Научная статья на тему 'МАМЛАКАТИМИЗДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР ВА КОНСТИТУЦИЯ'

МАМЛАКАТИМИЗДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР ВА КОНСТИТУЦИЯ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
198
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Конституция / демократик жамият / глобаллашув / қонун / қонун ости хужжатлари / табиий ресурслар / экологик ҳуқуқ. / Constitution / democratic society / globalization / law / legal documents / natural resources / environmental law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Қўйлиев, Тўлқин, Неъматов, Нурсултон

Ушбу мақолада “табиат-жамият-инсон” муносабатларидаги асосий масала табиат бойликларини кейинги авлодларга соғлом қолдириш мақсадида мамлакаимиз Конституцияси ва бошқа хужжатларда белгилаб берилган асосий қоидалар ва унга онгли итоаткорлик асосида амалга оширилаётган ишлар устидаги фикрлар ва қонун ости хужжатлари асосида амалгпа оширилаётган ишлар таҳлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECOLOGICAL PROBLEMS AND CONSTITUTION IN OUR COUNTRY

This article analyzes the main issue in the relationship "nature-society-man" on the basis of the basic norms of the Constitution of our country and other documents, as well as on the basis of conscious obedience to them, in order to get out of natural resources, healthy for the next generations.

Текст научной работы на тему «МАМЛАКАТИМИЗДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР ВА КОНСТИТУЦИЯ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

МАМЛАКАТИМИЗДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР ВА

КОНСТИТУЦИЯ

^уйлиев Тулкин

ТошДАУ "Гуманитар фанлари" кафедрасининг доценти Неъматов Нурсултон Урмон хужалиги ва ландшафт дизайн факултети "Юриспруденция" йуналиши

22- 171-гурух талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада "табиат-жамият-инсон" муносабатларидаги асосий масала табиат бойликларини кейинги авлодларга соглом цолдириш мацсадида мамлакаимиз Конституцияси ва бошца хужжатларда белгилаб берилган асосий цоидалар ва унга онгли итоаткорлик асосида амалга оширилаётган ишлар устидаги фикрлар ва цонун ости хужжатлари асосида амалгпа оширилаётган ишлар таулил этилади.

Калит сузлар: Конституция, демократик жамият, глобаллашув, цонун, цонун ости хужжатлари, табиий ресурслар, экологик ууцуц.

ABSTRACT

This article analyzes the main issue in the relationship "nature-society-man" on the basis of the basic norms of the Constitution of our country and other documents, as well as on the basis of conscious obedience to them, in order to get out of natural resources, healthy for the next generations.

Keywords: Constitution, democratic society, globalization, law, legal documents, natural resources, environmental law.

Бугунги глобаллашув даврида мамлакатимизда демократик ислохатларни янада чукурлаштириш буйича олдимизда улкан, мухим вазифалар билан бир каторда сайёрамиз келажаги, инсоният такдири хозирги даврда куп жихатдан табиатни мухофаза килиш билан боглик булган масалаларга хам боглик булиб колмокда. Бошкача килиб айтганда, табиат ресурсларини мухофаза килиш, инсон ва табиатнинг узаро муносабатларида мувозанатга эришиш асримизнинг долзарб муаммоларига айланганига анча йиллар булди. Тугрироги XX асрнинг иккинчи ярмидан бошланган бу муаммо хам вертикал, хам горизантал тарзда ривожланиб инсониятни боши берк куча сари судраб бормокда.

Мамлакатимиз Президенти Ш.Мирзиёев тугри таъкидлаганидек, "бундан ярим аср илгари Орол денгизи дунёдаги туртинчи ёпик денгиз эди. Бир аалод

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

хаёти давомидаунинг куриши натижасида нафаккат хайвонот, балки усимлик оламининг куплаб ноёб турлари хам бой берилди. Орол денгизининг куриган тубидан хар йили хавога 100 миллион тоннагача туз ва чанг кутарилади. Энг ёмони, дунёнинг кенг худудларига таркалаётган бу тузон буронлари ахоли саломатлиги, минтака табиати ва икктисодиётига мислсиз зарар етказмокда.

Узбекистон БМТнинг юкорри минбарларидан дунё хамжамиятини Орол денгизи куриши натижасида келиб чикаётган окибатларни юмшатиш учун халкаро саъй-харакатларини бирлаштиришга фаол чакириб келмокда. Натижада БМТ шафелигида Орол буйи минтакаси учун Инсон хавфсизлиги буйича куп томонлама шериклик асосида Траст фонди ташкил этилди. Оролбуйи минтакасини экологик инновациялар ва технологиялар худуди, деб эълон килиш тугрисидаги махсус резолюция кабул килинди.

Бугунги глобал иклим узгаришлари жараёнида куплаб ривожланган давлатлар уз Конституцияларига экологияга оид махсус боблар киритмокда. Бинобарин Узбекистон Конституциясида хам экологик хукуклар хамда атроф-мухитни мухофаза килиш масалаларига доир илгор нормалар уствор урин эгаллаши зарур"1.

Албатта, мамлакатимизда бу сохада олиб борилаётган кенг куламли вазифалар канчалик чукур ва улугвор булмасин хар кандай шароитда у хам энг аввало конституциявий тамойил ва коидаларга мувофик тарзда амалга оширилиши, конун устворлиги бош мезон булиши ута зарурдир. Шу маънода Конституциямизда мамлакатимиздаги барча табиий ресурсларнинг мухофаза килиниши, ундан окилона фойдаланиш лозимлиги хам алохида эътироф этилган.

Асосий ^онунимизда табиат объектлари мухофаза этилишининг хукукий коида сифатида уз аксини топиши, давлатимизда яшаётган барча фукаролар ёки фукаролиги булмаган шахслар учун умуммажбурий булган коида сифатида белгиланганлигини англатади. Конституцияга мувофик табиий ресурслар яъни ер, ер ости бойликлари сув, усимлик ва хайвонот дунёси шунингдек, бошка табиий ресурслар умуммиллий бойликдир, уларни давлат мухофаза этади. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 55- моддасида жамиятнинг иктисодий негизлари хисобланган "Ер, ер ости бойликлари, сув, усимлик ва хайвонот дунёси хамда бошка табиий бойликлари, улардан окилона фойдаланиш зарур ва улар давлат мухофазасидадир"2-деб таъкидланган. Ушбу моддада уз ифодасини топган табиий ресурсларнинг хукукий холати хакида

1 Ш.Мирзиёев. Янги Узбекистон стратегияси. Тошкент, "Ozbekiston". 2022, 123-124-бетлар.

2 Узбекистон Республикасининг Конституцияси. Тошкент, "Узбекистон", 2019. 19-бет.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

тухталиб утишда, аввало "умуммиллий бойлик" деган юридик терминнинг конституцияда нима учун ишлатилганлигини ва унинг маъно, мазмуни билиб олмок зарурдир. "Умуммиллий бойлик" юридик категория сифатида биринчи навбатда ер, ер ости бойликлари, сувлар, усимликлар ва хайвонат олами, шунингдек табиий ресурсларнинг кимга тегишлиги эмас, балки ундан кимнинг манфаати йулида фойдаланиш лозимлигини билдиради. "Табиий ресурсларнинг "умуммиллий бойлик" макомини хисобга олганда табиий ресурсларнинг мулкдори сифатида одатдаги хужалик муомаласи иштирокчиси булган давлат эмас, балки сиёсий хокимят, суверенитет сохиби булган давлат назарда тутилади деб айтиш мумкин. Миллий бойлик халкка тегишли булган бойликдир" 3 . Зеро, Коституциямизнинг 7-моддасида "Халк давлат хокимиятининг бирдан-бир манбаидир",- дейилса, 2-моддада "Давлат халк иродасини ифодалайди, унинг манфаатларига хизмат килади"4-дейилади.

Табиий ресурслардан фойдаланиш ва уни мухофаза килишда Узбекистон Республикаси Конституциясига асосан Олий Мажлис томонидан куплаб конунлар кабул килинди. Шунингдек, Конституция асосида пррезидент фармонлари ва фармойишлари, Вазирлар Махкамасининг карорлари ва йурикномалар, Вазирликлар ва дпавлат кумиталари, махаллий хокимиятлар хамда давлатнинг абиий ресурсларни химоя килиш вазифаси юклатилган махсус бошкарув органлари томонидан юздан ошик норматив хукукий хужжатлар кабул килинди. Улар мазмун-мохиятига кура асосий, тугридан тугри ва бевосита кисимларга ажратилиб мутахассислар томонидан урганилиб келинмокда. Шартли тарзда уларни куйидаги тарзда курсатиш мумкин:

1) Табиий ресурсларни мухофаза килиш ва табиий ресурслардан окилона фойдаланиш умуммиллий бойлик сифатида эътироф этган Конституциямиз асосий кафолат хисобланади.

2) Тугридан тугри табиий ресурсларни мухофаза килиш ва ундан фойдаланишга каратилган конун хужжатлари хисобланади.

3) Бевосита табиий ресурсларни химоя килиш ва табиий ресурслардан окилона фойдаланишга каратилган конунчилик хужжатларидир.

Конституциямизнинг 55- моддасида куйидаги хусусиятлар уни хар томонлама кенгрок тушунилишига ва тахлил килишга ёрдам беради: А) Ер, ер ости бойликлари, сув, усимлик, хайвонот дунёси хамда бошка табиий захираларнинг биринчи марта умумбашарий бойлик деб эълон килиниши, Б) Юкорида курсатилган барча табиий бойликлардан окилона фойдаланиш

3 Кишлок хужалиги хукуки. Т,: 2000. 154-бет.

4 Узбекистон Республикасининг Конституцияси. Тошкент, "Узбекистон", 2019. 4-5-бетлар.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

зарурлиги, В) Барча табиий бойликлар ва атроф-мухит мухофаза килиниши. Г) Мавжуд табиий бойликларнинг давлат томонидан мухофаза килиниши зарурлиги шулар жумласидандир. Айникса Урта Осиё шароитида сувга булган эхтиёжнинг йилдан йилга ортиб бориши бу сохада узига хос сиёсат юритилишини талаб этмокда. Шуни хисобга олган холда мамлакатимиз Президенти Ш.Мирзиёевнинг ^озогистон, Тожикистон, ^иргизистон ва Туркманистон Республикалари президентлари билан утказилаётган расмий ва норасмий учрашувларнинг диккат марказида купинча халкларимизнинг табиатга унинг бойликларини асраб-авайлаган холда муносабатда булиш ва умумий сув ресурсларидан биргаликда фойдаланиш борасидаги куп асрлик анъаналарига суянган холда хакикатдан хам салмокли натижаларга эришиш гояси устворлик килиб келмокда.

Зеро, табиат объектларини мухофаза килишга багишланган конунларини яратиш бугунги куннинг энг долзарб муаммоларидан бирига айланиб колди. Чунки хозирги экологик таназзул шароитида табиий ресурсларни химоя килиш буйича муносабатларини аник, катъий хукукий тартибга солиш Конституцияда белгиланган атроф табиий мухитни ягона мухим кафолати булиши мумкин. Шу сабабдан, табиатни мухофаза килиш тугрисидаги конунчиликни таракккий эттириш ва такомиллаштириш хусусида уйлаб куриш, уларни яратиш концепциялари тугрисида бош котириш масаласини оркага ташлаш, кечиктириш экологик танглликни кескинлигига сабаб булиши, уни янада чукурлашига сабаб булиши мумкин.

REFERENCES

1. Ш.Мирзиёев. Янги Узбекистон стратегияси. Тошкент, "O'zbekiston" 2022, 123-124-бетлар.

2. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. Тошкент, "Узбекистон", 2019. 19-бет.

3. ^ишлок хужалиги хукуки. Т,: 2000. 154-бет.

4. Баратов, Р. У. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИДА ТАЪЛИМ ИСЛОХЩЛАРИ ВА ИСТЩБОЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 90-95.

5. Baratov, R. U. (2019). INTEGRATION OF A SCIENCE, FORMATION, AND MANUFACTURE IN THE COURSE OF PROFESSIONAL TRAINING. In ОБЩЕСТВЕННЫЕ НАУКИ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ПОЛИТОЛОГИЯ, СОЦИОЛОГИЯ, ФИЛОСОФИЯ, ИСТОРИЯ (pp. 51-54).

6. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

scientific research journal, 4(2), 7-11.

7. Baratov, Rashid, and Sadokat Uzbekova. "INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING." World scientific research journal 4.2 (2022): 7-11.

8. Ramatov, J., Baratov, R., Jurabayev, N., Umarova, R., & Mamajanova, G. (2022, June). Evolution of railway construction development in Uzbekistan: Past and prospects. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030011). AIP Publishing LLC.

9. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). PROBLEMS OF INFLUENCE OF ISLAM ON CONSCIOUSNESS TRANSFORMATION. Academic research in educational sciences, 3(10), 591-597.

10. Baratov, R., Nuriddinov, S., Tokhtaboev, E., & Achilova, G. (2022, June). " One belt-one road" initiative-as a modern transport logistics. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030058). AIP Publishing LLC.

11. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X,., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ВА КАДРИЯТЛАР ПЛЮРАЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

12. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ КИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ КАДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

13. Джуманиёз Раматов, Розигуль Умарова, Рашид Баратов, Миршод Хасанов, Сиродж Султонов, Файзулла Кушаков ПРОБЛЕМЫ ВЛИЯНИЯ ИСЛАМА НА ТРАНСФОРМАЦИЯ СОЗНАНИЯ // Академические исследования в области педагогических наук. 2022. №10. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problems-of-influence-of-islam-on-coding-transformation (дата обращения: 31.01.2023).

14. Hasanov M., Tuhtaboev E. THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS) //Innovative Technologica: Methodical Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 05. -С. 1-6.

15. М.Н.Хасанов, Д.А.Хафизов, Р.Х.Тоиров, & Х.К.Болтабоев. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙ ЯШАГАН ДАВРДАГИ ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 137-140. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/new/articl e/view/627

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

16. Jumaniyoz Ramatov, Rozigul Umarova, Rashid Baratov, Mirshod Khasanov, Siroj Sultonov, & Fayzulla Kushakov (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3 (10), 582-586.

17. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

18. PaMaroB, ^.C., BanneB, T.A., & XacaHOB, M.H. (2022). XIX ACP^A XHHflHCTOHflArH H^THMOHH - OATCAOHH ^APAEHTAP. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

19. ^ypaöoeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X,., & XacaHOB, M. H. (2022). KОHOУЦHHTHK XYCYCRHTTAPH^AH XHTOH OATCAOACHHHHT KEHrAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.