Научная статья на тему 'МАМЛАКАТИМИЗДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЭКОТУРИСТИК ИНФРАТУЗИЛМАЛАР ЯРАТИШ ВА УЛАРНИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ'

МАМЛАКАТИМИЗДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЭКОТУРИСТИК ИНФРАТУЗИЛМАЛАР ЯРАТИШ ВА УЛАРНИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
122
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Экотуризм / инфратузилма / табиий ресурслар / халқаро туризм / қўриқхоналар / миллий боғ / Экотуризм / инфраструктура / природные ресурсы / международный туризм / заповедники / национальный парк

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — А.П. Махмудова, Ф. Назарова

Мақолада мамлакатимизда экологик туризмни ривожлантиришда экотизим инфратузилмасини ва уларнинг хизматларини яхшилаш йўллари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПУТИ СОЗДАНИЯ ЭКОТУРИСТИЧЕСКОЙ ИНФРАСТРУКТУРЫ И УЛУЧШЕНИЯ ИХ ОБСЛУЖИВАНИЯ В РАЗВИТИИ ЭКОТУРИЗМА В НАШЕЙ СТРАНЕ

В статье представлены пути совершенствования экосистемной инфраструктуры и их услуг в развитии экологического туризма в нашей стране

Текст научной работы на тему «МАМЛАКАТИМИЗДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЭКОТУРИСТИК ИНФРАТУЗИЛМАЛАР ЯРАТИШ ВА УЛАРНИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ»

Builders of The Future SJIF-2022-5.752

BUILDERS OF THE FUTURE

journal homepage:

https://kelajakbunyodkori.uz/

WAYS TO CREATE ECOTOURISM INFRASTRUCTURE AND IMPROVE THEIR SERVICES IN THE DEVELOPMENT OF ECOTOURISM IN OUR COUNTRY

A.P. Makhmudova

Associate Professor

Samarkand Institute of Economics and Service Samarkand, Uzbekistan

F. Nazarova

Researcher

Tashkent State University of Oriental Studies Tashkent, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: Ecotourism, Abstract: The article presents ways to

infrastructure, natural resources, international improve ecosystem infrastructure and their services tourism, nature reserves, national park in the development of eco-tourism in our country

Received: 02.06.22 Accepted: 04.06.22 Published: 06.06.22

МАМЛАКАТИМИЗДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЭКОТУРИСТИК ИНФРАТУЗИЛМАЛАР ЯРАТИШ ВА УЛАРНИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙУЛЛАРИ

А.П. Махмудова

Доцент

Самарканд щтисодиёт ва сервис институти Самарканд, Узбекистон

Ф. Назарова

Тадцщотчи

Тошкент давлат шарцшунослтк университети Тошкент, Узбекистон

_МА^ОЛА Х,А^ИДА_

Калит сузлар: Экотуризм, Аннотация: Маколада мамлакатимизда инфратузилма, табиий ресурслар, халкаро экологик туризмни ривожлантиришда туризм, курикхоналар, миллий бог экотизим инфратузилмасини ва уларнинг _хизматларини яхшилаш йуллари келтирилган.

ПУТИ СОЗДАНИЯ ЭКОТУРИСТИЧЕСКОЙ ИНФРАСТРУКТУРЫ И УЛУЧШЕНИЯ ИХ ОБСЛУЖИВАНИЯ В РАЗВИТИИ ЭКОТУРИЗМА В НАШЕЙ СТРАНЕ

А.П. Махмудова

Доцент

Самаркандский институт экономики и сервиса Самарканд, Узбекистан

Ф. Назарова

Исследовател ь

Ташкентский государственный университет востоковедения Ташкент, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: Экотуризм, Аннотация: В статье представлены пути инфраструктура, природные ресурсы, совершенствования экосистемной международный туризм, заповедники, инфраструктуры и их услуг в развитии национальный парк_экологического туризма в нашей стране_

КИРИШ

"Узбекистонда экологик туризмни ривожлантириш концепцияси"да ва республикамизнинг етакчи олимларининг асарларида келтирилган маълумотларни тахлил килганимизда хакикатдан хам ватанимизнинг экотуризм ресурслари салохияти бекиёс даражада бой эканлиги маълум булади.

АСОСИЙ ЦИСМ

Ишининг максади ва вазифалари буйича яъни Жиззах вилояти Зомин туманининг туристик ресурсларини бахолаганимизда туманнинг туристик ресурслари асосан экологик-рекреация ва зиёрат рекреация туризмлари ресурсларидан ташкил топганлиги аник; булади. Айникса, ноёб доимий мухофазадаги хайвонот турлари Республикамиздаги Зомин табиий курик;хонасида сакланиб мухофаза килинади ва купайтирилади.

Шу сабабли экотуризм манзилларига, минтакаларига туристик маршрутлар ишлаб чикилганда хам ва бу манзилларда туристларга хизмат килувчи инфратузилмаларни ташкил килганда хам дастлаб экотуризм объектларидан фойдаланишнинг хукукий - конуний меъёрлари ишлаб чикилганлигини билиш лозим булади.

Энди "Узбекистонда экологик туризмни ривожлантириш концепцияси"да такидланганидек, ватанимиздаги экотуризм объектларидан ва ресурсларидан туристик максадларида фойдаланишнинг хукукий - конуний меъёрларини ишлаб чикишга киришилди.

Шунинг учун хам биз мазкур ишимизда экотуризм объектларида туристларга хизмат килувчи туристик инфратузилмани лойиха сифатида таклиф килишимиз ва бу инфратузилмалар имконият даражасидаги хизмат килувчи булинмалар булишлигини диккат эътиборда тутишимиз максадли булади.

Дастлаб экотуризм объекти сифатида табиат курикхоналарини олишимиз мумкин. Бу курикхонадан экотуризм сифатида фойдаланиш учун куйидаги ишларни амалга оширишимиз лозим булади:

1. курикхонадан экотуризм максадларида фойдаланишнинг хукукий - меъёрий конунларини - рухсатномасини расман олиш;

2. ^урикхонанинг жойлашган географик урни, табиати, курикланадиган хайвонот ва усимликлари турларининг батафсил таърифи ва тавсифини ёзиб чикиш;

3. ^урикхонанинг иш режими ва фаолияти хакида туристлар учун маълумотлар тайёрлаш;

4. ^урикхонадаги хайвонлар ва усимликлар турларини, курикхонадаги табиат манзараларини куриш мумкин булган 2 та туристик сукмоклар ишлаб чикиш;

5. курикхонадаги туристик сукмоклар (маршрутларда дам олиш жойлдарини белгилаш);

6. ^урикхонада тунаш жойларини белгилаш ва тунаш, жойлашиш шароитларини ташкил килиш. Овкатланиш тизими хам доимий тунаш жойларида булиши максадли булади;

^айд килинган вазифаларнинг 6 талабини курикхонадан ташкарида ёки курикхона дарвозаси якинида ташкил килиш тугри булади.

Чунки, курикхонага туристлар аксарият холларда автотранспорт воситалари билан келишади. Автотранспорт шовкини, ундаги газлар, туристларнинг шовкини курикхона ичидаги хайвонот ва усимликларга салбий таъсир килиши мумкин. Шунингдек, туристларнинг кечки дам олишлари, радио, ТВ куришлари, кунгилочар уйинларни утказиш хам курикхона худудидан ташкарида булгани, мехнат ва табиатдаги хавфсизликнинг олдини олиш масалалари, талабларидан келиб чикади. Республикамизда экотуризмни ривожлантиришдаги энг огир муаммолар экотуристларни жойлантириш хисобланади. Бу масалани хозирча экотуризм объектидан бахор, ёз ва куз мавсумларида фойдаланиш учун хал килса булади.

Масалан юкорида кайд килинган курикхонадан экотуризмда фойдаланганда курикхона якинида жойлашаган ахолининг уй - жойларда амалга ошириш имкониятлари хозирча бор. Иккинчи йули курикхонага якин сулим жойларда (албатта тоза сув манбалари булиши лозим) ёмгир сувини утказмайдиган махсус лапаткалардан туристик лагер кишлокчасини яратиш. Бу палаткали туристик лагерларда (кишлокчасини яратиш) ювиниш хонаси, хожатхона, ошхона, ТВ, радио ва газета - журналлар укиш, узоро сухбатлар хонаси ва бошкалар алохида - алохида палаткаларда булиши туристларга хизмат килишда кулайликлар яратади. Демак, экотуризм объектида туристларга хизматлар курсатишнинг хозирча 3 усулини таклиф килиш мумкин:

1. Экотуризм объектларининг якинда яшаётган ахоли уйларини ижарага олиш ва барча хизматларни махаллий ахоли ёрдамида курсатиш;

2. Экотуризм объектлари якинида мавсумли туристик лагер (палатка усулида) барпо килиш ва барча хизматларни ушбу лагер эгалари зиммасига юклаш;

3. Экотуризм объектлари якинида лагер - кичик, ихчам, чиройли мехмонхоналар ва хизмат курсатиш сохаларини куриш учун махаллий ахолидан тадбиркорларни жалб килиш.

Мамлакатимизда туризмнинг барча сохаларини жадал ривожалантиришга киришилди. Туризмнинг йуналишларида олий маълумотли мутахасисилар тайёрланмокда. Шу уринда "Узбекистонда экотуризмни ривожлантириш концепцияси"даги долзарб дастурларни амалга оширишимиз лозим булади. "Концепция"нинг 1,3 экотуристик фан, таълим ва таргибот булимида куйидагиларни амалга оширишимиз белгиланган:

+ Реклама максадида (вактни бой бермай) экотуризм тугрисидаги брошюра, буклет, варака ва шу кабиларни етарли даражади чоп килиш;

+ Экотуризм йуналишидаги илмий ишларни мувофиклаштириш максадида табиатни мухофаза килиш давлат кумитаси кошида илмий - амалий марказини ташкил килиш;

+ "экотуристик хизмат", "экотуризм маркетинги ва менежменти", "экотуризм гиди" каби мутахассислар буйича урта бугиндаги касб - хунар , бакалавр, магистр, аспирантура, докторантура таълим йуналишида кадрлар тайёрлашнинг узвийлигини таъминлаш;

+ Экотуризм буйича кадрларнинг малакасини ошириш ва уларни кайта тайёрлаш таълимини йулга куйиш;

+ Ахолининг экотуристик онги ва маданиятини ошириш устириш учун аммавий ахборот воситаларида экотуризмга багишланган махсус рукн ва туркумларни ташкил этиш, конкурслар, викториналар ва хатоки, латария уйиларини утказиш;

■f Экотуристик инфратузилмани шакиллантириш "Концепция"да кайд килинган долзарб масалаларни факат узимиз хал килишимиз лозим булади. Четдан келган мутахасислар биздаги экотуристик ресурслар салохиятларини куриб, томоша килиб, завкланиб кетишларигини мумкин. Чунки, улар биздаги экотуризм шароитини, миллий менталитетни тушуниб етгунча купгина вакт бой берилади.

ХУЛОСА

Шунинг учун хам экотуризмни ривожлантиришда хар биримиз уз билим салохиятимизни, тажрибамизни лойихаларимизни узоро бирдамликда, узоро хамкорликда ишонган холда бажаришимиз лозим булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁ ТЛАР РУЙХАТИ

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2022 yil 28 yanvardagi "2022-2026 yillarga mo'ljallangan yangi O'zbekistonning taraqqiyot strategiyasi to'g'risida"gi PF-60-son Farmoni.

2. Raximov Z.O. Turizm sohasida mehmonxonalar xo'jaligini rivojlantirishning ijtimoiy-iqtisodiy muammolari.// Monografiya. - Samarqand: SamISI, 2021. 212 bet.

3. Raximov Z.O., Ibadullaev N.E., Xaitboev R. Turopereuting.// Darslik. - Toshkent: «Innovatsion rivojlanish nashriyot-matbaa uyi», 2021, 396 bet.

4. Raximov Z.O., Ismailov N.I. Rivojlanayotgan raqamli iqtisodiyotda raqamlashayotgan turizmning ahamiyati./ Berdaq nomidagi Qoraqalpoq davlat universitetining Axborotnomasi. Nukus 2020 yil 3-son (ISSN 2010-9075). 42-45 bet.

5. Raximov Z.O. Raqamli iqtisodiyotda raqamlashayotgan turizmning yangi turlarining rivojlanishi./ SamISIda o'tkazilgan «Turizmda innovatsion-investitsiya jarayonlarini rivojlantirish istiqbollari» mavzusida xalqaro onlayn ilmiy-amaliy konfrensiyasi. (2020 yil, 3-iyun) - Samarqand: SamISI, 2020.

6. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi PF-4947-son

«O'zbekiston Respublikasini 2017-2021 yillarda yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar

strategiyasi to'g'risida»gi Farmoni, www.lex.uz

7. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 16 avgustdagi PQ-3217-son

«2018-2019 yillarda turizm sohasini rivojlantirish bo'yicha chora-tadbirlari tadbirlar

to'g'risida»gi Qarori. www.lex.uz

8. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 7 fevraldagi PQ-3514-son «Ichki turizmni jadal rivojlantirishni ta'minlash chora-tadbirlari to'g'risida»gi Qarori. www.lex.uz

9. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2018 yil 2 apreldagi 03/1-220- son bilan tasdiqlangan «Qoraqalpog'iston Respublikasi va viloyatlarda namunali fermer xo'jaliklarini sayyohlarga xizmat ko'rsatishga moslashtirish, ularga sayyohlarni jalb qilish hamda ularning mamlakatimizda bo'lish muddat-larini uzaytirish maqsadida agroturizm va qishloq turizmini rivojlantirish bo'yicha chora-tadbirlar dasturi». www.lex.uz

10. Azizkulov B.X., Siddiqov A.A. Assessment of the features of investment in the development of agrotourism based on a cluster approach. Journal of innovations in economy. 2021. Vol. 4, Issue 1. (40-48) pp. DOI 10.26739/2181-9491-2021-1-6.

11. Busby G., Rendle S. (2000). The transition from tourism on farms to farm tourism. Tourism Management, 21(6): 635-642. DOI:10.1016/S0261-5177(00)00011-X.

12. Здоров А.Б. Организационно-экономические основы развития аграрного туризма. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора экономи-ческих наук. Москва - 2011.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.