Научная статья на тему 'ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ'

ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

301
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ижтимоийлашув / тарбия / хусусият / мулкий муносабатлар / иқтисодиѐт / эҳтиѐж / меҳнат / социализация / воспитание / собственность / имущественные отношения / экономика / потребность / труд.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Навбаҳор Шокировна Умарова

Мақолада шахснинг иқтисодий ижтимойлашуви, иқтисодий тафаккурини шакллантириш масаласи ечимига Шарқнинг қомусий олимлари ва жадидчилар мактаби намоѐндаларининг фикр мулоҳазалари ва ѐндашувлари таҳлили қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЗГЛЯДЫ ВОСТОЧНЫХ МЫСЛИТЕЛЕЙ НА ЭКОНОМИЧЕСКУЮ СОЦИАЛИЗАЦИЮ

The article analyzes the views and approaches of Eastern thinkers and representatives of the Jadid school to solving the problem of economic socialization of the individual, the formation of economic thinking.

Текст научной работы на тему «ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

ШАРЦ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ

ХДКИДАГИ КАРАШЛАРИ

Навба^ор Шокировна Умарова

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети, психология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент

АННОТАЦИЯ

Маколада шахснинг иктисодий ижтимойлашуви, иктисодий тафаккурини шакллантириш масаласи ечимига Шаркнинг комусий олимлари ва жадидчилар мактаби намоёндаларининг фикр мулохазалари ва ёндашувлари тахлили килинган.

Калит сузлар: ижтимоийлашув, тарбия, хусусият, мулкий муносабатлар, иктисодиёт, эхтиёж, мехнат.

ВЗГЛЯДЫ ВОСТОЧНЫХ МЫСЛИТЕЛЕЙ НА ЭКОНОМИЧЕСКУЮ

СОЦИАЛИЗАЦИЮ

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются взгляды и подходы мыслителей Востока и представителей джадидской школы к решению проблемы экономической социализации личности, формирования экономического мышления.

Ключевые слова: социализация, воспитание, собственность, имущественные отношения, экономика, потребность, труд.

THE VIEWS OF EASTERN THINKERS ON ECONOMIC SOCIALIZATION

ABSTRACT

The article analyzes the views and approaches of Eastern thinkers and representatives of the Jadid school to solving the problem of economic socialization of the individual, the formation of economic thinking.

Keywords: socialization, education, property, property relations, economics, need, labor.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

КИРИШ

Мамлакатимизда иктисодий ижтимоийлашувни урганиш ва тадкик этиш муаммоси соха мутахассислари, хусусан, ижтимоий психологлар олдида турган ва уз ечимини кутаётган глобал масалалардан бири эканлиги билан ажралиб туради. Психологик тадкикотлардан маълумки, болалар хар кандай янги шароитга тез ва осон мослашувчан булишади. Лекин муттасил узгаришларга асосланадиган бозор иктисодиёти, яъни мулкий муносабатлар шароитигачи? Бу борада олиб борилаётган энг сунгги тадкикотлар иктисодий психология предметини аниклашга дахлдор айрим янгилишларни такозо этмокда. Маълумки, иктисодиёт - мураккаб, купёкламали тизим саналиб, унинг туб мохияти ёш бола учун коронгу хисобланади. Аммо болалар турли хил иктисодиёт моделларига хос жараёнларни уз дунёкараши ва кобилиятидан келиб чиккан холда идрок килишади. Бозор иктисодиётига боскичма-боскич утиш даврида юзага келадиган социал-иктисодий шарт-шароитлар жараёнида улар узлари учун мутлоко янги булган иктисодий вокейликлар ва муаммолар билан тукнаш келиб, янгича хаётий фаолият шароитларига куникма хосил килиш заруратини англаб боришади. Тадкикотларнинг курсатишича, ушбу жараённи мохиятини ёритишда муаммонинг ечими "иктисодий ижтимоийлашув" тушунчасининг мазмунига бориб такалади [1; 62-68-бетлар].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Замонавий ижтимоий психологияда кенг таркалган таърифларда эса ижтимоийлашув - бу индивиднинг хаёти давомидаги уз жамиятига тааллукли булган кадриятлар, ижтимоий роллар, хулк-атворларни узлаштиришидир дея таъкидланади [2; 187 б.].

Классик ёндашувларда (масалан, G.White), ижтимоийлашув индивидни жамият аъзоси сифатида хис килиши учун зарур буладиган барча одоб-ахлок ва кадриятлар тизимини узлаштириши билан боглик ижтимоий жараёнларни уз ичига камраб олиши оркали шахс хаётида алохида ахамият касб этиши, таъкидланади. Бунда ижтимоийлашув икки томонлама жараён сифатида юзага чикиши баён этилади [3; 259-277-бетлар]. Яъни, биринчисида, индивиддан ижтимоий мухитга, ижтимоий богланишларга киришиш йулида социумдаги мавжуд ижтимоий тажрибаларни узлаштириш талаб этилса, иккинчисида эса бу тизим ичида индивид уз фаолияти давомида содир булиши кузатиладиган

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

жараёнларнинг фаол иштирокчиси ва субъекти сифатида майдонга чикиши зарурий шарт хисобланади.

НАТИЖАЛАР

Тарихга назар ташлайдиган булсак, буюк мутафаккир ва алломаларимиз томонидан диний ва дунёвий билимларга асосланган холда яратилган бебахо асарларда инсондаги бойликка, мол-мулкка булган муносабат хамда унинг иктисодий тафаккурини шакллантириш масаласи ечими - иктисодий таълим-тарбиянинг махсули эканлиги баён килинган. Зеро, шахс хаётида моддий неъматнинг, бойликнинг ролини тушунарли, содда тилда тушунтириб беришга харакат килинган Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Сино, Юсуф Хос Х,ожиб, Алишер Навоий ва бошка алломаларимиз яратган асарлардаги гоялар иктисодий ижтимоийлашув жараёнини урганишда мухим назарий манбалар объекти була олади.

Шаркнинг улуг мутафаккири ва комусий олими Абу Наср Мух,аммад ибн Мухдммад ибн УзлуF Тархон Форобий (873-950) карашларида таълим-тарбия масалаларига катта ахамият берган. "ал-Муаллим ас-соний" (Аристотелдан сунг, иккинчи муаллим) номи билан дунёга машгур булган Форобий уз асарларида шахснинг ижтимоийлашуви масаласига алохида эътиборини каратган. Жумладан, "Х,ар бир инсон, - дейди Форобий, - уз табиати билан шундай тузилганки, у яшаш ва олий даражадаги етукликка эришмок учун куп нарсаларга мухтож булади, у бир узи учун бундай нарсаларни кулга кирита олмайди, уларга эга булиш учун инсонлар жамоасига эхтиёж тугилади... Бундай жамоа аъзоларининг фаолияти бир бутун холда уларнинг хар бирига яшаш ва етукликка эришув учун зарур булган нарсаларни етказиб беради"

Шунингдек, алломанинг "Бахт-саодатга эришув хакида", "Фозил шахар ахолисининг фикрлари", "Бахт-саодатга эришув йуллари хакида рисола", "Буюк кишиларнинг накллари", "Масалалар мохияти", "Илмларнинг келиб чикиши хакида", "Ижтимоий-ахлокий рисолалар", "Тадкикотлар ва таржималар" каби асарларида моддий эхтиёжларнинг ахамияти, кишилик жамияти тараккиётида унинг роли курсатиб берилган, мулкчилик ва мулкдор булиш хосияти, харажат ва таксимот тугрисидаги катор мухим фикрлар шархлар оркали баён этилган [4; 288-292-бетлар].

Шаркнинг яна бир мутафаккир олими, урта асрнинг буюк дахоларидан

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

саналган Абу Райхон Мухаммад ибн Ахмад Беруний (973-1048) карашларида, иктисодий ижтимоийлашув жараёнининг мохияти ижтимоий муносабатлар, кишиларнинг яшаш тарзи моддий эхтиёжлари, кизикишлари, манфаатлари, талаблари ва максадлари билан узвий богликликда акс эттирилган. Масалан, кишилар уртасидаги хамкорлик, одамларнинг узаро бирлашиш эхтиёжларидан хамда ташки хавф-хуружларидан биргаликда халос булиш зарурати туфайли вужудга келган [5; 719-723-бетлар]. Шунингдек, Берунийнинг мехнат ва хунар тугрисидаги карашлари бугунги кун учун хам ахамиятини йукотмаган. Унинг фикрига кура, кишилар узларининг зарурий эхтиёжларини кондириш учун уюшган холда яшаш ва ишлашга мажбурдирлар. У давлатнинг пайдо булишини хам эхиёждан деб хисоблайди. Барча кимматли нарсалар инсон мехнати билан яратилади. Инсоннинг кадр-киммати унинг авлод-аждодларининг ким булганлиги билан эмас, балки унинг мехнати билан белгиланади.

Х,ар бир замоннинг узига конун-коидалари бор. Унга хамма риоя килиши керак, акс холда низом ва бир хиллик йуколса, тартиб хам йук булади. Абу Райхон Беруний инсон эхтиёжини факат пул, мол-дунё билан эмас, балки мехнат, изланиш, яратиш, куриш, бунёд килиш, илм олиш, билиш оркали кондириш лозимлигини таъкиддайди [6; 19-37-бетлар].

Жахон фани тараккиётига улкан хисса кушган буюк комусий олим Абу Али ал-Х,усайн ибн Абдуллох ибн ал-Х,асан ибн Али (980-1037) (Ибн Сино) узининг буюк "Тиб конунлари" асарида иктисодий тарбия хакида суз юритиб, бола тарбиясида мехнатнинг ахамиятига алохида ургу беради. Барча бойликлар халол мехнат билан орттирилиши, ота-оналар уз фарзандларини касб-хунарга ургатиши ва ундан олинган даромад оркали халол яшаш кераклигини айтади. "Агар оила бошлиги, дейди ибн Сино, тажрибасизлик ёки нохаклик килса, у оила аъзоларини яхши тарбиялай олмайди ва унинг окибатида бундан-да ёмон натижалар келиб чикади". Унинг фикрича, бола тарбияси яхши йулга куйилса, оила бахтли булади. Оиланинг энг мухим вазифаси бола тарбияси хисобланади [7; 298 б].

Мутафаккир ва давлат арбоби Юсуф Хос Х,ожиб (1020/21-?) узининг "Кутадгу билиг" ("Саодатга йулловчи билим") асарида туртта масалани куйиб, туртта образ воситасида мохиятни очиб берган. Биринчиси - адолат булиб, у подшох Кунтугди тимсолида, иккинчиси - давлат булиб, вазир Ойтулди, учинчиси - акл булиб, вазирнинг угли Угдилмиш, туртинчиси каноат булиб,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

унинг кариндоши Узгурмиш киёфасида тасвирланади. Шунга мувофик равишда куйилган масалалар вокеалар ривожи, кахрамонларнинг узаро сухбати, бахс-мунозараси, савол-жавоблари, панд-насихатлари воситасида хал килинади [8; 169-170-бетлар]. Масалан, асарда бола тарбияси хакида тухталиниб шундай ёзилади: "Фарзанд канчалик билимли, аклли-хушли булса, иктисодни яхши узлаштирса, ота-онанинг юзи шунчалик ёруг булади" [9; 78-бет]. Муаллиф бола тарбиясида отанинг масъулиятига алохида эътибор бериб, "Ота болани кичиклигида бебош килиб куйса, болада гунох йук, барча гунох оиланинг узида. Угил-кизнинг хулк-атвори ярамас булса, бу ярамас ишни ота килган булади. Ота болаларини назорат килиб, турли хунарлар ургатса, улар улгайгач, угил-кизим бор деб севинади" [9; 78-93-бетлар], деб таъкидлайди.

Аллома таъкидлаганидек, фарзандларимизга касб-хунар ва замонавий билимларни ургатишимиз ута зарур, токи улар узлари кизиккан касб ва хунарни урганиб, хаётдан таълим олиб, билимдон булсинлар, чинакам инсоний гузалликка эришсинлар, бокимандаликка, ялковликка, угирлик ва харом-хариш ишларга урганмасинлар.

Шарк ва Марказий Осиё халклари орасида кенг таркалган ахлокий-таълимий асар номи олган Унсур ал-Маолийнинг (1021-1098) машхур "Кобуснома" асари хам шахсни муваффакиятли ижтимоийлаштиришда мухим ахамият касб этадиган маънаий меросдир. Аслида асар форс тилида ёзилган ва "Насихатномаи Кайковус" деб аталган. "Кобуснома" шу асарнинг узбекча таржимасидир. Асар 44 бобдан ташкил топган булиб, унинг 40 та боби ота-онани хурматлаш, илмий билимларни, иктисод, тадбиркорлик, савдо, тижорат, дехкончилик ишлари ва хунарни урганиш, одоб-ахлок коидаларига риоя этиш, фарзанд тарбияси, саховат ва жувонмардлик каби куплаб масаларни уз ичига олган [8; 347-бет]. Асарда хунар ва илм жамият тараккиётининг, яъни ижтимоий, иктисодий ва маънавий юксалишининг асосий омили сифатида бахоланган.

Шахс иктисодий ижтимоийлаштириш жараёнида иктисодий тарбия масаласи хам мухим уринга эга. Бунда буюк мутафаккир ва давлат арбоби Низомиддин мир Алишер (1441-1501) (Алишер Навоий) карашлари узига хос алохида ахамият касб этади.

Алломанинг шахс ижтимоийлашуви борасидаги карашлари, асосан, "Хазойин ул-маоний" шеърий девонига жамланган. Турт кисмдан иборат булган девонда ижтимоийлашув масалаларининг узлуксизлиги ва узвийлиги

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

куйидагича баён этилган. Девоннинг биринчи кисми 'Таройиб ус-сигар" ("Болалик гаройиботлари"), иккинчи кисмига "Наводир уш-шабоб" ("Йигитлик нодиротлари"), учинчи кисмига "Бадоеъ ул-васат" ("Урта ёш бадиалари") ва нихоят, туртинчи кисмига "Фавойид ул-кибор" ("Кексалик фойдалари") деган номлар берилган булиб, уларда инсон боласининг жамиятга кушилиши, белгиланган коидалар асосида жамиятга мослашиши, тараккий этиши ва ривожланиши узига хос тарзда тушунтирилган [5; 217-224-бетлар].

Алишер Навоийнинг иктисодий гоялари "Хамса", "Махбуб ул-кулуб" ва бошка асарларининг мазмунида уз ифодасини топган. Унинг фикрича, мехнат -жамиятнинг асосий белгиси, уни ишлаб чикарувчилар ривожлантиради. Шунинг учун уларга ортикча соликлар солинмаслиги, савдо-сотикнинг ривожланиши учун бозорлардаги махсулотлар бахоси меъёрида булишни таъминлаш лозим. "Шахар олиб сотарлари, - деб ёзган эди Алишер Навоий, хиёнатчи, уз фойдасини кузлаган холда кахатчилик тилайди". Чунки кахатчилик булса, унинг иши юришади, молини бекитиб сотиб, юкори бахода пуллайди, максади элга зиён етказиш, орзуси арзон олиб кимматга сотишдир. У шойини буз деб камситади, сотишда бузни шойи деб атайди" [10; 51-бет].

Алишер Навоий узининг "Махбуб ул-кулуб" асарида жамиятнинг ривожланишида савдо-сотик, тижорат ишларининг ахамиятини алохида таъкидлайди. "Савдогар, - деб ёзади буюк алломамиз, ёлгиз фойдани ният килмаслиги", "савдо килиб фойда топаман", "мол ва пул купайтараман деб ортикча кема сурмаслиги", "мол ва пул купайтираман деб жонсарак булмаслиги керак", "савдогар бож-хирож бериш урнига уз молини яшириб, уз обрусини тукмаса ёки топган-тутганини меросхурлари сотиб совуриши учун туплаб куймаса ёки бирор ёмон ходиса кузгаш учун сарфламаса, жамгарма яхши булади" [10; 37-бет].

Маърифатпарвар, давлат ва жамоат арбоби таълим-тарбия хакидаги буюк асарлари билан машхур булган жадидларнинг етук вакилларидан бири, Абдулла Авлоний (1878-1934) булиб, у ёшлар тарбиясига, айникса, иктисодиёт илмини урганишга алохида диккат каратади. У иктисод хакида шундай деган эди: "иктисод деб пул ва мол каби неьматларнинг кадрини билмакни айтилур. Мол кадрини билувчи кишилар уринсиз ерга бир тийин сарф килмас, урни келганда сумни аямас. Саховатнинг зидди бахиллик улдиги каби иктисоднинг зидди исрофдир ..." [11; 160 б.].

Х,ар замонда инсонинг максади эркин ва фаровон яшашдир. Айникса, "бу

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

замонда максадга етмак учун, - деб ёзади Абдулла Авлоний, уз маишатига хизмат килмок макбул булмак учун илм ва мол лозимдир. Оламдаги миллатларнинг хол ва кудратлари мол ва бойликлардандир. Х,ар ерда бой миллатлар огир келиб, факирларга енгил келиб кул ва асир булиб коладир ..." [11; 160 б.].

Иктисод илмидан бохабар булган кишилар хар доим киладиган сарф харажатларининг самара беришини олдиндан хисоб-китоб киладилар. Олим мисол келтириб айтадики, илмдан яхши хабардор булган америкалик ва европаликлар иктисодий билимликлари туфайли, фаровон тук яшайдилар. У "Боболаримизнинг булса булар, булмаса говлаб кетар" замонлари утиб, урнига "билгон битар, билмаган ютар" замони келди. Америкаликлар бир дона бугдой экиб, йигирма кадок бугдой олурлар. Европаликлар узимиздан олган беш тийинлик пахтани келиб, узимизга 25 тийинга сотадилар" деб курсатади [11; 160 б.].

Келтирилган фикрларда жуда чукур иктисодий маъно яширинган: биринчидан, муаллиф пулни неъмат яъни мехнат билан яратилган маълум киймат, унинг ифодаси, деган илмий фикрни билдирса; иккинчидан, пул тадбиркорни ишбилармонни ёктириши, факат ана шундай кишилар кулида пул, мол-дунё купаяжагини уктиради.

МУ^ОКАМА

Шахс нафакат оилада (ота-она ^ фарзандлар), балки таълим муассасаларида (устоз ^ шогирд) хам бериладиган иктисодий тарбияни узлаштириши оркали, иктисодий ижтимоийлашув жараёнининг субъектига айланади хамда бу жараённинг таъсирида биринчидан, у иктисодий муносабатларга, жумладан, оила иктисоди ва бюджетини тузишга тайёрланади, иктисодий онги шаклланиб боради, иккинчидан, бозор муносабатлари шароитида иктисодий тафаккури теранлашиб, жамият учун фойдали саналадиган максадга мувофик хулк сохибига айланади.

ХУЛОСА

1. Ижтимоийлашув чексиз жараён сифатида бахоланиб, бирон-бир ёш даври билан чегараланмай, аксинча, индивиднинг хаёти давомида ижтимоий малакаларни узлаштириш билан боглик булган узлуксиз жараёндир.

2. Индивид томонидан ижтимоий роллар ва одоб-ахлок нормаларини

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

узлаштиришига алохида ургу берилиши, ижтимоийлашув ходисасининг ижтимоий тажрибани бошка индивидга етказишнинг ажралмас хусусияти сифатида курилиши билан боглик холат эканлигидадир.

REFERENCES

1. Umarova, N. (2020). The Theoretical And Practical Model Of Making A Person Socializing Economically. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 62-68. https://doi.org/10.37547/tajssei/Volume02Issue08-10

2. Хдйитов, О. Ёшларда профессионал усишга интилишни ривожлантиришнинг назарий-амалий асослари / О. Хдйитов, Н. Умарова. - Тошкент: "TURON-IQBOL", 2001. - 187 б.

3. Умарова, Н.Ш. (2020). Иктисодий ижтимоийлашув жараёнига таъсир килувчи омилларнинг мотивацион-кадриятли тузилмаси (успиринлар мисолида). Академические исследования в образовательных науках, 1 (2), 259277.

4. Узбекистон миллий энциклопедияси. 9-жилд. Туйчи Хофиз - Шаршара. -Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2005.

- Б. 288-292.

5. Узбекистон миллий энциклопедияси. 1-жилд. А - Бешбалик. - Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2000. - Б. 217723.

6. Абу Райхон Беруний. Хиндистон. Танланган асарлар. 2-жилд. - Тошкент: Фан, 1965. - Б. 19-37.

7. Абу Али ибн Сино. Тиб конунлари / Тузувчилар: У. Каримов ва бошк. - 1-жилд. - Т.: АДодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1992. - 298 б.

8. Узбекистон миллий энциклопедияси. 10-жилд. Шарк - Кизилкум. - Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2005. - Б. 169347.

9. Юсуф Хос Хожиб. Кутадгу билиг. - Тошкент: 1991. - Б. 78-93.

10. Навоий А. Махбуб ул-кулуб. - Тошкент: 1983. - Б. 37-51.

11. Авлоний Абдулла. Туркий гулистон ёхуд ахлок. - Тошкент: Укитувчи, 1992.

- 160 б.

12. Умарова, Н.Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)).

13. Умарова, Н.Ш. (2020). Иктисодий ижтимоийлашув жараёнига таъсир

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-1225-1233

килувчи омилларнинг мотивацион-кадриятли тузилмаси (успиринлар мисолида). Академические исследования в образовательных науках, 1 (2), 259277.

14. Умарова, Н.Ш., Каримова В.М. (2020). Шахс иктисодий ижтимоийлашувида пулга булган установкаларини аниклашнинг ижтимоий-психологик тахлили. "Science and Education" Scientific Journal. December 2020 / Volume 1, Special Issue 4, 51-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.