Научная статья на тему 'МАХСУС ЛОЙИҲАЛАШТИРИШ КОМПАНИЯСИ (SPV1) АСОСИДА ДАВЛАТХУСУСИЙ ШЕРИКЛИКНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ'

МАХСУС ЛОЙИҲАЛАШТИРИШ КОМПАНИЯСИ (SPV1) АСОСИДА ДАВЛАТХУСУСИЙ ШЕРИКЛИКНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
107
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
давлат ­хусусий шериклиги / инфратузилма лойиҳалари / инновацион лойиҳалар / инфратузилмани ривожлантириш / инвестор / махсус лойиҳалаштириш компанияси. / государственно­частное партнерство / инфраструктурные проекты / инноваци­ онные проекты / развитие инфраструктуры / инвестор / специальная проектная компания.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Шавкатов Наврузбек Шавкатович

Мамлакатларнинг иқтисодий ўсишида тўсқинлик қилиши мумкин бўлган асосий омиллардан бири сифатида транспорт, энергетика, коммунал хизматлар каби инфратузилма тармоқларининг етарлича ривожланмаганлигини айтиш мумкин. Шунингдек, иқтисодиёт тармоқларида инфратузилма объект­ ларини ривожлантириш ва модернизация қилиш бўйича зарур инвестицион лойиҳаларни амалга ошириш учун инвестицияларнинг етишмаслиги ва замонавий технологияларни жалб этиш даража­ сининг пастлиги асосий муаммолардан ҳисобланади. Мақолада давлат­хусусий шерикликни таш­ кил этишда махсус лойиҳалаштириш компанияси (SPV)нинг ўрни ва аҳамияти, улар ўртасидаги ўзаро иқтисодий муносабатлар, бундай муносабатларни ривожлантириш борасидаги хулосалар, амалий таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВОПРОСЫ СОЗДАНИЯ ГОСУДАРСТВЕННО-ЧАСТНОГО ПАРТНЕРСТВА НА ОСНОВЕ СПЕЦИАЛЬНАЯ ПРОЕКТНАЯ КОМПАНИЯ (SPV)

Одним из основных факторов, которые могут препятствовать экономическому росту стран, является неразвитость таких инфраструктурных секторов, как транспорт, энергетика и коммунальные услуги. Недостаток инвестиций и низкий уровень использования современных технологий для реа­лизации необходимых инвестиционных проектов по развитию и модернизации инфраструктуры в экономике также являются серьезными проблемами. В статье раскрывается роль и значение специальная проектная компания (SPV) в установлении государственно­-частного партнерства, экономические отношения между ними, выводы, практические предложения и рекомендации по развитию таких отношений.

Текст научной работы на тему «МАХСУС ЛОЙИҲАЛАШТИРИШ КОМПАНИЯСИ (SPV1) АСОСИДА ДАВЛАТХУСУСИЙ ШЕРИКЛИКНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ»

Шавкатов Наврузбек Шавкатович,

Тошкент молия институти доценти вазифасини бажарувчи, PhD

МАХСУС ЛОЩАЛАШТИРИШ КОМПАНИЯСИ (SPV) АСОСИДА ДАВЛАТ - ХУСУСИЙ ШЕРИКЛИКНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ

УДК: 336.1 : 338.49

ШАВКАТОВ Н.Ш. МАХСУСЛОЙИЦАЛАШТИРИШ КОМПАНИЯСИ (БРУ1) АСОСИДА ДАВЛАТ-ХУСУСИЙ ШЕРИКЛИКНИ ТАШКИЛ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ

Мамлакатларнинг ик,тисодий усишида туск,инлик к,илиши мумкин булган асосий омиллардан бири сифатида транспорт, энергетика, коммунал хизматлар каби инфратузилма тармок,ларининг етарлича ривожланмаганлигини айтиш мумкин. Шунингдек, ик,тисодиёт тармок,ларида инфратузилма объект-ларини ривожлантириш ва модернизация к,илиш буйича зарур инвестицион лойих,аларни амалга ошириш учун инвестицияларнинг етишмаслиги ва замонавий технологияларни жалб этиш даража-сининг пастлиги асосий муаммолардан х,исобланади. Мак,олада давлат-хусусий шерикликни таш-кил этишда махсус лойих,алаштириш компанияси (SPV)нинг урни ва ах,амияти, улар уртасидаги узаро иктисодий муносабатлар, бундай муносабатларни ривожлантириш борасидаги хулосалар, амалий таклиф ва тавсиялар ишлаб чик,илган.

Таянч иборалар: давлат-хусусий шериклиги, инфратузилма лойих,алари, инновацион лойих,алар, инфратузилмани ривожлантириш, инвестор, махсус лойих,алаштириш компанияси.

ШАВКАТОВ Н.Ш. ВОПРОСЫ СОЗДАНИЯ ГОСУДАРСТВЕННО-ЧАСТНОГО ПАРТНЕРСТВА НА ОСНОВЕ СПЕЦИАЛЬНАЯ ПРОЕКТНАЯ КОМПАНИЯ (БРУ)

Одним из основных факторов, которые могут препятствовать экономическому росту стран, является неразвитость таких инфраструктурных секторов, как транспорт, энергетика и коммунальные услуги. Недостаток инвестиций и низкий уровень использования современных технологий для реализации необходимых инвестиционных проектов по развитию и модернизации инфраструктуры в экономике также являются серьезными проблемами. В статье раскрывается роль и значение специальная проектная компания (БРУ) в установлении государственно-частного партнерства, экономические отношения между ними, выводы, практические предложения и рекомендации по развитию таких отношений.

Ключевые слова: государственно-частное партнерство, инфраструктурные проекты, инновационные проекты, развитие инфраструктуры, инвестор, специальная проектная компания.

SPV - Special Purpose Vehicle

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

SHAVKATOV N.SH. THE ISSUES OF PUBLIC-PRIVATE PARTNERSHIP ESTABLISHMENT ON THE SPECIAL PURPOSE VEHICLE S (SPV) BASIS

One of the main factors that can hinder the economic growth of countries is the underdevelopment of infrastructure sectors such as transport, energy and utilities. Lack of investment and low level of modern technologies involvement to the implementation of necessary investment projects for the development and modernization of the economy's infrastructure are also major problems. In the article it is discussed the role and importance of a special purpose vehicle (SPV) in the establishment of public-private partnership, the economic relations between them, conclusions, practical suggestions and recommendations for the development of such relations.

Key words: public-private partnership, infrastructure projects, innovative projects, infrastructure development, investor, special purpose vehicle.

Кириш.

Жа,он ,амжамиятининг ик,тисодий интеграци-ялашув жараёнида давлат ва хусусий бизнес субъ-ектлари уртасида молиявий муносабатлар тизими ,ам тобора кенгайиб бормокда. Дунё а,олисининг ортиб бориши мамлакатларнинг инфратузилмага булган э,тиёжининг усиши ва натижада давлат-ларнинг хусусий сектор билан ,амкорлиги дои-раси кенгайиши кузатилмокда. «Инфратузилмага инвестициялар кулами буйича 2019 йилда Хитойда 142 та лойи,а учун 26.3 млрд. АКШ дол-лари, Бразилияда 33 та лойи,ага 18.3 млрд. АКШ доллари, Хиндистонда 34 та лойи,а учун 4.6 млрд. АКШ доллари, Вьетнамда 12 та лойи,ага 4.5 млрд. АКШ доллари, Россияда 13 та лойи,ага 4.1 млрд. АКШ доллари йуналтирилган ва ушбу давлатларда инфратузилмага инвестицияларда хусусий сектор улуши 63 фоизни ташкил этган» [1]. Мазкур жи,атлар давлат-хусусий шериклик (Public-Private Partnership) муносабатларини ривожлантириш зарурлигини глобал микёсда намоён этмокда [2].

Жа,онда мамлакатлар инфратузилмасини хусусий сектор маблаFлари оркали молиялаштириш, давлат-хусусий шериклик амалиётида хусусий инвесторлар билан молиявий муносабатларни такомиллаштириш борасида илмий-тадкикотлар олиб борилмокда. Давлат-хусусий шерикликда кулланилиши мумкин булган молиявий инстру-ментларни диверсификациялаш, хусусий инве-сторларнинг инфратузилмани молиялаштири-шини харажатларни бир кисмини коплаш оркали раFбатлантириш ва субсидиялар бериш восита-сида манфаатдорлигини ошириш, мулкий ва карз муносабатларида шерикларнинг позицияларини белгилаш, давлат кафолатларини кенгайтириш, молиявий рискларни адолатли так,симлаш, давлат-хусусий шериклик муносабатларининг ик,тисодиёт тараккиётига таъсир даражаси етарли даражада

тадкик этилмаганлиги каби масалалар уз илмий ечимини топмасдан колмокда.

Узбекистонда таълим, соFликни саклаш, коммунал хужалик, энергетика, транспорт, ахборот коммуникация технологиялари каби со,аларни ривожлантириш долзарб булиб тур-ган айни вак,тда давлат-хусусий шериклик муно-сабатлари, ижтимоий му,им инфратузилма лойи,аларини амалга оширишда хусусий сектор маблаFларидан фойдаланиш борасидаги исло,отларга к,арамасдан, со,ага хусусий сектор маблаFларини йуналтириш даражаси пастлигича колмокда. Айни шундай шароитда жорий йилда «давлат-хусусий шериклик асосида 40 дан ортик, йирик ва урта лойи,аларни амалга ошириш» [3] да давлат ва бизнеснинг ,амкорлигини замона-вий шаклларда ташкил этиш, лойи,аларни молиялаштириш механизмларини аник,лаш, ижтимоий а,амиятга эга булган вазифаларни узаро манфа-атли шароитларда тезкорлик билан ,ал этиш, шунингдек, давлат-хусусий шериклик тизимини самарали бошкариш ва мувофиклаштиришни талаб этмокда. Бу эса давлат ва хусусий шериклик амалиётида молиявий муносабатларни такомиллаштириш буйича илмий-тадк,ик,отларни кенг амалга ошириш заруриятини белгилайди.

Илмий муаммонинг к,уйилиши.

Мамлакатларда жамият хавфсизлиги ва ривож-ланишини таъминлаш жараёни тобора янги ман-фаатдор томонларнинг иштирокини талаб к,илиб боради. Айник,са, хусусий секторни, нодавлат таш-килотларни янги манфаатдор томонлар сифа-тида жалб килиш имконияти корпоратив ижтимоий жавобгарлик тушунчасини янги истик,болли жи,атини тавсифлайди [4].

Давлат-хусусий шериклик лойи,алари буйича кенг камровли адабиётларни урганилиши ва та,лиллар килиниши натижасида, махсус

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

лойихалаштириш компанияси ташкил этиш орк,али давлат-хусусий шериклик лойихаларининг амалга оширилиши ва бунда шартномаларнинг х,ук,ук,ий ва молиявий жихатларига алохида эъти-бор к,аратилиши мухимдир [5]. Маълумки, жахон инфратузилмасини ривожлантиришда давлат-хусусий шерикликнинг жуда куплаб моделлари мавжуд ва бу моделларда кулланиладиган асосий бошк,арув тизимларидан бири бу махсус лойиха компанияси (БРУ) тузиш орк,али давлат-хусусий шерикликни амалга оширишдир [6].

Хусусий сектор узок муддатли давлат-хусусий шериклик муносабатларида узи учун рискларни минималлаштиришга эътибор к,аратади ва бунда БРУ маъкул йул хисобланади [7]. БРУнинг муваффак,ияти таъсисчи компанияларининг ресурслари ва имкониятларига, рак,обатбардош молиявий ва техник портфелни шакллантира олиш к,обилиятига ва таклиф этилаётган лойиха иштирокчиларнинг шериклик махоратига боFлик1 булади [8].

Асосий натижалар.

Давлат-хусусий шериклиги лойихасида бутун республика ёки худудларнинг ик,тисодиёти ва ижтимоий нук,таи назаридан холати тахлил этил-ган холда, бевосита ижтимоий инфратузилманинг к,олок тармок,ларини ривожлантириш учун амалга оширилиши лозим хисобланади. Узбекистан Республикаси Молия вазирлиги хузуридаги Давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш агентлиги давлат-хусусий шериклик сохасидаги ваколатли давлат органи сифатида давлат ташаб-буси оркали лойихаларни амалга ошириш учун танловлар эълон к,илиб, хусусий шерикларни тан-лашда асосий вазифани бажаради.

Давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш агентлиги маълумотларига кура, амалга оширилиши режалаштирилган 66 та давлат-хусусий шериклик лойихаларининг 19 таси ёки 29 фои-зини хусусий ташаббус асосида амалга ошириш режалаштирилган лойихалар ташкил этади. Бу лойихалар учун 3066.0 млн. АК.Ш доллари микдорида инвестиция маблатлари талаб этилади. Мамлакатимизда хусусий сектор ташаббуси билан амалга ошириладиган давлат-хусусий шериклик асосидаги лойихалар салмоFининг ошиши мамлакатимизда инфратузилмани яхшилишда давлат мабламарини тежалиши, тутридан-тури инвести-циялар ошиши, ахолини инфратузилма билан таъ-минлашга к,аратилган лойихалар учун маблаFлар

хажмининг купайиши сингари мухим вазифаларни хал этиш имконини беради.

Ушбу лойихаларда тармок,ни ривожлантириш, сохада хусусий бизнес улушини кенгайтириш асосий мак,садлардан бири хисобланади. Шунинг-дек, давлат-хусусий шериклиги лойихасининг иктисодий фойда ва харажатларини бахолаш, шу жумладан лойиха натижалари, келтириб чикариши мумкин булган ок,ибатлари ва таъ-сирларини тахлил к,илиб, сарф-харажатларини ва аниклаш к,ийинрок буладиган самарала-рини, фойдалари, кушилган фойдалар ва сарф-лари, к,айтариб булмайдиган сарф-харажатлари, ташк,и таъсирлар, лойихадан келадиган билво-сита ва бевосита ик,тисодий нафларни бахолаш лозим булади. Тармок,ларни ривожлантириш дои-расида лойихалардан ва ишлаб чик,ариш кучла-ридан оптимал фойдаланиш, мавжуд кувватларни самарали фойдаланиш, шунингдек, хомашё ва ишлаб чикариладиган махсулот бозори конъюнктурам билан узвий боFлик1ликда лойихаларни амалга ошириш мак,садга мувофик, булади.

Капитал киритиш оркали давлат-хусусий шериклик асосида ташкил этилган махсус лойихалаштириш компанияси(БРУ)нинг капита-лига хукумат томонидан улуш киритилиши орк,али хусусий инвесторни куллаб-кувватлаш, бунда давлат шериги лойиха компанияси акциялари-нинг маълум бир к,исмига эгалик к,илиши орк,али давлат-хусусий шериклик лойихасида иштирок этиши мумкин.

Солик, имтиёзлари - хусусий инвесторнинг харажатларини пасайтириш ёки инфратузилма хизматлари нархини арзонрок, булиши учун хукумат томонидан солик,лардан озод этиш ёки енгилликлар бериш хисобланади.

Активларни бирлаштиришда давлат узига тегишли активларни вак,тинчалик хусусий шерикка утказади ёки фойдаланиш хукукини беради, бу оркали давлат-хусусий шериклик лойихасининг хаётийлиги таъминланади. Бундай амалиёт мамлакатимизда энг куп кулланилаётган усуллар-дан бири хисобланади. Илмий тадк,ик,от нати-жаларимиздан келиб чик,иб мамлакатимизда давлат-хусусий шериклик амалиётида махсус лойихалаштириш компаниясини ишлаш меха-низмларини шакллантиришга харакат к,илдик (1-расм).

Юкоридагилардан келиб чик,иб мамлакатимизда давлат-хусусий шериклигининг ишлаш механизмини ташкил этишимиз ва унда энг

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

(-»---г—^

ИКТИСОДИЕТНИНГ РЕАЛ СЕКТОРИ / РЕАЛЬНЫЙ СЕКТОР ЭКОНОМИКИ 5 --/

1-расм. Узбекистонда махсус лойих,алаштириш компанияси (SPV) тузиш оркали давлат-хусусий

шериклиги ишлаш механизми1.

Молиялашти-риш манбаи

Хусусий капитал

Ь^арз капитали

Давлат шериги

о

Давлат-хусусий шериклигини ривожлантириш агентлиги

Давлат-хусусий шериклик шартномаси

о ч>

SPV

Махсус лойих,а компанияси (хусусий шерик)

Ж

Товар ва хизматлар

Мамлакат инфратузилмасини яхшилаш

Истеъмолчилар

Даромад

X

Х,укумат

мух,им жих,ати х,исобланган молиявий муноса-батларига эътибор каратишимиз лозим булади. Давлат кафолатлари махсус лойих,алаштириш компанияси(SPV)нинг карз мажбуриятлари хусусий инвестор коплай олмаслиги мумкин булган х,олатларни х,исобга олиб давлат хусусий инве-сторнинг жами ёки кисман мажбуриятларини коплаш кафолатини беради. Бу оркали хусусий инвестор арзон карз капиталини жалб килиши имкониятига эга булиши мумкин. Узбекистан Республикасининг 2019 йил 10 майдаги "Давлат-хусусий шериклик туFрисида"ги УРК,-537-сон Конунида давлат-хусусий шериклик муносабат-ларини ташкил этишда махсус лойих,алаштириш компаниялари асосида амалга оширилишини бел-гилашда х,еч кандай норматив тушунча берил-маганлигини таъкидлаб утишимиз лозим. Мам-лакатимизда давлат-хусусий шериклик амалиё-тида, давлат-хусусий шериклик муносабатларини тартибга солувчи норматив-х,ук,ук,ий хужжатларда махсус лойих,алаштириш компанияси х,ак,ида кел-тирилиши, бундай муносабатларни ташкил эти-лишида махсус лойих,алаштириш компаниялар

1 Муаллиф томонидан тайёрланган.

оркали амалга оширилиши, соFликни саклаш, энергетика, транспорт каби сох,аларда куллаш максадга мувофик х,исобланади.

Давлат томонидан минимал даромадни кафо-латлаш оркали хусусий инвесторга кутилган даромад маълум бир даражасигача амалга ошмай колган х,олатларда давлат томонидан коплаб берилиши ёки давлат-хусусий шериклик объек-тидан давлат томонидан фойдаланиш назарда тутилган х,олатда эркин фойдаланилиши учун тулов сифатида даромаднинг бир к,исмини к,оплаб бериш амалиётини назарда тутади.

Махсус лойих,алаштириш компанияси - хусусий инвестор ёки асосчи компания (parent company) томонидан тузиладиган узининг х,ук,ук,ий мак,омига эга ва алох,ида молиявий-хужалик фао-лияти мавжуд булган хужалик юритувчи субъект х,исобланади. SPV одатда активларни рисклардан х,имоялаш максадида тузилади ва лойих,а ком-паниясининг мустакиллигини таъминланиши оркали асосчи компания молиявий рисклардан х,оли булишига эришилади. Мустакил хукукий макоми туфайли лойих,а компаниясининг бажа-рилмай колиниши мавжуд булган мажбуриятлари

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

асосчи компанияга таъсирни курсатмайди. Мах-сус лойихалаштириш компаниясини тузишдан кузланган максадлар куйидагилардир:

- рисклардан химояланиш - махсус лойихалаштириш компанияси асосчи компани-яни молиявий рисклардан химоялаш, рискларни инвесторлар уртасида таксимлаш, банкротлик ёки дефолт холатида асосчи компаниянинг жавобгар-лик доирасини чегаралаш мак,сади;

- лойихани молиялаштириш жараёнини енгиллаштириш. Хусусий инвестор тутридан-тутри лойихани молиялаштиради, асосчи компаниянинг лойиха таъсирида карз маблаFлари ошмайди ва йирик инфратузилма лойихаларини молиялаш-тиришда к,ул келади;

- махсус лойихалаштириш компанияси кулай ссуда ставкаларида капитал жалб этиш имкониятини беради. Бундай механизмда асосчи компания туFридан туFри лойиха компания-сига кредит ёки капитал бозоридан карз жалб к,илиши мумкин ва давлат-хусусий шериклик лойихаларини молиялаштирилишида афзалликка эга булади;

- давлат-хусусий шериклик муносабатла-рида иштирок этганлиги учун солик,лардан имти-ёзлар куринишидаги енгилликлар асосчи компания учун эмас, у яратган махсус лойихалаштириш компанияси учун такдим этилади ва бу оркали солик имтиёзлари механизмларини фаолият дои-расида татбик, этилишга эришилади.

Фикримизча, давлат-хусусий шериклик туFрисидаги к,онун1да давлат-хусусий шери-клик муносабатларида махсус лойихалаштириш компанияси(БРУ) хакида хеч бир жихатда келти-риб утилмаганлиги, шу боисдан давлат-хусусий шериклик лойихаларни амалга ошириш учун махсус лойихалаштириш компаниялари (БРУ)ларни ташкил этишнинг институционал тизимини яра-тиш ва бу оркали хусусий инвесторлар билан хамкорлик механизмини йулга куйиш борасида илмий асосланган таклифлар шакллантириш лозимдир.

Махсус лойихалаштириш компаниясини тузиш оркали давлат-хусусий шериклик муносабатла-рини амалга ошириш соFлик1ни сак,лаш, энергетика, уй-жой коммунал хужалиги сохаларида амалга ошириш самарали хисобланади. Шунинг-дек, хорижий компанияларнинг давлат-хусусий

1 Узбекистан Республикасининг 2019 йил 10-май-даги "Давлат-хусусий шериклик туFрисида"ги УРК-537-сонли Конуни

шериклик муносабатларини ташкил этишда кулайликларга эга булади. Давлат-хусусий шери-клигида махсус лойихалаштириш компания(БРУ) сини тузиш хусусий инвестор учун лойиханинг рискларидан уз хусусий бизнесининг бошк,а кисмларини химоялаш имконини беради.

Давлат-хусусий шериклик муносабатларида тузиладиган махсус лойихалаштириш компанияси (БРУ)нинг бажарадиган куйидаги функция-лари мавжуд:

Шартномавий функцияси. БРУлар юридик шахс мак,омида тузилади ва шартномавий муно-сабатларда иштирок эта олади. Карз муносабатларида иштирок этиш, молия бозорида алохида мустак,ил позициясини шаклантириши, мураккаб молиявий жараёнларда мустак,ил иштирок этиш имкониятини беради.

Йигиш функцияси. БРУлар молиявий актив-ларни ва молиявий мажбуриятларни узида бир-лаштириш ва мужассам эттириши мумкин булади.

Биргаликда инвестициялаш ва эгалик цилиш. Давлат-хусусий шериклигига турли хил инвесторларни ва мулкдорларни жалб килиш имконини беради, жумладан, жисмоний шах-сларни хам.

Утказиш. Давлат-хусусий шериклик муносабатларида иштирок этаётган хусусий инвесторлар юридик мак,оми ва корпоратив тузилишидан келиб чик,к,ан холда, лойиха учун махсус моддий ва номоддий активларини ва мажбуриятларни таксимлаш ва БРУларга утказилиши имконини беради.

Чекловлар. БРУлар оркали молиявий актив-лардан фойдаланиш, молиявий ричагларни куллаш, бошк,арув карорларини кабул килиш доирасини белгилаш, шартномавий муносабатларда фаолият доирасини чегаралаш имконини беради.

^имоялаш. БРУлар корпоратив тузилмаларга молиявий ва хукукий мажбуриятларни ажра-тиш, шунингдек, активларга эгалик хукук,и билан ботлик рисклардан химоялаш, учинчи шахс олди-даги субсидиялар жавобгарликни ажратиш имко-нини беради.

^ук,ук,ий цикли. БРУлар бизнес юритиш шак-лларини кайсидир тоифасига киритилиб, юридик макоми белгиланади ва бевосита узи учун бел-гиланган юридик циклда фаолият олиб боради. Шунингдек, бу функция унга солик муносабатларида узининг позициясини белгилайди.

Давлат-хусусий шериклик асосида инфратузилма лойихаларини амалга оширишда асосан

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

SPVnapHurnr 4 TypuHU axpa™6 KypcaTuw MyMKUH [9].

1. -fioMux.a KoMnaHUflnapu (Project companies).

2. CaHoaTgaru SPV nap (Industrial Vehicles).

3. BoaiTamu SPVnap (Intermediate SPVs).

4. XyK,yK|fi ^eKnoBnap HaTuxacugaru SPVnap (Jurisdictional Shell Companies).

^oMix,a KOMnaHUfl-napii MynKufi xyKyKnapHU, iH^paTy3i^Ma y^yH MynxannaHraH Ma6naFnapgaH ^otfganaHuwga, uiH^paTysunMa y^yH энг Myx,uiM LuapTHOMaBiM MyHoca6aTnapHU 6enrunawnga Myx,uiM ponb ytfHatfgu. CaHoaTgaru SPVnap эсa Myx,uM MH^paTysunMa o6"beKTnapuHU K,ypurn Ba ^ofiganaHuw xapaeHnapuga ax,aMUflTnugup. KonraH UKKUTa SPV Typnapu эaa uiH^paTysunMa notfuxanapuHU 6owKapuwga ax,aMUATra 3ra 6ynMaM, 4>aKaTnuHa xyKyKuM Ba TexHUK TycuKnapHU 6apTa-pa$ btuw BoauTaau cu^aTuga ^oMganaHunagu [10].

Maxcya noMux,anamTupurn KoMnaHuflau(SPV)Hu Tysurn gaBnaT-xycycutf wepuKnuruga ToMoHnapHUHr MonuflBufi pucKnapuHUHr KaMaMumura onu6 Kenagu LUyHUHrgeK, Monufl 6osopugaH KanuTan xan6 btuw, MonuflBufi xapaeHnapHu ocoH 6owKapuw umkohu-atu wsara Kenagu. LUepuKnapHUHr MynKuM xaBo6-rapnuK goupanapu ^erapanaHagu.

MnMutf TagKuKoTnapuMusga MaMnaKaTU-Musga cofnuKHu caKnam cox,acuga aManra omu-punaeTraH gaBnaT-xycycuM weprnKnuK acocugaru noMux.anapuHu Tax,nunu KunaMus. EyHgaM Tax,nunnap y^yH gaBnaT mepuru cu^aTuga ys6eKucToH Pecny-6nuKacu CoFnuKHu caKnam Basupnuru Ba xycy-cuM wepuiK cu^aTuga MaMnaKaTUMUisga ^aonuiflT KypcaTaeTraH xyxanuK ropuTyBm cy6teKTnap onurn-raH, ym6y gaBnaT-xycycuM weprnKnuK notfuxanapu KoHyH^unuKga 6enrunaHraH TapTu6ga gaBnaT-xycycuM weprnKnuK mapTHoMacu acocuga aManra omupunMoKga. MnMutf TagKUKoTnapuiMusga ym6y gaBnaT-xycycuM weprnKnuK noMux,anapuHu acocuM KypcaTKurnnapuHU ypraHu6, MonuflBuM caMapagop-nuK KypcaTKumnapuHU Tax,nun Kunuwra x,apaKaT KunguK (1-xagBan).

fOK,opugaru xagBangaH KypuwuMus MyMKUHKU, coFnuKHu caK,nam cox,acuga gaBnaT-xycycuM mepu-KnuK noMux,anap acocaH noMux,anaw, Kypuw, Monu-flnawTupuw, ^ofiganaHuw Ba xusMaT KypcaTuw maKnuga aManra omupunaeTraHnuruHuHr ryBox,u 6ynaMus. ^.aBnaT-xycycuM weprnKnuK notfuxanapu 10 MungaH 20 Munra^a aManra owupunuwu 6en-runaHraH. Yw6y noMuxanapuHUHr acocuM gapoMag MaH6acu cu^aTuga ^ofiganaHraHnuiK y^yH TynoB,

эркин фойдаланилиши учун тулов ва бошка даро-мад шакллари белгиланган.

Фойдаланганлик учун тулов - товарларни (ишларни, хизматларни) истеъмол килувчилардан давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимга мувофик, давлат-хусусий шериклик лойих,асини амалга ошириш доирасида хусусий шерик томо-нидан йиFиб олинадиган туловлар.

Давлат-хусусий шериклик объектидан эркин фойдаланилиши учун тулов - давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимга мувофик, давлат-хусусий шериклик объектидан фойдаланиш (уни эксплуатация к,илиш) ва (ёки) ушбу объектга хиз-мат курсатиш даврида ундан эркин фойдалани-лишини таъминлаганлик учун хусусий шерикка давлат шериги томонидан амалга ошириладиган туловлардир.

Давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимда фойдаланганлик учун туловлар, эркин фойдала-нилиш учун туловлар ва бошк,а туловлар назарда тутилиши мумкин.

Эркин фойдаланилиш учун туловларга ажра-тиладиган бюджет маблаFлари, бошк,а туловлар давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимнинг бутун амал к,илиши давомида тегишли бюджет-нинг харажатлар кисмида х,ар йили инобатга оли-нади.

Хусусий шерик давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимга мувофик давлат шеригига туловларни куйидагича амалга ошириши мумкин:

- даврий асосда туланадиган, к,атъий сумма тарзида;

- бир йула тулов тарзида;

- хусусий шерикнинг фаолиятидан келади-ган узига тегишли булган х,ар кандай даромад-нинг муайян к,исми тарзида.

Давлат-хусусий шериклик туFрисидаги битимда туловларнинг х,ар хил турлари биргаликда назарда тутилиши мумкин.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дунё амалиётида мавжуд хусусий инвесторни давлат-хусусий шериклик лойих,асига жалб этишда минимал даромадлиликни кафолатлашининг бир куриниши сифатида бюджетдан хусусий шерик учун туланиши режалаштирилган туловларни киритиш мумкин.

Давлат-хусусий шериклиги муносабатларига хусусий секторни жалб этишда ислом молияси инструментларидан бири сукук (ислом обли-гациялари)ни ало,ида ажратиб курсатишимиз мумкин. Таркибий жи,атдан сукукларни давлат-хусусий шериклик механизмларига хусусий сек-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

1-жадвал. Узбекистонда Со^ик,ни сак,лаш вазирлиги иштирокида амалга оширилаётган давлат-

хусусий шериклик лойих,алари тах.лили1

Код2 XycycuM wepuK Давлат-хусусий шериклик шакли Лойиха муддати Лойиха молиялаштириш манбаси SPV асосида Лойиха даромади манби

L1 «LABCENTER» MHX Лойихалаш, куриш, молиялаштириш, фойдаланиш ва хизмат курсатиш 20 йил Хусусий шерик маблаFлари, банк кредитлари Йук Фойдаланганлик учун тулов, эркин фойда-ланилиши учун тулов

L2 «GOLD SUPER GRAND» MHX Лойихалаш, куриш, молиялаштириш, фойдаланиш ва хизмат курсатиш 15 йил Хусусий шерик маблаFлари, банк кредитлари Ха Фойдаланганлик учун тулов

L3 «GOLD MEDICAL CLINIC» MHX Молиялаштириш, фойдаланиш ва хизмат курсатиш 15 йил Хусусий шерик маблаFлари, банк кредитлари Ха Фойдаланганлик учун тулов

L4 «IPSUM PATHOLOGY» MHX Молиялаштириш, эксплуатация ва хизмат курсатиш 10 йил Хусусий шерик маблаFлари, банк кредитлари Йук Фойдаланганлик учун тулов, эркин фойда-ланилиши учун тулов

L5 «GRAND CROSS MEDICAL» MHX Куриш, молиялаштириш, эксплуатация 10 йил Хусусий шерик маблаF-лари,банк кредитлари Йук Фойдаланганлик учун тулов, эркин фойда-ланилиши учун тулов

L6 «STOMA SERVIS EZOZA» MHX Лойихалаш, куриш, молиялаштириш, фойдаланиш ва хизмат курсатиш 20 йил Хусусий шерик маблаF-лари,банк кредитлари Ха Фойдаланганлик учун тулов

тор маблаFларини жалб этиш воситаси сифатида к,араш мумкин. Хусусий инвестицияларни инфра-тузилма лойихаларига йуналтириш хусусий инвестор учун рисклар даражасини ошириши мумкин, шунинг учун инвестор лойиха даромадлили-гини ва мавжуд рискларни тулаконли урганибгина инвестициялаши мумкин. Айнан шу жихатлар давлат-хусусий шериклиги муносабатларига хусусий инвесторнинг кушилишига салбий омил сифатида бахоланади. Лойиханинг узок муддатли ва молиявий рисклари юкори булиши - хусусий инвесторнинг лойиха учун кафолатли шарт-ларда кушилишга мойиллигини оширади. Бундай холларда сукукдан фойдаланиш ахолисининг катта кисмини мусулмонлар ташкил этадиган давлат-ларда хусусий инвесторни давлат-хусусий шери-

1 https://pppd.uz/projects-custom Узбекистан Респу-бликаси Молия вазирлиги хузуридаги Давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш агентлиги рас-мий сайти маълумотлари асосида муаллиф томони-дан тузилган.

2Кейинги уринларда ушбу кодлар оркали тегишли давлат-хусусий шериклик лойихалари назарда тути-лади.

клигига жалб этиш воситаларидан бири сифатида эътироф этишимиз мумкин булади.

Махсус лойихалаштириш компанияси (SPV) оркали амалга оширилувчи бу молиявий инструмент давлат-хусусий шериклик механизмла-рига мос тушиши билан ахамиятлидир. Давлат-хусусий шериклик лойихаларига Ислом инве-сторларини жалб этишда ва иккинчи томондан хукуматнинг инфратузилмани хусусий инвестор маблаFларидан фойдаланган холда молиялаш-тиришда сукук инструменти оркали молиялаш-тириш давлат-хусусий шериклик лойихаларини инновацион механизми деб аташимиз мумкин. Ташкил этувчи давлат шериги ва сукукларни узида сакловчи инвесторларнинг иктисодий ва молиявий ресурслари махсус лойихалаштириш компания(SPV)ларида бирлашадилар. Дунё ама-лиётида давлат-хусусий шериклик лойихаларида хукуматлар институционал инвесторларни жалб этишда сукук ислом молиявий инструментидан фойдаланишади. Бунда сукук маълум бир актив асосида эмиссияланиб, белгиланган даромад ман-басига эга булганлиги туфайли, инвестор сукук сертификатини молия бозорида эркин сотиши

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

мумкин булади. Шунинг учун хам хукуматлар давлат-хусусий шериклик асосида инфратузил-мани молиялаштиришда сукук молиявий инстру-ментига мурожаат этмокдалар. Сукукнинг одатий инфратузилма облигацияларидан фаркли томон-лар мавжуд. Инфратузилма облигациялари карз муносабатларини акс эттириб, фоизли даромад-ларга асосланади. Сукуклар мулкий муносабатни шакллантириб, инвестор даромадга хам зарарга хам шерик булади. Шу маънода сукук инвестор-лари учун даромадлилик кафолатланмаган булади. Бирок, амалиётда хукуматлар сукук учун даромад-ларни кафолатлашади ва натижада сукук бозорда харидоргир инструментга айланиши мумкин [11].

Олиб борилган тадкикотларимиз натижала-рида давлат-хусусий шериклик лойихаларини сукук оркали молиялаштиришнинг афзалликлари сифатида куйидагиларни келтириб утамиз:

а. Давлат шериги учун:

- кредит инструментларига караганда нис-батан арзонрок капитал жалб этиш имконияти. Капитал бозоридан маблаF жалб этиш аввало рисклилик даражаси билан ботлик, хисобланади. Рисклилик даражаси юк,ори булган капитал учун албатта юкори даражада эмитент харажатлари хам мавжуд булади. Айнан сукук ислом кимматли ^озларининг рисклилик даражаси бошка кимматли ^озларга нисбатан пастрок эканли-гини хисобга олган холда, унинг капитал бахоси хам пропорционал равишда булади;

- капитал бозорига ликвидлилиги паст булган активларни бозорда ликвидли ва тез айла-нувчан активларга айлантириш. Буш турган давлат активларини сукуклар оркали сотиш амали-ёти ушбу активларни ликвидлилигини ошириши ва капитал бозоридаги иштирокини таъминлайди;

- активларни диверсификациялаш имко-нини беради. Бундай молиялаштириш амалиёти давлат-хусусий шериклик лойихаларини молиялаштиришнинг банк кредитлари ва молиявий институтлардан олинадиган бошка манбаларга мук,обил молиялаштириш манбаси хисобланади;

- ижтимоий самарадорлик. Сукук давлат-хусусий шериклик лойихаларини молиялаштириш инструменти сифатида, давлат томонидан хусусий сектор маблаFлари хисобидан таъмин-ланган инфратузилмага ва ахолининг яхши яшаш тарзига эга булади;

- капитал бозорини, иккиламчи кимматли ^озлар бозорини ривожлантириш ахамияти.

Капитал бозорида ликвидли активлар хажми ошади.

б. Хусусий шерик учун:

- юкори сифатли инвестициялаш. Сукук ислом давлатларида юкори кредит рейтинги буйича давлат кимматли ^озлари даражасида турувчи ислом молияси инструменти хисобланади. Шунинг учун хам бошка карз муносабатларини ифодаловчи инструментлардан устунликка эга хисобланади;

- яхши риск-даромадлилик муносабат-лари. Даромад-риск таксимоти муносабатлар сукук асосини ташкил этиши, инвестор ва эмитент хукукларни тенглигини таъминлашга хизмат килади;

- диверсификациялаш. Хусусий инвестор давлат-хусусий шериклик лойихаларини молиялаштиришда активларини диверсификациялаш имкони булади;

- ликвидлилик. Хусусий инвестор портфел-нинг ликвидлилигини таъминлашнинг яхши усул-ларидан бири сукук инвестицияларидир.

Давлат-хусусий шериклик лойихаларига сукук молиявий инструменти орк,али хусусий инвестор жалб этиш механизмларини ишлаб чик,иш, амалиётда жорий этиш давлат-хусусий шериклик ама-лиётида молиявий муносабатларни такомиллаш-тиришнинг алохида бир омили сифатида ахамият касб этади. Аввало, бундай молиявий муносабатлар учун норматив-хукукий асосларни яратиш, ишлаш механизмларини белгилаш, хусусий инве-сторларга тадбик, этиш, фойдаланилмаётган давлат активларини хусусий инвестор учун давлат-хусусий шериклигига йуналтиришда, пировардида, инфратузилмани бизнес сектори маблатларидан яхшилаш, уз навбатида халкаро молия институт-лари, хусусан, Ислом молия институтларидан ман-зилли булган лойихалар учун инвестициялар жалб этишда мухим роль уйнайди.

Хулосалар:

• давлат-хусусий шериклик муносабатла-рининг ташкил этилиши хар кандай молиявий ресурслар чекланган шароитида ижтимоий-иктисодий ривожлантириш ва ахоли турмуш фаровонлигини оширишга кулай мухит ярати-лишига хизмат килади;

• давлат-хусусий шерикликда минимал даромадлиликнинг кафолатланиши лойихаларни амалга оширишда хусусий инвесторлар учун сти-мулга эга булиш, лойихаларда иштирок этиш оркали хар кандай вазиятда хам камида мини-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

мал даражада даромадга эришиш х,амда уларнинг лойих,ада иштирок этишга булган кизикишларини ошириш кабиларни таъминлашга хизмат килади;

• махсус лойих,алаштириш компанияси(SPV) нинг ташкил этилиши давлат-хусусий шери-клик муносабатларида томонларнинг молия-вий рискларини камайтириш, молия бозоридан капитал жалб этишни соддалаштириш, молия-

вий жараёнларни кулай бошк,ариш имкониятини юзага келтиради;

• инфратузилма облигациялари ва сукук ислом кимматли ^озлари оркали молиялаш-тириш тизимининг жорий этилиши давлат-хусусий шериклик лойих,аларида хусусий ва институцио-нал инвесторлар иштироки х,ажмининг ортишига имкон беради.

OoMfla.naHM.nraH a,qa6MëT.nap:

1. Private Participation in Infrastructure (PPI), The World Bank annual report, 2019. https:// ppi.worldbank.org/content/dam/PPI/documents/private-participation-infrastructure-annual-2019-report.pdf

2. MyMUHOB H., XaMpaeB 0. Кoнцenцмfl "HoBoro rocygapcraeHHoro ynpaB^neHua" m 3apy6ex-hnm onbiT b c^epe coцua^bнoгo napTHepcïBa // AKïya^bHNe Hay^Hbie uccnegoBaHuifl b coBpe-MeHHoM Mupe. 2018. № 6-4 (38). C. 119-123.

3. y36eKucroH Pecny6-nuKacu npe3ugeHTu LUaBKaT Mup3UëeBHUHr Qhmm Maxnucra Mypo-xaaTHoMacugaH, 29.12.2020. https://president.uz/uz/lists/view/4057

4. Angela O., Camelia I. Social Responsibility in Public Services Organizations The case of Tîrgu-Mures Penitentiary, Procedia Economics and Finance doi:10.1016/S2212-5671(12)00226-2 www.sciencedirect.com

5. Davis, H. A. 2003. Project Finance: Practical Case Studies. Vol. 1. Euromoney Books. London, United Kingdom.

6. Tiong, R. L. K.; Alum, J. 1997. Evaluation of proposals for BOT projects, International Journal of Project Management 15(2): 67-72. http://dx.doi.org/10.1016/S0263-7863(96)00003-8, www. scopus.com

7. Zhang, X. 2004. Concessionaire selection: methods and criteria, Journal of Construction Engineering and Management 130(2): 235-244. http://dx.doi.org/10.1061/(ASCE)0733-9364(2004)130:2(235)

8. Zhang, W. R.; Wang, S. Q.; Tiong, R. L. K.; Ting, S. K.; Ashley, D. 1998. Risk management of Shanghai's privately financed Yan'an Donglu tunnels, Engineering, Construction and Architectural Management 5(4): 399-409. http://dx.doi.org/10.1108/eb021092

9. Tristano Sainati, Giorgio Locatelli, Nigel Smith, Naomi Brookes, Graham Olver,. Types and functions of special purpose vehicles in infrastructure megaprojects, International Journal of Project Management, Volume 38, Issue 5, 2020, Pages 243-255, ISSN 0263-7863, https://doi.org/10.1016/j. ijproman.2020.05.002.(http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S026378632030034X

10. T. Ahola, I. Ruuska, K. Artto, J. Kujala What is project governance and what are its origins? International Journal of Project Management, 32 (2014), pp. 1321-1332 https://doi.org/10.1016/j. ijproman.2013.09.005

11. Abdelkafi, Rami & BEDOUI, Houssem eddine.. Challenges in Infrastructure Financing Through Sukuk Issuance. 10.13140/RG.2.2.22554.64963. November 2016 DOI: 10.13140/RG.2.2.22554.64963

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 8(144)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.