Научная статья на тему '«Ўртача даромад тузоғи» – меҳнат унумдорлиги омили сифатида'

«Ўртача даромад тузоғи» – меҳнат унумдорлиги омили сифатида Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
196
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«Ўрта даромадлар тузоғи» / иқтисодий ўсиш / меҳнат унумдорлиги / меҳнат самарадорлиги / Согласно модели Б.Эйченгрина бурный экономический рост непременно приводит к резкому замедлению и стагнации. Воздействующие на эти процессы факторы различны для каждой страны. Перспективы попадания в ловушку среднего дохода для развитых и развивающихся стран отличаются. В публикации отмечается / что ловушка среднего дохода наглядно проявляется в росте доли зарплаты и снижении доли прибыли / а также в росте зарплаты более быстром / чем рост ВВП и производительности труда.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мирзаева Aзизахон Шерзодовна

Б.Эйченгриннинг моделига кўра, тезкор иқтисодий ўсиш муқаррар равишда кескин пасайиш ва турғунликка олиб келади. Ушбу жараёнларга таъсир қилувчи омиллар ҳар бир мамлакат учун фарқ қилади. Ривожланган ва ривожланаётган мамлакатлар учун ўрта даромад тузоғига тушиш истиқболлари фарқ қилади. Нашрда қайд этилишича, ўртача даромад тузоғи иш ҳақининг улуши ва даромадлар улушининг пасайиши ҳамда ЯИМ ва меҳнат унумдорлигидан кўра иш ҳақининг тезроқ ўсишида акс этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

«ЛОВУШКА СРЕДНЕГО ДОХОДА» КАК ФАКТОР ПРОИЗВОДИТЕЛЬНОСТИ ТРУДА

Согласно модели Б.Эйченгрина бурный экономический рост непременно приводит к резкому замедлению и стагнации. Воздействующие на эти процессы факторы различны для каждой страны. Перспективы попадания в ловушку среднего дохода для развитых и развивающихся стран отличаются. В публикации отмечается, что ловушка среднего дохода наглядно проявляется в росте доли зарплаты и снижении доли прибыли, а также в росте зарплаты более быстром, чем рост ВВП и производительности труда.

Текст научной работы на тему ««Ўртача даромад тузоғи» – меҳнат унумдорлиги омили сифатида»

>

МИРЗАЕВА Азизахон Шерзодовна,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Макроиктисодиёт» кафедраси укитувчиси

«УРТАЧА ДАРОМАД mOFM» - МЕ^НАТ УНУМДОРЛИГИ ОМИЛИ СИФАТИДА

УДК 338.312

МИРЗАЕВА А.Ш. «УРТАЧА ДАРОМАД ТУЗОЯИ» - МЕЦНАТУНУМДОРЛИГИ ОМИЛИ СИФАТИДА

Б.Эйченгриннинг моделига кура, тезкор иктисодий усиш мукаррар равишда кескин пасайиш ва турFунликка олиб келади. Ушбу жараёнларга таъсир килувчи омиллар х,ар бир мамлакат учун фарк килади. Ривожланган ва ривожланаётган мамлакатлар учун урта даромад тузоFига тушиш истикболлари фарк килади. Нашрда кайд этилишича, уртача даромад тузоFи иш х,акининг улуши ва даромадлар улушининг пасайиши х,амда ЯИМ ва мех,нат унумдорлигидан кура иш х,акининг тезрок усишида акс этади.

Таянч иборалар: «Урта даромадлар тузоFи», иктисодий усиш, мех,нат унумдорлиги, мех,нат сама-радорлиги.

МИРЗАЕВА А.Ш. «ЛОВУШКА СРЕДНЕГО ДОХОДА» КАК ФАКТОР ПРОИЗВОДИТЕЛЬНОСТИ ТРУДА

Согласно модели Б.Эйченгрина бурный экономический рост непременно приводит к резкому замедлению и стагнации. Воздействующие на эти процессы факторы различны для каждой страны. Перспективы попадания в ловушку среднего дохода для развитых и развивающихся стран отличаются. В публикации отмечается, что ловушка среднего дохода наглядно проявляется в росте доли зарплаты и снижении доли прибыли, а также в росте зарплаты более быстром, чем рост ВВП и производительности труда.

Ключевые слова: «Ловушка среднего дохода», экономический рост, производительность труда, эффективность использования труда.

MIRZAEVA A.SH. «MIDDLE INCOME TRAP» AS ONE OF THE CAUSES OF LOW LABOR PRODUCTIVITY

According to B.Eichengreen's model, rapid economic growth inevitably leads to a sharp slowdown and stagnation. Factors affecting these processes are different for each country. The prospects for falling into the middle income trap for developed and developing countries are differing each from other. The publication notes that the trap of average income is exposing itself in the growth of the share of wages and diminishing the share of profits, as well the growth of wages more rapid than GDP growth and labor productivity.

Keywords: «Middle income trap», economic growth, labor productivity, labor efficiency.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 10(118)

Цозирги замон шароитида иктисодий ривожланишнинг янги моде-лини ишлаб чициш зарурлиги масаласи кескин кутарилиб чицди, чунки буш иш уринларини ишга тушириш ва кушимча мецнатни жалб цилиш билан боглик, иктисодий усишнинг кенг омиллари узининг имкониятларини сарфлаб тугатган.

«Урта даромадлар тузоFи» иборасида Жахон банки томонидан ахоли жон бошига т^ри кела-диган даромад буйича мамлакатлар таснифини тушуниш керак. Жахон банки ахоли жон бошига туFри келадиган даромад буйича давлатларни куйидагича таснифлайди: биринчи тоифа - кам даромадли мамлакатлар - ахоли жон бошига даромадлари 1005 доллардан кам булган мамлакатлар; иккинчи тоифа - уртача даромад даража-сига эга булган ва ахоли жон бошига 1006 доллардан 12235 долларгача даромад олинадиган мамлакатлар гурух,и. Бу гурух 81 та мамлакатдан ташкил топган энг йирик гурух хисобланади. Кисман айирбошланадиган 12236 АК.Ш доллари ва ундан юкори даромадга эга булган мамлакатлар юкори даромадга эга булган давлатлар каторига киради1.

«Уртача даромадлар тузоFи» - тез ривожлана-ётган мамлакат иктисодиётининг хозирги кунга келиб уртача даромад даражасида тухтаб туриши ва юкори даромадли давлатлар сафига кушилиш имкониятига эга булмаслиги билан боFлик холатдир. Шу билан бирга, куплаб мамлакатлар саноатлаштириш жараёнида сезиларли муваффа-киятларга эришди. Натижада улар миллий даромад ва ахоли жон бошига туFри келадиган даро-мадни ошириши мумкин.

Янги моделни ишлаб чикиш зарурати мамлакат иктисодиёти ривожланиш даражасининг кескин пасайиши билан бирга, «уртача даромадли мамлакатлар учун тузок», деб аталадиган ораликка тушиб колиши мумкинлиги билан изохланади.

«Уртача даромад тузоFи»нинг асосий хусуси-ятлари ушбу ходисани батафсил урганган Б.Эйчен-грин томонидан таъкидланган2:

1) 20 йил мобайнида (тез ривожланаётган мамлакатлар) уртача йиллик иктисодий усиши 3,5%дан ортик; Узбекистонда иктисодий усиш ахоли жон бошига мамлакат ЯИМ хажмининг олдинги йилга нисбатан усиши оркали ифодаланади. Иктисодий усиш нуктаи назаридан, Узбекистоннинг иктисодий ривожланиш йилларини 3 боскичга булиб урга-

1 https://www.indiaeconomy.net/splclassroom/middle-income-trap

2http://www.city-n.ru/view/315876.html.

ниш мумкин: 1991-1995 йиллар пасайиш боскичи булиб, бу даврда ЯИМ йилдан-йилга пасайиб бор-ган; 1996-2003 йиллар баркарорлаштириш боскичи булиб, бу даврда мамлакатимизда ЯИМ ишлаб чикаришда пасайиш тенденциясига бархам берилиб, хар йили 4-5 фоиз усиш таъминланди; 2004-2016 йиллар юкори усиш суръатлари таъ-минланган боскич булиб, ЯИМнинг усиш суръатлари 8 фоиз атрофида булди3;

2) ривожланиш даражаси пасайишидан кейинги 7 йил давомида уртача усиш йилига 2 фоизга пасаяди;

3) ривожланиш даражаси пасайган пайтда ахоли жон бошига туFри келадиган уртача даромад камида $ 10000 (урта даромадли мамлакатлар). 2017 йил якунларига кура ахоли жон бошига Узбекистонда ЯИМ 7 миллион 692 минг сумни (939,5 доллар) ташкил этган, бу 2016 йилга нисбатан 3,6 фоизга куп демакдир4.

Адабиётларни урганиш шундан далолат бера-дики, ушбу «тузок»ка мамлакатлар «камбаFал» тоифасидан «бой»га утиш арафасида тушади.5

Ушбу ходисанинг сабаблари куйидагича: жадал ривожланиш даврига (ушбу даврни «кашшоклик»-дан ривожланишнинг уртача даражасига утиш деб атаса булади) иктисодий усиш оркали эриши-лади:

- мехнат бозори ёки капитални кенгайтириш;

- «ишлаб чикариш омиллари умумий сама-радорлиги»нинг усиши. Бу технологик узгаришлар ва кишлок ахолисининг шахарларга кучиши, кейинчалик саноат корхоналарига ишга жойлаш-тириш ва «инсон капитали» сифатини яхшилаш, яъни ходимларнинг таълим даражасини ошириш ва бошкалар.

Иктисодий ривожланиш даражасининг тушиши даврида мехнат унумдорлиги даражасининг кескин пасайиши куйидаги сабаблар билан изохланади:

3 http://www.biznes-daily.uz/ru/birjaexpert/49740-barqaror-iqtisodiy-usish-omillari-va-uzbкistonda-uni-taminlashning-asosiy-yunalishlari

4 https://kun.uz/89267067

5 http://www.finmarket.ru/economics/artide/2719644

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 10(118)

1-жадвал. Жах,он банки томонидан Сертификатлаш ва PCI1 стандарти буйича мамлакатларнинг

таснифиланиши2.

Тоифа Ах,оли жон бошига туFри келадиган даромад (2016)

Кам даромадли мамлакатлар (ЛИС) $ 1005 ёки ундан кам

Кам даромадли мамлакатлар $ 1006 - $ 3955

Урта даромадли мамлакатлар (УМИС) $ 3956 - $ 12235

Юкори даромадли мамлакатлар (ХИС) $ 12236 ва ундан куп

- «Технологик зарба», яъни х,осилдорликни оширишга имкон берадиган янги, мураккаб тех-нологияларни тезда эгаллаш имкониятининг мав-жудмаслиги;

- арзон мех,нат ресурсларининг етишмаслиги.

Бундан ташкари, мутахассисларнинг фикрича,

масалан, Россия иктисодиётининг ривожланиши «пасайиб» кетиш сабаблари нефть нархи ва истеъ-мол талабининг пасайиши, углеводородларнинг нархи эса узгаришсиз колишида деб х,исоб-ланади.

Б.Эйченгриннинг фикрича, «тузок»ка тушиб колиш эх,тимоли юкори мамлакатлар каторига:

1) туFилиш даражаси паст; масалан, Россияда тугилиш даражаси коэффициенти 9,2 промилени, улим даражаси эса 14,8 промилени, натижада табиий усиш коэффициенти 5,6 промилени таш-кил килган1; Узбекистонда эса туFилиш даражаси коэффициенти 22.8 промилени, улим даражаси эса 4.9 промилени, натижада табиий усиш коэффициенти 17.9 промилени ташкил килган2;

2) ах,олининг умумий сонида карияларнинг улуши катта давлатлар. 2010-2016 йиллар даво-мида Узбекистоннинг ах,оли таркибида мех,натга лаёкатли булганлар сони 2010 йилда 31,3 фоиздан иборат булган булса, 2016 йилга келиб 30,1 фоизга тенг булган (1-расм). Мазкур х,олат мустакиллик йиллари юртимизда туFилиш курсаткичининг камайганлиги билан изох,ланади. Жумладан, 1991 йил республикада туFилишнинг умумий коэффициенти 34,5 фоиздан 2010 йили 23,2 фоизгача камайган. Хозирги кунда бу курсаткич янада пасайиш тенденциясига эга.

Умуман олганда, бундан буён х,ам давлатимиз ах,олиси таркибий жих,атидан ривож топган давлатлар тажрибасидан келиб чикиб, мех,натга лаёкатли ах,оли сони 2050 йилга кискариб боради ва кекса авлод аксинча х,озирги 10,0-12 фоиздан

1 Балабанова Г.Г. Низкая производительность труда -одна из причин «ловушки для стран со среднем уровнем дохода». // Сборник «Актуальные проблемы экономического развития». Белгородский государственный технологический университет им. В.Г.Шухова. 2014.

2 йиллик статистик туплам 2010-2016. -Т., 2017. -44-б.

18-22 фоизгача ошиб бориши фараз килин-мокда3;

3) саноатда банд булганларнинг улуши 23%дан ортик;

4) сунъий равишда паст валюта курслари. Мам-лакат иктисодиётига салбий таъсир курсатадиган ушбу сиёсат экспортни ошириш ва ички бозорни импортдан х,имоя килиш йули билан усишни куллаб-кувватлаш зарур булган х,олларда рухсат этилади.

Минимал йукотишлар билан «тузок»дан чикиш эх,тимолининг мамлакатлар учун баландлиги куйи-дагилар билан изох,ланади:

- ички истеъмолнинг улуши ЯИМнинг 64%идан ошганда;

- инвестицияларнинг иктисодиётдаги улуши имкон кадар юкори булиши керак. Асосий капи-талга киритилган инвестицияларнинг 2000 йилда 23,1 фоизини чет эл инвестициялари ва кредит-лари ташкил этган. Бу курсаткич 2010 йилда 28,8 фоиз; 2011 йилда 21,8 фоиз; 2012 йилда 21,6 фоизни ташкил килган. Шу даврда иктисодиётга киритилган жами инвестиция ва кредитлар 27 мартага, 2005 йилга солиштирганда 6,8 мартага купайган. Иктисодиётга 2010-2012 йилларда умумий х,ажми карийб 10,8 трлн сумлик туFридан-туFри чет эл инвестициялари ва кредитлари жалб этилган. Бу иктисодиётга киритилган жами хори-жий инвестициялар уч йиллик х,ажмининг уртача 82,6 фоизини ташкил этади4. Бунда инвестициялар х,ажмини оширишга каратилган сиёсат5, углеводородларнинг умумий экспортдаги улушини камайтириш, кичик бизнес субъектларига солик юкини камайтиришга каратилган иктисодий сиё-

3 http://www.biznes-daily.uz/ru/birjaexpert/60041-uzbkistonda-mustaqillik-yillari-dmografik-tndntsiyalar-tahlili

4 http://www.biznes-daily.uz/ru/birjaexpert/28824-uzbkiston-iqtisodiyoti-rivojlanishining-makroiqtisodiy

5 Дорошенко Ю.А., Манин А.В. Технологии и актуальные модели инвестиционного развития регионов и городов Российской Федерации. // Вестник Белгородского государственного технологического университета им. В.Г. Шухова, 2014, № 1. -С. 130.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 10(118)

1-расм. 2010-2016 йилларда Узбекистоннинг ах,оли таркибида мех,натга лаёк,атли

булганлар сони, %.

100

80 60 40 20 0

61.1

31.3 Р 30.6

61.5

61.7

| 30 2 ( ^

8,4

61.7

61.4

к:и V.

61

зо Р

9.4

60.5

зо.,|

2010

2011

201:

2013

2014

2015

2016

ы Мс\шп » ласзуплп сшднн м пи осп ар □ Мсчниы лаедплп сшдагич.ц> м Мсчнатга ласмтчп сшдлн клталар

сат1 кабилар «тузок»дан четлаб утиш имконини беради. Энг мухими, Б.Эйченгриннинг фикрича, бу мехнат унумдорлигининг оширишидир. Бу курсаткичнинг пасайиши мамлакат ик,тисодиёти-нинг пасайишига асосий сабаб хисобланади.

Ривожланган бозор иктисодиётига эга мамла-катлар тажрибаси факат мехнат унумдорлигини ошириш бозорда ракобатбардошликни таъмин-лаш имконини беради, деган хулосага олиб келади. Мехнат унумдорлигини ошириш учун мав-жуд захираларни топиш ва улардан фойдала-нишни амалга оширишга сарфланадиган маб-лаFлар кейинчалик ишлаб чикариш ва ноишлаб чикариш харажатларини камайтириш, даромад-ларни ошириш ва ракобатбардош бозорларда муваффакиятли фаолият оркали узини коплайди. Олимлар фикрича, ушбу курсаткичнинг усиши хисобига ишлаб чикариш харажатлари 60%га камайиб2, бозор улушини кенгайтириш имкони-яти мавжудлигини англатади.

«Миллий иктисодиётднинг ракобатбардошликни таъминловчи тармок,ларида мехнат унумдорлигини 3-5 баробар оширишга эришиш учун мехнат унумдорлигини йилга 13%га усиши талаб этилади.

Самарадорликнинг паст даражасига нима сабаб булади?

1 Дорошенко Ю.А., Комиссаров Ю.А. Малое предприятие как субъект инновационного предпринимательства. // «Социально-гуманитарные знания», 2012, № 8. -С 170.

2 Рудычев А.А., Демура Н.А. Анализ основных подходов к трактовке терминов «экономический рост» и «экономическое развитие». // «Социально-гуманитарные знания», 2013, № 8. -С. 295.

Мехнат унумдорлиги курсаткичининг пастлиги мехнат ресурсларидан окилона фойдаланилма-ётганлигини англатади. Иш хаки усишидан мехнат унумдорлигининг ортда колиши жами талаб ва жами таклиф уртасидаги фаркни келтириб чик,аради ва бунинг натижасида инфляция ошиб боради хамда импорт хисобига к,оник,тирилмаган иш жами талабни коплашга олиб келади.

Мехнат унумдорлиги пастлигининг бошк,а сабаб-лари куйидагилардир:

- менежерлар малакасини ошириш ва уки-тишнинг паст даражаси окибатида ходимларни бошкариш ва раFбатлантиришдаги мотивация муаммолари;

- малакали кадрлар етишмаслиги хамда улар-нинг малакасини ошириш ва ривожлантиришдан иш берувчиларнинг манфаатдор булмаганлиги;

- мехнатга лаёкатли ахолининг камлиги (нафак,ат малакали ишчи кучи етишмаслиги). Иш кучининг кенгайтирилган репродуктив сало-хиятини ошириш нафак,ат таълим даражаси, балки ахолининг усишини хам назарда тутади. Кам иш хаки тутилиш даражаси иш кучининг к,айта ишлаб чикарилишини таъминламайдиган даражага тушиб кетишига олиб келди. Мехнат унумдорлигини ошириш вазифаси пенсионерлар зиммасига тушиб колди;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- эскирган ишлаб чикариш кувватларида;

- ички манбалар фаоллигининг пасайишида. Мехнат унумдорлигининг усишини маъмурий тусикларни камайтириш, рак,обат мухитини яхши-лаш, корхоналар ички инвесторлари учун жози-бадорлигини ошириш ва узок муддатли кредит-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 10(118)

5

лapни кyпaйтиpиш кaби oмиллap opк1aли эpишca бyлaди;

- мex1нaт yнyмдopлигининг у^ши учун paF-бaтлaнтиpyвчи oмиллapдaн биpи дaвлaт иштиpo-кидaги кoмпaниялap вa дaвлaтнинг иннoвaциoн pивoжлaниш дacтypлapини aмaлгa oшиpишдиp.

Шу мyнocaбaт билaн, ик1тиcoдчи-oлимлap тoмoнидaн мex1нaт yнyмдopлигини oшиpишнинг тypли мoдeллapи вa «Уpтa дapoмaдли мaмлaкaт-лap учун тyзoк1»ни бapтapaф этиш йyллapи тaклиф Kилинмoкдa. Бaъзилap мex1нaт yнyмдopлигини бoшкapиш мexaнизмини тaкoмиллaштиpишни тaклиф килиш^, бoшк1aлap эca пacт yнyмдopликни тaклиф килaдилap (пacт мex1нaт yнyмдopлиги нapx-лap вa мax1cyлoт биpлиги к1иймaтининг ycиши

билaн биp кaтopдa, ишлaб чик^иш жaмFapмa-cининг пacт дapaжaдa к1aйтa янгилaнишигa oлиб кeлaди). Учинчилap эca мyaммoнинг кpeaтив янги-ликлap opкaли мex1нaт yнyмдopлигини oшиpиш к^нунига мyвoфик, мex1нaт x1apaжaтлapи мини-мaллaшyви мaкcимaл нaтижa бepишини тaъкид-лaйди. Typтинчилap тyзoк1дaн чик,ишни («^дин^ cилжиш») тaъминлaй oлaдигaн мypaккaб куп oмилли мoдeллapни кypишни тaклиф килиш-мoкдa.

Шyндaй килиб, «Уpтa дapoмaд тyзoFидaн» Koчиш учун aмaлдa иннoвaциoн cтpaтeгиягa утиш вa экcпopтнинг у^шини тaъминлaш учун янги бoзopлapни кидиpиш, xycycий инвecтициялap вa мex1нaт yнyмдopлигини oшиpиш лoзим.

Адабиётлар руйхати:

1. Гoнтapь H.B. Фaктopы и coвpeмeнныe ocoбeннocти paзмeщeния пpoмышлeннoгo кoм-one^a Poccии. Moнoгpaфия. - M.: ФГБОУ BПО «РЭУ им. Г.B.Плexaнoвa», 2013. -С. 124.

2. Дopoшeнкo Ю.Д., Maнин A.B. Texнoлoгии и aктyaльныe мoдeли инвecтициoннoгo paз-вития peгиoнoв и гopoдoв Poccийcкoй Фeдepaции. || Becтник Бeлгopoдcкoгo гocyдapcтвeн-нoгo тexнoлoгичecкoгo yнивepcитeтa им. B.Г.Шyxoвa, 2014, № 1. -С. 128-132.

3. Дopoшeнкo ЮА, Кoмиccapoв Ю.A. Maлoe пpeдпpиятиe кaк cyбъeкт иннoвaциoннoгo пpeдпpинимaтeльcтвa. || «Сoциaльнo-гyмaнитapныe знaния», 2012, № 8. -С. 165-171.

4. Рудь^в A.A., Дeмypa H.A. Aнaлиз ocнoвныx пoдxoдoв к тpaктoвкe тepминoв «экoнo-мичecкий pocт» и «экoнoмичecкoe paзвитиe». || «Сoциaльнo-гyмaнитapныe знaния», 2013, № 8. -С. 294-302.

5. Пpoизвoдитeльнocть тpyдa в тpaнcфopмиpyющeйcя экoнoмикe [Элeктpoнный pecypc]. Peжим дocтyпa: http:||www.nauka-shop.com| mod

6. URL: http:||www.nisse.ru|busmess|artide|artide_1754.html

7. URL: http:||www.city-n.ru|view|315876.html

8. URL: http:||svspb.net|danmark|vvp-stran-na-dushu-naselenija

9. URL http:||ria.ru|society|20130925|965712660.html#13986879232763& message=resize &relto=register&action=addClass&value=registration

10. URL: http:||ekonomo.ru|news|2014-01

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ I ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 10(118)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.