Научная статья на тему 'МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ НУТҚ ЎСТИРИШ МАШҒУЛОТЛАРИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАР ОРҚАЛИ БОЛАЛАРНИ ФИКРЛАШГА ЎРГАТИШНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ'

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ НУТҚ ЎСТИРИШ МАШҒУЛОТЛАРИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАР ОРҚАЛИ БОЛАЛАРНИ ФИКРЛАШГА ЎРГАТИШНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

2700
149
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мактабгача таълим муассасалари / қизиқиш / эҳтиѐж / нутқ ўстириш / машғулот / дидактик ўйин / индивидуал ѐндашиш / мустақил фикрлаш. / preschool / interest / need / speech development / exercise / didactic play / individual approach / independent thinking.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Муниса Орипова

Мақолада мактабгача таълим муассасалари нутқ ўстириш машғулотларида дидактик ўйинлар орқали болаларни мустақил фикрлашга ўргатишнинг айрим масалалари қаламга олинган, назарий фикрлар билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article deals with some issues of teaching children to think independently through didactic games in speech development classes in preschool education, and expresses theoretical views.

Текст научной работы на тему «МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ НУТҚ ЎСТИРИШ МАШҒУЛОТЛАРИДА ДИДАКТИК ЎЙИНЛАР ОРҚАЛИ БОЛАЛАРНИ ФИКРЛАШГА ЎРГАТИШНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ НУТЦ УСТИРИШ МАШГУЛОТЛАРИДА ДИДАКТИК УЙИНЛАР ОРЦАЛИ БОЛАЛАРНИ ФИКРЛАШГА УРГАТИШНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ

Муниса Орипова

Термиз шахридаги 8-сонли мактабгача таълим ташкилоти директори,

moripova82@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Маколада мактабгача таълим муассасалари нутк устириш машгулотларида дидактик уйинлар оркали болаларни мустакил фикрлашга ургатишнинг айрим масалалари каламга олинган, назарий фикрлар билдирилган.

Калит сузлар: мактабгача таълим муассасалари, кизикиш, эхтиёж, нут; устириш, машгулот, дидактик уйин, индивидуал ёндашиш, мустакил фикрлаш.

ABSTRACT

The article deals with some issues of teaching children to think independently through didactic games in speech development classes in preschool education, and expresses theoretical views.

Keywords: preschool, interest, need, speech development, exercise, didactic play, individual approach, independent thinking.

КИРИШ

Мактабгача таълим-тарбия жараёнида болаларни мустакил фикрлашга йуналтириш - хар бир болага индивидуал ёндашиш, уни шахс сифатида хурмат килиш, маънавий-ахлокий томондан тарбиялаш, боланинг кизикиш ва эхтиёжига мос тарзда таълим беришни, айни замонда, унда мустакил тафаккурнинг илк белгиларини шакллантириш максадини назарда тутади.

Мактабгача таълим муассасаларида таълим-тарбия беришда энг асосий вазифалардан бири болаларгаона тилини ургатиш, нуткини ривожлантириш, нуткий муносабатга, муомалага ургатишдир.

Болаларни мустакил фикрлашга ургатиш жараёнида хар бир боланинг эркинлиги, тафаккурининг мустакиллигини амалда ташкил этиш масаласи, хар бир машгулотни уюштиришда хамкорлик педагогикасига асосланиш, тарбиячи

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

авторитарлигига чек куйиш, хар кандай масалада болаларнинг фикри, хохдш-истаклари билан хдсоблашиш, бу карашларнинг илмийназарий асосларини белгилаш ва уни амалий ташкил этиш йулларини курсатиб бериш мактабгача таълим муассасалари фаолиятини ташкил этишда уз ечимини кутаётган долзарб масалалардан биридир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мактабгача таълим муассасалари фаолияти, болаларни мустакил фикрлашга ургатиш муаммолари З.Азизова, Х.Касимова, Ш.Шодмонова, Н.Бегматова, Н.Бикбаева, З.Иброхдмова, Д.Бабаева, М.Умарова, Б.Джураева, Н.Тожибоева, Г.Назирова, М.Исмоилова, М.Кадирова, Л.Миржалолова, Д.Мирзажонова, М.Нигматова, М.Расулова, Д.Собирова, Н.Тилябова, П.Юсупова, ФДодирова, Р.Кадирова, Ш.Тошпулатова, М.Аъламова ва бошка олимларнинг ишларида ёритилган [1].

Республикамизда мактабгача таълим тизимини такомиллаштириш, таълим-тарбия беришда педагогик ва ахборот коммуникация, технологияларини жорий этиш, тарбияланувчиларда нутк устириш ва мустакил фикрлашга ургатиш тизимини ривожлантиришнинг фалсафий, педагогикпсихологик масалалари буйича Н.Алавутдинова, М.Зайниддинова, В.Каримова, Р.Суннатова, З.Нишонова, К.Кенжабаева, Ж.Мусаев, Ш.Нуруллаева, К.Хусанбоева, МДХ, ва Россия мамлакатлари олимларидан В.Гербова, Э.Короткова, С.Лебедева, Л.Житникова, А.Зрожевская, Н.Михайленко, Н. Поддьяков ва бошкалар изланишлар олиб борганлар.

Нутк устириш услубиёти фанининг асосий вазифаси - нутк устириш услуби ва услубиётларини, уларнинг энг самарали воситаларини илмийпедагогик асосларда ишлаб чикиш ва болалар богчалари тарбиячиларини улар билан таъминлашдан иборатдир. Тарбиячилар эса ,узлаштирилган услуб ва услубиёт ёрдамида болаларда зарурий нуткий малака ва куникмаларни ривожлантиришга харакат киладилар. Нутк устириш услубиётининг максади болаларнинг огзаки нуткини ривожлантиришдан, атрофдагилар билан нуткий мулокотда булиш малакасини шакллантиришдан иборат[2].

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Бизнинг назаримизда, тарбиячи ва кейинчалик укитувчининг савиясини юксалтириш оркали болаларни мустакил фикрлашига эришилади. Бу уз

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

навбатида миллат, мамлакат ривожига замин яратади. Мактабгача таълим муассасаларида фаолият олиб борадиган педагог кадрларнинг касбий компетентлилиги мазмунига болаларни узлуксиз равишда мустаккил фикрлашга йуналтира бориш, тафаккурининг ривожланиш даражасини аниклаш, бахолай билиш хам киради. Болалар тафаккурининг мустакиллигини назорат килиш педагогик жихатдан анча мураккаб жараёндек туюлади.

Шахсдаги бирон сифатини тарбиялаш учун унинг бошка томонларини хам ривожлантириш керак. Масалан, боланинг уйинга кизиккишини, ташкилотчилик кобилиятини ривожлантириш учун мазмун жихатдан бой уйинлар яратилиши керак. Болаларнинг ижодий уйинларини ривожлантириш учун эса уз навбатида яхши ташкил килинган болалар жамоаси зарур булади. Уйин болаларни жисмоний томондан тарбиялаш системасида, таълим - тарбия ишида, ахлокий, мехнат ва эстетик томондан тарбиялашда катта урин тутади. Уйинда ёш организмига хос булган талаб ва эхтиёжлар кониктирилади, хаётий фаоллик ортади, бардамлик, тетиклик, кувноклик тарбияланади. Шунинг учун хам болаларни жисмоний тарбиялаш системасида уйин муносиб урин эгаллайди.

Атокли педагог ва шифокор Е.А. Аркин "Уйинни рухий витамин" деб, бекорга айтмаган [3]. Бола уйнаётиб, уз билимидан фойдаланишга, уни хар хил шароитда ишлата билишга урганади. Ижодий уйинларда болаларнинг фантазияси, хис - туйгулари оркали сезишга, коидали, ривожлантирувчи, харакатли уйин боланинг сенсор ривожланишини, тафаккур ва нуткини, ихтиёрсиз диккатини, хар хил харакатларини мунтазам равишда машк килдириб бориш имконини беради. Х,ар бир ана шундай уйин маълум дидактик максадга эга булиб, болани умумий ривожлантиришга каратилган булади. Тарбиянинг уйин шаклида булиши мухим ахамиятга эга булиб, боланинг ёш хусусиятларига мос келади. ^изикарли уйин боланинг аклий фаоллигини оширади, уйинда бола машгулотдагига нисбатан мураккаброк масалани хал килиши мумкин. Бу - таълим бутунлай уйин шаклида булиши керак деган гап эмас. Таълим турли - туман усуллар ва методларни куллашни талаб этади. Уйин таълимнинг шаклларидан бири булиб, бошка бир метод билан кушиб олиб борилгандагина яхши натижа беради. Уйин жараёнида юз берган кечинмалар бола онгида чукур из колдиради, шунинг учун уйин болада яхши хисларни, улугвор орзулар ва интилишларни, соглом кдзикдшларни тарбиялашга ёрдам беради. ^аракатли уйинлар оркали болаларнинг кайфияти кутарилади,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

жисмоний чиникади ва ижодий кобилиятлари ривожланади. Лекин бу уйинлар тугри ташкил килинсагина, тарбиячи хам таълимий, хам тарбиявий максадларига эришади.

Укув материалини идрок этиш, узлаштириш жараёнидаги укувчиларнинг хамкорликдаги фаолияти шуни билдирадики, уларда хар бири уз алохида шахсий улушини киритади, билимлар, гоялар, фаолият усулларини алмаштириш кетади. Инсон узлигини намоён килиши, унинг такомиллашуви усулидир. У мактабгача ёшдаги болалар хаётининг асосини ташкил килади. Уйинда шахсдаги мавжуд барча жихатлар ишга тушади. Бола харакат килади, гапиради, идрок килади, уйлайди, уйин давомида боланинг хаёли, хотираси фаол ишлайди, таъсирчанлик ва ирода сифатлари намоён булади. Машгулотларда интерфаол уйин оркали бола: дунёни англайди, реал муаммоларга дуч келганда уларни еча олади, тенгдошлари ва катталар билан мулокотга кириша олади, маданий тушунчаларни англашга урганиб боради.

Тарбиячининг вазифа ва масъулиятларидан бири боланинг урганган нарсаларини киёслаши ва мустахкамлаши учун янги нарсаларни урганиши учун маъноли уйинларни уюштиришдан иборат. Уйин болаларнинг мустакил фаолияти булиб, унда боланинг рухияти намоён булади, уйин болаларни хар томонлама тарбиялаш воситалари, уйин болаларга таълим-тарбия беришнинг метод ва усули хисобланади [4].

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Интерфаол таълим технологияларини куллаш асосида укитиш самарадорлигини ошириш шахснинг таълим марказида булиши ва ёшларнинг мустакил билим олишларини таъминлаш учун таълим муассасаларига яхши тайёргарлик курган, уз сохасидаги билимларни мустахкам эгаллашдан ташкари барча инновацион технологияларни ва интерфаол усулларни биладиган, уларни амалий фаолиятида кулайдиган хамда биладиган укитувчилар керак. Бунинг учун барча фан укитувчилари инновацион техналогиялар ва интерфаол усулларни билишлари лозим. Бинобарин, интерфаол таълим технологияларини куллаш асосида укитиш самарадорлигини оширишнинг амалий ахамияти юкори булиб, таълим-тарбияни юксалишида мухим урин тутади. Х,ар бир укитувчи таълим жараёнида албатта педагогик инновацион, ахборот информацион, муаммоли таълим, интерфаол ва масофавий таълим технологияларидан фойдаланиш билан бирга, талабаларнинг хам фаоллигини

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

оширадиган амалий ахамиятга эга булган уйин технологияларини куллай олсин. Масалан: "Аклий хужум", "Тармоклар" ("Кластер"), "Бумеранг". "Чархпалак", "Резюме", "Балик склети" ва бошкалар. Барча педагог-укитувчилар уз фаолиятларида куйидаги интерфаол таълим технологияларни таълим жараёнида самарали куллай олиш белгиларини намоён эта олишлари лозим:

укитиш жараёнининг самарадорлигини таъминловчи педагогик малакаларни шакллантириш;

ижтимоий-иктисодий, сиёсий, гуманитар билимларни англашга йуналтирилган янги касбий тафакурни шакллантириш;

укитувчи фаолиятининг методологик асоси сифатида педагогик билимлар тизимини эгаллаш;

укитувчиларнинг касбий фаолиятларига якинлаштирилган услублар тизими сифатидаги укитиш технологиясини эгаллаш.

Интерфаол таълимни куллаш асосида укитиш самарадорлигини оширишнинг амалий ахамияти шундан иборатки, амалий машгулотларда тингловчилар укув модуллари доирасидаги ижодий топшириклар, кейслар, укув лойихалари, технологик жараёнлар билан боглик вазиятли масалалар асосида амалий ишларни бажарадилар [5]. Амалий машгулотлар замонавий таълим услублари ва инновацион технологияларга асосланган холда утказилади. Бундан ташкари, мустакил холда укув ва илмий адабиётлардан, электрон таълим ресурсларидан, таркатма материаллардан фойдаланиш тавсия этилади.

Хулоса, инновацион фаолият янги ижтимоий талаблар билан анъанавий меъёрларнинг мос келмаслиги ёхуд амалиётнинг янги шаклланаётган меъёрининг юзага келган меъёр билан тукнашувчи натижасида вужудга келган катор муаммоларни ечишга йуналтирилган фаолият саналади. У шахснинг, хусусан, педагогнинг инновацион жараённи ташкил этишга ташкилий-технологик, методик ва ижодий жихатдан тайёрлиги хисобига ташкил этилади. Педагогик инновацияларнинг изчил равишда педагогик фаолиятга янгиликларни олиб киришга имкон бериш оркали таълим тизими ёки жараёни мунтазам ривожланиб боради. Укитувчининг инновацион фаолияти педагогик жамоани харакатга келтирувчи, олга ундовчи, бунёдкорликка рагбатлантирувчи куч сифатида намоён булади хамда у таълим жараёнининг сифатини кафолатлайди.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

REFERENCES

1. Бердалиева Г.А. Мактабгача таълим муассасалари нутк устириш машгулотларида болаларни мустакил фикрлашга ургатиш методикасини такомиллаштириш. 13.00.08 - "Мактабгача таълим ва тарбия назарияси ва методикаси". педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. Тошкент - 2019.

2. "Илк кадам" укув дастури. Т.: 2018.

3. Ибрагимова. Мактабгача таълим муассасаларида бадиий адабиёт. 2012.

4. А. Рахмонкулова ва бошк. Мактабгача ёшдаги болаларни атроф-мухит билан таништириш (илк, кичик, урта гурухлар учун). Т.: 2015.

5. Л.Миржалолова. Болаларнинг нуткий фаоллигини ошириш. Т.: 2016.

6. Мустафакулов, А. А., Халилов, О. К., & Уринов, Ш. С. (2019). Цель и задачи самостоятельной работы студентов.

7. Abdurakhmanov, B. A., & Ayupov, K. S. (2010). Bakhadyrkha nov, MK, Iliev, Kh. M., Zikrillaev, NF, and Sapa rniyazova, ZM, Low Temperature Diffusion of Impu rities in Silicon. In Dokl. Akad. NaukResp. Uzb (No. 4, p. 32).

8. Бахадырханов, М. К., Зикриллаев, Н. Ф., Аюпов, К. С., Бобонов, Д. Т., Кадырова, Ф. А., & Ильхомжонов, Н. (2006). Спектральная область существования автоколебаний тока в кремнии, легированном марганцем. Журнал технической физики, 76(9), 128-129.

9. Абдурахманов, Б. А., Аюпов, К., Бахадырханов, М. К., Илиев, Х. М., Бобонов, Д. Т., & Зикриллаев, Н. Ф. (2010). Сапар-ниязова ЗМ, Тошев А. Низкотемпературная диффузия примесей в кремнии. Доклады АН РУз, (4), 32.

10. Bakhadirkhanov, M. K., Ayupov, K. S., Zikrillaev, N. F., Kadirova, F. A., & Bobonov, D. T. (2002). Strongly compensated silicon as a new class of materials for electronics.

11. Taylanov, N. A., Dzhuraeva, N. M., & Bobonov, D. T. (2019). Diffusion evolution of electromagnetic perturbations in superconductors. Uzbekiston Fizika Zhurnali, 21(2), 130-132.

12. Бахадырханов М.К., Исамов С.Б., Илиев К.М., Камалов К.У. (2015). Аномально долгое время жизни дырок в кремнии с нанокластерами атомов марганца. Полупроводники , 49 (10), 1332-1334.

13. Хасанова, Г. (2021). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ПЕДАГОГЛАРИНИНГ КРЕАТИВ ^ОБИЛИЯТЛАРИНИ

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-641-647

РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МАЗМУНИ. Academic research in educational sciences, 2(1).

14. Халилов, О. К., & Бобонов, Д. Т. (2021). КИМЁ ВА ФИЗИКА КУРСИНИ УКИТИШДА ЛАБОРАТОРИЯ ИШЛАРИНИНГ МА^САД ВА ВАЗИФАЛАРИ. Scientific progress, 2(6), 199-203.

15. Хасанова, Г. И. К (2021). БОЛАГА ЙУНАЛТИРИЛГАН ТАЪЛИМНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ТАРБИЯЧИНИНГ КАСБИЙ КОМПЕТЕНТСИЯСИНИНГ АXАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 2(9), 1051-1056.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.