Научная статья на тему 'МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСИДА ТАЛАБАЛАРНИ КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЗАРУРИЯТИ'

МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСИДА ТАЛАБАЛАРНИ КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЗАРУРИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
61
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
модел / математик моделлаштириш / касбий фаолият / белгили модел / гомоморфизм / изоморфизм. / model / mathematical modeling / professional activity / symbolic model / homomorphism / isomorphism.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ибрагимов, С.Л.

Ушбу мақолада талабаларга математик моделлаштириш методини ўргатиш асосида касбий кўникмаларни педагогик-психологик жиҳатларининг ўзаро нисбатини касбий фаолиятга тайёрлашни ривожлантиришдаги аҳамияти очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE AND NECESSITY OF PREPARING STUDENTS FOR PROFESSIONAL ACTIVITY ON THE BASIS OF MATHEMATICAL MODELING

This article reveals the importance of professional skills in the development of professional activity training in the interaction of pedagogical and psychological aspects based on teaching students the method of mathematical modeling.

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСИДА ТАЛАБАЛАРНИ КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЗАРУРИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСИДА ТАЛАБАЛАРНИ КАСБИЙ ФАОЛИЯТГА ТАЙЁРЛАШНИНГ АХДМИЯТИ ВА

ЗАРУРИЯТИ

Ибрагимов С.Л.

(PhD) ^арши мухдндислик-ик;тисодиёт институти доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада талабаларга математик моделлаштириш методини ургатиш асосида касбий куникмаларни педагогик-психологик жщатларининг узаро нисбатини касбий фаолиятга тайёрлашни ривожлантиришдаги ауамияти очиб берилган.

Таянч сузлар: модел, математик моделлаштириш, касбий фаолият, белгили модел, гомоморфизм, изоморфизм.

This article reveals the importance of professional skills in the development of professional activity training in the interaction of pedagogical and psychological aspects based on teaching students the method of mathematical modeling.

Keywords: model, mathematical modeling, professional activity, symbolic model, homomorphism, isomorphism.

"Атрофдаги оламни билиш - унинг моделларини яратишдан иборат. Улар ушбу олам объектлари билан бизнинг узаро таъсиримиз окибатларини куриш имконини беради. Моделларни яратиш (синтези) инсон тафаккурининг ташкилий тузилишини такомиллаштириш жараёни хисобланади. Мазкур психологик ташкилий тузилиш максадга йуналган харакатлар куринишида моддийликка айланади, уларни инсон узида мавжуд моделлар асосида амалга оширади" [1].

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Инсоннинг билиш имкониятлари замонавий фанда белгилар тизими сифатида караладиган фанларни (математика, физика, кимё ва хк.) узлаштириб бориши жараёнида ортиб боради.

Белгилар имкониятлари, биринчидан, улар оламдаги реал ходисалар урнини алмаштириши, иккинчидан, касбий фаолиятда восита сифатида намоён булишида ифодаланади.

"У ёки бу нарсани урганиш ёхуд касбий фаолиятнинг бошка масалаларини

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xan Kunumga Senrunu u^oganapgaH oHrnu paBumga ^ofiganaHum myHgaruHa MyMKHHKH, ynapHuHr oSpa3nu TacaBBypu TanaSanap xoTupacuga, Ma3Kyp HapcaHHHr unMufi Ma3MyHura Tyna MyBo^uK SynraH xonga, eTapnu gapa^aga MycraxKaMnaHraH SynraHgaruHa MyMKuH" [2].. fflyHgafi KunuS, Senrunu u^ogaHu Sunum - yнннг oöpa3HHH TacaBByp Kunum xaMga yHga MyafiaH unMufi MatHoHu Ba MyafiaH ^yH^uoHan axaMuaTHu Kypum geraHugup.

Benru, "cTuMyn SepyBnu BocuTagup" [3] ncuxonoruK Kypon SynuS, Moggufi KypongaH ^apKgu ynapoK xynK-aTBop тyзнnнmннннг y3ura eKu ncuxonoruK ^apaeHHuHr y3ura KaparunraH xonarga yHu Kypum BOcuTacura afinaHagu. "Benru ncuxonoruK oпepaцнa oSteKTuga xen HapcaHu y3rapTupMafigu, y uHCOHHuHr y3namTupumra KaparunraH uhku ^aonuaT BocuTacugup: Senru unKapura fiyHanrapunraH [3]. y eKu Sy KypongaH ^ofiganaHum SyryH KacSufi ^aonuara Ty3unMacuHu SenrunaS SepraHu cuHrapu, KynnaHunaeTraH SenruHuHr xapaKTepu SyryH KonraH ^apaeHuHuHr KoHcTpy^uanaHumu SunaH SornuK SynraH acocufi ^MxaTgup" [3].

3aMoHaBufi ceMuoTuKaga Senru geraHga "Sunum Ba yMyMnamTupum ^apaeHuga SomKa HapcaHuHr (xoguca, xapaKar) TaKguM этyвнн (ypHuHu SocyBnu) cu^aruga HaMoeH SynaguraH Ba y xaKuga axSopoT onum, caKnam, y3rapTupum Ba y3aTum ynyH ^ofiganaHunaguraH Moggufi, xuccufi ugpoK KunuHaguraH xoguca" TymyHunagu [4].

Eenrunu Mogen "Supop Sunum oSteKTuHuHr TaKguM этyвнн eKu yHuHr ypHuHu SocyBHu Ba y xaKuga KymuMna MatnyMoT onum umkohuhu SepyBnu Senrunap (TeHrnaManap, cTpyKTypaBufi ^opMynanap, rpa^uK, ®;agBan, cxeMa Ba xoKa3onap) Ma^Myu"gup [4]. BomnaHrun MatnyMoTnap Taxnunu Ba Mogen Kypunumu ^apaeHuHu MogennamTupum geS HoMnaHagu. ^eMaK, Senrunu MogennamTupumHu ypraHum $aHHu Su3Hu KrouKTupraH Ba Su3 ynyH MyxuM SynraH yHuHr ^uxarnapuHu Senrunu maKnga u^oganam eKu TaKguM этнmgнp.

MogennamTupumHu $aHga TuMcon-Senrunu ugeannamTupumHuHr anoxuga Typu cu^aruga a^paruS Kypcaranagu. XycycaH, Senrunu Mogennap Maxcyc TanKuHHu TanaS KunuS, ycu3 ynap Mogen ^yH^uacuHu fiyKoTagu.

"Mogen" geraHga Su3 anSarra "MogennamTupunaeTraH HapcaHu" xaM Ky3ga TyTaMu3, y TamKu Tatcup SynuS, "yHuHr xycycuaTnapu xaKuga MatnyMoT Ma3Kyp Tu3uMHuHr Kupum KucMugup. MogenHuHr MogennamTupunaeTraH Hapcara MyHocaSaTu... Tu3uMnap KeHr goupacura, my ^yMnagaH ^mnu Tu3uMnap Ba, HuxoaT, uHcoHra SopuS TapKanagu Ba uhcoh gapa^acuga xynK-aTBopHu SomKapum gacTyp Ba Mogennapu epgaMuga aManra omupunagu" [5]. A.H.^eoHTteB MogenHu

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бирон тизимнинг тартибга солинган элементлар куплиги деб таърифлайди, унинг элементлари бошка тизимнинг тартибга солинган элементлар куплигидаги элементларга формал (гомоморфизм, изоморфизм) муносабатда булади.

Таълимдаги моделлаштиришнинг илмий билишдаги моделлаштириш-дан фарки куйидагича:

1) укув вазиятнинг узи модел хисобланади, чунки топшириклар куп холларда вокеликдаги масалалар моделидир. Идеалда укув масалалар таълим олувчиларни вокелик билан тукнашганда кутадиган реал вазиятларни моделлаштириши керак. Укув вазият масалаларда реал вазиятларни кайта тиклаши керак булганлиги учун у модел хисобланади;

2) укитишда аксарият тушунчалар модел тавсифига эга. Масалан, "куб", "квадрат" геометрик тушунчаларининг реалликда (вокеликда) аналоглари йук, улар - "идеаллаштирилган объектлардир".

Таълимда моделлаштиришдан тадкикот воситаси сифатида фойдаланиш укув моделларини илмий моделларга якинлаштиради.

"Моделлаштириш мураккаб фаолияти таркибига, куйидаги таркибий кисмлар киради: дастлабки тахлил, уни тавсифлайдиган реаллик (вокелик) ёки матнни белги-тимсол тилига угириш, модел билан ишлаш, моделдан олинган натижаларни реаллик билан узаро киёслаш". Х,ар бир компонент учун операцион таркиб ажратилган узлаштириш предмети булиб хизмат киладиган махсус воситалар топилган булиши керак:

1. Дастлабки тахлил тегишли фан сохаси махсус билимларига эга булишни кузда тутади.

2. Угириш алифбо ва коидаларни билишни талаб килади.

3. Модел билан ишлаш тахлил, модел ташки куринишни узгартириш ва кайта ташкил килишни такозо килади.

4. Узаро киёслаш натижаларнинг адекватлилигини бахолаш ва моделни бахолаш учун реалликка кайтишни кузда тутади.

"Моддийлашган шакл холида харакат объекти булиб ходисанинг узи эмас, балки унинг урнини алмаштирувчи - модел хизмат килади". Бунда модел реал нарсани факатгина "унинг у ёки бу узлаштириш объекти булган томонларига эга булганда урнини босмасдан харакат объекти хиссий кургазмали шаклда такдим килиниши керак".

Моделлар ва улар билан боглик моделга асосланган тасаввурлар мураккаб билиш фаолиятининг махсули булиб, унга, аввало, дастлабки хиссий

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

материалга фикрий ишлов бериш, уни тасодифий жихатлардан тозалаш ва шу кабилар киради. Моделлар мазкур фаолиятнинг махсули сифатида хамда ушбу фаолиятни амалга ошириш воситаси сифатида номоён булади.

Мухандислик ихтисосликларини битирувчилари иккиланган касбий йуналишга эга булиши шарт - мутахассислиги буйича халк хужалиги тармогининг муайян йуналишига тегишли (техник жараёнларни автоматлаштирувчи, робототехника, дастурловчи оператор ва шу кабилар) мухандис хамда мазкур ихтисослик буйича таълим жараёнини ташкил килувчи педагог. Бунга мос равишда мазкур мутахассислар касбий тафакккур фаолиятининг предметига ва касбий фолиятнинг узига икки йуналиш буйича ихтисослашган булиши керак. Битирувчилар тафаккури хозирги давр "тафаккур тарзига оид" характеристикалар даражасида шаклланган булиши кераклиги учун, тизимли ва фаолиятли ёндашув таълимнинг хам назариясида, хам амалиётида уз аксини топган булиши керак. Улар асосида таълим максадлари, мазмуни, усуллари ва унинг натижаларини бахолашга янги ёндашувларга асосланган дидактик тизим курилиши лозим.

Аклий харакатлар ва тушунчалар боскичма-боскич шаклланиш назарияси таълим жараёни - аклий харакатлар тизимини узлаштириш жараёни деган холатдан келиб чикади. Унинг асосий холати психологик фаолият - ташки моддий харакатларнинг сохасига - яъни идрок, тасаввур ва тушунчалар сохасига кучирилиши натижаси эканлигидан иборат. Бундай кучириш жараёни бир катор боскичлардан иборат, уларнинг хар бирида харакатларнинг янгича акс эттирилиши, кайта ифодаланиши ва унинг тизимли кайта ташкил булиши содир булади.

Субъектнинг хар бир харакатида йуналтирувчи (тартибга солувчи, йуналиш берувчи, назорат килувчи) ва бажарувчи кисмларга ажратилади. Хдракат ва тушунчалар шаклланиши жараёни ва уларнинг якуний сифати хамда уларнинг кейинги кулланилишининг муваффакиятлилиги харакатнинг йуналтирувчи кисми кандай курилганлигига боглик. Шунинг учун П.Я.Гальперин уз методикасида биринчи боскични "харакатнинг йуналтирувчи асосини тузишга багишлайди", унда икки асосий компонентни: тушунчада бирлаштирилган ходисалар асосий тузилишининг схемасини ва мазкур ходисаларда уни (схемани) аниклаш ёки ходисаларни мазкур схема буйича кайта ифодалаш буйича харакатлар алгоритмини фарклайди. Таълим олувчи олдида бошидан у эгаллаши керак булган нарсалар намуналари ёркин гавдаланади. Кейинги боскичда моддийлашган куринишдаги йуналтирилган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

харакатдан масалалар тизимини ечиш учун фойдаланилади. Бунда илк бор схема ва алгоритм тегишли равишда таълим олувчининг тушунчалари ва харакатларига айланади.

Учинчи боскичда укув харита олиб ташланади, бирок унинг хар бир курсатмаси огзаки гапириб утилади ва йуналтириш нуткда (вазифалар диапазонида) бажарилади. Харакат хатосиз ва тез амалга оширила бошланганда, у "ташки нутк" сохасига кучирилади. Бу ерда харакат илк бор аклий харакатга утиб, барча вазифалар диапазонидан утказилиб яна уша курсаткичларга етказилади. Х,ар бир кадамда амалга ошириладиган назорат олиб ташланади, бу харакатнинг кискаришига ва унинг "ички нутк сохасига утишига" олиб келади, бу ерда харакат субъектив равишда хам фикр - яъни мазкур харакат тугрисидаги фикр сифатида тушунилади; унинг объектлари муайян образ ёки тушунчалар сифатида идрокда "бевосита ифодаланади".

Кейинчалик ажратиб курсатилган беш боскичга П.Я.Гальперин яна бир боскични кушади, унинг асосий вазифаси таълим олувчида зарур мотивацияни хосил килишдан иборат. "Таълим олувчи укув вазифани кабул килиши ва унга адекват булган фаолиятни бажариши учун зарур булган мотивларнинг мавжудлигини таъминланиши шарт. Агар бу булмаса, унда харакатларни ва унинг таркибига кирувчи билимларнинг шаклланиши мумкин эмас. (Таълим амалиётидан яхши маълумки, агар укишни хохламаса, уни укитиб булмайди)".

"Йуналтириш берувчи асосли фаолият усулларининг учинчи тизимли тури шаклланган таълим олувчилар нафакат маълум булган тизимлар вариантларини, балки янгиларини хам мустакил конструкциялашга кодир. Харакатларни йуналтирувчи асоснинг мазкур тури таълим олувчиларни ижодий тафаккурга купрок якинлаштиради, таълим олувчи предметга тизимли ёндашишни эгаллайди, бу унга ушбу сохада янгиликка тайёр булиш ва ушбу янгиликни кушимча укитишсиз мустакил тушуниб олиш имконини беради. Амалда бу ахборот саклашнинг янги усулига утишдир: куплаб тайёр хусусий фактлар ва уларни тахлил килишнинг хусусий усуллари урнига ягона метод берилади. У бир нечта хусусий ходисалар (уларнинг сони мазкур усулни узлаштириб олиш учун нечтаси зарур булса, шунча булиши керак) асосида узлаштирилади, кейинчалик инсон ушбу метод ёрдамида мазкур тизимнинг хар кандай хусусий ходисасини мустакил конструкциялай олади".

Аклий харакатларнинг боскдчма-боскдч шаклланиши назарияси асосида бажарилган тадкикотлар шуни курсатдики, барча харакатлар йуналтирувчи асосини тизимли турига курилган касбий фаолиятининг умумий усулларини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

моделлаштиришга каратилган булиши керак.

Тизимли-фаолиятли ёндашувда таълим мазмуни касбий фаолият бирлиги диалектика тамойили асосида курилган. Х,еч кандай билим касбий фаолиятдан ташкарида юзага келмайди.

ХУЛОСА

Олиб борилган илмий изланишлар ва тадкикотларга асосланиб айтиш мумкинки, талабаларни касбий фаолиятга тайёрлашда илмий тадкикотларда кенг фойдаланилиб келинадиган моделлаштириш методидан фойдаланиш мухим ахамият касб этади.

REFERENCES

1. Растригин JI.A. Этот случайный мир: 2-е изд. - М.: Молодая гвардия,1974.-

2. Архангельский С.И. Учебный процесс в высшей школе, его законо-мерные основы и методы: Учеб.-метод, пособие. - М.: Высшая школа, 1980.- 368с.

3. Выготский JI.C. Собрание сочинений: В 6 тт. Т.З. Проблемы развития психики / Под ред. А.М. Матюшкина. - М.: Педагогика, 1983. - 368 с.

4. Гамезо М.В. Роль знаковых моделей в формировании умственных действий/Вопросы психологии.-1975.-№ 6.

5. Леонтьев А.Н. Понятие отражения и его значение для психологии / Хрестоматия по психологии: Учеб. пособие для студентов пед. ин-тов /Сост. В.В. Мироненко; Под ред. A.B. Петровского. - М.: Просвещение, 1987.- С. 18-

208 с.

25.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.