Научная статья на тему 'MAHMUD KOSHG‘ARIY KELTIRGAN UYG‘UR ALIFBOSI: HARF VA TOVUSH MUNOSABATLARI'

MAHMUD KOSHG‘ARIY KELTIRGAN UYG‘UR ALIFBOSI: HARF VA TOVUSH MUNOSABATLARI Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
222
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
uyg‘ur yozuvi / turkcha yozuv / uyg‘ur alifbosi / harf / tovush / transliteratsiya. / Uyghur script / Turkish script / alphabet / Uyghur alphabet / letter / sound / transliteration / letter and sound relations.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Sodiqov, Qosimjon

Mahmud Koshg‘ariy Devonu Lugatit Turk asarida eski uyg‘ur yozuvi haqida ma’lumot berib, uning alifbosini taqdim etgan. Olimning turk yozuvi, taqdim etgan alifbo tizimi, turkiy shevalar tarixi va yozuv sivilizatsiyasi, xususan, qoraxoniylar davri adabiy tilining fonetik tizimi haqida yozganlari harf va tovush munosabatlarini tekshirish nuqtai nazaridan juda muhimdir. Olim o‘z ijodiga qoraxoniylar davri tili bilimdoni, yirik fonolog sifatida yondashgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE UIGUR ALPHABET BY MAHMUD KOSHGARI: LETTER AND SOUND RELATIONSHIPS

Mahmud Kashgari, in his “Devonu lugati-t-turk”, gave information about the old Uyghur script and its alphabet. What the scholar has written about Turkish writing, the alphabet system he cites is very important for the history of Turkic languages and writing culture, especially in the study of the phonetic system, letter and sound relations of the written literary language of the Karakhanid period.

Текст научной работы на тему «MAHMUD KOSHG‘ARIY KELTIRGAN UYG‘UR ALIFBOSI: HARF VA TOVUSH MUNOSABATLARI»

MAHMUD KOSHG'ARIY KELTIRGAN UYG'UR ALIFBOSI: HARF VA TOVUSH MUNOSABATLARI

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-28-87-100

Filol.f.d. Qosimjon SODIQOV

TDShU professori, Toshkent, O'zbekiston.

Tel: +998 99 840 60 54 sodiqovq@ gmail .com

Annotatsiya. Mahmud Koshg'ariy Devonu Lugatit Turk asarida eski uyg'ur yozuvi haqida ma'lumot berib, uning alifbosini taqdim etgan. Olimning turkyozuvi, taqdim etgan alifbo tizimi, turkiy shevalar tarixi va yozuv sivilizatsiyasi, xususan, qoraxoniylar davri adabiy tilining fonetik tizimi haqida yozganlari harf va tovush munosabatlarini tekshirish nuqtai nazaridan juda muhimdir. Olim o 'z ijodiga qoraxoniylar davri tili bilimdoni, yirikfonolog sifatida yondashgan.

Tayanch so'zlar: uyg'ur yozuvi, turkcha yozuv, uyg'ur alifbosi, harf, tovush, transliteratsiya.

Аннотация. Махмуд Кашгарский дал информацию о старой уйгурской письменности в своем Диване и представил алфавит. То, что ученый писал о тюркской письменности, представленной им системе алфавита, истории тюркских диалектов и письменной цивилизации, особенно фонетической системе литературного языка периода Караханидов, очень важно с точки зрения изучения букво-звуковых отношений. Ученый подошел к своей работе как знаток языка караханидского периода и крупный фонолог.

Ключевые слова: уйзу уйгурское письмо, турецкое письмо, уйгурский алфавит, буква, звук, транслитерация.

Abstract. Mahmud Kashgari, in his "Devonu lugati-t-turk", gave information about the old Uyghur script and its alphabet. What the scholar has written about Turkish writing, the alphabet system he cites is very important for the history of Turkic languages and writing culture, especially in the study of the phonetic system, letter and sound relations of the written literary language of the Karakhanid period.

Key words: Uyghur script, Turkish script, alphabet, Uyghur alphabet, letter, sound, transliteration, letter and sound relations.

Махмуд Кошгарий узининг «Девону лугати-т-турк» асарида эски уйгур ёзуви хакида маълумот бериб, унинг алифбосини хам келтирган. Олимнинг туркча ёзув хакида ёзганлари, у келтирган алифбо тизими туркий тиллар ва ёзув маданияти тарихи учун ута кадрлидир. Утмишдан колган бундан бошка уйгур алифболари хам

87

бор. Лекин уларнинг хеч бири уз аниклиги ва туликлигига кура Кошгарий алифбосига хамда у келтирган изохларга тенглаша олмайди.

Кошгарий уз лугатида туркий сузларни хамда уларнинг маъносини изохлаш учун келтирилган мисолларни араб хатида берган. Лекин, уша замонда турклар куллаган алифбо тугрисида маълумот берар экан, бошка бир ёзув - хозир фанда «уйгур ёзуви», «уйгур хати» деб аталаётган ёзувни келтиради; Махмуд Кошгарий уни «турклар ёзуви» (kitabatu-t-turkiyya хамда xattu-t-turkiyya) деган.

Уйгур ёзувини Алишер Навоий хам ушандай атаган эди. У Хусайн Бойкаронинг угли Бадиуззамонга ёзган мактубида хатларнинг укиш учун кулай ё кийинлиги тугрисида фикр юрита туриб, уйгур хатини хам эслайди; уни turkca xat дея тилга олади. Навоий ёзади: Yana ul-kim, har turlug 'ardadast-kim, yuqari bitilsa, nasxta 'liq xatti bila andaq xvana bitilsa-kim, oqurda oqur kisiga tasvis tegmasa, turkca xat (L^ bila xud asla bitilmasa-ki, bu babda day'i qavle bar

(Mun.398a,23-25). Ушбу туркий ёзув форсча манбаларда xatt-i uyyuri, арабча манбаларда арабий изофа билан xattu-l-uyyuriyya деб хам аталган. Масалан, Ибн Арабшох уни ана шундай атаган (^охира миллий кутубхонасида сакланаётган 3543- курсаткичли кулёзма, 186а-187а- бетлар).

Баъзи асарларда ушбу ёзув «мугул хати» (xattu-l-moyuliyya) деб хам айтилган (царанг: Содиков 2020,257-258).

Махмуд КошFарий алифбосининг тизими. Махмуд Кошгарийнинг таъкидлашича, уйгур алифбосида харфлар сони ун саккизта. Муаллиф алифбода харфларнинг бош шаклини курсатиб, тагида араб харфлари билан уларнинг укилишини (транслитерациясини) берган. Уйгур харфларининг вазифаси тагидаги ана шу изохларга караб тушунилади.

У ёзади: «Туркий тилларда кулланадиган асосий харфлар сони ун саккизта. Туркча ёзув ^$)да шулар кулланади. Уларнинг

хаммасини куйидаги сузлар камрайди: '<jj '^i '^j^l

Айириб курсатилса, куйидагича булади:

Ä- R

от

О О ж о О

Li l3 j J t

JO V к r 3 V

ili J* J С L_) Q"

Арабчада бу харфларнинг тенгдош сираси ^ ^ ^ I сингаридир (MK.3b).

Алифбо таркибидаги харфларнинг купвазифалилик хусусияти хакида Махмуд Кошгарий алохида тухталган эди. Унинг таъкидлашича, туркий тилдаги еттита товуш уйгур ёзувида махсус белгисига эга эмас. Лекин улар хам ёзувда бошка харфлар билан ифодаланаверади; факат уларга кушимча белгилар куйиб борилади. Бу тугрида у ёзади: «Бу асосий харфлардан бошка талаффуздагина (ёзувда эмас) ифодаланувчи яна еттита харф [яъни, товуш] борки, туркий сузлар бу харфларсиз ишлатилмайди. Булар жарангсиз pä (яъни, [р]) харфи, арабча jim харфи - арабча jim (бу лугатда, яъни туркчада) кам кулланади, zä билан sin оралигида талаффуз этиладиган zä харфи (яъни, [z]); арабча fä (яъни, [w]) харфи; нуктали yayn харфи; qäf билан käf харфлари оралигида талаффуз этиладиган жарангли käf (яъни, [g]), käfu-l-yunna билан yayn оралигида хамда qäf билан nun оралигида талаффуз этиладиган ^ (яъни, [у]) харфларидир.

Бу харфларни талаффуз килишда турклардан бошкалар кийналадилар. Бу харфлар уша юкоридаги харфлардек ёзилади, тепасига нукта куйилиб, бир-биридан фаркланади» (MK.3b-4a).

Кошгарийнинг ушбу маълумотига кура уйгур ёзувида куйидаги товушлар бир хил харфлар оркали ифода этилганлиги аён булади: И—[gl М-[Л —[/']—[z], [w]-[/j. Сонор [у] эса ёзувда икки харф (&п+к) билан берилган.

Кошгарий уйгур алифбосидаги харфларнинг отини хам келтирган: харфларнинг оти, улар ифодалаган товушга fatha кушиб хосил килинган: a, wa, xa, va, za, qa, ya, kä, Sa, ma, na, sa, ba, ca, ra, sa, ta, la. Бу кетма-кетликни эсда саклаш учун улар учта-учтадан бирлаштирилиб, awaxa, vazaqa, yakäSa, manasa, bacara, satala тарзида укилган.

R.

o#

MaHa y^apHHHr yHFyp xaraga SepHnumu:

lAf^l ItQtyfcL UqLZH L^jJOfcp liXJUQ ilJl^

Myan^H^HHHr e3Hmura Kypa, «Bapna xOKOHnap Ba cymOH.napHHHr KHTo6^apH, e3yB^apH KaguMru 3aMOH.napgaH my KyHrana, j*^ Kasyar gaH ro^opH HuHrana (1^1 j^1) - x,aMMa TypK max,ap.napHga my e3yB Shtoh ropHTHnraH» (MK.4b).

MaxMyg KomrapHH yHFyp e3yBHga ynnHnapHHHr Hm.nara.nHm пpннцнп.пapн TyFpHCuga x#m cy3 ropHTraH. ^yM.nagaH y kelin cy3HHHHr MatHOCH Ba e3HnHmura TyxTana TypuS, e3yBHHHr 6y xycycuaTH TyFpHCHga myHgaH e3raH эgн:

¡5 4 - »J

je kelin - «Ke^HH». YpTa x,ap$H fatha ^h 6y xun cy3^ap ac.nuga alif SunaH KymuS e3H^Hmu KepaK эgн. «Tya tobohh» MatHOCuga Ke^raH tapan KaSu cy3^apga x,aM hkkh alif (atHH, [a]) e3HnumH KepaK эgн. By xojiga cy3 y3arnga apa6na e3yBga 6yjiMaraH hkkh alif (in>hh, [a]) opTTHpHjiraH Syjiagn: inyHHHrgeK, Of5' tupiin Ka6n ypTacn

zamma jih cy3Jiapga hkkh vav (in>hh, [;u]) inaKjin opTTHpnG e3hjihiiih Kongagnp: f^f^ ¿jjjj tupiin Ka6n. IIIyHHHrgeK, kelin cy3Hga 6Hp ya [/] opTTHpnG e3Hjiagn: w Ka6n. Bh3 KypcamaraH 6oniKa cy3Jiapga x,aM a^BO^ my. By cy3^apga OprrapuS, KHCKapTHpuS Ky-^am MyMKHH. ... Hy3u6 Ba KHCKapTu6 Tana$$y3 KH^um cy3ra 3apap SepMaHgu. ^eKHH OpTTHpuS e3um MyMKHH SynraHugaft, KHCKapTHm x#m aHraum эмacgнp.

Ba^KH KHCKapTum MyBO^HK (MK.102b).

%-A V y

YpTa acp^apgaH ^o^raH fxniiKa YTMHmgaH

KyHHMH3rana MaxMyg KomFapHH anu^SOCugaH 6omKa yHFyp anu^6o^apH xaM eTuS Ke^raH. Y^ap X^M Typ^u HnMHH-rpaMMaraK acap^ap, Tapux KHTo6^apu, Ma^Myanap TapKuSugagup.

P.P. ApaT aHa myHgaH anu^6o^apgaH Supu x,aKHga Mat^yMOT Ke^THpraH. YHHHr e3umHHa, AHKapagaru MaOpu^ KyTySxOHacuga (XO3Hp yHH AHKapa Mh^^hh KyTySxOHacu aranagu) caK^aHaeTraH KHTO6^apHHHr Supuga yHFyp e3yB^u Sup HenTa TypKHH TypT^HK Ba 6afiT^ap Su^aH Supra yHFyp anu^SOCH x#m Sepu^raH. O^hm KHTOSgaH

R

от

урин олган ушбу шеърий узиндилар ва уйгур алифбоси хакида ёзиб, уша бетларининг фотосуратини хам келтирган (царанг: Arat 1992, 3436; CLXIX).

Р.Р. Арат бу кулёзма китоб ва унда келтирилган уйгур ёзувли туркий узинди шеърлар хакида «^утадгу билиг» илмий нашрининг кириш кисмида хам Ф. Купрулу хабарига ишора килиб, кискача тухталиб утган (царанг: Arat 1991,XXXIX-XL).

Саидбек Болтабоевнинг сузига караганда (у кутубхонада утириб кулёзмани синчиклаб куриб чикибди), бу китоб Ибн Окил Абдулвафо Абдуллохнинг «Китобу-л-фунун» номли асарининг хижрий 772 (мелодий 1370) йили кучирилган нусхасидир. кулёзма 06 Hk 324 курсаткичи остида сакланаётир. Котиби - Еозий бин Али бин ^утлугу-л-Жубатий. кулёзма китоб жами 157 варакли, уйгур алифбоси ва уйгур ёзувли байтлар унинг сунгги 154b-157a бетларидадир. Энди китобда келтирилган уйгур алифбо тизимининг очикламасига киришамиз (мен китобдаги уйгур ёзувли бетларнинг фотосурати буйича суз юритаман).

Алифбодан олдин шундай жумла битилган:

Fasl: fi xatti-l-uyyuri alana yuqalu moyuli va hurufuha ^ harfan mubniya 'ala-l-fath. Мазмуни: «Фасл: Хрзирда мугулча деб аталадиган уйгур хатида харфлар (сони) 16 та ва фатха асосига курилган». Шундан сунг ун саккизта уйгур харфи келтирилиб (ун иккитаси бир каторда, олтитаси кейинги каторда) ун олти хил араб харфлари билан изохлаб чикилган. Изохларида товушни англатувчи харфларнинг хар бирига alif кушиб кетилган (муаллифнинг «харфлар фатха асосига курилган» деганида хам хар бир харфга [а] кушиб укилиши кузда тутилади). Бу шакли, уйгурча харфларнинг отини хам билдиради. Тагидаги ана шу изохларига караб уйгур харфларининг укилиши ва вазифасини аниклаш мумкин.

Ушбу алифбодаги харфларнинг кетма-кетлиги ва отлари шундай:

<а>, ^ - <wa>, О - <qa>, - <va>, V - <sa>, Р - <qa>, ± - <уа>, aj- <кка>, о - <ta>, * - <та>, - - <па>, ^ - <za>, ^ - <ра>, * - <са>, н - <ra>, V - <sa>, i - <ta>, i- - <la>.

Ym6y ara$6oHHHr t&pth6h MaxMyg KomFapHH a.H^6ocHgaH 6np03 ^apK^H. YHga <sa> 6H.aH <za>, myHHHrgeK, <ta> 6H.aH <ta> ypHH ajiMamraH. ^Ha, Max,Myg KoinrapHH S ge6 H30x,JiaraH 1 x,ap(j)HHHHr oth 6y a.H$6oga <ta> ge6 6epH.raH. ^Ha, KomrapHH a.H$6ocHgarH <xa> xap^HHH x,aM, <qa> hh x#m 6y a.H$6oga <qa> ge6 H3Ox.aHraH. X,apKa.aH, 6yHHHr 6H.aH ym6y a.H$6oga yHFyp e3yB.H Maranapga Ma3Kyp TOBym^apHHHr $apKCH3 H^oganaHraHH Ky3ga Tyra.raH KypHHagH.

By.apgaH Tam^apH, Max,Myg KomFapHHgara b x,ap$H 6y a.H$6oga V 6H.aH KypcamnraH. ffly.apra TaaHHnca, yHFyp a.H$6ocH KyHHgarH x,ap$.apgaH Ty3H.raHH TatKHg.aHraH 6y.agH: a, w, q, v, s, y, k, t // t, m, n,

z, p, c, r, s, l.

A.H$6ogaH cyHr TypKHH TH.garH coH.apHHHr gapa^anapH (6Hp.HK.ap, yH.HK.ap, ro3, MHHr, TyMaH), yHgaH KeHHH TypKHH 6aHT.ap Ke.THpH.raH. Y.ap x#m yHFyp xaraga 6y.H6, TarMa-Tar apa6 xaragara yKH^HmH 6epH.raH. BaHT.ap «^yTagFy 6H.Hr» Ba «X,H6ary-.-xaKOHHK»gaH o.HHraHHra KaparaHga, ym6y yHFyp a.H$6ocH KOpaxoHHH^ap gaBpH Mara.apHHH y^Hm ynyH ohkhh CH^araga 6epH.raH hofh. ByHH TypKHH coH.ap Ke.THpH.H6, Taragara y^H.HmHra Ke.raHga y.ap yFy3Ha.amTHpH.raHHgaH x#m 6H.ca 6y.agH tort - dord, yeti - yedi, toquz - doquz CHHrapH.

h6h Apa6mox, x^m y3HHHHr «A^OH6y-.-MaKgyp HaBOH6H TaHMyp» ot.h acapHga yHFyp a.H$6ocHHH Ke.THpagH (iapam: PycTaMOB 1976,41). Y x#m ogaTgarH TapTH6 6H.aH 18 Ta x,ap$HH

KypcaTraH. ^eKHH yHFyp x,ap$.apHHHHr y^H.HmHHH H3Ox.ap экaн, «yHFyp xaraga 14 Ta x,ap$ 6op» ge6 TatKHg.aHgH Ba my acocga yHFyp xap^.apHHH 14 Ta apa6 x,ap$H 6H.aH TpaHc.mepa^a KH.agH. h6h Apa6mox a.H$6o x,ap$.apH cohh O3.HrHHHHr ca6a6HHH myHgaH rooxgaHgH: « ... 03.HrHHHHr Ba my coh 6H.aH HeK.aHraHHHHHr ca6a6H 6yFH3 xap^.apHHH 6Hp xh. maK.ga e3agH.ap. ... Maxpmga [atHH apTHKy.^Haga] 6Hp-6HpHra »khh 6y.raH b Ba f Ka6H, z, s Ba s Ka6H, t, d, t Ka6H xap^.ap xaM myHgaH» (PycTaMOB 1976,39).

By ypHHga yHFyp x,ap$.apHHHHr to.h$ohhk Ta6HaTH, myHHHrgeK, y3.amraH cy3.apgarH 6at3H TOBym.apHHHr (^yM.agaH, Ka6H)

TypKHH TH.ga y3Hra »khh TOBym.apra CHHrH6 KeTraH.HrH, y.ap ynyH

Maxcyc xap^nap HyKnurH TatKHgnaHraH. fflyHgaH KeHHH KenTHpunraH anu^SOga эca roKOpugaru ^HKpnap th3hm^h Tap3ga KypcaraS SepunraH.

MaxMyg KOmFapHH anu^SOCHgaru w SunaH b HHHr hkkhch ymSy anu^SOga apaSna v OpKanu H3OxnaHraH; x Ba q Sy epga z SunaH s Sy epga S SunaH t эca Sy epga ^ OpKanu H3OxnaHraH. fflyHra Kypa xap^nap cohh 14 Tagup.

roKOpugaru MatnyMOTnapra acOcnaHaguraH SyncaK, HSh ApaSmOx yHFyp anu^SOCuga KyHugaru TOBymnap Sup xun H^Oga этнnгaнннн TatKHgnaraH Synagu: [q] - [y] - [x], [b] - [v] - f], [z] - [s], [t] - [d]. fflynapra Kypa, Myannu^ TatKHgnaraH yHFyp anu^SOCHgara 14 Ta xap$ KyHugarunap SynuS HHKagu: a, b, q, v, s, y, k, d, m, n, c, r, s, l.

HSh ApaSmOx yHFyp xaTHHHHr Tapuxu TyFpucuga xaM axmu MatnyMOT SepraH. Tapuxnu e3agu: «Ynap [HHFaTOfinHKnap - K..C.] y3napHHHHr TunxaT, MaKTyS, ^apMOH, xaT, khtoS, Shthm, COnHOMa, metp, KHCCa, xHKO^T, xhcoS, xOTHpa Ba geBOHra Terumnu xaMMa umnapHHH, HHHrH3OHa Ty3yKnapHHH my e3yBga e3agunap. By e3yBHH axmu SunraH ynapHHHr OpaCuga xOp SynMaftgu, nyHKH Sy (e3yB) ynapga pH3K OHKHHHgup» (PyCTaMOB 1976,42).

^eMaK, TapuxHH HSh ApaSmOx xaM, HSh Okh^ ASgynBa^O

ASgynnOx xaM yHFyp xaTHHH ^yga axmu SunraHnap. Ynap KenTHpraH anu^SOnapga xaM xap^nap cohh MaxMyg KOmFapHH anu^SOCHgaru CHHrapu 18 Ta. BupOK SupOBH yHFyp xaragaru xap^nap cohhhh 16 Ta, SOmKa Supu 14 Ta geS KypcarraHHHHHr caSaSu, xap^napHHHr nOnu^OHHK xycycuaTH Ba Sup Kama TOBymnap e3yBga Sup xun H^OganaHraHHHH Ha3apga TyTraHnap.

YHFypna xap^^apHHHr (oHeTHK iia$ii(|)a.iapii. 3Hgu MaxMyg KOmFapHH KenTHpraH yHFyp anu^SOCHgara afipHM xap^napHHHr Ba3H^anapu TyFpucuga cy3 ropHTaMH3. YHFyp e3yBH OpOMHH anu^SOCH Heru3uga aparanraH. fflyHgafi Synca xaM, TypKnap Sy e3yBHH y3namTHpum HOFHga yHH y3 Tunnapura MOcnamTHpuS roSOpgunap. YHHHr HMnO пpннцнпnapн Tyran Sup maKnga yHnaS HHKunraH эgн. YHFyp anu^SOCHgaru xap^napgaH ynTacu, ypHH SunaH, yHnunapHH h(j)ogajiainra xH3MaT KHjiraH: - <a> xap(j)h \a\-\a~e\ yHjiHjiapHHH, [y] yhgonihhh h(j)0gaji0BHH a <ya> xap(j)h [i] - \i~e\ hh, ~ <va> xap(j)h 3ca [u] - [u] - [o] - [o] yHnunapHHH aHrnaragu.

93

R 0#

Мухими шундаки, уйгур ёзувида ингичка унлилар хам фаркланган: суз бошида ингичка [а] унлиси битта alif билан, йугон [a] унлисини ифодалаш учун эса alif кушалок шаклда ёзилган. Шунингдек, суз боши ва биринчи бугинда келувчи [и] ва [о] унлилари alif ya билан берилган. Ёзувнинг бу хусусияти оромий алифбосини (харкалай, сугдча алифбони) туркчалаштириш жараёнида вужудга келган эди. Чунончи, сугдча ёзувда чузик [а:] товуши киска [а] дан кушалок alif оркали ёзилиши билан фаркланган. Турклар сугд хатини узлаштириш чогида унинг баъзи принципларини уз тилларига мослаштириб олганлар. Сугд хатида чузикликни англатувчи график белгилар уйгур ёзувида чузик-кискаликни эмас, туркий тил учун мухимрок булган ингичка ва йугон унлилар, яъни олд ва орка катор унлиларини фарклашга хизмат кила бошлади. Хусусан, Турфондан топилган кадимги будда, моний матнларида суз бошида кушалок <аа-> харфи орка катор [а] ни, оддий ^ <а-> эса олд катор [а(~е)] унлисини ифодалаган. Кейинчалик орка катор [а] товуши учун хам оддий ^ <а-> х арф и дан фойдаланиладиган булди (царанг: Содиков 2020,261-262).

Энди ундошларни англатувчи харфларга утамиз: сирада иккинчи турувчи =» wa харфииииг вазифаси тугрисида. Бу харф лаб-тиш [w] хамда лаб-лаб [v] товушларини ифода этган. Махмуд Кошгарий унинг вазифасига ишора килиб, остига араб алифбосидаги J харфини куйган (MK.3a). Бунинг билан у [w] товушини кузда тутади. Бу товуш асарда келтирилган туркий мисолларда ^ ва J харфлари билан ифодаланган. Мухими шундаки, Ибн Окил Абдулвафо Абдуллох хам узи келтирган алифбода ушбу харфнинг остига J харфини куйиб кетган. Олимларнинг ушбу изохларидан туркий сузларда [w] товушининг [v] га караганда устун эканлигини англаса булади.

XI-XIV юзйилларнинг араб ёзувли туркий матнларида [v] билан [w] бошка-бошка харфлар билан берилган: фонеманинг [v] варианти vav, [w] товуши эса ^ ёки J харфлари билан ифода этилган. Масалан, [w] товуши «Девону лугати-т-турк»даги туркий матнларда, «^утадгу билиг»нинг араб ёзувли кулёзмаларида ^ // туркий «Тафсир»да «Мукаддамату-л-адаб»нинг XIII-XIV юзйилларга мансуб дея

HaManaHaeTraH Hycxacuga m//^ xap^napu SunaH H^Oga этнnгaн (COgHKOB 2020,272).

MucOnnap: ^ sew- «ceB-» (QBQ.13a,16), caw - «xaSap,

gOBpyF» (QBQ.13a,7). KeHuHru gaBp Maranapuga Sy TOBymnap ynyH arOHa xap$ xH3MaT KunraH: hkkobh vav xap^H SunaH H^OganaHaguraH Syngu. MaxMyg KOmFapuH [w] hh «ba (atHH, [b] SunaH fa (atHH, f]) Maxpa^napu Opacugaru» TOBym geS TatKugnaHgu (^T,26). YHHHr e3umura KaparaHga, [v] eKH [w] SunaH cy3nam guaneKTan xycycuaT SynraH. MacanaH, «yHHHr cyBH SunaH TyTMOHra paHr SepunaguraH Sup xun THKaHnu ycHMnHK»HH Sat3H meBanapga ^apaHrcro [v] SunaH yava gecanap, SOmKanap ^apaHrnu [w] SunaH yawa geraHnap (^^T,331).

fflyHHHrgeK, y, aHpHM xOnnapga, [v] SunaH [w] HHHr napannen KynnaHHmu MyMKHHnuruHH xaM TatKugnaHgu: yalawac - «naHFaMSap». By cy3HHHr yalavac maKnu xaM SOp (^^T,340).

KenTHpunraH ganunnap [w] xaMga [v] guaneKTan xycycuaTnapHH ^apKnam SunaH Supra, xap HKKanacu y3apO BapuaHT cu^araga (w~v) KyJuiaHraHHgaH x,aM ganojiaT 6epagH.

3hah yfiryp ajiH(j)6ocHAarH TyKKH3HHHH - 1 <da> x,ap(j)HHHHr Ba3H^acH TyFpucuga. Anu^SOgaru ymSy xap$ [d] xaMga [t] yHgOmnapHHH H^Oga этгaн. fflyHHHrgeK, XI-XIV ro3HHnnuKnapHHHr apaS e3yBnu TypKHH Maranapuga TumOpa ^ [S] yHgOmu SunaH KynnaHraH cy3nap xaM yHFyp e3yBnu Maranapga aHa my xap$ SunaH e3unagu. KOmFapHH y3 anu^SOCuga TyKKH3HHHH xap^HHHr OCTHra apaSna ^ xap^HHH KyHuS, yHHHr TumOpa [S] TOBymHHH H^Oga этгaнnнгнгa umOpa Kunagu. k^h3hfh myHgaKH, anu^SOga ^ [d] hh SungupyBHu xap$ KypcaTHnMaraH. BupOK, TatKHgnam KepaK, «^eBOHy nyFara-T-TypK»ga 4d] SunaH KenyBHH cy3nap xaM aHHaruHa. Xap KaHcu xOnga xaM anu^SOga ^ [S] hh aHrnaTHmura umOpa этнnгaн TyKKH3HHHH xap$ yma gaBpHHHr yHFyp e3yBnu Marnnapuga [d~S] Ba3H$acuHH Sa^apraHnuru aHHK. MaxMyg KOmFapHHHHHr ymSy xap$ ^ [S] TOBymHHH aHrnarraH geS H3OxnaraHH Se^H3 эмac. Y anu^SOga ^ [d] hh эмac, $aKar ^ [S] hh KypcaTraHnurHHHHr caSaSu xap hkkh TOBymHH y3apO BapuaHT CH^aruga KaparaHnurugaH Synca KepaK.

YHFyp anu^SOCugaru <da> xap^HHHHr Ba3H$acuHH aHHKnamga «XuSaTy-n-xaKOHHK» yHFyp e3yBnu A HycxacuHHHr e3yB xycycuaTnapu

Ky. Ke.agH. 3^th6op.hch, yHFyp e3yB.H ym6y Ky.e3Maga «myHgaH ykhjichh» geraH Hinopa ocTH.a apa6 a.h(])6ocH.arH x,ap(j)JiapgaH (j)OHgajiaHHjiraH. MacanaH: Maraga f4^ kedirn cy3H.arn <d> x,ap(j)HHHHr ocTHra ^ 6e.rHCHHH KyHH6, ym6y cy3HH THmopa [S] yHgomH 6H.aH keSim inaK.h.a yKHinra Hinopa 3TH.raH (YugA.43,6). Bom^a MHCOJinap

x,aM inyHgan: qudi (qudi) - «Kynn» (66.1), ^ edgil (eSgii) - «axniH»

(91.2), A adin (aSin) - «6eroHa» (113.1).

Bat3H ypHHga yHFyp e3yB.H MaTHgarH <z> x,ap$HHHHr ocTHra x^m ^ 6ejiracHHH kyhn6 KeranraH. IIIyH.aH Hinopa 6y.raH 3KaH, 3h.h 6y x,ap(j)hh x,am [(5] .e6 ykhin jio3hm 6y.a.n: fV® bozun (boSun) - «xajiK» (YugA. 102,2), cWo qazyu («qaSyu) - «Kanry, anaM» (YugA. 103,2) cHHrapH.

«^H6aTy-.-xaKOHHK»HHHr B HycxacHga [S] TOBymH x,aTTO <t> x,ap$H 6njiaH x,am 6epHjiraH; 6y cy3.arH <t> hh x,am [S] .e6 y^nca 6y.a.H: ket (keS) - «^yga» (YugB.39,5).

«^H6aTy-.-xaKOHHK»HHHr apa6 e3yB.H B Ba C Ky.e3Ma.apHga ^x,ap$H HyK, ypHHga dal eKH ya x,ap$.apH Hm.aTH.raH. Myx,HMH myHgaKH, B Ba C Ky.e3Ma.apHga [d] eKH [y] 6H.aH Hm.aTH.raH cy3.ap acapHHHr apa6 e3yB.H H Ky.e3MacHga [S] 6H.aH Ke.agH; 6y TOBym MaTHga ^ xap^H 6H.aH H$oga.aHraH j&l eSgu - «эзгy» (YugH.24b,6); ^eSi - «эгa; xygo» (YugH.15a,8); ^ iS- «ro6op-» (YugH.11a,3); ^jPquSi - «KyHH» (YugH.14a,5) Ba 6.

MyxHM 6hp ga.H.ra эtтн6ор KaparaH.HK. «^yTagFy 6H.Hr»HHHr apa6 e3yB.H HaMaHraH (B) HycxacHga [S] TOBymH Maxcyc x,ap$ 6H.aH 6epH.raH: j&l eSgu - <03ry, axmH» (15b,2), jj^j boSun - «xa.K» (14a,14), ^jl oS - «BaKT» (20b,5), ^jl uS - «xyKH3» (42a,4). AcapHHHr yHFyp e3yB.H X,HpOT HycxacHga 6y cy3.ap <d> x,ap$H 6H.aH e3H.raH. ffly ypHHga HaMaHraH HycxacHHHHr e3yB xycycHAT.apHHH эtтн6орga TyTagHraH 6y.caK, yHFyp e3yB.H MaTHgarH <d> x,ap$H THmopa [S] TOBymHHH H^oga этгaнн aeH 6y.agH edgu (eSgu) - 03ry» (9b,21), kedin (keSin) - «KeHHH» (29a,19), qudi (quSi) - «KyHH» (8a,32), aday (aSay) -«oeK» (12a,5), Ud (US) - ro.gy3HHHr oth (8b,9).

fflyHHHr cHHrapH, «XH6ary-.-x,aKOHHK»HHHr yHFyp e3yB.H A HycxacHga kedguluk (atHH, «KHHry.HK») cy3HHHHr ocTHra x#m ^ x,ap$H KyHH6 KeTH.raH: kedguluk (yKH.HmH: keSguluk) (YugA.44.4).

96

MucOnnapgaH aHrnamunaguKH, yHFyp anu^Socugara <d> xap^H [d] Ba [t] TOBymnapugaH TamKapu, Tumopa [S] TOBymHHH xaM H^oga этгaн. TypKHH e3Ma egropnuKnapga cupFanyBHH J [z] TOBymu xaM KynnaHraH. MaxMyg KomFapuH SyHH MypaKKaS apTHKyna^ara эгa SynraH («hkkh Maxpa^ Opacuga Tana$$y3 KunuHaguraH») TOBym geS Tatpu^naHgu (A^T,160).

YHFyp e3yBnu KaguMru Typ^OH Marnnapuga cupFanyBHH [z] TOBymu <z> x,ap(j)HHHHr ocTHra hkkh HyKTa kyhh6 h(|)o,na 3THjiraH (j). MacanaH, «CioaHb-tpaH kchmhiiih» acapnia: azun - «^yHe» (CLi.V.71,4),

iizik - <<x,ap(j), e3yB» (CL(.V. 17,23).

CupFanyBHH [z] TOBymu apaS xaraga J xap^H SunaH H^oga этнnгaн. MacanaH, QBQ ga: jjji azun - «gyHe» (16.7), Jljl eraz - «pOxaT, ^apOFar» (285.2).

MaxMyg KomFapuH y3 acapuga KyHugaru cy3napHH cupFanyBHH J [z] SunaH KenTHpraH (^T SyHuna): jjl azun - «gyHe» (43), ayuz - «ofh3, ofh3 cyTH» (36), jjjl arzu - «moKon, HuaSypu geHunraH hhptkhh Sup xaHBOH» (64), uzma - «TyT gapaxTH» (65), tazik - «to^hk;

$opc» (156); jj buz'in - Sup xun yT, ycHMnHK (160). «KyTagFy Sunur»HHHr apaS e3yBnu Kyne3Manapuga J xap^H SunaH H^oga этнnгaн [z] TOBymu acapHHHr yHFyp e3yBnu XupOT Kyne3Macuga <c> xap^H SunaH H^Oga этнnгaн. AcapHHHr apaS e3yBHgaru HycxanapHHH Ha3apga TyTHnca, Sy cy3garu <c> xap^H cupFanyBHH [z] hh aHrnaTraHnuru aeH Synagu: acun (azun) (QBH.7a,17) [acapHHHr apaS e3yBnu Kyne3Manapuga: jjjl (QBN.9b,10)]. KaguMru Typ^OH SuTHrnapuga hkkh HyKTanu <z> 6njiaH e3HjiraH azun cy3H «Xn6aTy-ji-xaKOHHK»HHHr ynryp e3yBjiH HycxajiapH^a <c> xap(j)h 6HjiaH acun inaKjiH^a e3HjiraH (YugA.14,6; 15,4).

«XuSaTy-n-xaKOHHK»HHHr yHFyp xaraga e3unuS, ocraga apaS xap^napu SunaH H3oxnaS HHKunraH B Hycxacuga MyxHM Sup e3yB xycycuaTHHH Ky3aTaMH3. YHga yHFyp e3yBnu Maragaru acun cy3H ocma-oct SepunraH apaS e3yBnu MaTHga Sup ypHHga jjjl azun (19,2; 22,4), SOmKa Sup epga эca jj^l acun geS H3oxnaHraH (23,4; 47,7). AcapHHHr apaS e3yBnu C Hycxacuga xaM Ma3Kyp cy3 Sup epga J SunaH azun e3unca (18,2; 21,4), SomKa Sup epga £ SunaH acun e3unraH (8,1). ^£MaK, Sy cy3 acapga azun~acun maKnnapuga KynnaHraH. fflyHra SuHoaH, acapHHHr

R

o#

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

yfiryp e3yBjiH HycxajiapH^a * <c> xap(j)H CHprajiyBHH [z], ypHH 6HjiaH ^apaHrcH3 [c] TOBymHHH H^oga этгaнnнгн aeH Synagu.

^KOpugarunapgaH KenuS HHKKaH xonga MaxMyg KomFapuH KenTHpraH yH caKKH3 xap^nu anu^So (MK.3b) acocuga TH3HMnamTHpunca, xap^napHHHr Ba3H$anapu KyHugaruna экaнnнгн aeH 6yjiaAH: - <a> xap(j)H - [a], [d~~e]; apa6na,naH y3JiamraH cy3JiapAara [h], [h] napHH;

a <w> xap^H - [v~w], apaSnagaH Ba ^opcnagaH y3namraH cy3JiapAara \f\ hh;

O <x> xap^H - [x], [y], y3namraH cy3napgaru [h], [h] napHH;

0 <v> xap^H - [o], [o], [u], [u] napHH;

^ <z> xap(j)H - [z], [5], [z] JiapHH;

¿> <q> xap(j)H - [q], [y], apaSHa^aH y3JiamraH cy3JiapAarH [h], [h] napHH;

1 <y> xap(j)H - [y]; [i], [i], [~e] JiapHH;

0 <k> xap^H - [k], [g] napHH;

1 <d> xap^H - [d~S], [t] napHH;

* <m> xap^H - [m] hh;

- <n> xap^H - [n] hh;

V <s> xap(j)H - [s], [z], Typ(j)oh mathjiaph^a 6ai>3aH [z] hh;

^ <b> xap^H - [b], [p] napHH;

E <c> xap^H - [c], j], [z] napHH;

* <r> xap^H - [r] hh;

v <s> xap^H - [s] hh;

ft <t> xap(j)H - [t], [d~S] JiapHH;

^ </> xap(j)H - [/] (j)OHeMacHHH H(j)OAa 3Ta£H.

Xynoca. MaxMyg KomFapuH KenTHpraH yHFyp anu^Socu Ba e3yB xaKHgaru MatnyMOTnapu e3yB Tapuxu, yHHHr y3ura xoc xycycuaTnapu, эcкн TypKHH TunHHHr, xycycaH, KOpaxoHuHnap gaBpu e3Ma agaSuH TunHHHHr ^OHeTHK th3hmh, xap$ Ba TOBym MyHOcaSaraapHHH ypraHHmga yTa axaMHaTnugup. KomFapuH anu^Socu yTMHmgaH KonraH rpaMMaTHKanap Ba Tapux KHToSnapugaru yHFyp anu^SonapHHHHr энг MyKaMManu SynuS, onHM yHra KapaxoHuHnap gaBpu TunuHHHr SunHMgaHH, Kynnu ^OHeTHCTH cu^araga eHgamraH.

Уйгур алифбоси ихчам бир шаклда тузилган булиб, ундаги харфларнинг айтарли бари полифоник хусусиятга эга эди. Туркий халклар утмишда фойдаланган алифболарнинг энг ихчами хам айни алифбодир. Унинг имло принциплари жуда уйлаб ишлаб чикилган. Утмиш ёзув амалиётининг тажрибаси шуни курсатадики, ёзувнинг кулай ё унгайсизлиги, тилнинг фонетик-фонологик тизимига кай даража жавоб берганлиги алифбодаги харфларнинг оз-куплигида эмас, балки имло коидаларининг кандай тузилганлигига боглик экан.

Уйгур хати узининг ихчам алифбо тизими, имло принципларининг мукаммал ишлангани, палеографик имкониятлари билан юзйилликлар оша туркий тилнинг фонетик хусусияти, китобат санъати талабларига тула жавоб бериб, юзйилликлар оша ишлатилиб келди.

Фойдаланилган манбалар ва илмий асарлар:

Arat 1991 - Kutadgu Bilig. I. Metin. R.R. Arat. - Ankara, 1991.

Arat 1992 - Edib Ahmed b. Mahmud Yükneki. Atebetü'l-Hakayik. R.R. Arat. -Ankara, 1992.

ДЛТ - Махмуд Кошзарий. Девону лугати-т-турк [Туркий сузлар девони]. Нашрга тайёрловчи К. Содиков. - Тошкент, 2017.

MK - Ka§garli Mahmud. DTvänü Lügati't-Türk. Tipkibasim / Facsimile. -Ankara, 1990.

Mun. - «Муншаот»: Франция Миллий кутубхонасида сакланаётган Suppl. Turc. 317 / 1513 курсаткичли Навоий куллиётида (387Ь-406а).

Рустамов 1976 - Рустамов А. Ибн Арабшох туркий ёзувлар хакида. // «Адабий мерос» (5). 1976. 39-42- б.

Содицов 2020 - Содицов К. Эски узбек ёзма адабий тили. - Тошкент, 2020.

СЦ - «Сюань-цзан кечмиши» асари: Тугушева Л.Ю. Уйгурская версия биографии Сюань-цзана. - Москва, 1991.

Yug - Адиб Ахмад Югнакийнинг «Х,ибату-л-хакойик» асари: A - асарнинг 1444 йили Самаркандда кучирилган уйгур ёзувли нусхаси: Arat 1992: S. I-LXII; B - асарнинг 1480 йили Истанбулда уйгур ёзувида ёзилиб, тагма-таг араб хатида изохлаб чикилган нусхаси: Arat 1992: S. LXIII-CXVII; C - асарнинг XVI юзйилликда араб хатида кучирилган нусхаси: Arat 1992: S. CXVIII-CLXVI; H -асарнинг Голландияда сакланаётган араб ёзувли нусхаси: Edib Ahmed Yükneki. Atebetü'l-Hakayik. inceleme - Tenkitli Metin - Tipkibasim. Hazirlayan: S. Qakmak. - Istanbul, 2019. S. 420-468.

QB - Юсуф Хос Х,ожибнинг «Кутадгу билиг» асари: H - Вена (Х,ирот) нусхаси: Wien, ÖNB, Cod. A.F.13: Радлов В.В. Кутадку-Билик. Факсимиле

99

R 0#

уйгурской рукописи. - СПб., 1890; Yusuf Has Hacib. Kutadgu Bilig. A. Viyana Nushasi (Tipkibasim). - Ankara, 2015; N - Наманган (Фаргона) нусхаси: УзР ФА Шаркшунослик институти, 1809 курсаткичли кулёзма. Yusuf Has Hacib. Kutadgu Bilig. B. Fergana Nushasi (Tipkibasim). -Ankara, 2015; Q - Кохира нусхаси: Миср Миллий кутубхонаси, 168- курсаткичли кулёзма: Yusuf Has Hacib. Kutadgu Bilig. C. Kahire Nushasi (Tipkibasim). - Ankara, 2015.

Usmanova, S. R., & Ismatullayeva, N. R. (2020). Expression Of Lacunas In Comparative Study Of Kinship Terms In Chinese And Uzbek Languages. Solid State Technology, 63(6), 4974-4985.

Ismatullayeva, N. R. Translation of phraseological units in Chinese and Uzbek languages. In Scientific research of the SCO countries: synergy and integration (International conference). Beijing, PRC, June (Vol. 24, pp. 45-50).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.