Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁДА КОРРУПЦИЯНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА КОРРУПЦИЯНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
коррупциявийлик / мансаб ваколати / мансабдор шахс / давлат хизматчиси / ахлоқ меъёрлари / порахўрлик / имтиёз / манфаат / сотиб олиш. / corruption / official power / official / civil servant / ethics / bribery / privilege / interest / purchase.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бахтиёр Исомиддинович Арабов

Мақолада Марказий Осиё давлатларининг коррупцияга қарши курашиш сиёсати, тажрибаси ўрганилиб, мавжуд ҳолат таҳлил қилинган. Шунингдек, коррупциянинг минтақага хос бўлган хусусияти, шакллари ҳамда минтақа халқларининг менталитети, муаммолари, сиёсий-ҳуқуқий онги ва маданияти тўғрисидаги илмий ўрганишлар очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EXISTENCE OF CORRUPTION IN CENTRAL ASIA AND ITS FEATURES

The article discusses the policy and experience of fighting corruption in the countries of Central Asia, and also analyzes the current situation. Scientific research into the features and forms of corruption characteristic of the region, as well as the mentality, problems, political and legal consciousness and culture of the peoples of the region, has also been identified.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁДА КОРРУПЦИЯНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИ ВА УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА КОРРУПЦИЯНИНГ НАМОЁН БУЛИШИ ВА УНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Бахтиёр Исомиддинович Арабов

Ориенталуниверситети Ёшлармасалалари ва маънавий-маърифий ишлар буйича биринчи проректори

E-mail: baxtiyorarabov5@gmail. com Тошкент, Узбекистан.

Аннотация: Мацолада Марказий Осиё давлатларининг коррупцияга царши курашиш сиёсати, тажрибаси урганилиб, мавжуд уолат таулил цилинган. Шунингдек, коррупциянингминтацагахос булган хусусияти, шакллари уамда минтаца халцларинингменталитети, муаммолари, сиёсий-ууцуций онги вамаданиятитугрисидаги илмийурганишлар очибберилган.

Калит сузлар: коррупциявийлик, мансаб ваколати, мансабдор шахс, давлат хизматчиси, ахлоц меъёрлари, порахурлик, имтиёз, манфаат, сотиб олиш.

THE EXISTENCE OF CORRUPTION IN CENTRAL ASIA AND ITS

FEATURES

Bakhtiyar Arabov

First Vice-Rector of Oriental University for Youth Affairs and Spiritual Educational Work E-mail: bakshtiyoarabov5@gmail. com Tashkent, Uzbekistan.

Abstract: The article discusses the policy and experience of fighting corruption in the countries of Central Asia, and also analyzes the current situation. Scientific research into the features andforms of corruption characteristic of the region, as well as the mentality, problems, political and legal consciousness and culture of the peoples of the region, has also been identified.

Keywords: corruption, official power, official, civil servant, ethics, bribery, privilege, interest, purchase.

СУЩЕСТВОВАНИЕ КОРРУПЦИИ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ И ЕЕ

ОСОБЕННОСТИ

Бахтияр Исомиддинович Арабов

Первый проректор университета Ориентал по делам молодежи и духовно-

просветительской работе E-mail: bakshtiyoarabov5@gmail. com Ташкент, Узбекистан.

Аннотация: В статье рассматривается политика и опыт борьбы с коррупцией в странах Центральной Азии, а также анализируется текущая ситуация. Также выявлены научные исследования особенностей и форм коррупции, характерных для региона, а также менталитета, проблем, политико-правового сознания и культуры народов региона.

Ключевые слова: коррупция, служебная власть, должностное лицо, государственный служащий, этика, взяточничество, привилегия, процент, покупка.

Кириш. Introduction. Вступление.

Хрзирги глобаллашув жараёнларида коррупция барча давлатлар тараккиёти учун асосий тахдид булиб колмокда. Бу нафакат ривожланаётган мамлакатлар, балки ривожланган давлатлар учун хам жиддий муаммодир. Маълумотлар шуни курсатадики, ривожланаётган мамлакатлар учун коррупция, порахурлик, угрилик ва солик тулашдан буйин товлаш хамда бошка ноконуний молиявий окимларнинг йиллик харажатлари 1,26 трл. А^Ш долларини ташкил этади. Шу билан бирга, ривожланган минтака хисобланган Европа Иттифоки аъзолари коррупция туфайли хар йили 132 млрд. А^Ш доллари йукотадилар.1

Афсуски, бундай холат минтакамиз учун хам бегона эмас. Шунинг учун хам минтака хукуматлари доимо бу муаммо мавжудлиги ва унга карши кураш асосий устувор йуналишлардан бири сифатида куришга харакат килмокда

1Хитаханов А. Рискы коррупции: пример Центральной Азии. https://www.eurasian-research.org/publication/the-

risks -of-corruption -the-case-of-central-as ia/ ?lang=ru

www.sharqiurnali.uz

Коррупцияга карши кураш факат жазолашдан иборат булиши кутилган натижани бермайди, чунки ХХР тажрибаси буни яккол курсатмокда. Коррупцияни ижтимоий-сиёсий муаммо сифатида караш, энг аввало уни чукур тадкик килиш мухим хисобланади. Марказий Осиё минтакаси учун коррупция билан боглик ишларнинг хозирги холати ва асосий тахдидларини тахлил килиш, шунингдек, вазиятни яхшилаш буйича тавсияларни куриб чикиш мухим ахамиятга эга.

Услублар. Methods. Методы.

Коррупция жамиятга хос булган ижтимоий ходиса булиб, огир жиноят тури жиноят хдсобланади. Коррупция муаммоси нафакат хукукий, балки ижтимоий-сиёсий муаммодир. Шунинг учун хам унга нисбатан комплекс ёндашиб яни сиёсий, иктисодий, хукукий, маънавий, психологик чораларни куллаш оркали курашиш самарали хисобланади. Шунда коррупция даражасини пасайтиришда натижага эришиш мумкин булади. Купгина давлатлар тажрибаси шуни курсатадики, коррупцияга карши самарали кураш йулларидан бири аввало уни илмий тадкик килишдир. Ана шуларни инобатга олиб, Марказий Осиё давлатларида коррупциянинг минтакага хос булган хусусияти, шакллари хамда минтака халкларининг менталитети, муаммолари, сиёсий-хукукий онги ва маданиятидан келиб чикиб уни бартараф этишга доир ёндашувлар куриб чикилади.

Натижалар. Results. Результаты.

Маълумки бугунги кунда давлат ва минтакаларда коррупциянинг куламини куриш учун энг куп кулланиладиган курсаткичлардан бири бу Коррупцияни кабул килиш индексидир (Corruption Perceptions Index). Марказий Осиё мамлакатлари учун CPI рейтинглари шуни курсатадики, коррупция муаммоси минтакада сунги 10 йил ичида янада кучайган. Ушбу рейтинг натижаларига кура, Марказий Осиёда энг кам коррупциялашган давлат бу Козогистон булиб 2013-йилда 175 та давлат орасида 140-уринни эгаллаган булса, 2023-йилда уз урнини 180 мамлакат ичида 93-уринга узгартирган. Узбекистан

2013-йилда 168-уринни эгаллаган булса, 2023-йилда 121-уринга кутарилиб олган. Киргизистон хам рейтинг хисобот даврида ижобий узгаришларни курсатиб 2013-йилда 150-уринни эгаллаган булса, 2023-йилда унинг позицияси 141-уринга яхшиланган. Тожикистон эса 2013-йилда 154-уринни банд килган булса 2023-йилга келиб 162-уринга тушиб кетган. Худди шунингдек, Туркманистон хам 2013-йилда 168-уринни эгаллаган булса 2023-йилда 170-уринни кайд этган.2 Ракамлар шуни курсатадики, коррупцияга карши кураш сиёсатида Козогистон, Узбекистан ва Киргизистонда бу борада усиш мавжуд. Тожикистон ва Туркманистонда эса натижалар тескари томонга ёмонлашган. Туркманистон минтака буйича энг коррупциялашган давлат сифатида колмокда Умумий рейтинг натижалари Марказий Осиё минтакасининг энг коррупциялашган давлатлар каторида эканлигини курсатади.

Шундай экан биз юкорида кайд этганимиздек аввало муаммони тадкик килиш унда минтакада коррупциянинг намоён булишини узига хос жихатларини урганиш мухим хисобланади. Минтакадаги коррупциянинг узига хос жихатларига куйидагиларни киритиш мумкин.

Жамиятларда коррупцияга карши токатлилик ёки муросалиликнинг кучлилигидир. Яъни ноконуний хатти-харакатларга куриб, билиб туриб эътиборсиз булиш хдсобланади. Менталитетимизда кайсидир мансабдор бойиб кетдими, кимматбахо ховли ёки кучмас мулкка эга булдими, атрофдагилари томонидан "эплабдими кандини урсин" кабилидаги ёндашув кучли. Коррупцияга муросалиликни тушуниб олиш учун унинг тескариси булган муросасизликни хам тахлил килиш жоиз. Бу хакида узбекистонлик олимлар М.Бекмуродов ва Х.Х,айитовлар "Жамиятда коррупцияга карши муросасизлик маданияти бу кишиларнинг коррупцияга нисбатан муросасиз онгли муносабати, билим даражаси, тажрибаси, коррупциявий жараёнларга фаол карши хатти-харакатларидир", деган ёндашувларни илгари сурадилар3. Демак муросалилик

2 Corruption perceptions index https://www. transp arency.org/en/cpi/2023

3 Коррупцияга карши курашиш. Дарслик - T.:Akademiya. 2022. Б-84. www.sharqiurnali.uz

бунинг тескариси яъни, жамиятнинг коррупциоген хатти-харакатларга бепарволиги хдсобланади. Жамиятнинг коррупцияга эътиборсизлиги ёки уни нормал кабул килишидир. Шу боис, бугунги кунда давлат ва жамиятимиз олдида турган мухим вазифа - сифатида жамият аъзоларининг онгида коррупцияга карши муросасизлик маданиятини кучайтиришдир. Аввало, ушбу маданият инсонлар онгида руй бериши ва ундан кейин уларнинг харакатига кучишини таъкидлаш уринлидир. Жамиятда коррупцияга карши муросасизлик маданияти бу кишиларнинг коррупцияни англашга нисбатан билим даражаси, тажрибаси, коррупциявий муносабатларга муросасиз онгли муносабати, коррупциявий жараёнларга фаол каршилик курсатишида намоён булади"деб кайд этадилар4.

Минтакамиздаги бу борадаги яна бир узига хос жихат уруг-аймокчилик ва махаллийчиликни кучлилиги хисобланади.

Уруг-аймокчилик ва махаллийчилик жамоалар, миллатлар уртасидаги норозиликни келтириб чикариши билан бирга коррупция жиноятини илдиз отишига хам имкон яратади. Унинг натижасида уюшган коррупциоген холатлар ва непотизм минтакада кенг шаклланади.

Сиёсатшунос олим непотизмнинг коррупция ривожланишдаги ролини куйидагича тахлил килади. "Непотизм коррупцияга ва хокимиятни суиистеъмол килишга ёрдам бериши мумкин, чунки алокалар оркали лавозимга эга булган одамлар уз лавозимларидан шахсий манфаатлар ёки якинлари манфаати учун фойдаланадилар. Масалан, Гулнора Каримова Испанияда ташки ишлар вазири уринбосари ва БМТдаги элчи лавозимларида ишлаган холда Узбекистоннинг молиявий активларига кириш имконига эга булди. Ёки ^иргизистонда 2019-йил турли идора журналистлари уз текширув натижаларини эълон килиб, 2011-2016-йилларда ^иргизистон божхоналарида контрабанда билан боглик 700 млн. А^Ш доллардан ортик маблаг мамлакатдан олиб чикиб кетилганини курсатди5.

4 Коррупцияга карши курашиш. Дарслик - T.:Akademiya. 2022. Б-85.

5 Хитаханов А. Рискы коррупции: пример Центральной Азии. https://www.eurasian-research.org/publication/the-risks -of-corruption -the-case-of-central-as ia/ ?lang=ru

www.sharqiurnali.uz

Юкорида кайд этилган мисоллардан ташкари махаллий хокимият даражасидаги ахвол бунданда ачинарли. Вилоят ёки туман рахбарлари даражасида таниш билиш ёки уруг-аймогчилик кенг кулоч ёйган. Бу борадаги асосий ечимлардан бири кадрларни танлаш ёки мансаб пиллапояларидан кутарилишида катъий меъёрий нормалар ва тизимни ишлаб чикиш максадга мувофик хисобланади.

Умуман олганда непотизм коррупциоген холатни шаклланиши учун мухим рол уйнайди. Ундан ташкари хукуматнинг коррупцияга карши курашларини хам чеклаб фаолияти купрок деклоратив ёндашувлардан иборатлигини таъминлайди. Авторитаризм ва демократик принципларнинг тулик ишламаслиги хам минтакада коррупцияни намоён булишидаги узига хос жихат хдсобланади.

Маълумки, демократия индекси умумжахон рейтинги мавжуд. Ана шу рейтинг асосида давлатларнинг тузуми бахоланиб борилади. Эркин ва адолатли сайловлар, хукумат фаолияти, фукароларнинг мамлакат сиёсий хаётидаги иштироки, эркин сиёсий маданият, фукаролар эркинликлари ва суз эркинлиги каби демократик принциплар асосий улчов мезони хисобланади. Ана шу мезонларга кура, тахлилчилар дунё мамлакатларини демократиянинг ривожланиш даражаси буйича турт турга булади: мутлак демократия, номукаммал демократия, утиш даври режими ва авторитар режим. Ана шу рейтинг асосида минтакадаги барча давлатлар авторитар давлатлар сифатида бахоланиб келинади6.

Авторитаризмнинг коррупция билан богликлиги шундаки айнан авторитаризм уруг-аймокчиликни шаклланишига сабаб булади. Ундан ташкари авторитаризм натижасида бошкарув асосан вертикал бошкарувга асосланади. Горизонтал бошкарув таъсир доирасига эга булмайди ёки номинал куринишда булади. Бундай бошкарув тизимида рахбарнинг "эркатойлари", кариндошлари

6 Авторитарная Центральная Азия (рейтинг и карта). https://www.caa-network.org/archives/12156 www.sharqiurnali.uz

кучайиб улар бошкарувга хам таъсир кила бошлайдилар. Коррупцион схемалар хам айнан улар оркали кечади. Ундан ташкари авторитаризмда хукуматнинг халкка хисобдорлиги хам чекланади. Халк коррупционер рахбарни жавобгарликка тортиш имкониятига эга булмайди. Авторитар жамиятда авторитетларнинг мавкеи, таъсир доираси кенг булганлиги сабабли жамиятнинг турли тоифа вакиллари улар билан якинлашишга, хамкорлик килишга интиладилар. Бу йулда уларни танкид килиш эмас, макташ ёки амалга оширган жиноятларини хастпушлаш тенденцияси кучаяди. Шу уринда тадкикотчи С.Комкованинг фикрларини кайд этиш мумкин. Марказий Осиё давлатларининг сиёсий элитаси худудий ёки уруг-аймок гурухларига булиниш билан тавсифланади. Хркимиятнинг давлат рахбари кулида кучли тупланиши ва хукмрон кланнинг жамиятнинг барча сохаларида бошка гурухлар устидан устун хисобланади7.

Маълумки, коррупциянинг олдини олишнинг самарали йулларидан демократик принциплар конун устуворлиги, хокимиятларнинг булиниши, эркин сайловлар, куппартиявийлик ва улар уртасида хокимият учун конструктив курашнинг мавжудлиги, плюрализм хамда суз эркинлиги хисобланади.

Конун устуворлиги - конун олдида хамманинг тенглиги хар кандай субъектдан конуннинг устунлиги хисобланади. Яъни хамма конунга буйсунади. Коррупцияга карши курашда унинг ахамиятли жихати конунни бузган хар кандай шахс жумладан, коррупционер жазога тортилиши ва адолатли жазо олиши мукаррар хисобланади. Бу эса мансабдорларнинг коррупциявий харакатлар килишдан тияди. Аммо минтака давлатларида бундай принциплар тулик ишлаяпти деб айтиб булмайди. Биз юкорида кайд этган халкаро рейтинглар натижалари хам бу нарсани курсатиб турибди. Ундан ташкари конундан курккан ёки унга амал килган мансабдор хизмат вазифасини

7 Комкова С. Политические элиты в государствах Центральной Азии: общие черты и коренные различия.

Электронный научный журнал «Архонт» Выпуск № 2 (5). 2018 г. С.-95-96.

www.sharqjurnali.uz

суистеъмол килмайди. Энг мухими конун устуворлиги адолатни таъминлашнинг мухим кадами хисобланади.

Маълумки, сиёсий назарияларда хокимиятларнинг булиниш принципи амал килади. Давлатни мустакил бир-бирини тийиб турувчи хокимиятлар томонидан бошкарилиши, абсолют хокимиятни чеклайди. Аммо минтака давлатларида асосан ижро хокимиятининг ваколатлари, имкониятлари катта хисобланади. Бу холат айникса махаллий бошкарувда яккол намоён булади. Минтака давлатларининг аксариятида махаллий ижро хокимият бошкарувчиси хокимлар (Козогистон, Киргизистонда аким) хисобланади. Узбекистон, Туркманистон ва Тожикистонда улар ижро хокимияти билан конун чикарувчи хокимият рахбарлари хисобланадилар. Бу эса уларнинг ваколатларини суд хокимияти олдида ошиб кетишига олиб келган. Минтакада тийиб туриш механизми хам самарали ишламайди унинг урнига уч хокимият рахбарларининг бирлашиш тенденцияси кучли. Узбекистонда эса бу борада ахвол анча огир худудлар секторларга булиб берилиб умумий назорат хоким зиммасига юклатилган. Умуман олганда демократик принципни амалда шакллантириш коррупцияга карши кураш учун мухим хисобланади.

Плюрализм ва суз эркинлиги хакида тухталсак. Бу туртинчи хокимият сифатида эътироф этилган ОАВларнинг самарали фаолияти учун замин яратади. Мавжуд камчиликларни хокимият фаолиятини танкид килиш, шаффофликни таъминлашда мухим рол уйнайди. Х,ар кандай коррупцион схемаларни фош килишда ёрдамлашади. Бу борада Киргизистон етакчи сифатида намоён булаётган булса, Козогистон ва Узбекистонда маълум ижобий кадамлар ташланмокда. Аммо Тожикистон ва Туркманистонда жиддий муаммолар борлигини мутахассислар ва халкаро рейтинглар намоён этмокда. Умуман олганда демократик принципларда шаффофлик хокимиятни тийиб туриш учун мухим ахамият касб этади.

Коррупция сабабларини тахлил килиб козогистонлик тадкикотчи Г.Исокова бу борада 3 та харакатлантирувчи кучлар яъни индивидуал танлов

билан боглик, институтлар ва нормалар билан богликлигини кайд этади8. Индивидуал танлов бу якка мансабдор шахс коррупцияга кул уради ва бундай карорга нафси сабаб булади.

Клифгард томонидан илгари сурилган куйидаги формула хам коррупцияни келиб чикишини мотивларини курсатиб беради. S = M + D - A: Corruption equals Monopoly power plus Discretion by officials minus Accountability», яъни Коррупция = Монополия + Мансабдор шахсларнинг эркин фаолияти, (уларни тийиб турувчи институтнинг мавжуд эмаслиги ёки заифлиги) - хисобдорлик9 .

Яна бир жихат бозор иктисодиёти механизмларининг яхши ишламаслиги ёки монополияни шаклланганлиги хам минтакада узига хос шу билан боглик; коррупциоген холатни шаклланишига имкон беради.

Яна бир жихат хайр эхсон замирида шаклланган коррупция. Маълумки, минтака ахолисининг аксарият кисми ислом динига эътикод килади. Совет даврида диний эътикоднинг чегараланиши жамиятда диний ташналикни келтириб чикариб мустакиллик даврида диний идоралар ёки ташкилотларга заруриятни оширди. Бугунги кунда минтака давлатлари дунёвий давлат булсада диний эътикод эркинлиги ва диний кадриятларни тиклаш сиёсати устуворлик килиб келмокда. Куплаб диний ташкилотлар ташкил этилмокда. Жумладан, биргина Узбекистонда 2200 дан ортик диний ташкилотлар фаолият юритади. Янги диний идораларни куриш жараёнида ёки кадамжоларни таъмирлаш, диний идораларнинг хайр-эхсон пулларини узлаштириш холатлари мавжуд. Шу билан бирга жамиятни умра ва хаж сафарларига интилиши хам ошиб бормокда.

Ер сотиш билан боглик коррупция. Маълумки, минтака давлатларининг аксарияти аграр давлатлар хисобланиб ер асосий ресурс хисобланади. Ундан ташкари минтака халкларида фарзандлари учун хам уй-жойлар килиш анъанаси мавжуд. Масалан, муаммони Узбекистон мисолида тахлил килсак Бош прокурор

8 Искакова, Г.К. (2014). Региональная безопасность в Центральной Азии и стратегии России, США и Китая. PolitBook, 4, 8-51. http://politbook.online/images/pdf/PolitBook2014_Issue_4.pdf Kabar.Kg (2023, апрель

9 Breen, M., & Gillanders, R. (2022). Money down the drain: Corruption and water service quality in Africa. Governance, October 2021, 1-17. https://doi.org/10.1111/gove.12753

www.sharqiurnali.uz

Нигматилла Йулдошев захирага олинган ер майдонларини ажратишнинг очик ва шаффоф тизими ханузгача йулга куйилмаганлиги, бу эса турли суиистеъмолчиликларга, экин майдонларининг эгасиз колиб, хатто

йукотилишига олиб келаётганлигини аник мисоллар билан очиклади. Унга кура, сунгги икки йилда 56 минг гектар ер майдони хокимликлар томонидан ноконуний ажратиб берилган10. Биргина 2019 йилнинг узида республика буйича 83 та холатда 112 гектар сугориладиган кишлок хужалиги ер майдони кишлок хужалигида фойдаланилмайдиган ер сифатида ажратиб юборилган. Кейинги икки йилда ер сотиш, талон-торож килиш билан боглик холатлар юзасидан 473 та жиноят иши кузгатилиб, 543 нафар шахс жиноий жавобгарликка тортилган. Бу жиноятларнинг 71 тасини порахурлик, 354 тасини фирибгарлик, 37 тасини сохтакорлик каби килмишлар ташкил этади. Бу даврда 295 нафар мансабдор шахс ер конунчилигини бузиш билан боглик жиноятларни содир килганлиги учун жиноий жавобгарликка тортилган, уларнинг 119 нафари ёки 40 %и ер кадастри ходимларидир11. Ушбу маълумотлар муаммо канчалик жиддийлигини курсатмокда.

Ёки 2021 йил 21 августдаги Сенат йигилишида Республика Кадастр хизмати рахбарининг хисоботида кайд этилишича, 2020 йилда 67 нафар Кадастр агентлиги мансабдор шахсига нисбатан 46 та жиноят иши куриб чикиш учун судларга юборилган булиб, етказилган зарар микдори 550 млн. сумни ташкил этган. Бундан ташкари, 2021 йилнинг утган олти ойи давомида эса Кадастр агентлигининг 48 нафар ходимига нисбатан 24 та жиноят иши очилган. Натижада давлат ва жамият манфаатларига 1,3 млрд. сум микдорда зарар етказилган. Биргина 2020 йилда республика буйича 50 мингга якин холатда 11 200 гектар ер узбошимчалик билан эгалланган, шундан 3200 гектарда ноконуний

10 «Yerfurushlik» bilan qaysi tizim xodimlari ko'proq javobgarlikka tortilmoqda? Bosh prokuror ochiqladi. https://xabar.uz/jamiyat/erfurushlik-bilan-qaysi-tizim-x3dimlari-koproq-javob

11 «Yerfurushlik» bilan qaysi tizim xodimlari ko'proq javobgarlikka tortilmoqda? Bosh prokuror ochiqladi. https://xabar.uz/jamiyat/erfurushlik-bilan-qaysi-tizim-xodimlari-koproq-javob

www.sharqjurnali.uz

уй-жой курилган. Буларнинг 99 фоизи сугориладиган, унумдор кишлок хужалиги ерлари хдсобланади12.

Ёки ер сотиш Тожикистонда энг куп учрайдиган коррупция жиноятларидан бири булиб, бундан хамма - туман рахбарлари, ер ва жамоалар давлат кумитаси ходимлари, хатто кичик воситачилар хам пул ишлаб топади. 2017 йилда ер сотиш билан боглик; коррупция биринчи уринга чиккан ва президент томонидан хам бу каттик танкидга олинган13. Бундай тенденция минтаканинг бошка давлатларида хам мавжуд.

Мухокама. Discussion. Обсуждение.

Умуман олганда минтакада коррупциянинг намоён булиши узига хос тарзда кечади бошка минтакалардан фаркли равишда жамиятларда коррупцияга карши токатлилик ёки мурасасозликнинг кучлилиги, минтакамиздаги бу борадаги яна бир узига хос жихат уруг-аймокчилик ва махаллийчиликни кучлилиги, авторитаризм ва демократик принципларнинг тулик ишламаслиги, минтакадаги жиддий муаммолар замирида шаклланган коррупция турлари булиб масалан, сув билан боглик коррупция, бозор иктисодиёти механизмларининг яхши ишламаслиги ёки монополияни шаклланганлиги, хайр-эхсон замирида шаклланган коррупция ва ер сотиш билан боглик коррупция мавжуд. Юкорида кайд этилган коррупциянинг минтакага хос булган шаклларининг узига хос хусусияти минтака халкларининг менталитети, муаммолари, хукукий онги ва маданияти билан чамбарчас боглик хисобланади.

^иёсий тахлиллар шуни курсатмокдаки, факатгина ^озогистон ва Узбекистон Республикалари аста секин ижобий натижаларни кайд этиб бормокда. ^озогистон Республикасининг коррупцияга карши курашиш сиёсатини курадиган булсак, Марказий Осиё давлатлари ичида биринчилардан булиб, яъни 1998 йилда "Коррупцияга карши курашиш" ^онунини кабул килган.

12 Kadastr agentligi direktorining axboroti eshitildi. https://uza.uz/uz/posts/kadastr-agentligi-direktorining-axboroti-eshitildi_296761

13 Земля в дефиците, коррупция в расцвете https://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/laworder/20170309/zemlya-v-defitsite-korruptsiya-v-rastsvete

www.sharqjurnali.uz

Коррупсцияга карши курашиш тугрисидаги конун, коррупция сохасига карши кураш хамда ижтимоий муносабатларни тартибга солиш ва Козогистон Республикаси антикоррупцион сиёсатини амалга оширишга йуналтирилган.

Умуман олганда, Козогистон коррупцияга карши сиёсатининг дикккат марказида иккита асосий максад турибди: биринчиси - болаликдан бошлаб миллий анъаналарни хисобга олган холда коррупцияга карши маданиятни шакллантириш; иккинчиси - давлат органлари фаолияти устидан жамоатчилик назоратини ривожлантириш.

Киргизистон Республикаси минтакада коррупцияга карши курашда нисбатан натижаларга эришаётган давлатлардан биридир. Ушбу йуналишда амалга оширилган бир катор илмий ва амалий ишларни куришимиз мумкин. Минтакада давлат рахбарлари коррупция билан айбланган ягона давлат хисобланади.

Тожикистон Республикасининг коррупцияга карши кураш буйича урта муддатли сиёсати сифатида 2013-2020 йилларда Тожикистон Республикасида коррупцияга карши кураш стратегиясида хукумат, фукаролик жамияти билан хамкорликда дунёга таникли глобал ва минтакавий ташкилотлар халкаро стандартларини хисобга олган холда мамлакатда коррупция даражасини пасайтиришга йуналтириш максадида ишлаб чикилган.

Халкаро рейтинглар буйича Туркманистон минтакадаги энг коррупцион давлат хисобланади. Аммо уларда хам узига хос ижобий узгаришлар мавжуд. Жумладан, Туркманистон Республикаси коррупция жинояти билан айбдор деб топилган жиноятчиларга нисбатан амнистия акти кулламаслик ва коррупция буйича конунларни каттиклаштириш буйича сиёсат юргизмокда. Масалани мухим жихати ана шу жиноятчилар сифатида хакикий коррупсионерларнинг хаммаси жазоланяптими ёки уларда хам непотизм таъсири кучлими? деган саволга афсуски ижобий жавоб бериб булмайди.

Хулоса. Conclusions. Выводы.

Минтакада иктисодий муносабатларга уюшган жиноий гурухларнинг шаклланиши бу жараённи назорат килиш ва таксимдаш функциядарини амалга оширувчи мансабдор шахслар билан боглик. Бундай вазиятда масала факат пора бериш билан чекланиб колмаган ва мансабдор шахслар бундай жиноий гурухлар фаолиятига доимий равишда шерик сифатида жалб килинган холатлар юзага келган. Шундай килиб, бизнинг назаримизда, жиноий гурухлар, бизнес ва хукумат амалдорлари уртасида хакикий жиноий алока пайдо булган.

Узбекистон Республикаси коррупцияни назорат килиш максадида жиддий чоралар куришни бошлади. Лекин, дунё тажрибаси курсатаётганидек, коррупция устидан тулик галаба килиш имконияти мавжуд эмас, у уз чегарасидан чикиб кетмаслиги учун, уни назорат остида ушлаб туриш мумкин, афсуски, хозирча факат коррупцияни назоратда ушлаб туриш тугрисида гапиришга тугри келади. Коррупцияни бутунлай илдизи куритиш имкониятини берувчи платформа хали мавжуд эмас, биринчи навбатда: ахоли хукукий саводхонлигини, таълим ва ташвикот фаолияти оркали коррупцияни хуш курмаслик менталитетини шакллантириш ва конунчиликни такомиллаштириш лозим булади. Коррупция устидан галаба козониш учун жахон микёсида этарлича катта ва кенгкуламли ишларни бажариш кутмокда.

Марказий Осиё минтакаси ахоли турмуш тарзи, менталитети ва купгина урф-одатлари якинлиги ушбу минтакада коррупцияга карши курашда узаро тажриба алмашишлари лозим булади.

Адабиётлар. References. Литература.

1. Мирзиёев, Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. Асарлар. И-жилд. - Тошкент: Узбекистон, 2017. - 592 б.

2. Б.Бекмуродов Рол общественности в борбе с коррупцией. Том 1 № 1 (2021): Информационно-аналитический журнал «Антикоррупционный дайджест Узбекистана»

3. Хитаханов А. Рискы коррупции: пример Центральной Азии. https://www.эurasian-research.org/publication/the-risks-of-corruption-the-case-of-

c entral-as ia/?lan g=ru

www.sharqiurnali.uz

4. Corruption perceptions index https://www.transparencv.org/en/cpi/2023

5. Коррупцияга карши курашиш. Дарслик - T.:Akademiya. 2022. Б-84,85.

6. Авторитарная Центральная Азия (рейтинг и карта). https://www.caa-network. org/archives/12156

7. Искакова, Г.К. (2014). Региональная безопасность в Центральной Азии и стратегии России, США и Китая. PolitBook, 4, 8-51. http://poütbook.online/images/pdf/PolitBook2014 Issue 4.pdf Kabar.Kg (2023, апрель

8. Breen, M., & Gillanders, R. (2022). Money down the drain: Corruption and water service quality in Africa. Governance, October 2021, 1-17. https://doi.org/10.1111/gove. 12753

9. «Yerfurushlik» bilan qaysi tizim xodimlari ko'proq javobgarlikka tortilmoqda? Bosh prokuror ochiqladi. https://xabar.uz/iamivat/erfurushlik-bilan-qavsi-tizim-xodimlari-koproq-javob

10. Kadastr agentligi direktorining axboroti eshitildi. http s ://uza. uz/uz/p o sts/kadastr-agentligi-direktorining-axboroti-eshitildi_296761

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Земля в дефиците, коррупция в расцвете http s ://as iaplustj. info/ru/news/taj ikistan/laworder/20170309/ze mlva-v-defits ite-korruptsiva-v-rastsvete

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.