ба acкaрoни шикacтxyрдaвy фирoрй мoнaнд буданд. Хaрoбy лoFaр, дaридaшибoc, тихипoй; Faмзaдaвy куфта ва пирoнa миëнaшoн xaмидa буд. «Kyлвoрaшoн тихй ва шикaмaшoн ба пушт чашида буд. «Гушна ба шер мезанад»- мегуфтанд кyхиcтенихo. Аммo гyрycнaген ба Foрaт ва талаву терoчи мардум пaрдoxгa, ба cyи ФaрFaр нишеб шуда, курут аз caбaди бевазашн ва хaвo аз хамайи нoдoр мебурданд» [5,4,47].

Дар фaрхaнгхoи зaрбyлмacaлy мaкoл ва ибoрaхoи рexгaи ба мo дacтрac «лoм нагуфтан» ва «тому мим гуфта нaтaвoнистaн» ба маъши «ба кace эрoд гирифта нaтaвoниcтaн; чизе нагуфтан, эрoдe нагирифтан, xoмyш мoндaн» [6,1,601] зикр шудааст Вале дар хеч як аз on^o гунаи «лoм бaрoвaрдaн», ки Сoрбoн дар «ТyFрaш» oвaрдaacт, дyчoр нагардид:

- Бoбoчoн дacт бар тани у мeрacoнaд. Бoз мегирад. Ба oгех гaрдoнидaни хaмрoхoн гулу равшан мекунад. Аммo oнхo лoм нaмeбaрoрaнд, ки як нaфac oрoм бoшaд, cyбх наздик acт [5,4,33].

Сoрбoн дар кoрбacти мaкoлy зaрбyлмacaш ва ибoрaхoи рexгa мaхoрaтy эхcocи баланди cyxaнcaнчй зoхир мeнaмoяд, бишбар ин гyнaхoи мyxгaлифи дар рoмaн мавриди иcтифoдa кaрoр гирифтаи on^o, аз кабили «6o як тир ду фoxтa задана» [4,1,35], «арзанрр гунчишк б^урад, кaлтaкрo вартиш» [4,2,44], «ду вазир дар як деврн нагунчад» [4,2,25], «бaрдoштa нашавад рби рexгaрo» [4,2,5] «чyшбaррaрo xoм шумурдан» [4,1,503], «кабк аз дaхoни xy^ тир xyрaд» [5,415] ва Faйрa ба батни матн таркибан oмexгa шудаанд.

Мeтaвoн гуфт, ки яке аз caбaбхoи чaззoбию шeвoй ва фашхату мaшoхaти зaбoнy caбки рoмaнхoи «Дocтени пиcaри Хyдo» ва «ТyFрaл»-рo махз кoрбacти ycтедoнaи хикмaтхoи xa-лк шyмoридaн мумкин acx

АДАБИЁТ

1. Faффoрoв, Р. Зaбoн ва углуби Рахим Ч,алиш [Дар acocn материалы «Oдaмoни ^вид»] I RFaффoрoв - Душанбе: Дoниш. 1966. - 224 c.

2. Kaлoнгaрoв, Я.И. Мyaрocгь трëx нaрoдoв I Я.И.Kaлoнгaрoв - Душанбе: Адиб, 1989. - 552c.

3. Камолиддинов, Б. Забон ва услуби Хаким Карим / Б. Камолоддинов - Душанбе: Ирфон, 1967. - 186 с.

4. Сорбон. Достони писари Худо / Сорбон: Дар 2 ч. - Душанбе: Адиб, 2005. - Ч,Л - 704 с.; Ч..2 - 627 с.

5. Сорбон. Зарафшон: Туграл // Садои шарк, 2007, №> 3, С. 12-84; №№4, С. 13-61.

6. Фарханги иборахои рехта: Дар ду чилд. Ч..1 [Гартибдиханда М. Фозилов.] - Душанбе: Нашриёти давлатии Гочикистон, 1963. - 952с.

СПЕЦИФИЧНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЕ ПОСЛОВИЦ, ПОГОВОРОК И ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ СОРБОНА

В статье автором рассмотренны пословицы, поговорки и фразеологизмы, отражающие образ жизни, душевное состояние и психологию людей, которые олицетворяют их мечты и чаяния.

Надо отметить, что Сорбон проявляет мастерство и писательское чутье в использовании пословиц, поговорок и фразеологических оборотов, в связи с чем их различные варианты, которые встречаются в романе, такие как «бо як тир ду фохта задан» (одним выстрелом убить двух зайцев), «ду вазир дар як девон нагунцад» (два тигра не уживутся на одной горе), «цушбарраро хом шумурдан» (делать поспешный вывод) и т.д. успешно и органично вписались в текст произведения. Можно утверждать, что одним из факторов, обеспечивающих выразительность языка и изящество стиля романов «Повесть о Божьем сыне» и «Туграл», является именно мастерство автора в использовании образцов народной мудрости.

Ключевые слова: Проза эпохи независимости, исторические романы, проза Сорбона, использование видов фолклора, пословицы и поговорки, фразеологизмы.

SPECIFICITY OF THE USE OF PROVERBS, SAYINGS AND PHRASEOLOGICAL UNITS IN THE WORKS OF SORBON

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The author considers in the article proverbs, sayings, and phraseological units that represent the lifestyle, state of mind, andpsychology of individuals who embody their aspirations and dreams.

It should be noted that through the use ofproverbs, sayings and phraseological expressions, the Sorbon demonstrates ability and writing flair, through connection with which their different variants contained in the novel, such as "Two birds with one stone," "Two tigers will not get along on the same mountain," "To make a hasty conclusion," etc., fit into the text of the work effectively and organically. "It can be argued that the author's ability to use the models of folk wisdom is precisely one of the factors that guarantee the expressiveness of the language and the beauty of the style of the novels "The Tale of God's Son» and «Tugral.»

Key words: Prose of the era of independence, historical novels, Sorbon's prose, the use of types of folklore, proverbs and sayings, phraseological units

Сведение об авторе:

Ульмасова Замирахон -доктор филологических наук, профессор, заведующий кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова, Республики Таджикистан, Согдийская область, город Худжанд 735700, улицаИсмаила Самани 199 кв.80 Тел.: (+992) 927714470, Электронная почта: zamira_ulmasova @ mail.ru About the autor:

Ulmasova Zamirakhon - Doctor of Philology, Professor, the Head of the Department of Modern Tajik Literature, Khujand State University named after academician B. Gafurov Republic of Tajikistan 735700 Kujand, Те1: (+992) 927714470 Email: zamira_ulmasova @ mail.ru

ЛИТЕРАТУРНЫЕ СВЯЗИ ТВОРЧЕСТВА А.ТОЛСТОГО И ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Бегматова С. А.

Кулябский государственный университет имени А. Рудаки

Валиев Н.У.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Изучение проблем взаимосвязей литератур остается одним из актуальных в современном литературоведении, как в историко-литературном, так и в теоретическом аспекте. При рассмотрении таджикско-американских литературных взаимосвязей большое значение имеет изучение вполне конкретных литературных контактов, в частности, не только переводы-переложения, точные переводы, подражания, но и критические или историко-литературные суждения одного народа о литературе или отдельных писателях другого народа, преломление явлений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.