Научная статья на тему 'МАЪРИФАТПАРВАР ПЕДАГОГ АБДУЛЛА АВЛОНИЙ АСАРИДА ЁШ АВЛОД ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ'

МАЪРИФАТПАРВАР ПЕДАГОГ АБДУЛЛА АВЛОНИЙ АСАРИДА ЁШ АВЛОД ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
19
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
таълим / тарбия / маърифат / одоб-аҳлоқ / ўқувчи / мадраса / баркамол / маънавият / истедод / халқ / ўқитувчи

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуғаниев Тохиржон Турсунбой Ўғли

Мазкур мақолада маърифатпарвар педагог Абдулла Авлонийнинг болалар таърбиясида ўзининг аҳлоқий қарашлари, уларнинг интелектуал салоҳиятли баркамол ёш-авлодни тарбиялаш масалалари, ўқувчи-ёшларни аҳлоқий таърбия, илм, интизом, маънавий етук, бўлиб вояга етиши, шунингдек, уларнинг ватани севиш, адолат, садоқат олий ҳимматлик сифатларини ривожлантириш йўллари, педагогик таъсир воситалари орқали ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАЪРИФАТПАРВАР ПЕДАГОГ АБДУЛЛА АВЛОНИЙ АСАРИДА ЁШ АВЛОД ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ»

МАЪРИФАТПАРВАР ПЕДАГОГ АБДУЛЛА АВЛОНИЙ АСАРИДА ЁШ АВЛОД ТАЪЛИМ-ТАРБИЯСИНИНГ ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАРИ АбдуFаниев Тохиржон Турсунбой ^ли

Тошкент давлат иктисодиёт университети Халкаро туризми факультети 4-боскич талабаси

https://doi.org/10.5281/zenodo.10684633

Аннотация. Мазкур мацолада маърифатпарвар педагог Абдулла Авлонийнинг болалар таърбиясида узининг а^лоций царашлари, уларнинг интелектуал салощятли баркамол ёш-авлодни тарбиялаш масалалари, уцувчи-ёшларни а^лоций таърбия, илм, интизом, маънавий етук, булиб вояга етиши, шунингдек, уларнинг ватани севиш, адолат, садоцат олий щмматлик сифатларини ривожлантириш йуллари, педагогик таъсир воситалари орцали ёритилган.

Таянч сузлар: таълим, тарбия, маърифат, одоб-а^лоц, уцувчи, мадраса, баркамол, маънавият, истедод, халц, уцитувчи

Бугунги кунда таълим тизимида амалга оширилаётган ислохотларда ёш-авлоднинг маънавий тарбияси мухим ахамият касб этади. Узбекситон Республикаси Президенти ёш-авлод тарбиясига тухталар экан: "ёшларимизни мустакил фикрлайдиган, юксак интеллектуал ва маънавий салохиятга эга булиб, дунё микёсида уз тенгдошларига хеч кайси сохада буш келмайдиган инсонлар булиб камол топиши, бахтли булиши учун давлатимиз ва жамиятимизнинг бор куч ва имкониятларини сафарбар этамиз", шунингдек, Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2020 йил 24 январь куни Олий Мажлисга мурожаатномасида бугуннинг энг долзарб вазифаларидан бири таълим-тарбия масаласидир деб: "Шарк донишмандларининг куйдаги фикрларини мисол килиб келтириб утади, "Энг катта бойлик - бу акл-заковат ва илм, энг катта мерос - бу яхши тарбия, энг катта кашшоклик - бу билимсизликдир!". Шунинг учун хам давлатимиз рахбари уз маъруза ва нуткларида буюк жадид маърифатпарвар, муаллим, шоир, жамоат арбоби Абдулла Авлоний сиймосига тухталиб утади. Алломанинг "Тарбия биз учун ё хаёт, ё мамот, ё нажот, ё халокат, ё саодат, ё фалокат масаласидир" деган фикрини куп мушохада киламан," деб ибратомуз сузи ва ишини мисол килиб такрор-такрор келтириб утишлари хам бугунги кунда хам шоирнинг ижоди ва килган амалий ишлар самарининг урни бекиёсдир.

Абдулла Авлоний ана шундай шарфга лойик инсон, узбек миллий маданиятининг улкан намоёндаларидан бири, маърифатпарвар педагог, жамоат арбоби ва ёзувчи 1878 йил 12 июлда Тошкент шахрида тукувчи оиласида дунёга келган.

Абдулла Авлоний узининг бошлангич билимини диний мактаб ва мадрасада олади, илм-фанга иштиёки уйгонади. Узбек ва турли шарк халклари адабиётини севиб урганди. Маърифатпарвар шоир, педагог 14 ёшидан шеърлар ёзишни машк кила бошлайди. У уша даврда ёзган илк шеърий ижод махсулалари матбуот сахифаларида чоп этилиб туради.

Абдулла Авлоний Туркистон халкни илм-фанга кизикишини уйготишга фаннинг бекиёс ижод нурларидан бахраманд этишни, узининг энг асосий бурчи деб харакат килди. Маърифатпарвар педагог 1904 йилда узи истикомат килган жойда - Мирободда уз мактабини очди. Абдулла Авлоний мактабни таълим-таърбия жараёнида укувчиларни хар томонлама узига ишонтириш учун харакат килади. Унинг уз кули билан ясаган ёзув тахтаси, парта ва бошка барча укув жихозларини узгартириши оркали янги типдаги мактабни очади. Мактабда укийдиган болаларнинг купчилиги камбагал оилаларнинг фарзандлари ташкил этганлиги сабабли муаллим бой-бадавлат дустларининг ёрдами билан

"Жамияти хайрия" фондини ташкил этиш оркали болаларга бепул кийим-бош, озик-овкат, дафтар, калам берилишини таъминлайди. Шунинг учун маърифатпарвар педагог узининг асаларида ёшлар таърбиясига х,ам мух,им эътибор бериб утади.

Абдулла Авлонийнинг "Биринчи муаллим" - "Алифбе", "Иккинчи муаллим" -"Укиш" китоблари болалар таълим-таърбиясида катта рол уйнади. Чунки, китобларда Авлоний тарих адабиётимизнинг энг яхши анъаналарини давом эттирди, илм ва маърифатнинг ахдмиятини янгича талкин килди.

Авлоний "Биринчи муаллим" асарида аввал 32 хдрфни ёлгиз ёзиладиган шаклларини бир сах,ифа алифбо тартибида беради. Шунинг учун, у сах,ифларда алиф сузнинг бошланишида, уртасида ва охирида ёзилишини курсатади, сунгра алиф сузини барча "бош х,арфлар"га кушиб, бугинлар х,осил килган х,олда келтириб утадилар.

Абдулла Авлонийнинг "Иккинчи муаллим" асарида асосан одоб-ах,локга доир, хдлоллик, покликка ва турли шеърлар, ибратли х,икоя, масал ва эртаклар жамланган булиб, асарда укувчилар кизикишин ошириш максадида рангбаранг аллегорик киёфалардан усталик билан фойдаланган. Асар "Мактаб" шеъри билан бошланаши болаларда уз кизикишини оширади, шеърда кимки мактабга борса, укиса, саводхон булса, жуда куп нарсаларга эришиши чиройли таъриф билан келтириб утади. Унда шундай дейилганди: Мактаб дур-у гав^ар сочар, Мактаб сизга жаннат очар, Мактаб жа^олатдан цочар, Fайрат цилиб уцинг, углон! Мактаб сизни инсон цилур, Мактаб %аё э^сон цилур, Мактаб гами вайрон цилур, Fайрат цилиб уцинг, углон!

Ушбу шеърга аалох,ида эътибор каратадиган булсак, болаларнинг мактабдан олган билими унга келажакка йул очиши, укиган киши жамиятда уз урнига эга булган х,олда хдйрли ишларга кул уриши хдкида тухталиб утган.

Маърифатпарвар педагог узининг "Туркий гулистон ёхуд ахлок" асарида ижтимоий ва ахлокий карашларини баён этар экан. Асарнинг сузбоши урнида у хдкда шундай ёзади: "Мен бу асаримни мактабларимизнинг юкори синфларида таълим бермак ила баробар улуг адабиёт мух,иблари - ахлок хдваскорларининг эътиборларига такдим килдим дея шундай таъкидлайди:

Х,ар кун улурам шомгача мен гамга гирифтор, Х,ар шаб ёнарам оташа парвона каби зор. Х,еч кимса эмас бу мени ауволима воциф,

Мен хастаяму миллатим улмиш нега бемор деб битган шеърларида хам пурмаъно сузлар бор. Шунинг учун, шоир асардаги хар бир булимда таълим-тарбиянинг мухим бир масаласига эътибор бериб, уларнинг хар бири иккинчисини тулдиради. Х,ар бир алохида булимда кичик хажмли, ибратли хикоялар келтириб, шеърий парчаларда ёки хикматли сузлар оркали "киссадан хисса" чикарилади. Абдулла Авлоний бу асарида халк огзаки ижодидан кенг фойдаланган.

Асарда олим илмга шундай таъриф бераркан: укимок, ёзмокни яхши билмак, хар бир керакли нарсаларни урганмокни айтилур. Илм дунёнинг иззати, охиратнинг шарофатидур. Илм инсон учун гоят олий ва мукаддас бир фазилатдур. Зероки, илм бизга уз ахволимизни, харакотимизни ойина каби курсатур. Зехнимизни, фикримизни килич каби уткур килур. Савобни гунохдан, халолни харомдан, тозани мурдордан аюруб берур, тугри йулга рахнамолик килуб, дунё ва охиратда масъуд булишимизга сабаб булур. Илмсиз инсон мевасиз дарахт кабидур. Чунки илмсиз кишилар ота-онасига, кариндош-уругига, ёр-дустига, дин ва миллатига фойда еткурмак бир тарафда турсун уз устига лозим булган ибодат ва тоатни хам лойикича кила олмас. Илмнинг фойдаси у кадар купдурки, таъриф килгон бирла адо килмак мумкин эмасдур. Бизларни жахолат коронгулигидан куткарур, маданият, инсоният, маърифат дунёсига чикарур, ёмон феъллардан, бузуг ишлардан кайтарур, яхши хулк ва адаб сохиби килур, Аллох таолога мухаббат ва эътикодимизни ортдурур, жаноби Х,акнинг азамат ва кудратини билдирур. Алхосил, бутун хаётимиз, саломатимиз, саодатимиз, сарватимиз, маишатимиз, химматимиз, гайратимиз, дунё ва охиратимиз илма боглидур. Пайгамбаримиз: "Илмга амал килгучилардан булингиз, накл ва ривоят килгучилардан булмангиз", - демишлар дея барча ёш вакилларини илму-маърифат эгаллашга чорлагани хам диккатга сазовардир.

Абдулла Авлоний тугрисида Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов шундай деб таъкидлаган эди: "Маълумки, узликни англаш, миллий онг ва тафаккурнинг ифодаси, авлодлар уртасидаги рухий-маънавий богликлик тил оркали намоён булади. Жамики эзгу фазилатлар инсон калбига, аввало, она алласи, она тилининг бетакрор жозибаси билан сингади. Она тили - бу миллатнинг рухидир. Буюк маърифатпарвар бобомиз Абдулла Авлонийнинг сузлари билан айтганда, «Х,ар бир миллатнинг дунёда борлигини курсатадурган ойинаи хаёти тил ва адабиётидур. Миллий тилни йукотмак миллатнинг рухини йукотмакдур»" дея алохида ургу бериб утганлиги хам бобомизнинг уша давр сиёмосида миллат такдири учун маърифатпарвар кураш олиб боргани хам диккатга сазовар.

Буюк маърифатпарвар педагог, жамоат арбоби, шоир Абдулла Авлоний бобомизнинг таълим-таърбия, болалар таърбияси учун кушган уз хизматларини канча сузласак ва таърифласак оз. Чунки, х,ар кандай даврларда хам ё-авлод таърибяси миллатнинг эртанги куни ва истикболини белгилаб берувчи асосий омил булиб хизмат килган.

Хулоса уринда шуни таъкидлаб утмокчиманки, Абдулла Авлоний бобомизнинг болалар таърбияси ва хулки, уларнинг одоби, сузлашуви, интизоми, маънавий дунёсини, ахлокий таърбияни инсонларга энг мухим, зиёда шараф, баланд даража бергувчи сифатида таърифлагани хам болалар ички рухий таърбиясини таърбиялашда уз мукаммал илмий асалари оркали сингдириб боргани мухим ахамият касб этади

REFERENCES

1. Халк сузи.:Узбекистон Республикаси Президентининг "Олий Мажлисга Мурожаатномаси" 2020 й. 25 январь №-19 сон

2. Ш.Мирзиёев "Эркин ва фаровон, демократик узбекистон давлатини биргаликда барпо этамиз".Т.: Узбекистон-2016. 16-б

3. И.Каримов "Юксак маънавият - енгилмас куч". Т.:Маънавият 2008-й. 52-бет

4. Абдулла Авлоний "Туркий гулистон ёхуд ах,лок".Т.1917. тулдирилган нашр. 2 бет

5. Абдулла Авлоний "Туркий гулистон ёхуд ах,лок".Т.1917. тулдирилган нашр. 11 бет\

6. Abdug'aniev O. TA'LIM JARAYoNIDA MODELLAShTIRISh ORQALI TALABALARDA IJTIMOIY FAOL FUQAROLIK KOMPETENSIYaNI RIVOJLANTIRISh //Innovations in Technology and Science Education. - 2022. - T. 1. - №. 5. - S. 161-168.

7. Abduganiyev O. T. DEVELOPMENT OF SOCIALLY ACTIVE CITIZENSHIP COMPETENCIES IN STUDENTS-AS A SOCIAL PEDAGOGICAL NEED //PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF SCIENCE AND EDUCATION. - 2022. - T. 1. - №. 5. - S. 78-83.

8. Tursunboyevich A. O. Development of socially active citizenship competence in students and youth in continuous education. - 2022.

9. Tursunboyevich O. A. Pedagogical and psychological opportunities for the development of social active civil competences in students //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - T. 11. - №. 3. - S. 1888-1897.

10. Abduganiyev O. Formation of legal training aimed at competitiveness in pupils of secondary schools //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. - 2019. - T. 9. - №. 7.

11. Tursunboyevich O. A. Pedagogical and psychological opportunities for the development of social active civil competences in students //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - T. 11. - №. 3. - S. 1888-1897.

12. Abduganiyev O. T. FACTORS AFFECTING THE DEVELOPMENT OF SOCIALLY ACTIVE CITIZENSHIP COMPETENCE IN STUDENTS //E Conference Zone. - 2022. - S. 10-13.

13. Oglu A. O. T. Pedagogical Conditions And Mechanisms Of Development Of Social Active Civil Competence In Students //Turkish Journal of Computer and Mathematics Education. -2021. - T. 12. - №. 7. - S. 433-442.

14. Abdug'Aniyev O. MADANIYATSHUNOSLIK YONDASHUVI ASOSIDA TALABALARDA UMUMINSONIY QADRIYATLARGA OID KOMPETENTLILIKNI RIVOJLANTIRISH //Science and innovation. - 2023. - Т. 2. - №. Special Issue 9. - С. 316319.

15. Абдуганиев, Озод. "ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ ОР^АЛИ ТАЛАБАЛАРДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛ ФУ^АРОЛИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ РИВОЖЛАНТИРИШ." Innovations in Technology and Science Education 1.5 (2022): 161168.

16. O'G, Abdug'Aniev Ozod Tursunboy. "TALABALARDA IJTIMOIY FAOL FUQAROLIK KOMPETENSIYALARINI RIVOJLANTIRISHNING PEDAGOGIK-PSIXOLOGIK IMKONIYATLARI." Science and innovation 2.Special Issue 5 (2023): 708-713.

17. Tursunboyevich, Abduganiyev Ozod. "Development of socially active citizenship competence in students and youth in continuous education." (2022).

18. O'G, Abdug'Aniyev Ozod Tursunboy. "TALABALAR IJTIMOIY TASHABBUSKORLIGINI RIVOJLANTTIRISHDA TA'LIM MUASSASASINING IJTIMOIY-MADANIY MUHITI RIVOJLANTIRISHNING PEDAGOGIK-PSIXOLOGIK." Science and innovation 2.Special Issue 4 (2023): 150-154.

19. Jumaniyozov, X. S., Nigmanova, U. B., Rasulova, A. M., & Abdug'aniyev, O. T. (2022). The essence of the phenomena of extremism and terrorism in the context of globalization and its threat to the stability of the international community. Ann. For. Res, 65(1), 9173-9179.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.