Научная статья на тему 'МОДЕЛИ ОРГАНА ПО БОРЬБЕ С КОРРУПЦИЕЙ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ СТОРОНЫ'

МОДЕЛИ ОРГАНА ПО БОРЬБЕ С КОРРУПЦИЕЙ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ СТОРОНЫ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
75
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
коррупция / коррупционные преступления / модели антикоррупционных органов / государственные служащие / государственная политика по борьбе с коррупцией / причины и условия / способствующие коррупции.. / corruption / corruption crimes / models of anti-corruption bodies / civil servants / government anti-corruption policies / causes and conditions conducive to corruption etc.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Қундуз Розимова

в данной статье изучены многофункциональные, превентивные и правоохранительные модели государственных органов зарубежных стран по борьбе с коррупцией. Автором проанализированы их положительные и отрицательные особенности. С учетом опыта зарубежных стран разработаны предложения и рекомендации по организации деятельности антикоррупционного органа в Узбекистане, предложенного в Послании Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева палатам Олий Мажлиса, состоявшийся 24 января текущего года.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODELS OF THE ANTI-CORRUPTION BODY IN FOREIGN COUNTRIES: POSITIVE AND NEGATIVE ASPECTS

This article examined the multifunctional, preventive and law enforcement models of state bodies of foreign countries to combat corruption and the author analyzes their positive and negative features. Based on the experience of foreign countries, proposals and a recommendation have been developed to organize the activities of the anti-corruption body in Uzbekistan, proposed in the Message of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Chambers of the Oliy Majlis on January 24 of this year.

Текст научной работы на тему «МОДЕЛИ ОРГАНА ПО БОРЬБЕ С КОРРУПЦИЕЙ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ СТОРОНЫ»

Review of law sciences

Qunduz Rozimova,

Senior lecturer of Tashkent State University of Law. PhD

MODELS OF THE ANTI-CORRUPTION BODY IN FOREIGN COUNTRIES: POSITIVE AND NEGATIVE ASPECTS

Annotation: This article examined the multifunctional, preventive and law enforcement models of state bodies of foreign countries to combat corruption and the author analyzes their positive and negative features. Based on the experience of foreign countries, proposals and a recommendation have been developed to organize the activities of the anti-corruption body in Uzbekistan, proposed in the Message of the President of the Republic of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev to the Chambers of the Oliy Majlis on January 24 of this year.

Key words: corruption, corruption crimes, models of anti-corruption bodies, civil servants, government anti-corruption policies, causes and conditions conducive to corruption etc.

Цундуз Розимова,

старший преподаватель Ташкентского государственного юридического университета, PhD

МОДЕЛИ ОРГАНА ПО БОРЬБЕ С КОРРУПЦИЕЙ В ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАНАХ: ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ СТОРОНЫ

Аннотация: в данной статье изучены многофункциональные, превентивные и правоохранительные модели государственных органов зарубежных стран по борьбе с коррупцией. Автором проанализированы их положительные и отрицательные особенности. С учетом опыта зарубежных стран разработаны предложения и рекомендации по организации деятельности антикоррупционного органа в Узбекистане, предложенного в Послании Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева палатам Олий Мажлиса, состоявшийся 24 января текущего года.

Ключевые слова: коррупция, коррупционные преступления, модели антикоррупционных органов, государственные служащие, государственная политика по борьбе с коррупцией, причины и условия, способствующие коррупции..

Цундуз Розимова,

Тошкент давлат юридик университети катта укитувчиси, юридик фанлари буйича фалсафа доктори yuldashevna84@mail.ru

ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАРДА КОРРУПЦИЯГА ЦАРШИ КУРАШУВЧИ ОРГАН МОДЕЛЛАРИ: ИЖОБИЙ ВА САЛБИЙ ЖЩАТЛАРИ

Аннотация: ушбу мацолада коррупцияга царши курашувчи давлат органларининг хорижий давлатлардаги куп функциями, превентив ва %уцуцни му%офаза цилувчи моделлари

урганилиб, муаллиф томонидан уларнинг салбий ва ижобий жщатлари та^лил цилинган. Хорижий давлатлар тажрибасидан келиб чиццан %олда Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг жорий йил 24 январида Олий Мажлис палаталарига цилган мурожаатномасида таклиф этилган коррупцияга царши курашувчи орган фаолиятини Узбекистонда ташкил этиш буйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: коррупция, коррупция жиноятлари, коррупцияга царши курашувчи органлар моделлари, давлат хизматчилари, коррупцияга царши курашиш буйича давлат сиёсати, коррупцияни келтириб чицарувчи сабаб ва шарт-шароитлар.

Узбекистон мустакиллигининг дастлабки йилларидан бошлаб коррупцияга карши курашиш масаласига жиддий эътибор каратди. Дастлабки боскичда Конституция кабул килиниб, коррупцияга карши курашиш борасида хукукий сиёсатнинг тамал тоши куйилган булса, кейинчалик коррупцияга карши курашишга оид жиноят конунчилиги такомиллаштирилди, ушбу сохадаги хукукни мухофаза килувчи органларнинг ваколатлари доираси аник белгилаб берилди.

БМТнинг Коррупцияга карши конвенцияси (Нью-Йорк, 2003 йил 31 октябрь) 5-моддасида аъзо давлатлар коррупциянинг олдини олишни амалга оширувчи мустакил орган ёки органлар мавжудлигини таъминлаши белгиланган (Узбекистон 2008 йил 7 июлда цушилган) [1].

Узбекистон Республикаси хам мазкур Конвенция талабларини боскичма-боскич бажариб келмокда. Бунда коррупцияга карши курашиш чора-тадбирларида энг аввало, бир неча йиллар давомида шаклланган хокимиятлар булиниши принципига катъий амал килиш, узаро тийиб туриш ва манфаатлар мувозанатини таъминлаш, ахоли хукукий онги ва маданиятини ошириш чораларини куриш, давлат хизматчиларига муносиб шароит ва ижтимоий химоя тизимини яратиш хамда боскичма-боскич мустахкамлаш, халкнинг миллий менталитети ва узига хос удумлари хисобга олинмокда.

Бевосита юкоридаги омилларга кура, 2017 йилда кабул килинган Узбекистон Республикасининг "Коррупцияга карши курашиш тугрисида"ги ^онунида коррупцияга карши курашиш ваколатлари бевосита 6 та куйидаги субъектларга берилган:

- Коррупцияга карши курашиш буйича республика идоралараро комиссия ва худудий идоралараро комиссиялар;

- Бош прокуратура;

- Давлат хавфсизлик хизмати;

- Ички ишлар вазирлиги;

- Адлия вазирлиги;

- Бош прокуратура хузуридаги Иктисодий жиноятларга карши курашиш департаменти [2].

Утган даврда мазкур субъектлар томонидан коррупцияга карши курашиш буйича сезиларли чора-тадбирлар амалга оширилди. Хусусан, кайд этилган хукукни мухофаза килувчи органлар томонидан 2019 йилда давлат улуши булмаган хужалик юритувчи субъектнинг 455 нафар рахбари томонидан (2018 йилда 380 нафар) коррупцияга оид жиноят содир этилгани аникланган.

Шу билан бирга, коррупцияга карши курашни амалга оширувчи органлар томонидан амалга оширилаётган чора-тадбирлар самарадорлигини янада ошириш халкаро хамжамият олдида янги Узбекистон киёфасини яратишда мухим ахамият касб эта бошлади.

Зеро, 2019 йилги Коррупцияни кабул килиш индексида (Transparency International) Узбекистон 180 та урин орасидан Камерун, Марказий Африка Республикаси ва Комор ороллари билан бирга 153-уринни эгаллагани [3] коррупцияга карши курашиш тизимини кайта куриб чикиш, бунда, энг аввало, ушбу сохадаги жиноятчиликка карши курашиш эмас, балки унга шароит яратувчи омиллар ва сабабларни бартараф этишга алохида эътибор каратишни таказо этди.

Юзага келган вазиятда жорий йилнинг 24 январдаги Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси [4] ва коррупцияга карши курашиш буйича 11 февралдаги йигилишда [5] коррупцияга карши курашишга масъул буладиган хамда барча куч ва воситаларга эга булган алохида орган ташкил этиш таклиф этилгани мамлакат тарихида коррупцияга карши курашиш сохасида мухим ахамият касб этди.

Кейинчалик, яъни Узбекистон Республикаси Президентининг 02.03.2020 йилдаги ПФ-5953-сон Фармони билан тасдикланган Давлат дастури 53-бандида Бош прокуратурага тегишли ташкилотлар билан биргаликда коррупцияга карши курашиш буйича алохида давлат органини ташкил этиш хакидаги Президент Фармони лойихасини ишлаб чикиш топширилди [6].

Коррупцияга карши курашувчи органлар моделлари. Коррупцияга карши курашиш буйича алохида давлат органини ташкил этишда бевосита хорижий давлатларда мавжуд моделларнинг узига хос хусусиятларини, уларнинг аччик тажрибаси ва ижобий ютукларини, йул куйган хато ва камчиликларини аниклаш хамда тахлил килишни такозо этади.

Бунда коррупцияга карши курашиш буйича давлат органининг у ёки бу моделини кабул килиш Давлат рахбарининг сиёсий иродаси ва хохишига богликлигини алохида кайд этиш лозим.

^айд этиш жоизки, муайян давлатда узини оклаган моделни айнан кучириб олиш нафакат кутилган ижобий натижани бермаслиги балки, тескари самара бериши ёки давлат органлари уртасида узаро ихтилофларни келтириб чикариши мумкин.

Коррупцияга карши курашувчи институтлар моделлари олимлар томонидан турлича таснифланади. Масалан, М.М.Поляков хорижий давлатларнинг коррупцияга карши алохида тузилмаларини куйидаги 2 гурухга ажратиш максадга мувофик деб хисоблайди:

1) коррупцияга карши курашни амалга оширувчи махсус органлар (Корея, Сингапур,

Х,индистон);

2) коррупцияга карши курашиш тегишли давлат органлари зиммасига юклатилган органлар (масалан, Финляндияда Justitie-Ombudsman) [7].

Бугунги кунда хорижий давлатларда коррупцияга карши курашишга ихтисослаштирилган муассасаларнинг куйидаги уч модели кенг таркалган:

- куп функцияли модел;

- хукукни мухофаза килувчи модел;

- превентив органлар [8].

Куп функцияли модел. Ушбу моделнинг узига хос жихати шундаки, бунда коррупцияга карши курашувчи органлар ёки муассасалар бир пайтнинг узида превентив ва хукукни мухофаза килиш ваколатларига эга буладилар. Ушбу моделнинг ёркин намунаси сифатида Коррупцияга карши курашиш буйича Гонконг мустакил комиссиясини келтириш мумкин[9].

1200 нафар ходимга эга булган ва барча давлат органларидан мустакил холда фаолият юритувчи ушбу Комиссия коррупцияга карши курашиш буйича уз фаолиятини куйидаги уч асосий йуналишларда ташкил этади:

а) коррупция жиноятларини самарали усуллар билан фош этиш ва уларни тергов килиш;

б) коррупцияни келтириб чикарувчи сабаб ва омилларни бартараф этиш;

в) коррупциянинг зарарини тушунтириш максадида ахоли уртасида укитиш ишларини ташкил этиш.

Уз навбатида бундай кенг камровли ваколатларга эга булган куп функцияли моделнинг бир катор куйидаги ижобий жихатларини кайд этиш мумкин:

- хар кандай давлат хизматчисига нисбатан коррупцияга карши жиноятни фош этиш ваколатига эга эканлиги уларнинг бундай жиноятлар содир этишдан тийилишларига сабаб

булади, жиноят содир этган хар кандай мансабдор шахс учун жазо мукаррарлиги таъминланади;

- аникланган жиноятлар ва улар уртасидаги сабабий богланишларни комплекс тахлил килиш оркали келгусида бундай жиноятлар содир этилишининг олдини олиш чораларини таъминлаш имконини беради;

- мавжуд вазиятдан келиб чиккан холда ахолини коррупцияга карши укитишнинг усуллари ва йуналишларини тугри танлаш, унинг самарадорлигини таъминланишига олиб келади.

Фикримизча, коррупцияга карши курашиш буйича куп функцияли модел хисобланган ва чекланмаган ваколатларга эга булган алохида органнинг тузилиши:

- фаолиятида асосий эътибор жиноятларни фош этишга каратилиб, хукукбузарликларнинг олдини олишга етарли даражада эътибор каратилмаслигига;

- асосан маиший коррупцияга оид жиноятларни фош этишга диккат килинишига ва юкори мансабдор шахслар томонидан содир этилаётган жиноятларга етарли эътибор каратилмаслигига

- ташкилот ходимларининг коррупция жиноятларига аралашиб колишларига, ваколатларидан фойдаланган холда бошка давлат органлари ва ташкилотларига босим утказиш оркали уз мансабларини суистеъмол килишларига;

- бошка давлат органлари айникса, хукукни мухофаза килувчи органлар уртасида кучли ихтилофларнинг келиб чикишига ва бошка салбий окибатларга олиб келиши мумкин.

Хукукни мух,офаза килувчи модел. Ушбу моделнинг бошка моделлардан ажратиб турувчи фаркли жихати асосий эътиборнинг коррупция жиноятларига карши курашишга каратилганлигида намоён булади. Хорижий давлатларда бундай модель одатда икки хил шаклда намоён булади. Биринчисида коррупция жиноятларини фош этиш ва тергов килиш билан шугулланиш вазифаси алохида давлат органига (масалан, Украинанинг Коррупцияга карши курашиш миллий бюроси[10]), иккинчи шаклда эса, мазкур вазифа тегишли давлат органига ёки унинг таркибий тузилмасига юклатилади (Масалан, А^Шда Федерал тергов бюросининг тегишли бошкармаси [11]).

Жумладан, "Украинанинг Коррупцияга карши курашиш миллий бюроси тугрисида"ги ^онуни 1-моддасига мувофик Бюрога давлат ва махаллий узини узи бошкариш функциялари юклатилган юкори мансабдор шахслар томонидан содир этиладиган ва миллий хавфсизликк тахдид соладиган коррупция хукукбузарликларига карши курашиш вазифаси юклатилган.

Ушбу моделнинг эътиборли жихати шундаки, факат коррупцияга карши курашиш буйича хукукни мухофаза килувчи моделга мансуб орган мавжуд булсада хар доим ушбу давлатда коррупцияга карши курашиш чоралари муваффакиятли амалга оширилмаслиги мумкин. Масалан, Бюро томонидан коррупцияга карши курашиш буйича салмокли ишлар амалга оширилаётганлигига карамасдан [12] 2019 йилда Коррупцияни кабул килиш индексида Украина 2018 йилги 120-уриндан 6 та пастлаб, 126-уринни эгаллаганлиги [13] хам ушбу фикримизга яккол исбот була олади.

Ундан ташкари, Украина коррупцияга карши курашиш Миллий бюроси ташкил топган 2015 йилдан буён бир неча маротаба Бош прокуратура томонидан унинг директорига нисбатан жиноят иши кузгатишга булган уринишлар хам албатта иккала хукукни мухофаза килувчи орган уртасида ихтилофлар мавжудлигидан далолат беради

[14]. „

Ухшаш холатни бошка хорижий давлатлар мисолида хам куришимиз мумкин.

Албатта бундай модел хам узига хос ижобий ва салбий жихатларга хам эга булиб, фикримизча, ижобий жихатлар куйидагиларда намоён булади:

- коррупцияга оид жиноятлар билан муросасиз курашилади;

- давлат органлари тизимида коррупцияга карши курашишнинг самарали усуллари жорий этилади;

- коррупцияга карши курашишда фукаролик жамияти институтлари ва фукаролар билан биргаликда самарали хамкорлик йулга куйилади.

Хукукни мухофаза килувчи моделнинг салбий жихатлари сифатида шартли равишда куйидагиларни курсатишимиз мумкин:

- органнинг узига хос макоми ушбу орган ходимлари устидан самарали назорат урнатилмаслигига;

- коррупцияга карши курашиш вазифаси юклатилган бошка давлат органлари билан жиноятларни аниклаш ва фош этиш буйича узига хос "ракобат мухити"нинг вужудга келишига;

- юкори доирадаги мансабдор шахсларнинг коррупцияга оид жиноятларига асосий эътибор каратилиб, маиший коррупцияга карши курашиш самарадорлигининг пасайишига олиб келиши мумкин.

Превентив органлар. Одатда бундай органлар бевосита коррупциянинг олдини олиш фаолиятини амалга ошириш максадида тузилади ва улар фаолияти коррупцияга карши кураш стратегиясини, ушбу сохадаги тадкикотларни мувофиклаштириш, коррупция хатарини бахолаш ва коррупциянинг олдини олиш буйича давлат органларига услубий жихатдан рахбарлик килиш, конунлар ва улар лойихаларида коррупция хатарлари мавжудлиги нуктаи-назаридан бахолаш ва бошкаларга каратилади [15].

Бундай моделнинг ёркин намунаси сифатида 2016 йилга кадар Францияда фаолият юритган Коррупцияни олдини олиш хизматини курсатиш мумкин. Франция Бош вазири ва адлия вазирига буйсунувчи ушбу органга асосан коррупция тугрисидаги ишлар буйича маълумотларни туплаш ва тахлил килиш, маъмурий ва суд органларига ушбу тоифадаги ишлар буйича маслахатлар бериш, халкаро хамкорликни амалга ошириш билан боглик вазифалар юклатилган [16].

Эътиборли жихати, факат превенция функциясига эга булганлиги сабабли коррупцияга карши курашишда етарлича самара бермаган ушбу орган 2016 йилда тугатилиб, унинг базасида зиммасига коррупцияга оид жиноятларни аниклаш ва тергов килиш билан боглик ваколатлар юкланган Коррупцияга карши курашиш агентлигига айлантирилган [17].

Мазкур моделга мансуб яна бир ташкилот сифатида 2008 йилги Россия Президентининг Фармонига мувофик ташкил этилган Россия Президенти хузуридаги коррупцияга карши курашиш Кенгашини мисол килиб курсатишимиз мумкин.

Асосан давлат ва нодавлат ташкилотлари рахбарларидан ташкил топган мазкур Кенгаш зиммасига коррупцияга карши курашиш сохасидаги сиёсатни ишлаб чикиш ва амалга ошириш билан боглик таклифлар тайёрлаш, давлат органларининг коррупцияга карши курашиш фаолиятини мувофиклаштириш, Коррупцияга карши курашиш миллий дастурида назарда тутилган чора-тадбирларнинг амалга оширилиши устидан назорат килиш вазифаси юкланган [18].

Шу билан бирга, бир неча йиллардан буён россиялик хукукшунос олимлар томонидан коррупцияга карши курашиш буйича махсус хизмат ташкил этиш хакидаги таклиф илгари сурилиб келинмокда [19].

Юкоридагилардан келиб чикиб, коррупцияга карши курашиш буйича превентив органларнинг куйидаги ижобий жихатларини санаб утиш максадга мувофик:

- первентив органлар фаолиятида асосий эътибор хукукбузарликларнинг профилактикасига каратилади;

- амалдаги конун хужжатларини тахлил килган холда такомиллаштириш оркали коррупцияга карши курашиш буйича мухим ислохотларни амалга ошириш имконини беради;

- таргибот-ташвикот ишларини тугри ва самарали ташкил этиш оркали давлат хизматчиларини "халоллик вакцинаси" билан таъминлашга хамда уларда коррупцияга карши иммунитет шаклланишига эришиш мумкин булади.

Уз навбатида биргина превенция функцияси юклатилган органнинг салбий жихатлари сифатида куйидагиларни санаб утиш мумкин:

- коррупцияга карши курашиш факти юзасидан хукукий бахо бериш ва тегишли чора куриш буйича мустакил карор кабул килиш ваколатига эга булмайди;

- коррупцияга карши курашиш сохасида давлат сиёсатини амалга ошириш буйича ишлаб чикадиган таклифлари мавжуд хакконий вазият билан боглик булмаслиги хамда келгусида ушбу йуналишда кутилаётган натижага эришиш имконини бермаслиги мумкин;

- бошка давлат органлари ёки мансабдор шахсларига тегишли таъсир чораси куриш имконига эга эмаслиги бундай орган курсатмаларининг сифатли бажарилмаслигига олиб келиши мумкин.

Гувох булганимиздек, хорижий давлатларнинг коррупцияга карши курашиш буйича юкорида куриб утилган хар бир модел узига хос ижобий ва салбий жихатларга эга булиб, бундай жихатларни Узбекистонда коррупцияга карши курашиш органини тузишда инобатга олиш максадга мувофикдир.

References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining «O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar strategiyasi to'g'risida»gi 07.02.2017 yildagi PF-4947-son Farmoni. https://l ex.uz/search/nat? actnum=4947

2. Vzyatka s zaneseniyem // Rossiyskaya gazeta. - 2012. - 28 sentyabrya. - № 5897.; Kimlatskiy O.A., Machulskaya I.G. O sostoyanii borbi s korruptsiyey v Rossiyskoy Federatsii // Analiticheskiy vestnik Soveta Federatsii Federalnogo Sobraniya Rossiyskoy Federatsii «Aktualnie problemi protivodeystviya korruptsii». - 2008. - № 6 (351). - URL: http://www.council. gov.ru/fi les/analitical_bulletin/309.zip; Yusupov M.R. Instituti grajdanskogo obshestva i predprinimatelstva v Rossii kak sub'yekti i faktor realizatsii i sovershenstvovaniya antikorruptsionnogo zakonodatelstva // Analiticheskiy vestnik Soveta Federatsii Federalnogo Sobraniya Rossiyskoy Federatsii «Protivodeystviye korruptsii: problemi i perspektivi zakonodatelnogo obespecheniya». - 2012. - № 10 (453). - URL: http://www.council.gov.ru/inf_sl/bulletin/item/416/

3. A.F. Pavlov, S.V. Mironov. K voprosu ob institutsionalizatsii profilaktiki korruptsii cherez sozdaniye yedinogo antikorruptsionnogo organa. Dialektika protivodeystviya korruptsii. «Aktualnie problemi ekonomiki i prava». 2012. № 4, - S.81. A.A.Smagulov, V.V.Shabunya Obzor raboti tretego Yevraziyskogo antikorruptsionnogo foruma «Sovremennie standarti i texnologii protivodeystviya korruptsii» (Moskva, 24-25 aprelya 2014 g.) Jurnal zarubejnogo zakonodatelstva i sravnitelnogo pravovedeniya №3, 2014. - S. 442-464.

4. O'zbekiston Respublikasining "Birlashgan Millatlar Tashkilotining Korruptsiyaga qarshi kurashish konventsiyasiga (Nyu-York, 2003 yil 31 oktyabr) O'zbekiston Respublikasining qo'shilishi to'g'risida"gi 07.07.2008 yildagi O'RQ-158-son Qonuni. https://lex.uz/docs/1369505.

5. O'zbekiston Respublikasining "Korruptsiyaga qarshi kurashish to'g'risida"gi 03.01.2017 yildagi O'RQ-419-son Qonuni. https://lex.uz/search/nat?actnum=419&fform_id=3968

6. https://www.transparency.org/country/UZB

7. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi. https://president.uz/uz/lists/view/3324

8. Korruptsiyaga qarshi kurashish hamda jamoatchilik nazorati tizimlari takomillashtiriladi. https://prezident.uz/uz/lists/view/3350

9. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "2017 — 2021 yillarda O'zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo'nalishi bo'yicha Harakatlar strategiyasini "Ilm, ma'rifat va raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish yili»da amalga oshirishga oid davlat dasturi to'g'risida"gi 02.03.2020 yildagi PF-5953-son Farmoni. https://lex.uz/search/nat?actnum=5953

10. M.M. Polyakov Spetsializirovannie antikorruptsionnie organi gosudarstvennoy vlasti i doljnostnie litsa v Rossii i zarubejnix stranax. Vestnik universiteti imeni O.E.Kutafina. 2019 g, - S. 158-164. https://cyberleninka.ru/article/n/spetsializirovannye-antikorruptsionnye-organy-gosudarstvennoi-vlasti-i-dolzhnostnye-litsa-v-rossii-i-zarubezhnyh-stranah/viewer

11. OESR, Spetsializirovannie antikorruptsionnie uchrejdeniya: obzor modeley. Vtoroye izdaniye, 2013. https://www.osce.org/ru/secretariat/424898?download=true

12. https://www.icac.org.hk/tc/home/index.html

13. Zakon Ukraini «O Natsionalnom antikorruptsionnom byuro Ukraini». https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/1698-18

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. https://www.fbi.gov/investigate/public-corruption

15. Otchet: vtoroye polugodiye 2019 https://nabu.gov.ua/report/zvit-druge-pivrichchya-2019-roku

16. Indeks vospriyatiya korruptsii: Ukraina za god upala na 6 mest v reytinge. https://delo.ua/econonomyandpoliticsinukraine/indeks-vosprijatiia-korrupcii-ukraina-za-god-upa-363724/

17. Genprokuratura Ukraini nachala ugolovnoye proizvodstvo v otnoshenii direktora NABU https://www.interfax.ru/world/587764; Genprokuratura vizivayet direktora NABU na dopros https://interfax.com.ua/news/general/585942.html

18. Rukovodstvo po borbe s korruptsiyey. Organizatsiya po bezopasnosti i sotrudnichestvu v Yevrope (OBSE), www.osce.org 2016, Vena, Avstriya. - S.154. http://en.nbpublish.com/library_get_pdf.php?id=21250

19. J. Marku Borba protiv korruptsii vo Frantsii. Jurnal zarubejnogo zakonodatelstva i sravnitelnogo pravovedeniya №3, 2012. - S. 34-37

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.