Научная статья на тему 'МАКТАБДА ГЕРМЕНЕВТИК МЕЗОНЛАР ЛИНГВОПОЭТИКА САНЪАТИНИ ЎРГАНИШ'

МАКТАБДА ГЕРМЕНЕВТИК МЕЗОНЛАР ЛИНГВОПОЭТИКА САНЪАТИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
46
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз санъати / миллий тил / индукция / дедукция / индивидуализм / ғоя / ёлқин / оммавийлик / бадиий ижод. / art of the word / the national language / induction / deduction / individualism / the idea / yalkin / publicity / poetry.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мусо Собирович Тожибоев

Мақолада поэтик тилнинг санъат яратиш имкониятлари ҳамда бу борада ижтимоий-сиёсий фактор мезонлари таҳлил қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE ART OF LINGUOPOETICS IN SCHOOL HERMENEVIC CRITERIA

The article analyzes the principles of social and political factors in the creation of art poetic language.

Текст научной работы на тему «МАКТАБДА ГЕРМЕНЕВТИК МЕЗОНЛАР ЛИНГВОПОЭТИКА САНЪАТИНИ ЎРГАНИШ»

МАКТАБДА ГЕРМЕНЕВТИК МЕЗОНЛАР ЛИНГВОПОЭТИКА

САНЪАТИНИ УРГАНИШ

Мусо Собирович Тожибоев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Маколада поэтик тилнинг санъат яратиш имкониятлари хамда бу борада ижтимоий-сиёсий фактор мезонлари тахлил килинади.

Калит сузлар: суз санъати, миллий тил, индукция, дедукция, индивидуализм, гоя, ёлкин, оммавийлик, бадиий ижод.

STUDY OF THE ART OF LINGUOPOETICS IN SCHOOL HERMENEVIC

CRITERIA

The article analyzes the principles of social and political factors in the creation of art poetic language.

Keywords: art of the word, the national language, induction, deduction, individualism, the idea, yalkin, publicity, poetry.

Санъат инсон хаётининг мазмуни. Санъатсиз хаёт вахшийлик, деган гап аксиома. Бирок санъатни эгаллаш, уни эшитиш, куриш ва хис килиш хамда ундан завкланиш баробарида уни тушуниш, уни тулаконли узлаштириш муаммоси ётади. Санъатнинг замирида оддий инсоний маданият туради. Маданият эса, инсонлар ва халклараро толерантликнинг таянч нуктаси. Санъатни тушуниш борасида инсон хиссиётнинг олий шакли-суз воситасидаги ёлкиндан фойдаланади.

АСОСИЙ КИСМ

Бадиий адабиёт эса, суз санъатидир. Суз тил демакдир. Тил эса турли шаклларда реаллашади:

* инсон тили,

* хайвон тили,

* усимликлар тили.

Тилнинг бу шакллари ундан фойдаланувчилардаги ижтимоий мухитга муносабат воситасида вариантлашади.

Бу уринда биз ижтимоий - сиёсий алока воситаси хисобланган инсон тили хусусида фикр юритар эканмиз, тилнинг этник-географик категорияларини хам фаркланишимиз даркор:

ABSTRACT

КИРИШ

* миллий тил,

* давлат тили, *халкаро тил.

Миллий тилнинг узи хам турли шаклларда намоён булади: *умумхалк тили, *адабий тил, *расмий тил,

*илмий - публицистик тил, *китобий тил, * сузлашув тили, *куча тили, *махаллий тил,

*турли табака ва гурухлар тили, *бадиий тил.

Кулланиши кулами холатига мувофик: *кулланиш доираси чегараланган тил, *кулланиш доираси чегараланмаган тил.

Тилнинг бу каби классификациялари серкирра ва улар орасидаги булиниш хозирда хам давом этмокда. Бирок, биз бу уринда тилнинг хар кандай шаклларини умумлаштира оладиган шакли хакида фикр юритмокчимиз: бу тил - бадиий тил, бадиий адабиёт тилидир.

Бадиий адабиёт тили умумлаштирувчи характерга эга, чунки бадиий асар мавзу доирасида вокелик ва персонажларнинг реал инъикоси жараёнида ижтимоий хаётнинг хар кандай сохасига дахлдор була олади. "Ёзма адабиёт уз тараккиётида сон-саноксиз авлодларнинг коллектив ижоди булган фольклордан доноликни, образ яратиш сохасида тупланган тажрибаларни, тил бойлигини ва хаёл уфкларининг кенглигини урганди"1

Вахоланки, бадиий асар муаллиф шахси ва образли лисоний масштаб воситасида тилнинг хар кандай ифода услубига бевосита мурожаат килиши мумкин. Илмий, расмий, китобий, оммавий, диалектал, чегараланган ва чегараланмаган тил унинг ифода аспектлари ичида булади. Шу боис бадиий адабиёт тили - бадиий тил, бадиий адабиётнинг узи каби оммавий характерга эга. Айнан мана шу оммавийлик бадиий адабиёт герменевтикасини ижтимоий ходисага айлантиради (Биз бадиий ижоднинг оммавий характери хакида куйида тухталамиз).

Бадиий асар матни герменевтик тахлили жараёнида бадиий адабиётнинг энг мухим атрибутларидан бири унинг бадиийлигини, аникроги, бадиийликнинг инсон тафаккуридаги фалсафий-эстетик фантазияга муносабатини назарда тутиш лозим. Бу уринда бадиийлик "узига хослик", "истиснолик", "ишланганлик",

1 Адабиёт назарияси. 2 жилдлик. 2-жилд.-Т.: Фан. 1979. 45-бет.

"сайцалланганлик", "меъёрланганлик" маъноларига якин ва айнан шу ходиса санъат мавжудлик белгисининг энг биринчи талаби. Бу маънолар бадиий адабиёт намунасининг шакли ва гояси бинобарида юзага чикади. Шакл ва гоя эса мантик - билишнинг узига хос кирралари. Билиш - тафаккур фаолияти, тафаккурнинг бу фаолияти эса, тилда намоён булади. Бадиийлик бадиий адабиётда сузда намоён буладиган алохида хусусият сифатида унинг тили хам демакдир: бадиийлик бу - бадиий тил.

Бадиий адабиётнинг яна бир мухим хусусияти - унинг индивидуал ижод намунаси эканлиги. Бадиий адабиётда энг мухим ходиса - индивидуализм -ижодкорнинг уз гояси, унинг уз асари оркали инсониятга айтмокчи булган сузи, гапидир. Гап, суз - тил бадиий асар намунасининг борлиги, унинг мавжудлик холатидир. Бу тамойил ижоднинг, асарнинг барча мавжудлик категорияларини камраб олади. Оламнинг мавжудлиги FOя экан, FOя суз билан ифодаланар, суз эса, тилнинг намоён булиш шакли экан, онг, FOя - тил, суз эса, нуткдир. Бадиий асар эса, бадиий нуткнинг реаллик касб этган варианти.

Тил, умумхалк тили онгнинг мавжудлик холати. Х,ар бир инсон уз онгини тил оркали реаллаштиради. Тил - бу уринда онгнинг реаллик калити. Нут; эса, тилнинг ёзма, огзаки, ички туйгуда реаллашган шакли. Суз эса, нуткнинг, амалдаги тилнинг товушда либосга эга булган куриниши. Буларнинг хаммаси умумхалк тилида умумий, айрим ижодкорда хусусий, индивидуал куринишга эга. Индивидуал ижод индивидуал тилни, аникроги тилнинг янги воситаларини талаб килади. Индивидуал тил - ижодкорлик.

Бадиий асарда ижодкор икки шаклда намоён булади: янги гоя ижодкори ёки мавжуд гоянинг янги шакли ижодкори сифатида. Биринчисида у дахоликка даъвогар, иккинчисида мавжуд дахоликнинг давомчиси. Бадиий ижод дахолари ёки унинг давомчилари уз гоялари билан хали башарият тасаввури уфклари илгамаган кирраларни кашф этишга интиладилар.

Борликни билиш - англаниш меъёри хозирги мутафаккирларнинг тадкикотларига кура 36 даражани ташкил этади. Ердаги мавжудот шундан бор -йуги 3 даражасини истифода эта олади. 0 дан 1 гача усимлик, 1 дан 2 гача хайвонот, 2 дан 3 гача инсоният. Албатта, буларнинг узи хам чексиз ички булинишларга эга. Шу боис бу шаклдаги классификация жуда нисбий характерга эга булиб, факат материалистик таълимот нуктаи назардан талабга жавоб бера олади. Вахоланки, уфология илмида борликнинг мавжудлик холатини узаро тортишув, мувозанат натижаси билан белгилайдилар. Бутун олам мувозанати илмда гравитация деб номланган. Гравитация борлик бирлигининг энг мухим холатики, усиз борликнинг мавжудлик инъикоси хакида гап булиши мумкин хам эмас. Колаверса, гравитация хар бир мавжуд нуктанинг борликда уз урни ва ахамияти борлигининг зарурий шарти хисобланади. Бинобарин, уша нуктани истисно килиш борликда мувозанатнинг бузилишига олиб келади. Мувозанатнинг бузилиши эса, борликнинг халокати демакдир. Герменевтика жамиятдаги

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2022

гравитациянинг мавжудлик холатини урганишга каратилган фан. У борликнинг (Ер сайёрасида) мавжуд хар бир вокеа-ходисасининг урни ва ролини меъёрлаштиришга каратилган таълимот. Герменевтиканинг предмети ва таълимоти бу-тушуниш назарияси, яъни олам ва одам борлиги ва бирлигини тушуниш муаммоси. Тушуниш бу-геометрик фикрлаш демакдир. Вахоланки, Аллох томонидан яратилган хар бир нарса ва мавжудотнинг урни ва ахамияти борлигини тушуниш, унинг мавжудлиги билан келишиш, узаро нифок, айникса, интикомга урин йуклигини тушуниш ва атрофдагиларга шу тушунилган гояни етказиш хакидаги таълимот. Бу борада Урта асрларда тасаввуф таълимоти катор эътиборга молик гояларни илгари сурган.

Бадиий адабиёт, бинобарин, конкрет бадиий асар бадиий FOя, бадиий тафаккур сояси эканлигини хисобга олган холда FOянинг реал шаклини истисно килиб, биз бу каби булинишларни бадиий FOя мавжудлигининг факат бир шакли билан боFлик эканлигини эътироф киламиз. Санъат ёки бадиий адабиёт борликнинг образли инъикоси булганлиги боис бундай реалистик моддий жараёнларни FOяга айлантиради хамда уларнинг мавжудлик холатини образларда инсон табиатига мутаносиб тасвирлайди. Бундай тасвир индивидуал ижодкорнинг уз менталитети ва дунёкараши хамда худо берган таланти бинобарида ижодга, борликнинг оригинал куринишига айланади. Бадиий адабиётда бу каби ходисалар сузнинг лексик-семантик ёки стилистик имкониятлари ичида ётади.

Герменевтика санъатнинг образли инъикосини инсоният борлиги ижтимоий гравитациянинг конуний куринишларини яратишга каратилган таълимот сифатида санъат воситасида борлик ходисаларининг образли изохини унинг барча конун-коидалари доирасида тушуниш, тушунтириш хамда уни хис килиш методларини яратади.

Ижод индивидуаллиги бадиий FOя индивидуаллигининг асосида ётади. Борликнинг изохи бехад, бирок бу хол ундаги тинимсиз оригиналликнинг энг одми холати холос. Олам ходисаларининг ичида абадийликка факат FOягина дахлдор. Х,ар кандай материаллик эфемерликка махкум. Х,ар кандай эфемер ходисалар уртасида кандайдир умумий боFланиш - дедукция кузатилади.

Дедукция бизни силлогизмга етаклайди. Инсон тафаккурининг энг заиф жойи унинг мана шу силлогизмлар - инкорни инкор ёки сабаб-натижалар домида колганлигидадир. Шу хол материализм, шу хол реализм.

Ижоднинг индивидуаллиги куп холларда айнан шу кобикни ёриб чикишга интилган дахолар фаолиятининг тулкинидир. Соя моддий холат, тулкин эса, ички туйгу, шаклсиз фаросатга буйсунмас ёлкин. Ёлкин категорияси табиат ва жамият конунларини тушуниш борасида инсон менталитетининг мавжудлик холати. Инсон нималар биландир тарих ва келажакни хозирги холатга боглай олиши, улардаги вокеа-ходисаларни ёдда саклаши, тасаввур килиш ва кайта ишлаши, энг мухими улардан узига хос хулоса, тушунчалар ярата олиши лозим. Унга бундай

152

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

имкониятни такдим кила оладиган ходиса ёлкин булиб, инсоният унинг воситасида борлик ва жамият мавжудлик категориялари устидан уз тушунчаларини ярата олади. Х,ар кандай ёлкин инсонда аввало тасаввур оркали гавдаланади. Тасаввур эса, образлар билан ишлайди. Айнан шу ходиса санъатни борликнинг мавжудлигини тушунишнинг энг мухим шарти сифатида тасдиклайди.

Мутафаккирларнинг тафаккур ёлкинлари нуткка айланганда, умуминсоний борлик касб этганда тафаккур дурдоналари булаоладилар. Х,ар бир тафаккур дурдонасининг мантикка эгалиги унинг силлогизм натижаси эканлигини тан олиш демакдир. Агар гоя инсон тафаккури доирасига сигмаса, у янгилик, ижод. Х,ар бир инсон индивидуал дунё, унинг борлиги узига хос замин, унинг уз урмонлари, мамлакатлари, миллат-халклари, уммон-тоглари куйингки, Ер сайёрасидаги барча мавжудликлар инсонда унинг менталитетига мувофик у ёки бу даражада мавжуд. Бас, шундай экан, хар бир инсон узига хос дунё. Шу дунёнинг адабиётдаги инъикоси ижод демакдир.

Герменевтик индивидуализм асар яшаш тарзининг энг мухим шарти. Борликни индивидуал кашф этган ёки билишнинг, тафаккурнинг индивидуал холатини кашф этган асаргина унинг муаллифига шухрат келтиради, кейинги авлод учун классик намуна сифатида яшайди. Шухрат - машхурлик, машхурлик -таникли булмок. Таникли инсон - мавжуд материал, реал кобикни, гоя - тафаккур ёлкини билан ёриб чиккан одам. Бундай бахт талантларга, салохиятлиларгагина насиб килади. Талант ва салохият эгалари дахолар, дахолар эса ижодкорлардир. Ижодкор ягона, индивидуал куринишга эга. Гоя - индивидуал тафаккур ёлкини. Оммада гоя факат материаллашади, реалликнинг кулига айланади, ижодийликни йукотади. Шу боис ижод - гоя - тафаккур олий заминий куринишдир.

Заминнинг олий куриниши унинг узидан йироклашади. Тугарак жахонда хамма геометрик томон само, фазо - космос. Шу боис заминдан узоклашган, кутарилган тафаккур, у кайси томонга каратилган булмасин самовий хисобланади.

Индивидуал тафаккур ёлкини самовий, самовийлик - оригиналлик, оригиналлик - янгилик, янгилик - бетакрорлик, бетакрорлик - ижодийлик.

Ижодийлик билан индивидуаллик бу тизимда бирлашмокда.

Юкорида куриб утилганидек, хар кандай индивидуаллик хозирча ижтимоий тафаккур билан боглик, чунки унинг маъно - мохияти жамият томонидан англаниши керак. Агар жамият ундаги индивидуализмни англай олмаса, бундай индивидуализм сохиби аклдан ташкари хисобланади, жамият уни кабул килмайди. Индивидуаллик, ижодийлик факат тилнинг узига хос шакли билангина жамиятга тушунарли булади. Биз бу ерда тафаккурни, онгни борликнинг реаллик калити деб хисобланган холда фикр юритмокдамиз. Бирок, таъкидлаш лозимки, реализм ижодийликка тускинлик килади. Индивидуализмни ижодийлик ва хиссиёт билан боглаш романтизм методи талабалардан бири (Англия XIX аср

poMaHTH3MH). X,HCCHëT aKgHH, MaHTHKHH, pau,uoHanH3MHH HHKop KH^agu. EopnHK BoKea - xpgucanapuHH aKg - ugpoK (xhcoô-khtoô) fiynu 6unaH эмaс, 6anKH эxтнpoc, XHCCHëT, Kanö gatBaru, ropaK TyfiFycu öunaH öomKapumHH TapFuö KH-^agH. Ey ypHHga ropaK, Kanö, KyHrun OHr, aKgra Kapmu KyfiunagH. Ey Kareropuanap TacaBBypga HaMOëH öynagH, ÖHHoöapHH, TacaBByp öopnHKHHHr MaB^ygnHK xpnara cu^aruga Kafig KH^HHagu. TacaBBypga öopnuKHUHr x,ap KaHgafi KypuHHmu Myarnu^ xoxum-ucTaru öochmh ocruga KafiTa HmnaHHmH MyMKHH. H^ogHHHr MaB^ygnuru TanaHTHH maxcnapga HHcoHuaTra 6opnHKHHHr opuruHan KypHHHmnapHHH xhc KH^Hm, TacaBBypra KHpHTHm hmkohmthh öepagu. AfiHaH my xpguca EenuHcKHÖra "ffleKcnup acapnapu HHcoHuaTHHHr aKgaH 6hp-hkkh noroHa roKopu KyTapHnumura BOCHTa öynraH", geö TaH onHmH ynyH acoc öyna onagu.

Eaguufi TunHHHr acap Foacura MyBo^HK maKmaHHmu MeTogHKacH ^apaëHH roKopugaru Tanaönap acocHga HaMoëH ôynagu. Eaguufi thh pearnuru Kyn xpnnapga repMeHeBTHKa BocHTacHga maKrnaHaëTraH FoaHH KaHgafi nuHraucTHK Ba пннгвoпoэтнк BocHTanap öunaH aparanHmHHHHr TatMHHnaHHmuHH Ky3aTHmgaH uöopar. Cy3napHHHr MatHo xoccanapu, acap apxHTeKToHHKacHra MyBo^HK paBHmga xox, anoxuga, xox, KypmoB xpnaruga öyncHH H^ogKopHHHr pyxuö, ôothhhh KanÔHH ëKH oHrau, aKg - ^apocar ^aonuaTHra öyficyHHmH gapKop. Ey xpn acap ^aHpura MyBo^HK TypnH gapa^aga ôynagu: metpuaTga khhhk Ba KucKa KynaMga, эпocga KeHr Ba öara^cHn, gpaMaga KeHr, öupoK gaBpufi ^H^argaH o3 MyggaT HHuga Te3nHK öunaH ro3 öepaguraH Bo^eanap TH3HMHga. ApucTOTenb carnorroM Ha3apHacHga HHgyKTHB Ba gegyKTHB MeTognap öopnuKga öyryH Ba KucMnapHHHr y3apo гpaвнтaцнacннн aparap экaн ^aMHaTga x,aM öup hhcoh: y xox, KaTTa ëKH aKgnu, Kynnu, xox, khhhk ëKH aKgaH, ^HcMoHaH 3au^ öynca x,aM y3 ypHHra эгa Synumu no3HMnurH xaKuga afiTraH эgн. Eaguufi agaôuëT öyHgafi ogaMnap ypTacuga ro3ara Kenumu MyMKHH öynraH BoKea-xpgucanapHH yma gaBp h^thmohh ncuxonoruacugaH Kenuö hhkhö H^og KH^agu. HHcoHnapBapnuK maxcHHHr x,ap öup MaB^ygnHK xpnaraHH yHHHr maxcufi MeHTanHTeTHgaH Kenuö HHKKaH xpnga TyFpu TymyHumHH, yHra ageKBaT MyHocaöarga ôynumHH Tanaö KH^agu.

Acapga H^ogKop afiTMoKHH öynraH Foa cy3napHHHr y3 Ba xarroKH KyHMa MatHonapu xocunacu öy^Macnuru x,aM MyMKHH. H®;ogKop apaTraH Foa a^opucTHK maKnga öyTyH acap 3aMHHuga My^accaM KunuHagu. Acap FoacuHH yKyBHH -khtoöxoh yHHHr cw^eTHgaH, oöpa3nap Ba BoKeanap guHaMHKacu, ynapHHHr ncuxonoruacu xapaKarugaH H3namu no3HM. KynHHHa Myannu^ y3H afiTMoKHH öynraH ran öomKa ëKga kohhô, yMyMaH öomKa Ma3MyH, cro^eT, xarro FoaHH xaM apaTHmu MyMKHH. Ey x,aM, anöaTTa, acap cro^eTH, KaxpaMoHnap ncuxonoruacu, BoKeanap puBo^HHHHr MyarnH^ra öoFnaHMaraH xongaru TapaKKHëTHra ôofhhk. Ey TacogH^HHHHK oHr Maxcynu ugpoK öunaH öenrunaHagu. Foa xap goHM Ba x,ap KaHgafi xonaTga öup yMyMHfi KoöuKKa эгa. Y acapHHHr KynaMHga öomgaH oxupurana BoKea -xpguca, xapaKaT, cy3, oöpa3, öagHHfi - TacBupufi BocuTanapHHHr yMyMHfi ëKH xycycufi HHtHKocnapuga ënKHH BocuTacuga ce3Hnu6 Typagu. H®;ogKop FoaHH nuHrBucTHK

воситалар семантикаси жараёнида эмас, балки ёлкин билан етказади укувчига. Ёлкин бизнинг назаримизда шундай универсал психологик ходисаки, унда нафакат инсоният жамияти ёки менталитетига боглик; ходисалар, балки умумборлик вокеа-ходисаларнинг хам тасавввурий акси намоён булади. Бу ходиса энг аввало хар инсоннинг шахсий фазилатлари борасида, у дунёга келган ва яшаб турган ижтимоий мухитнинг менталитети билан хам боглик;. Биз хеч качон бир шароитдаги одамдан у шахсий тасаввурига сигдира олиши мумкин булганидан ортикрок нарса талаб кила олмаймиз. Чунки у шундай яралган ва факат уз мухитида муносиб борлик. Бирок бундай митти оламлар узаро бирлашиб, яхлит жамиятнинг борлигини ташкил килар эканлар хамда макон ва замонда мавжуд эканлар улар уз мавжудлиги доирасида борлик ва инсониятнинг маълум (уз имкониятидан келиб чикиб) билим ва гоялар запасини истифода этадилар хамда хар бир вокеа-ходисага шу позициядан туриб шахсий муносабатини яратадилар. Бундай психологик жараён хозирда нафакат инсонларда исботланган, балки хайвон ва усимларга хам хос эканлиги аникланган.

Борликдаги хар бир мавжудлик митти олам экан, унинг мавжудлиги мана шундай ёлкинни истифода килиш оркали борлик конуниятлари ва вокеликни бевосита иштирокчисига айланиши учун имкон яратади. Демак борлик, унинг мавжудлик конуниятлари реал ва абадий вокелик экан, уларнинг ёлкини хам абадий, шунингдек, уларнинг инсон психологиясида менталитетига муносиб акс этиши хам реал вокелик. Санъатнинг оммавийлиги шартида энг мухим нукта мана шу. Энди мана шу уринда асар гоясини шакллантиришда хисобга олиниши зарур булган бадиий адабиётнинг мухим хусусияти - оммавийликка тухталиб утиш зарур.

Оммавийлик - бадиий асар мавжудлик функциясининг, унинг герменевтик шароитда шаклланишининг мухим шарти. Бадиий асар факат кенг омма тамонидан кабул килингандагина адабиёт, санъат намунаси була олади. Омма - халк асарни уч мухим хусусиятга таянган холда кабул килади: биринчисида бадиийлиги учун, узининг эстетик эхтиёжини кондириш максадида, иккинчисида алохида дахо тамонидан яратилган индивидуал ижод намунаси сифатида ва нихоят, унинг янги, инсон учун номаълум булган, унга янги дунё сирларини очадиган бадиий гоя ташиганлиги учун. Бу уринда бадиийлик ва ижодийлик худди ягона денгизга бирлашган дарёлар каби бир манзил ва гояда -оммавийликда бирлашадилар.

Бу уч хусусият оммага бадиий асарни реаллаштирган нуткнинг мавжудлик холати - суз оркали етиб боради. Суз ва унинг маъно хусусиятлари бадиий асар умумий гоясининг реаллиги калити сифатида онг билан англаниб, тилга айланади. Бадиий асар гоясининг лисоний - тил хусусияти айнан шу шаклда намоён булади.

Оммавийлик бадиий асар гояси тилидан ташкари, унинг ифода - шакл тилига хам боглик. Асарнинг эстетик эхтиёжга мувофиклашуви айникса, шеърий

acapnapga aHru пннгвoпoэтнк Marepuan aparumHu ëKu MaB^yg MarepuanHu aHru apxHTeKTOHHKaga - maKH Ba MatHoga ucra^oga этнmнн Tanaö Kunagu. OMMa u^ogKopgaH aHru acap, OHHOoapHH, aHru cy3 Kyragu. By ypuHga aHru cy3 ^yMnacugaru "cy3" KanuMacu "Foa" MatHocuHu aHrnaragu. ^03Hprn BaKTga "cy3" KanHMacHHHHr SomKa MatHonapu xaM maKnnaHMoKga. YHHHr "kutos", "Saguufi acap" "TatnHMOT" MatHonapugaH TamKapu MarSyoTga "cnopTga Fanaöa", "ycTyHnuK", cuëcarga "KartufinuK", "Batgara Ba^o Kunum", h^thmohh xaëTga "MeHnuK" KaSu MatHonapga KynnaHMoKga.(By Sopaga aHa WKopuga afimnraH Sofi Ba KaMÖaFan cy3nap rypyxura эtтн6op SepuHr). hhcoh MaB^ygnuru ôopnuKHH TymyHum, TymyHTupum opKanu HaMOëH öynap экaн, uhcoh yHu cy3 öunaH TymyHTupagu, TanKuH Ba TaKpup Kunagu. ^eMaK, öopnuK acocuga cy3 ëTagu. ByTyH öopnuKHu Surra aroHa "cy3" SunaH rooxnam MyMKuH.

By xoh oMMaBufi xoHarga Saguufi acap FoacuHuHr MaB^ygnuK maKnu cy3 - Tun öunaH sofhuk экaнпнгннн ucSoraaMoKga. ^yHëHuHr acocuga Foa - cy3 ëTagu. X,ap KaHgafi xapaKar, xonar - peannuK, peannuK эca, Foara эгa, Foa эca cy3 SunaH peannamagu, atHu oMManamagu. Cy3 xap KaHgafi xapaKar Ba xonarauHr peannamraH KoSuFugup. X,apaKar Ba xoHarnuHr, BoKea-xogucanapHuHr paHr-SapaHrnuru uhcohuat nyFaBufi uMKoHuaTnapu unuga ëTagu. hhcohuat oHru ^axMnaMaraH BoKea - xoguca oHr xogucacugaH TamKapu xucoSnaHagu, atHu y3uHuHr Moggufi kooufu - cy3ra afinaHMafigu. ^eMaK, y Tun xogucacu эмac. Baguufi u^og xaëT paHr - SapaHrauruHu Kam$ этнm ^apaëHuga Kyn xonnapga afiHaH MaHa my aHrnaHMaraH xogucanapHu HoMnafigu, aparagu, uHcoHuaTra TaKguM Kunagu. TaSuargaru uHgyKTuBnuK, atHu MapKa3ra uHTunum, Kyn BoKea - xogucanapHu yMyMnamrapumHuHr энг MyxuM ponuHu TatKugnafigu, atHu ynapHu cy3ga - Tunga peannamTupagu, yMyMnamrapagu.

OMMaBufinuK cy3 - TunHuHr MaHa my xycycuaTu SunaH sofhuk. AfiTunraH Foa cy3 - tuh - oMMaBufinuK. ^yHKu Saguufi acap my maKnga uhcohuat oMMacura eraö Sopagu. YTraH acapHuHr Somnapuga eBponanuK onuMnap ToBymnapHuHr xaM xyggu Hyp KaSu paHropaHr Senrunapu Sop экaнпнгннн ucSoTnamgu. BaxonaHKu SopnuKHuHr nafigo Synumu acocuga Hyp ëTagu. Hyp эca, Typnu paHrnapga 3oxup Synagu. ^eMaK, ToBym paHrnu экaн, ToBym acocuga apanraH cy3, oxaHr, ynapHuHr Heru3u Ba xocunacuga ëTraH Foa xaM paHrau Synumu KepaK. Baguufi ëHKuH Kynu Ba KygpaTu MaHa myHgafi paHraap cneKTpuHuHr gapa^acu SunaH SenrunaHagu.

Baguufi TunHuHr Saguufi agaSuëT cпeцн^нк xycycuaTnapura MyHocaSaTu W3acugaH onuö SopunraH KucKana Taxnun myHu KypcaTaguKu, Saguufi acap maxc u^ogufinuru Ba acapga aKc этгaн MatnyM FoaHuHr oMMa oHrugaru ёпкнннgaн uSopaTgup.

ëhkuh uHguBugyan uHcoHga xuccuëT Ba ^aMuaTga tuh - cy3 BocuTacuga peannamagu. Ёпкнннннг peannuK кoOнFн ageKBaT paBumga xuc Ba Tungup. Baguufi MaTHHuHr repMeHeBTuK mapouTga ënKuHu yHuHr tuh opKanu yзпamтнpнпнmнгa acocnaHagu. Baguufi acap MyBa^^aKuaTu y aparraH ёпкнннннг paHropaHr ToBnaHumu Ba ëHKuH paHrnapu cneKTpuHuHr opuruHannuru öunaH sofhuk.

Халкнинг асрлар мобайнида туплаган бой хаётий тажрибаси киска матнларга-маколларга, бадиий асарда умумий гояни шакллантира оладиган афоризмларга айланади ва келажак авлодга мерос килиб колдирилади. Маколлар халкнинг дунёкараши, миллий маънавиятини белгиловчи мезонлардан бири хисобланади. Маколларда инсон турмуш тарзи, орзу интилишлари унинг хдётий тажрибасига киёсан акс этади, шу боис макол рационал ёки сентиментал билишдан кура купрок бадиий тилнинг эмпирик фаолияти самараси сифатида бахоланади.

ХУЛОСА

Бадиий тилнинг мукаммал, теран, жозибадор ва нафис булиши бадиий асар муваффакиятининг энг мухим гарови. Инсоният бадиий асарни мана шу хусусият гарови воситасида кабул килади, узлаштиради, оммавийлаштиради.

Бадиий адабиёт-бадиий асар бадиий тилда акс этган поэтик образли борлик сифатида олам хакидаги индивидуал инсон тасаввурини герменевтикада ёлкин воситасида оммалаштириш демакдир. Жамиятнинг хар бир вакили уз менталитети ва худо берган имкониятларидан келиб чикиб, асар воситасида табиат ва жамиятдаги муносабатларни такдим килинган образларда куради, эшитади, хис килади хамда улардан хулоса, тушунчалар яратади. Охир-окибат узининг рухий-психологик дунёсини кайта яратиш бинобарида жамиятнинг тулаконли аъзоси булишга интилади. Катарсис-бадиий адабиётда ижтимоий тушунишнинг калити сифатида мана шундай тарбиявий ахамиятга эга.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Тисельтон Э. Герменевтика. - Черкасси: 2008.

2. Жахон адиблари адабиёт хакида.-Т.: Маънавият. 2010.

3. Михайлов А.А. Современная философская герменевтика. -Минск: 1984.

4. Бахтин М.М. Эстетика словесного творчества. -Москва: 1986.

5. Шлет Г.Г. Герменевтика и ее проблемы // Контекст. Литературно-теоретические исследования.-Москва:1989-1992.

6. Султонов И. Адабиёт назарияси. -Тошкент: 1982.

7. Маллаев Н. Узбек адабиёти тарихи. -Тошкент: 1968.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.