Научная статья на тему 'МАТЕМАТИК ИҚТИСОД – ХХ АСРНИНГ НОВАЦИЯСИДИР'

МАТЕМАТИК ИҚТИСОД – ХХ АСРНИНГ НОВАЦИЯСИДИР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
53
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
математика / иқтисодиёт / ақл-идрок / математик-иқтисодиёт / тушуниш. / mathematics / economics / intelligence / mathematical economics / comprehension.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Насиба Эрдонова

Ушбу мақола математика фани билан узвий боғлиқ ҳолатда бироз фалсафий ёндашувларга асосланиб ўқувчиларда математика ва иқтисодиётнинг фарқлари ва бир-бири учун муҳимлилик даражаларини тушунтириш тўғрисида. Бундан ташқари ўқувчиларни ҳаётда тежамкорлик, математик ва иқтисодий билимларни фарқлай олган ҳолатда ҳаётда қўллай олиш ва имкони борича кенг тафаккурли бўлиш ҳақида.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MATHEMATICAL ECONOMICS AN INNOVATION OF THE TWENTIETH CENTURY

This article is about explaining to students the differences between mathematics and economics and their levels of importance to each other, based on some philosophical approaches in an integral context with the science of mathematics. It is also about helping students to be thrifty in life, being able to apply mathematical and economic knowledge in a situation where they can differentiate, and being as broad-minded as possible.

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИК ИҚТИСОД – ХХ АСРНИНГ НОВАЦИЯСИДИР»

ISSN: 2181-3337

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

МАТЕМАТИК ЩТИСОД - ХХ АСРНИНГ НОВАЦИЯСИДИР

Насиба Эрдонова

Навоий вилояти Зарафшон шахри 12-мактаб укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6590303

Аннотация. Ушбу мацола математика фани билан узвий боглиц %олатда бироз фалсафий ёндашувларга асосланиб уцувчиларда математика ва ицтисодиётнинг фарцлари ва бир-бири учун му%имлилик даражаларини тушунтириш тугрисида. Бундан ташцари уцувчиларни %аётда тежамкорлик, математик ва ицтисодий билимларни фарцлай олган %олатда %аётда цуллай олиш ва имкони борича кенг тафаккурли булиш %ацида.

Калит сузлар: математика, ицтисодиёт, ацл-идрок, математик-ицтисодиёт, тушуниш.

МАТЕМАТИЧЕСКАЯ ЭКОНОМИКА - НОВШЕСТВО ХХ ВЕКА

Аннотация. Эта статья посвящена объяснению учащимся различий между математикой и экономикой и степени их важности друг для друга на основе некоторых философских подходов в неотъемлемом контексте математической науки. Речь также идет о том, чтобы помочь учащимся быть бережливыми в жизни, уметь применять математические и экономические знания в ситуации, когда они могут дифференцироваться, и быть максимально широкими.

Ключевые слова: математика, экономика, интеллект, математическая экономика, понимание.

MATHEMATICAL ECONOMICS - AN INNOVATION OF THE TWENTIETH

CENTURY

Abstract. This article is about explaining to students the differences between mathematics and economics and their levels of importance to each other, based on some philosophical approaches in an integral context with the science of mathematics. It is also about helping students to be thrifty in life, being able to apply mathematical and economic knowledge in a situation where they can differentiate, and being as broad-minded as possible.

Keywords: mathematics, economics, intelligence, mathematical economics, comprehension.

KIRISH

Мактаб даври - инсон хаёти давомидаги илк билимларни олиш ва хаётий тажрибаларни эгаллашда ута мухим рол уйновчи даврдир. Инсонлар купчилигининг умри кай тарзда кечиши ана даврга бошкд даврларга нисбатан купрок богликдир. Мактаб нафаккат дунёвий билимлар, балки, инсонни жамиятда "шахс" булиб етишиши учун зарурий одоб-ахлок, хаётий тажриба билимларини хам беради. Мактаб макксади туликлигича укувчилар билим олишига каратилган булса, укитувчи ана шу катта максадни амалга оширувчи асосий кучдир.

Х,ар бир укитувчи узи укитадиган фандан келиб чикиб, укувчиларга фанининг хаётга боглик жихатларини курсатиб, фанини янада тушунарли ва кизикарли утишга, укувчиларга фани билан боглик хаётий билимларни беришга харакат килмоги лозим. Шу йул билан олдидаги вазифани тулик адо этган булади.

ISSN: 2181-3337

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ТАБОЩОТ МАТЕЯХАЬЬАМ УА МЕТ0Б0Ь00ХУА8Х

Исократ айтганиде^,математика - бу ацлнинг гимнастикаси ва фалсафага тайёргарлик" дир. Математика дарслари нафакат инсонни хисоб-китобга, балки, миянинг "чархланиши"га ва тафаккурнинг кенгайишига хизмат килиши лозим. Яна бир Джордж Сантаяна исмли олим, барча санъят мусица томон тортади, барча фанлар -математикага деб таъкидлаган.

Математика ва иктисодиёт. Математика фикрлаш шаклларини урганади. Иктисодиётнинг предмети эса - бу инсон хатти-харакатларининг шартлари хисобланади. Математика абстракт ва далилларга асосланган булиб, математикларнинг профессионал карорлари одамларнинг оддий хаётига таъсир килмайди. Иктисодиёт аник ва декларативдир, иктисодчиларнинг амалий машгулотлари уларнинг хаётини тубдан узгартиради. Математиканинг максади - бенуксон хакикатлар ва уларни эгаллашга каратилган. Иктисодиётнинг максади эса - индивидуал фаровонлик ва унга эришиш йуллари билан боглик. Математика инсоннинг шахсий хаётига аралашмайди. Иктисодиёт унинг хамёнига зарар етказади. Математика ва иктисодиёт уртасидаги туб фаркларнинг руйхати чексиздир.

Математик иктисод - ХХ асрнинг новациясидир*. Уша пайтда иктисодий муаммолар мутлако янги математик аппаратни талаб килади деган тушунча пайдо булди.

Амалий иктисодиёт хар биримиз ва ота-боболаримиз учун акл-идрок майдонидир. Акл-идрок - бу инсоннинг лахзали бахо бериш кобилиятидир.

Тушуниш акл-идрокдан юкори ва узини онгли равишда мослашувчан хатти-харакатлар сифатида намоён килади. Тушуниш мерос килиб олинмаган ва шунинг учун тугма хусусиятлар сонига кирмайди. Одамнинг узига хос хусусияти - тушунчаларни бахам куриш, бахоларни моддий ва идеал бадиий буюмларга айлантириш кобилиятидир.

ТАБОХООТ ^ТПАЬАМ

Укувчиларга юкоридаги тушунчаларни математика фани билан биргаликда ургатиш ва тафаккурларини кенгайтириш максадида куйидагиларга ухшаш масалалар бериш мумкин:

1. Шарти. Вали, Юсуф ва Элбек пиццерияда тушлик цилишди. Вали цамма учун 3 та пицца сотиб олди, Юсуф эса - худди шунаца 5 та сотиб олди. Элбекнинг ёнида пули йуц эди, аммо бир неча кундан сунг у уртоцларига 8 сум бериб царзини цайтарди. Савол. Агар тушлик вацтида пиццаларни тенг булиб олган булсалар, Юсуф узига неча сум олиши керак?

2. Шарти. Бувижон 50 тангага страус сотиб олмоцчи. У банкка фоизга 5 танга омонат цуйди. Х,ар ой банк бувижоннинг омонатига 2 танга цушиб боради. Ундан ташцари, банк утган ой давомида банкда сацланган %ар 10 танга учун 1 тангадан цушиб боради. Савол. Бувижон камида неча ойдан сунг страус сотиб олиши мумкин?

ISSN: 2181-3337

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

■ ■

#17 #12

3. Шарти. Шкаф ичида цопда 17та цнзнл, 12та кук, 7та яшил ранг шариклар, шунингдек, улчамлари бир %ил булган 7та бинафша, 4та саргщ ранг кубиклар бор. Проффессор Алига Зта бинафша ранг кубик олиб келишини айтди. Савол. Али Зта бинафша ранг кубик олиши учун цоп ичига царамасдан камида нечта предметни чгщарнши керак?

XULOSA

Юкоридагига ухшаш математик-ик;тисодий масалаларни укувчиларга бериш, хамда

биргаликда мулохаза ;илиб тугри жавобни танлаш оркали укувчиларда хам математик,

хам и;тисодий, хам фалсафий билимларни ошириш мумкин булади.

* новация -олдин мавжуд булган назария ёки ихтирога янгилик киритиш, янги топилма.

Адабиётлар

1. Канторович Л. В. Математико-экономические работы / Л. В. Канторович. — Новосибирск: Наука, 2011. — 760 с. — (Избранные труды).

2. https://citaty.su/matematika-citaty-i-aforizmy-o-matematike

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.