Научная статья на тему 'МАКРОИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИК МЕЗОНЛАРИ ВА ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

МАКРОИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИК МЕЗОНЛАРИ ВА ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

546
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯИМ / иқтисодиѐт / макроиқтисодий барқарорлик / иқтисодий ўсиш / GDP / economy / macroeconomic stability / economic growth

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Н. А. Ашурметова, Б. Б. Сапаров, А. Б. Сапаров

Мақолада "макроиқтисодий барқарорлик" тушунчаси очиб берилган ва уни таъминлашнинг асосий кўрсаткичи – иқтисодий ўсиш таҳлил қилинган. Таҳлил натижасида сўнгги йилларда республикамиз макроиқтисодий барқарорлик ва иқтисодий ўсиш кўрсатгичлари бўйича ижобий натижаларга эришганлиги аниқланди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF MACROECONOMIC STABILITY CRITERIA AND ECONOMIC GROWTH INDICATORS

The article reveals the concept of "macroeconomic stability" and analyzes the main indicator of its provision economic growth. As a result of the analysis, it was revealed that in the republic in recent years, economic growth has been in the range of 5-6%, which is a good prerequisite for ensuring macroeconomic stability.

Текст научной работы на тему «МАКРОИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИК МЕЗОНЛАРИ ВА ИҚТИСОДИЙ ЎСИШ КЎРСАТКИЧЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

МАКРОЩТИСОДИЙ БАРКАРОРЛИК МЕЗОНЛАРИ ВА ЩТИСОДИЙ

УСИШ КУРСАТКИЧЛАРИ ТАХДИЛИ

Н. А. Ашурметова

Тошкент давлат аграр университети доценти

Б. Б. Сапаров

Тошкент давлат аграр университети доценти

А. Б. Сапаров

Тошкент давлат аграр университети талабаси

АННОТАЦИЯ

Маколада "макроиктисодий баркарорлик" тушунчаси очиб берилган ва уни таъминлашнинг асосий курсаткичи - иктисодий усиш тахлил килинган. Тахлил натижасида сунгги йилларда республикамиз макроиктисодий баркарорлик ва иктисодий усиш курсатгичлари буйича ижобий натижаларга эришганлиги аникланди.

Калит сузлар: ЯИМ, иктисодиёт, макроиктисодий баркарорлик, иктисодий усиш.

ANALYSIS OF MACROECONOMIC STABILITY CRITERIA AND ECONOMIC GROWTH INDICATORS

ABSTRACT

The article reveals the concept of "macroeconomic stability" and analyzes the main indicator of its provision - economic growth. As a result of the analysis, it was revealed that in the republic in recent years, economic growth has been in the range of 5-6%, which is a good prerequisite for ensuring macroeconomic stability.

Keywords: GDP, economy, macroeconomic stability, economic growth.

КИРИШ

Макроиктисодий баркарорлаштиришнинг назарий жихдтларини мамлакат иктисодий хавфсизлигининг омили сифатида урганиш мамлакатнинг баркарор ижтимоий-иктисодий ривожланиш йулига киришининг энг мухдм ва зарур шарти эканлиги билан долзарбдир. Айникса, бугунги кунда жахрнда юзага

KegraH MypaKKaS uKTucogufi Ba3uflT gaBgaraapHuHr MaKpouKTucogufi BocuTagap opKagu HKTHCogueTHHH SapKapopgamTupum, yHHHr uKTucogufi ycum cyptaraapuHu caKgaS Kogum, нн^пaцнaнн neKgam Ba TyguK um SugaH TatMuHgamra KaparagraH xapaKaraapuHu KynafirapMoKga. ffly caSaSgu

MaKpouKTucogufi SapKapopguK MOxuaTuHu ypraHum, yHu TatMuHgam Me3OHnapuHu aHuKgam Ba ygapHuHr SapKapopguKHu u^ogagoBnu KypcaTKu^gapra TatcupuHu Saxogam MyxuM axaMuaTra эгa. OgaTga xagKapo экcпepтgap ToMoHugaH MaMgaKaT MuKecuga MaKpouKTucogufi SapKapopguKHuHr TatMuHnaHraHnuK gapa^acu Kyfiugaru KypcaTKu^gap epgaMuga SaxogaHagu: uKTucogufi ycum, Tyga SaHgguK, uhku HapxgapHuHr SapKapopguru, Muggufi BanwTaHuHr SapKapopguru, SapKapop TygoB SagaHcu, SaKyBBaT gaBgaT Srog^era, MaMgaKaT axogucu opacuga gapoMaggapHuHr ogug TaKcuMgaHum gapa^acu (1-pacM).

MaKpoHKTHeogHH öapKapop.f > iHKHHHr acociifi Me30Hgapu >

s n H^THCogHH ycum hhkh HapxgapHHHr ßapKapopguru

Tyga SaHggHK

y ^ Xopu^HH BagroTagapra agMamyB KypcHHHHr ßapKapopguru ^ J

C ^ gaBgaT Srog^eTHHr Sap^apopgurH v

C > Ba^yBBaT TygoB oagaHdi ^-> ^apoMaggap TeHr

1- pacM. MaKpoHKTHeogHH öapKapopgiiKHHHr acocuH Me30Hgapu

Ä^ABHET^AP TA^^H^H BA METO^O^OrHH

Muggufi uKTucogueTga uKTucogufi puBo^gaHum KufiuH aHuKgaHaguraH ®;apaeH SygraHguru caSaS, yHuHr Me3oHgapugaH Supu SygraH uKTucogufi ycum KynpoK Taxgug KuguHagu. ^aMuaTgaru umuMoufi, uKTucogufi Ba Sapna SomKa MyaMMogapHu xag KugumHuHr acocufi fiygu - Sy Mugufi uKTucogueTHuHr SapKapop uKTucogufi ycumura эpнmнmgнp. Axogu ^apoBoHguruHu omupuS Sopum xaM nupoBapg Harn^aga uKTucogufi ycum gapa^acu Ba cyptaraapura SorguK.

E.EepKuHoB Ba O.MaMaTOBagapHuHr "MaKpouKTucogufi SapKapopguKHu TatMuHgam fiyggapu" HoMgu ugMufi-oMMaSon pucogacura Kypa "MaKpouKTucogufi SapKapopguK MaMgaKaT uKTucogufi ycumuHu SegrugoBnu acocufi oMug xucoSgaHagu. MaKpouKTucogufi SapKapopguK uH^g^u^HuHr nacT gapa^aga

булган ва реал алмашув курси ракобатлаша оладиган даражада бир маромда булган холатни англатади" [4]. Бу илмий ишда макроиктисодий баркарорликни таъминлаш воситалари (фискал ва монетар сиёсат дастаклари) мавжудлиги хам таъкидлаб утилади.

Умуман олганда, иктисодиёт назариясида макроиктисодий баркарорлик тушунчасига берилган турли таъриф ва ёндашувлар, уларнинг мохиятини англаган холда макроиктисодий баркарорликка куйидагича таъриф бериш мумкин - миллий иктисодиётнинг баркарор иктисодий усиш суръатларига эришилган, инфляция суръати жиловланган, миллий валюта девальвация даражасининг узок муддатли паст суръатларига ва тулов баланси баркарорлигига эришилган, давлат карзи ва бюджет такчиллиги ижобий даражасида булиши таъминланган, ташки таъсирларга баркарор тура олиш кобилиятига эга булган холатидир. Демак, макроиктисодий баркарорликни ифодаловчи курсаткичлар куп. Биз уз тахлилимизда асосий курсаткич хисобланган ялпи ички махсулотнинг усиши курсаткичлари билан танишишни лозим деб топдик.

Статистик маълумотлар тахлили асосида Узбекистон иктисодиёти ривожланишини 3 та боскичга булиш мумкин. Биринчи боскич ЯИМни пасайиш даври булиб, у 1991-1995 йилларга тугри келади. Ушбу даврда ЯИМ йилига уртача 0,96 фоизни ташкил этган. Узбекистонда мустакилликдан кейинги дастлабки иктисодий усиш 1996 йилда кузатилди ва у 1995 йилга нисбатан 1,7 фоизни ташкил килган. Кейинги йилларда (1997-2003 й.й.) иктисодий ривожланишнинг уртача йиллик усиш суръати 4,3 фоизга тенг булган. Ушбу даврни иктисодий усишни юкори суръатларига утиш йиллари деб эътироф этиш мумкин. Узбекистонда нисбатан юкори иктисодий ривожланиш 2004 йилда кузатилди. Шу йили ЯИМ усиш суръати 7,4 фоизга тенг булди. Жахон молиявий-иктисодий инкирози бошланиш арафасида (2007 й.) Узбекистонда энг юкори иктисодий усиш суръати кайд этилди (9,5 фоиз). Кейинги 2008 йилда ЯИМ усиши 9 фоизни, 2009 йилда 8,1 фоиз, 2010 ва 2011 йилларда 8,5 ва 8,3 фоизни ташкил этиб, 2004-2011 йилларда иктисодий усишнинг уртача курсаткичи 8,1% га тенг булган. [3]

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Охирги йилларда (2012-2019 й.й.) иктисодий ривожланишнинг уртача йиллик усиш суръати 6,9 фоизга тенг булган (2 - расм). Шу жумладан, 2012 йилда ЯИМ усиш суръати 2011 йилга нисбатан 0,1 фоиз бандига камайиб, 8,2

фоизни, 2013 ва 2014 йилларда - 8 %ни, 2015 ва 2016 йилларда - 7,9 ва 7,8 % фоизни ташкил этганлигини куришимиз мумкин. 2017 йилдаги иктисодий усиш суръатининг 4,5 фоизга тушиб кетганлигини 2 асосий омил: биринчидан, девальвация ва миллий валютани эркинлаштириш буйича олиб борилаётган сиёсат инфляция суръатларининг тезлашишига олиб келиб, товарлар ва хизматлар нархларининг умумий усишига таъсир этганлиги, иккинчидан Президентимиз Ш.Мирзиёев таъкидлаганларидек, "нореал ракамлар ортидан кувиш, амалга ошмайдиган хомхаёлларни хакикат сифатида такдим этишдек номаъкул иш услуби"дан [2] воз кечганимиз билан изохлашимиз мумкин. Шуни хам кайд этиш керакки, Узбекистон иктисодиётининг бундай ривожланиш суръатлари дунё мамлакатларига таккослаганда анча юкори хисобланади (3 - расм).

2-расм. Узбекистон Республикасида 1991-2019 йилларда ЯИМнинг уртача

йиллик усиш суръатлари, %да

10 8 6 4 2 0

8,2

3,4

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

• Узбекистон ЯИМнинг усиш суръатлари, % Жах,он иктисодиётининг усиши, %

3-расм. 2012-2019 йилларда Узбекистон хамда жа^он ЯИМнинг усиш

суръатлари, %да

Макроиктисодий баркарорликни ифодаловчи мухим курсаткичлардан ахоли жон бошига тугри келадиган ялпи ички махсулотдир. Ахоли жон бошига ЯИМ, асосан, иктисодий фаоллик ва турмуш даражасини акс эттиради ва жорий нархлардаги ЯИМ умумий хажмини мамлакатнинг маълум бир даврдаги

уртача ахолиси сонига булиш йули билан аникланади. Мамлакатимизда ахоли сонининг муттасил купайишига карамасдан, ахоли жон бошига ЯИМ ишлаб чикариш хажмининг доимий усиб бориш суръатлари сакланиб колинмокда. Статистик маълумотларга Караганда, Узбекистонда доимий ахоли сони 2012 йилда 29555,4 минг кишини ташкил этиб, ахоли жон бошига тугри келадиган ЯИМ 4038,4 минг сумга тенг булган. 2019 йил якунларига кура ахоли жон бошига ЯИМ 15 миллион 242 минг сумни (1724 А^Ш доллар эквивалентида) ташкил этган, бу 2012 йилга нисбатан 3,8 баробар ёки 277,4 фоизга куп демакдир (4-расм).

30492 8 31022,5 31575,3 32120,5 32656,7 33255,5

29555,4 29993,5

8,40 47 79,5 5' 59,7 671 5,4 76 14,2

9340,8

12339,1

15242

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Ахоли сони, минг киши Ахоли жон бошига ЯИМ, минг сум

4-расм. Узбекистон Республикасида 2012-2019 йилларда ахоли сони ва ахоли жон бошига ЯИМнинг узгариши динамикаси

Мамлакатда ЯИМ хажмининг тез суръатлар билан усиши, биринчи навбатда иктисодиётнинг базавий тармоклари ривожланиши билан боглик хисобланади. Республикада 2012-2019 йилларда саноат сохасида кушилган киймат 2012 йилда 20 462,7 млрд. сумдан 2019 йилда 136 103,2 млрд. сумга купайган, яъни 6,7 баробар ошган. 1 - жадвалда куриниб турганидек, миллий иктисодиётимизнинг барча асосий сохаларида ижобий ютукларга эришиб, тахлил килинган даврда бу сохаларда ишлаб чикариш хажми ошиб бораётганлигини кузатамиз. Жумладан, кишлок, урмон, баликчилик хужалиги -130 306,9 млрд. сумни, курилиш сохаси - 30 595,4 млрд. сумни, савдо, яшаш ва овкатланиш буйича хизматлар - 32 501,7 млрд. сумни, ташиш ва саклаш, ахборот ва алока - 36 630,4 млрд. сумни, бошка турдаги хизматлар курсатиш -98 716,9 млрд. сумни ташкил килган ушбу сохаларнинг кушилган киймати ЯИМ усишига ижобий хисса кушган (1-жадвал). Иктисодий фаолият турлари кесимида утган йилга нисбатан фоизда хисоблаганда, юкори усиш суръатлари курилиш сохасига тугри келиб, 122,9 %ни ташкил килган (2-жадвал).

Бугунги кунда жахонда содир булаётган COVID-19 коронавирус пандемиясининг тез таркалиши барча мамлакатлар, жумладан Узбекистонга

хам уз таъсирини утказиб турибди. Коронавирус пандемияси натижасида бугун жахон иктисодиётининг барча реал тармокларида саноат, кишлок хужалиги, савдо, курилиш, транспорт, туризм ва бошка хизмат курсатиш сохаларида сезиларли даражада пасайиш ва ишсизлик кузатилмокда. Шунга карамай, Президентимиз таъкидлаганларидек, "Халкаро валюта жамгармаси ва халкаро рейтинг агентликлари тахлилларига кура, бу йилги синовларга карамасдан, Узбекистон дунёнинг санокди давлатлари каторида ижобий усиш суръатларини сакдаб колди" [1] 2020-йил якуни буйича, ЯИМ таркибида товарлар ишлаб чикаришда 341 467,5 млрд сум, хизматлар курсатиш сохасида - 194 363,5 млрд сум микдорида ялпи кушилган киймат яратилди, махсулотларга соф соликлар эса - 44 372,2 млрд сумни ташкил этди.

1-жадвал

Узбекистон Республикасида 2012-2019 йилларда иктисодиётнинг асосий

сохалари ривожланиши динамикаси

2012 й. 2013 й. 2014 й. 2015 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й.

Ялпи ички махсулот (ЯИМ), жорий нархларда, млрд. сум 120 242,0 144 548,3 177 153,9 210 183,1 242 495,5 302 536,8 406 648,5 510 117,2

Тармокларнинг ялпи кушилган киймати 105 925,2 128 619,9 158 773,5 190 036,2 220 064,0 267 744,8 361 072,7 464 854,5

^ишлок, урмон ва балик хужалиги 36 954,6 42 636,8 53 613,2 64 680,3 74 779,0 90 983,9 113 660,7 130 306,9

Саноат 20 462,7 25 388,7 32 136,7 38 466,6 45 397,9 59 570,4 95 803,9 136 103,2

курилиш 5 601,4 7 258,2 9 098,2 11 382,6 13 148,0 15 228,6 22 101,1 30 595,4

Савдо, яшаш ва овкатланиш буйича хизматлар 8 956,2 11 217,9 13 836,3 16 145,3 18 755,4 21 540,6 26 747,9 32 501,7

Ташиш ва саклаш, ахборот ва алока 11 9 1 1 ,0 14 609,1 17 003,8 19 158,2 21 113,0 25 305,5 30 616,0 36 630,4

Бошка турдаги хизматлар курсатиш 22 03 9,3 27 509,2 33 085,3 40 203,2 46 870,7 55 115,8 72 143,1 98 716,9

Махсулотларга соф соликлар 14 316,8 15 928,4 18 380,4 20 146,9 22 431,5 34 792,0 45 575,8 45 262,7

2-жадвал

H^THCogHH (|)ao.niHT Typ^apu KecHMHga YjßeKHCTOH Pecnyß^HKacu a^nn hhkh Ma^cy^OTHHHHr ycum cyptaT^apu (yrraH HH^ra HHcßaTaH (ou3ga)

2012 fi. 2013 fi. 2014 fi. 2015 fi. 2016 fi. 2017 fi. 2018 fi. 2019 fi.

^umHOK, ypMOH Ba öa^uK xy^a^uru 107,0 106,4 106,0 106,1 106,2 101,2 100,3 103,1

CaHoaT 105,7 107,5 104,5 105,3 105,4 105,2 110,8 105,0

^ypunum 114,5 118,4 117,6 118,8 107,2 106,0 114,3 122,9

Xu3MaTHap 108,7 107,5 108,3 108,3 106,3 106,4 105,5 106,3

CaBgo, amam Ba oBKaTHaHum öyfiuna xu3MaTHap 107,3 113,8 110,5 111,3 109,3 102,1 105,4 107,2

Tamum Ba caK^am, axöopoT Ba a^oKa 111,1 103,4 106,9 106,1 105,5 111,3 106,9 106,6

EomKa Typgaru xu3MaTHap KypcaTum 107,9 107,2 108,2 108,2 105,5 105,9 104,8 105,8

naHgeMHAHHHr pecnyönuKa uKTucogueTura Tatcupu Kyfiugaru KypcaTKu^napga KynpoK ce3Hngn. 2020 fiunga ^HM ycumu 2019 fiungaru 5,8 % Ba 2018 fiungaru 5,4 % ra HucöaraH 1,6 % rana ceKuHnamgu. fflyHuHrgeK, 2020 fiunga axonu ^oh öomura ^HM xa^Mu 2019 fiun öunaH TaKKocnaraHga pean öaxonapga 0,3 % ra KaMafigu. ^HM (annu KymunraH KufiMaT) TapKuöuga caHoaTHHHr ynymu 29,3 % gaH 28,5 % ra KaMafigu. ffly öunaH öupra, KumnoK, ypMOH Ba SanuKnunuK xy^anuruHHHr ynymu 28,0 % gaH 28,2 % ra, Kypunum TapMOFHHUHr ynymu 6,6 % gaH 7,0 % ra xaMga xroMaraap coxacuHuHr ynyrnu 36,1 % gaH 36,3 % ra omgu.

XY^OCA

fflynapHH xucoöra onraH xonga, Y3ÖeKHCTOHga naHgeMua mapomuga By^ygra KenraH yMyMufi MyaMMonapHu xan KunumHuHr y3ura xoc fiynnapu umnaö Hu^ungu Ba naHgeMuaHuHr uKTucogueTra TatcupuHu MMmaTumra KaparanraH 16Ta xy^^ar Kaöyn KunuHgu. Eynap MaMnaKaraMroga uH^n^uaHu ^unoBnam, caMapanu Srog^eT-conuK cuecaraHu onuö öopum, cohuk mkuhu KaMafiTupum, gaBnar örog^eTu xapa^araapuHu aHaga onTuMarnamTupum, öaHK тнзнмн SapKapopnuruHu MycTaxKaMnam, SaHKnapHuHr Kpeguraam canoxutfraHu omupum, u^^og^^u моgepннзaцнa Kunum Ba TapKuöufi y3rapumnapHu aManra omupumra ®;an6 KunuHaeTraH ннвecтнцнaпap xa^Mu KynafiTupum, экcпоpт xa^MuHu omupum Ba yHu gнвepcн$нкaцнaпam öopacugaru nopa-Tagöupnap,

макроиктисодий баркарорликни таъминлашга ва баркарор иктисодий усишга эришиш учун хизмат килмокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 29.12.2020 // "Халк сузи" газетаси, 2020 йил 30 декабр, № 276 (7778).

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг мамлакатимизни 2016 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мухим устувор йуналишларига багишланган Вазирлар Махкамасининг кенгайтирилган мажлисидаги маърузаси (2017 йил 14 январь).

3. Бекмуродов А.Ш., Гафуров У.В. Узбекистон иктисодиётни модернизациялаш хамда ислохотларни чукурлаштиришнинг янги ва юксак боскичи йулида. -Т.: Иктисодиёт, 2008. - 126 б.

4. Беркинов Б.Б., Маматова Ф.Х. Макроиктисодий баркарорликни таъминлаш йуллари.-ТДИУ,2011

5. https://stat.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.