Научная статья на тему 'МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА ЙЎНАЛИШИДА ДАСТУРЛАШ ФАНИ УЧУН МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ'

МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА ЙЎНАЛИШИДА ДАСТУРЛАШ ФАНИ УЧУН МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Математика»

CC BY
49
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
информатика / дастурлаш / HTML / дастурчи / дастурий таъминот / компьютер / интерфейс / мутахассис. / informatics / programming / HTML / programmer / software / computer / interface / specialist.

Аннотация научной статьи по математике, автор научной работы — Собирова Фотимахон Асилбек Қизи

Мақолада дастурлаш, дастурлаш фани учун масалалар тўпламини шакллантириш ҳақида баён қилинган. Шу билан бирга дастурлаш босқичлари тўғрисида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF A SET OF PROBLEMS FOR PROGRAMMING SCIENCE IN THE FIELD OF MATHEMATICS AND COMPUTER SCIENCE

The article describes how to formulate a set of problems for programming science. It also provides information on the stages of programming

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА ЙЎНАЛИШИДА ДАСТУРЛАШ ФАНИ УЧУН МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ»

МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА ИУНАЛИШИДА ДАСТУРЛАШ ФАНИ УЧУН МАСАЛАЛАР ТУПЛАМИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ Собирова Фотимахон Асилбек кизи

АндДУ Педагогика институти Информатика ва аник фанлар кафедраси магистири

https://doi.org/10.5281/zenodo.6615319

Аннотация. Мацолада дастурлаш, дастурлаш фани учун масалалар тупламини шакллантириш %ацида баён цилинган. Шу билан бирга дастурлаш босцичлари тугрисида маълумотлар келтирилган.

Таянч суз ва тушунчалар: информатика, дастурлаш, HTML, дастурчи, дастурий таъминот, компьютер, интерфейс, мутахассис.

ФОРМИРОВАНИЕ КОМПЛЕКСА ЗАДАЧ ПО ПРОГРАММИРОВАНИЮ В ОБЛАСТИ МАТЕМАТИКИ И ИНФОРМАТИКИ

Аннотация. В статье описано, как сформулировать комплекс задач для науки о программировании. Он также предоставляет информацию об этапах программирования.

Ключевые слова и понятия: информатика, программирование, HTML, программист, программное обеспечение, компьютер, интерфейс, специалист.

FORMATION OF A SET OF PROBLEMS FOR PROGRAMMING SCIENCE IN THE FIELD OF MATHEMATICS AND COMPUTER SCIENCE

Abstract. The article describes how to formulate a set of problems for programming science. It also provides information on the stages of programming.

Keywords and concepts: informatics, programming, HTML, programmer, software, computer, interface, specialist.

КИРИШ

Хрзирги кунда хдётий фаолиятимиз дастурий таъминот билан богликдир. Дастурий таъминотни яхшилаш ва унинг тадбики учун янги сохдларни ахтариб топиш куп инсонларнинг хдётининг яхшиланишига олиб келади. Бунда дастурлаш мух,им ахдмиятга эга.

Компьютерлар инсонлар учун ва улар томонидан яратилган. Компьютер универсал курилма булиб, ундан кенг куламдаги масалаларни ечиш учун фойдаланиш мумкин. Айнан шунинг учун х,ам дастурлар фойда келтиради.

Номдор компьютер иловалари хдкида уйлаб куринг. Компьютер курилмалари, тизимлари дастурий таъминот фрагментини ишлаб чикишни унлаб, юзлаб, хаттоки минглаб инсонлар иштирокисиз тасаввур килиб булмайди. Бунда дастурчилар, лойихдчилар, тестловчилар, аниматорлар, психологлар, маъмурлар, лойихд менеджерлари, фойдаланувчи интерфейсини яратувчилар, ускуна таъминоти интерфейсини яратувчилар, сифат буйича инженерлар, техник топширикларни ишлаб чикувчи мутахассислар, дастурий таъминот ишлаб чикиш буйича менеджерлар, дастурлар кутубхонасини ташкил килувчи мутахассислар, хавфсизлик хизмати ходимлари кабилар катнашади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Бунда ягона мураккаблик шундан ташкил топган-ки, яхши дастурий таъминот ишлаб чикарилишига таъсир этувчи барча инсонлар турли таълимга эгалиги, уларнинг

турли кизикишлари ва одатлари мавжудлигини эътиборга олиш лозим. Ушбу инсонларга бизнинг хдётимиз сифати, айрим х,олларда хатто хдётимиз х,ам боглик. Х,еч бир инсон юкорида келтирилган барча вазифаларни бажара олмайди.

Дастурлаш - уз гояларини дастур куринишида ифодалаш усулидир. Бу масалалар ечишга ёрдам беради. Агар сизнинг гояларингиз булмаса, ечилиши лозим булган масалалар булмаса, дастурлаш вактни бекор утказишдир.

Дастурлаш, хаттоки кенг микиёсда, каттарок илмий фаннинг кисми х,исобланади. Биз уни дастурий таъминот билан боглик ахборот технологиялари, компьютер техникаси, компьютерлаштирилган фанлар ёки бошка илмий фаннинг бир кисми сифатида куришимиз мумкин. Дастурлаш математика-информатикада, техникада, физикада, биологияда, медицинада, тарихда, адабиётда ва бошка академик сохдларда кулланадиган кушимча технологиядир.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Математика ва информатика йуналиши талабалари учун дастурлаш фанидан масалалар тупламини шакллантирамиз. Бунда берилган топширикларни бажариш ва масаланинг аник ечимини топиш учун биз урганган бир нечта дастурлаш тиллари HTML, Javascript, C++, Python дан фойдаланишимиз мумкин. Дастурлаш тиллари ёрдамида математик, физик масалаларни х,исоблаш анчагина енгиллашади. Дастурлашни узи эса талабаларда алгоритмик компетенцияларни ривожлантиради.

Математика ва информатика йуналишида дастурлаш фани учун шакллантирилган масалалар тупламида келтирилган HTML дастурлаш тилида тузилган дастурлардан наъмуналар келтирамиз.

1 -топширик. Учбурчак юзасини х,исобловчи дастур тузинг? <!DOCTYPE html> <html lang="en"> <head>

<meta charset="UTF-8"> <title>Page title</title> <script>

function dars()

{

s.value=(a.value*b.value*Math.sin(45))/2;

}

</script> </head> <body> <form>

a- <input type="number" id="a" value="0"><br> b=<input type="number" id="b" value="0"><br> sin=<input type="number" id="sin" value="0"><br> s=<input type="number" id="s" value="0"> <input type="button" value="hisobla" onclick="dars()">

</form>

</body> </html>

2-TonmupuK. HbWTOHHHHr ukkuhhu KOHyHuHu xucoGnOBHu gacryp Ty3uHr? <!DOCTYPE html> <html lang=MruM> <head>

<meta charset=MUTF-8M> <title>DASTUR</title> Nyutonning ikkinchi qonuni

<script> function dars(){

F.value=m.value*a.value;

}

</script> <form>

m=<input type="number" id="m"> <br> a=<input type="number" id="a"> <br> F=<input id="F"> <br>

<input type="button" value="hisovla" onclick="dars()">

</form> </head> <body>

</body> </html> MY^OKAMA

^acrypnam — aManga Kynnam, Ta:®pu6a acocuga Taxpupnam, TeKmupum hmkohh^thhh apaTyBHH aManuM Ba ^yHgaMeHTan Macananap eHH^HmHHH u^oganoBnu acocHH ycKyHagHp. ^acrypnam — roanap Ba Ha3apua BOKenuK GunaH TyKHamyBnu $aHgup; yHga KOMnbroTepnamrapunraH $aHnap Ha3apuM GynMacgaH aKcnepuMeman $aHra aMnaHagu Ba onaMra Tatcup этнmнн GomnaMgu. EyHga KaMg этнm no3uMKu, gacTypnam — aManuM Ba Ha3apuM ycnyGnapHu aManra omupyBnu Bocmanapgup.

^acTyp umnaG nu^um ^apaeHu Typrra Goc^unra a^paranumu MyMKuH:

• Taynun. MacanaHuHr MOxuaTu HuMagaH uGopaT? OoMganaHyBnu HuMaHu ucTaMgu? OoMganaHyBnu ynyH HuManap 3apyp ? Erora KaHgaM umoHapnunuK 3apyp?

• flouu^anarnmupuM. MacnaHu KaHgaM enum no3uM? Tu3um KaHgaM Ty3KiMara ara Gynumu KepaK? y KaHgaM KucMnapgaH TamKun Tonumu no3uM? ymGy KucMnap KaHgaM MynoKOTga Gynagunap? Tu3um Ba ^oMganaHyBnu ypTacugaru MynoKOT KaHgaM aManara omupunagu?

• Дастурлаш. Масала (лойихд) ечимини дастур куринишида тасвирлаймиз. Барча чекланишларни ( вакт, хажм, молия, ишончлилик) эътиборга олиб, дастурни ёзамиз. Дастур тугри ишлаётганига, кулайлигига ишонч х,осил киламиз.

• Тестлаш. Х,амма кузда тутилган лолларда дастур тугри ишлаётганига ишонч билдирамиз.

Куп лолларда дастурлашни, тестлашни татбик этиш деб аталади. Албатта, ушбу турт кисмга ажратиш шартлидир. Одатда, биз тах,лилдан бошлаймиз, аммо тестлаш жараёнининг натижаси дастурлашга таъсир килади; дастурлаш жараёнидаги муаммолар, лойихдлаш жарёнидаги муаммолар окибатидир; уз навбатида лойихдлаш жараёни тах,лил жараёнидаги хатоларни аниклаши мумкин. Х,акикатдан, тизимнинг ишлаши, одатда, дарров тах,лилнинг заиф томонини аниклайди.

Маълумотларсиз х,исоб - китоб маъносиздир. Бизни кизиктираётган х,исоблашни амалга ошириш учун дастурга маълумотларни киритишимиз ва натижаларни олишимиз керак.

Агар биз эх,тиёткорона булмасак, бизнинг тузган дастуримиз факат аник белгиланган манбадан маълумот олиб, натижани аник белгиланган чикариш курилмасига чикаради. Баъзи бир дастурлар, масалан, ракамли фотоаппаратлар ёки ёнилги инжектори сенсорида бу нарса кул келиши мумкин (баъзи лолларда эса бу зарур х,ам), лекин умумий микёсдаги масалаларни ечишда биз хдкикий киритиш ва чикариш курилмаларидан маълумот укиш ва чикаришга ёрдам берувчи турли имкониятларни булиб куллашимиз лозим булади. Агарда биз дастуримизни бевосита маълум курилмалар билан ишлайдиган килиб яратсак, унда х,ар сафар янги курилмалар яратилганда дастуримизни узгартиришимиз ёки фойдаланувчиларни факат бизнинг дастуримиз ишлайдиган курилмаларни куллаш билан чеклашимиз керак булиб колади. Албатта, бу нотугри. ХУЛОСА

Купчилик замонавий операцион тизимлар киритиш - чикариш курилмалари билан ишлашни тегишли драйверларга топширади, сунгра дастурлар киритиш - чикариш кутубхонасидан фойдаланиб шу драйверларга мурожаат килади. Умуман олганда, курилмаларнинг драйверлари операцион тизимга чукур бириктирилган ва купчилик фойдаланувчилар учун чекланган. Кутубхона маълумотлари эса киритиш - чикаришнинг мавхумлигини таъминлайди. Шундай экан, дастурчи курилмалар ва уларнинг драйверлари хдкида бош котирмаслиги керак.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Р.В. ^обулов Объектга йуналтирилган дастурлаш тиллари: Укув кулланма: -Т.: ТАТУ, 2013 й-157 б.

2. Иванова Г.С. Объектно-ориентированое программирование. Учебник. МГТУ им Баумана, 2003 г. - 320 стр.

3. Р.Х.Аюпов. HTML дастурий тилини урганиш. Укув кулланма. Тошкент-2015 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.