Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ТАРИХИЙ ШАКЛЛАРИ ВА ЭВОЛЮЦИЯСИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ТАРИХИЙ ШАКЛЛАРИ ВА ЭВОЛЮЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
67
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тадбиркорлик / хусусий мулк / қадимги / ўрта асрлар / мулк / шаҳарлар / ҳунармандчилик / савдо-сотиқ / молия / корхона / ривожланиш.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Хасан Аралович Бекбутаев

Мақолада Ўзбекистон ҳудудларида қадимдан то ўрта асрларгача шаклланиб, ривожланиб келган хусусий мулкчилик ҳамда тадбиркорликнинг дастлабки илдизлари, унинг тараққий этиш тенденциялари, унинг шакли ва мазмуни ҳар бир тарихий даврда ўзгарганлиги ва ривожланганлиги баён қилинган. Унда қадимги даврларда ва ўрта асрларда ва барча мулклар хусусийлашгани ҳамда мулкчиликда хусусий мулк ва эркин жамоа мулки таркиб топганлигини, шу асосда тадбиркорлик тизими шаклланганлиги ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ТАРИХИЙ ШАКЛЛАРИ ВА ЭВОЛЮЦИЯСИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 1 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАДБИРКОРЛИКНИНГ ТАРИХИЙ ШАКЛЛАРИ

ВА ЭВОЛЮЦИЯСИ

Хасан Аралович Бекбутаев

Карши ирригация ва агротехнологиялар иниститути катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистон худудларида кадимдан то урта асрларгача шаклланиб, ривожланиб келган хусусий мулкчилик хамда тадбиркорликнинг дастлабки илдизлари, унинг тараккий этиш тенденциялари, унинг шакли ва мазмуни хар бир тарихий даврда узгарганлиги ва ривожланганлиги баён килинган. Унда кадимги даврларда ва урта асрларда ва барча мулклар хусусийлашгани хамда мулкчиликда хусусий мулк ва эркин жамоа мулки таркиб топганлигини, шу асосда тадбиркорлик тизими шаклланганлиги хакида суз боради.

Калит сузлар: тадбиркорлик, хусусий мулк, кадимги, урта асрлар, мулк, шахарлар, хунармандчилик, савдо-сотик, молия, корхона, ривожланиш.

Утмишда илк тадбиркорлик илдизларининг шаклланишига эътибор каратилса, уша даврлардаёк хусусий мулк ва унинг таъсири катта булганлигини утроклик турмуш тарзи устун булган дехкончилик ва хунармандчиликда купрок кузатиш мумкин. Улкада кадимги ва илк урта асрларга оид илк хусусий мулкчилик асосларининг шаклланиш тарихи тахлили шуни курсатдики, кадимги дехкончилик милоддан аввалги I-минг йиллик бошларидаги Амиробод ёдгорлиги, Чуст маданияти, Сополлитепа ёдгорлиги кабилар кадимги тадбиркор ва ишбилармон зироатчи оилаларнинг манзилгохи хисобланиб, бу даврда хусусий мулкдорлар уртасидаги товар айрибошлаш, савдо- сотик ва бошка этник жараёнлар кенгайиб борган1.

Урта Осиё халклари, жумладан узбек халки кадимги хужалик хаётининг айрим излари Кадимги Сугдиёна ва Бактрия тарихий-маданий минтакалари доирасида юз берди. Яъни, сунгги бронза ва илк темир даврида яна бир маданий хужалик маркази, Сугдиёна вилояти таркиб топиб, кейинчалик улкада юз берган урбанизация жараёнлари натижасида кадимги Чоч заминида ерли утроклашаётган ахолининг кадимги хусусий дехкончилик хужалиги таркиб топади. Бу масканларда кадимги шахарсозлик маданиятига хос белгилар милоддан аввалги

1 Кузмина Е.Е Металлические изделия энеолита и бронзового века в Средней Азии.-М: Наука. 1966.; Аскаров А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. - Ташкент: Фан. 1977. Заднепровский Ю.А. Древнеземледельческая культура Ферганы. - Москва-Ленинград, 1962.МИА №118.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 1 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

III-II acpgapga puBo^gaHraH xyHapMaHgnuguK MapKa3gapu TamKug TonuS, xycycufi ycTaxoHagap ugK TagSupKopguK MapKa3gapu SygraHguruHu Kypcargu2.

By ^aMH^T TapaKKueTuga W3 SepraH TyS h^thmohh - uKTucogufi y3rapumgap, ^yMgagaH TagSupKopguKKa, xycycufi MygKKa Ba yHH TaKcuMgamra SygraH MyHOcaöaTHHHr y3rapumura oguS KeguS, Hara^aga Sofi TaSaKa BaKuggapu y3napHHHHr fiupuK xycycufi MygKgapura эгa SygraHguruHu TacguKgagu. ffly TagöupKopnuKHHHr ugK KypuHumgapu Ty^afigu y3 HaBSaruga MHHTaKaga MygKufi TaöaKanaHum maKggaHa Somgagu.

AKageMuK A. AcKapoB TapuxHuHr ugK ep эгagнгн gaBpugaru xycycufi MygKKa acocgaHraH TagSupKopguKHuHr gacTgaSKu aoccgapu xycycuga, "TypoH3aMuH xygygnapuga ugK ypTa acpgapga ugK ep эгagнгннннг maKggaHumu ^aMuaTga Typgu Tou^agaru ^yKapogapHuHr ep Ba MygKKa SygraH MyHocaSaraapuHu yзгapтнpнmнгa oguS Keggu. Hara«:aga ugK ypTa acpgap gaBpuga эpкнн ge^KOH ^aMoa at3ogapugaH Max,aggufi xycycufi MygK эгagapн - "KumgoK gexKPH3ogagapu" maKggaHa Somagafigu, KefiuHnaguK ygap Herrouga KumgoK xoKuMnapu By^ygra Kega SomgaraH. Epra, umgaS nuKapum BocuTagapura эгagнк Kugum y3ug-Kecug xycycufigamagu,

MynKHunuKga xycycufi MygK Ba эpкнн ®;aMoa MygKu TapKuS Tonagu», gea Kafig

3

этagн .

fflaxap axpgucu acocaH xycycufi TagSupKopguKHuHr xyHapMaHgnuguK Ba caBgo-cotuk Typgapu SugaH Mamryg SygraHgap. fflyHuHr ynyH Sy BaKTga TagSupKopnuKHuHr ugK maKggapu MeTaggco3guK, 3aprapguK, KygognuguK, gypagropguK, Kypogco3guK, TyKuMaHuguK, mumaco3guK, kohhuhuk KeHr puBo^; Tona SomgaraH. YpTa acpgapga mapTgu xycycufi ep Ba MygKKa эгagнк «uKTa» tu3umu KeHr efiugagu. Ep Ba MygK MyafiaH MyggaTra Tyx^a ku^uhuS «uKTa» эгagapн Maxcyc OapMoH SugaH SegrugaHraH TapTuSga gexKPHgapgaH coguK yHgupraHgap. Ha^aKar ep, SagKu xycycufi TerupMoH, x^mmom, So3opgaru gyKoH Ba SomKa KyHMac MygKgap xaM uKTa Tap3uga SepuguS, gapoMag Ba yHra SegrugaHraH coguK xaM «uKTa» MuKgopugaH KeguS hukuS SegrugaHraH4.

XycycaH, XII - XIII acpgapga Ba yHgaH cyHr $aKar xyKMpoH cygoga BaKuggapu, fiupuK xapSufi apSoSgap uKTa эгagapн (uKTagop) xucoSgaHraHgap. ByHgafi ep Ba MygKgap yma 3aMuHgopnapra xyKMgopnap ToMoHugaH xycycufi ku^uS SepunuS, uKTa coxuSu, rapnaHg acocufi conuKgapgaH o3og Syncaga, xupo^; Ba afipuM conuKgapHu fiurum xyKyKura эгa SygraH. CoMoHufigap, KppaxoHugap, Fa3HaBufigap Ba Myryggap gaBpuga uKTa MuKgopu uh^om этнgaeтгaн maxcHuHr ^aMuaTga TyTraH u^TuMoufi-

2 Ртвеладзе Э. В Цивилизации, государства, культуры Центральной Азии. - Т., 2005, - С 135-246.. Буряков Ю.Ф. Генезис и этапы развития городской культуры Ташкентского оазиса. - Ташкент-1982. - С. 108-115.

3 Аскаров А. Узбек хал^ининг келиб чщиш тарихи. - Тошкент: Узбекистан.. 2015. - Б 82.

4 Обломуродов Н, Толипов Ф. Узбекистонда соликлар тарихи. - Тошкент: Iqtisod-moliya, 2009. - Б 34.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 1 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

сиёсий мавкеи билан боглик булган. Икта хирожнинг маълум кисмини марказий давлатнинг хазинасига топшириб туриш ва харбий хизмат курсатиш шарти билан хам берилган5.

Амир Темур ва темурийлар даврида хусусий мулк эгалари цулаб-цувватланганлиги ва уларга эътибор берилганлиги эътиборга моликдир. Зеро, уукмдор у орцали уар бир инсон роуат ва фарогатга эришиш мумкинлигини чуцур идрок этган ва унинг тамойиллари машуур "Темур тузуклари" да маълум тизимга солинганлигини куриш мумкин. Тузукларга кура, ""Азми цатъий, тадбиркор, уушёр, мард ва шижоатли бир киши мингта тадбирсиз ва лоцайд кишидан афзалдир". Соуибцирон Амир Темурнинг ушбу гапи замирида тадбиркор ва ишбилармон кишилар мамлакатнинг таянчи, жамият тарацциёти ва халц фаровонлигини таъминлашда асосий кучлардан бири булганлигини куриш мумкин. Ёки тузукларда "Амр этдимки, кимки бирон саурони обод цилса ёки кориз цурса, ё бирон бог кукартирса, ёхуд бирон хароб булиб ётган ерни обод цилса, биринчи йили улардан уеч нарса олмасинлар, иккинчи йили раият уз розилиги билан берганини олсинлар, учинчи йили эса цонун-цоидага мувофиц хирож йигсинлар" 6, -деган фикрни илгари сурганлиги уз даврида мол- мулк эгаларига маълум имтиёзлар берганлигидан далолатдир.

XVI - XVIII асрларда шайбонийлар, аштархонийлар хукумронлиги даврига келиб, тадбиркорликнинг илк шакллари янада ривож топган. Хусусан, бу даврда Маргилон ва Самаркандда замонавий куринишдаги тадбиркорлик корхоналарининг илк куринишлари шакллана бошлаган. Кукон ива Самаркандда когоз ишлаб чикариш, Наманганда металсозлик, Бухорода чуян буюмлар тайёрлаш тобора усиб борди. Масалан, Куконда Маллахон даврида (1858-1862 йй) илк замбарак тайёрловчи хусусий корхонага асос солинганлиги фикримиз далилидир7. Тадкикотларга асосан сунгги урта асрларда бугунги кундаги касаначиликнинг дастлабки куринишлари сифатида уй хунармандчилигида илк цех уюшмаларининг дастлабки шакллари пайдо була блшаган. Бу биринчи навбатда, хунармандларнинг маълум сохага ихтисослашувини англатган. Цех тизимига кура унинг низоми-"Рисола" лар мавжуд булган. "Рисола"ларда уша уюшмани юритишнинг тартиб-таомиллари, коидалари ва унинг хукукий

о

расмийлаштириш нормалари акс этган .

Шахарларда тадбиркорликнинг ушбу шакли, яъни уй хунамрандчилиги ривож топганлиги боис, ахоли шахар махаллаларида уз касб-корига караб

Уша асар 34-бет.

6 Амир Темур. Темур тузуклари. -Тошкент: Ilm-Ziyo-Zakovat, 2020. -Б. 141.

7 Раззоков А. Иктисодий тафаккур сарчашмалари. -Тошкент: O'zbekiston. 2011. - Б. 181.

8 Урта асрларда хунармандларнинг цех уюшмалари фаолиятининг хукукий, иктисодий ва молиявий асоси булган, "Рисола" лар мавжуд булган.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 1 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

жойлашганлар. Яъни, хар бир йирик шахарлардаги махаллалар тадбиркорлар ишлаб чикараётган махсулотлар тури, яъни ахолининг касб-корига караб номланган. Масалан, сунгги урта асрларда Бухоро, Тошкент, Термиз, Хужанд, Нурота, Кукон шахарларида Такачи, Дегрезлар, Сузангарон, Косагарон, Совунгарон, Буйрабофон, Пустиндузон, Мурдашуён, Писташиканон, Гассоллар махаллалари булган9.

Туркистонда замонавий тадбиркорлик асослари XIX аср охири - ХХ аср бошларида шакллана бошлаган. Бунга Россиядан рус капитали ва сармояларининг кириб келиши, дастлабки кичик корхоналар ва фабрикаларнинг вужудга келиши, илк молия муассасалари ва банкларнинг фаолияти, улкада миллий буржуазиянинг шаклланиши, асосий ишлаб чикариш манбаларининг сармоядорлар кулига утиши каби омиллар сабаб булган. Зеро, бундай корхоналар асосан йирик тадбирколар кулида тупланиб, улар асосан пахта, жун, ипак ва терини кайта ишлаш билан шугилланиб, махсулотнинг асосий кисми Россияга жунатилганлиги тарихдан аён. Масалан, улкада дастлабки хусусий корхоналар, жумладан чорвачиликда жун ишлаб чикариш, айникса ипак жунлари асосида ундан тайёр махсулотлар тайёрлаш технологияси таъсисчиларидан бири булган Князь Урусов 1868-1870 йилларда Зарафшон округида хусусий кичик корхоналар ташкил килиш ташаббуси билан чикиб, уни янада кенгайтирганлигини кайд этиш мумкин10. Албатта бундай дастлабки хусусий тадбиркорлик ишлаб чикариш корхоналарининг доимий ишлашини таъминлаш максадида уларга сармоя ва кредитлар жуда зарур эди. Бунинг учун Туркистонда илк банклар хам ташкил этилиб, улар Туркистон хом ашё базасида савдо-саноат юритиш, завод-фабрикалар куриш истагида булган тадбиркорларга турли пул маблаглари ёки карзлар бериб турганлар. Бундай банклар каторида "Рус-Осиё банки", "Москва савдогар банки", "Россия давлат банки" каби банкларни келтириб утиш мумкин. Бу эса турли сохаларга ихтисослашган бир катор хусусий тадбиркорлик марказлари, заводлар, савдо шохобчалари, озик-овкат ишлаб чикарувчи корхоналар ташкил топишига турки булган. Биргина 1900 йилда Туркистонда 195 та хусусий саноат корхоналари булиб, уларда 10 мингдан ортик одам ишлаган11 лиги фикримиз далилидир.

Умуман, узок тарихий тараккиёт жараёнида шаклланган ва ривожланган тадбиркорликнинг дастлабки илдизлари Узбекистон худудларида тарихининг анчагина кадимги даврларига бориб такалишини тасдиклади. Уларнинг шакли ва

9 Толипов Ф. Общинные традиции в семейной жизни населения Нуратинского оазиса (Конец XIX первая половина

XX вв ). Автореферат дисс. канд. ист. наук.-Ташкент., 2006. - С. 14.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 4 I ISSUE 1 I 2023 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

мазмуни хар бир тарихий даврда узгарганлиги ва ривожланганлиги билан изохланди. Урта асрларда ва ундан сунг минтакада иктаъ, суюргол ер эгалиги тизими, шахарларда хунамандчилик сохалари, устахоналарининг вужудга келиши замонавий тадбиркорлик учун асос булганлигини тасдиклади.

Адабиётлар:

1. Аскаров А. Узбек халкининг келиб чикиш тарихи. - Тошкент: Узбекистон.. 2015. - Б 82.

2. Аскаров А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана. -Ташкент: Фан. 1977.

3. Амир Темур. Темур тузуклари. -Тошкент: Ilm-Ziyo-Zakovat, 2020. -Б. 141.

4. Буряков Ю.Ф. Генезис и этапы развития городской культуры Ташкентского оазиса. - Ташкент-1982. - С. 108-115.

5. Заднепровский Ю.А. Древнеземледельческая культура Ферганы. - Москва-Ленинград, 1962 МИА №118.

6. Кузмина Е.Е Металлические изделия энеолита и бронзового века в Средней Азии.-М: Наука. 1966.;

7. Ртвеладзе Э. В Цивилизации, государства, культуры Центральной Азии. - Т., 2005, - С 135-246..

8. Обломуродов Н, Толипов Ф. Узбекистонда соликлар тарихи. - Тошкент: Iqtisod-moliya, 2009. - Б 34.

9. Раззоков А. Иктисодий тафаккур сарчашмалари. -Тошкент: O'zbekiston. 2011. -Б. 181.

10. Толипов Ф. Общинные традиции в семейной жизни населения Нуратинского оазиса (Конец XIX первая половина XX вв ). Автореферат дисс. канд. ист. наук.-Ташкент., 2006. - С. 14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.