Научная статья на тему '“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ТИЛ ВА СЎЗ ОДОБИ МАСАЛАЛАРИ'

“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ТИЛ ВА СЎЗ ОДОБИ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
779
67
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
билим / инсон / жамият / ахлоқ / одоб / тил / муомала / маърифат / бурч / knowledge / human / society / morality / decency / language / enlightenment / decency

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Абдуллаева, Насиба Бўроновна

Мақолада Х1-ХП–асрларда яшаган аллома Юсуф Хос Ҳожибнинг фалсафий-дидактик асари "Қутадғу билиг" ("Саодатга элтувчи билим") асарида сўз, тил одоби ва ахлоқий қарашлари таҳлил этилган. Туркий ёзма адабиётнинг илк йирик обидаси, туркий халқлар дидактик фалсафасининг ўзига хос кўриниши бўлган “Қутадғу билиг” асари ўз даврининг илғор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлоқий масалалари, туркий халқлар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, қадриятлари хусусида батафсил маълумот беради. Поэтик усулда ёзилган ушбу асар мавзулари ғоят кенг қамровли, мазмундор бўлиб айниқса инсон, унинг ижтимоий моҳияти, тафаккури, ахлоқига оид масалалар образли, бадиий юксак мисралар, шеърий ҳикматлар ва мақоллар орқали баён этилган. Мутафаккирнинг асаридаги рамзлар, тимсоллар орқали инсон ва имон-эътиқод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалари сўз ва тил одоби билан алоқадорликда таҳлил этилган ва замонавий аҳамияти кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF LANGUAGE AND ETHICS IN THE WORK "KUTADGGU BILIG".

The article analyzes the philosophical and didactic work of the scientist Yusuf Khass Hadjib Balasaguni, who lived in the X1-XN centuries, "Kutadgu Bilig" ("Blessed knowledge") and the moral and spiritual views contained therein. The first major monument of Turkic written literature, the work "Kutadgu bilig", which is a kind of manifestation of the didactic philosophy of the Turkic peoples, contains detailed information on the advanced socio-political, spiritual and moral issues of its time, history, culture, science, traditions and foundations of the Turkic peoples, lifestyle, values. The themes of this work are very comprehensive and the issues of man in particular, his social essence, thinking, morality are described through artistic images, poetic proverbs and sayings. The modern meaning of the thinker's views on speech and language etiquette is manifested through symbols, signs and symbols and coverage of such issues as man and faith, man and society, man and duty.

Текст научной работы на тему «“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ТИЛ ВА СЎЗ ОДОБИ МАСАЛАЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"КУТАДГУ БИЛИГ" АСАРИДА ТИЛ ВА СУЗ ОДОБИ МАСАЛАЛАРИ

Абдуллаева Насиба Буроновна

УзМУ, Фалсафа ва маънавият асослари кафедраси профессор в.б.,ф.ф.д

АННОТАЦИЯ

Мацолада Х1-ХП-асрларда яшаган аллома Юсуф Хос ^ожибнинг фалсафий-дидактик асари "Кутадгу билиг" ("Саодатга элтувчи билим") асарида суз, тил одоби ва ахлоций царашлари таулил этилган. Туркий ёзма адабиётнинг илк йирик обидаси, туркий халцлар дидактик фалсафасининг узига хос куриниши булган "К^утадгу билиг" асари уз даврининг илзор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлоций масалалари, туркий халцлар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, цадриятлари хусусида батафсил маълумот беради.

Поэтик усулда ёзилган ушбу асар мавзулари гоят кенг цамровли, мазмундор булиб айницса инсон, унинг ижтимоий моуияти, тафаккури, ахлоцига оид масалалар образли, бадиий юксак мисралар, шеърий уикматлар ва мацоллар орцали баён этилган.

Мутафаккирнинг асаридаги рамзлар, тимсоллар орцали инсон ва имон-эътицод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалари суз ва тил одоби билан алоцадорликда таулил этилган ва замонавий ауамияти курсатилган.

Калит сузлар: билим, инсон, жамият, ахлоц, одоб, тил, муомала, маърифат,бурч

АННОТАЦИЯ

В статье анализируется философско-дидактический труд ученого Юсуф Балас агуни жившего в Х1-ХП веках, «Кутадгу Билиг» («Благодатное знание») и содержащиеся в нем нравственные и духовные воззрения. Первый крупный памятник тюркской письменной литературы, произведение "Кутадгу билиг", являющееся своеобразным проявлением дидактической философии тюркских народов, содержит подробную информацию по передовым общественно-политическим, духовно-нравственным вопросам своего времени истории, культуры, науки, традициям и устоям тюркских народов, образ жизни, ценности. Темы этого произведения очень всеобъемлющи и вопросы человека в частности, его социальной сущности, мышления, морали описаны через художественные образы, поэтические пословицы и поговорки. Современное значение взглядов мыслителя на речь и языковой этикет проявляется через

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

символы, приметы и условные обозначения и освещение таких вопросов, как человек и вера, человек и общество, человек и долг.

Ключевые слова: знание, человек, общество, мораль, порядочность, язык, просвещение, долг

The article analyzes the philosophical and didactic work of the scientist Yusuf Khass Hadjib Balasaguni, who lived in the X1-XN centuries, "Kutadgu Bilig" ("Blessed knowledge") and the moral and spiritual views contained therein. The first major monument of Turkic written literature, the work "Kutadgu bilig", which is a kind of manifestation of the didactic philosophy of the Turkic peoples, contains detailed information on the advanced socio-political, spiritual and moral issues of its time, history, culture, science, traditions and foundations of the Turkic peoples, lifestyle, values. The themes of this work are very comprehensive and the issues of man in particular, his social essence, thinking, morality are described through artistic images, poetic proverbs and sayings. The modern meaning of the thinker's views on speech and language etiquette is manifested through symbols, signs and symbols and coverage of such issues as man and faith, man and society, man and duty.

Keywords. knowledge, human, society, morality, decency, language, enlightenment, decency

Аждодларимиз колдирган маданий меросда барча даврлар учун керак буладиган и^ор фикрлар борки, булар бугунги тараккиёт учун хам уз ахамиятини йукотмайди. Мутафаккирларимизнинг мероси инсоннинг яшашдан максади, жамиятда тутган урни, тарбияси, хаёти хакидаги пурмаъно фикрлари юксак тафаккур махсулидир. Улар халкимизинг маънавий дунёсини янада бойитишда, шахсни камол топтиришда ёрдам бериб келмокда. Шу нуктаи назардан Юсуф Хос Хожиб асарларини тадкик этиш долзарб масалалардан саналади.

Ушбу максадни амалга ошириш учун куйидаги вазифалар белгилаб

Юсуф Хос Хожибнинг "KутадFу билиг" асарида суз ва тил одоби хакидаги карашларни тахлил килиш;

"KутадFу билиг" асарида суз ва тил одобининг ахлок билан узаро боFликлигини очиб бериш;

ABSTRACT

КИРИШ

олинди:

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"K,утудаFу билиг"даги асар кахрамонларнинг аклий заковатида, фикрлаш тарзида, сухбатдошига булган узига хос ижтимоий-маънавий муносабатини тахлил килиш;

"KутадFу билиг" асарининг замонавий ахамиятини асослашдан иборат.

Тад^и^отнинг назарий ва амалий а^амияти. Шарк пандномаларининг фалсафий-ахлокий жихатлари масалалари буйича олиб борилаётган тадкикотлар учун назарий-методологик манба сифатида фойдаланиш мумкин.

Методлар. Юсуф Хос Хожиб меросининг суз ва тил одоби, муомала маданияти, ахлокий маданиятга таъсири масалаларини урганишда герменевтик тахлил, тарихийлик ва мантикийлик, анализ ва синтез, умумлаштириш, таккослаш каби мантикий усуллардан фойдаланилган.

Илмий муаммони куйилиш. Юсуф Хос Хожиб меросини урганиш буйича Fарб ва шарк олимлари томонидан бир канча йуналишларда куплаб тадкикотлар олиб борилган. Жумладан, Г.Вамбери, М.Купрулизода, В.В.Радлов, С.Е.Малов, Н.Н.Юдахин, А.Самойлович, П.М.Мелиоранский, В.В.Бартольд, Н.А.Баскаков, Е.С.Бертельс, А.Фитрат, А.Саъдий, А.Н.Кононов, А.А.Валитова, И.В.Стеблева, Н.М.Маллаев, А.ПДаюмов, Г.А.Абдурахмонов, К,.Каримов, К,.Содиков, томонидан мутафаккир асарлари тарихий, ижтимоий-гуманитар, лингвистик, умумфилологик, матншунослик, шеършунослик, этнографик, педагогик жихатдан тахлил килинган.1

Фитрат асар хакида «KутадFу билиг» санъатли бир шеър мажмуаси эмас, манзум бир ахлокий, идорий китобдир. Бунда инсон сифатларидан адолат, давлат, акл, каноатни мажоз йули билан турт киши этиб курсатиладир. Бу- лардан адолат хокон булуб, оти «Кун^ди»; давлат унинг вазири булуб, оти «Ойтулди»; акл вазирнинг уFли булиб, оти «Угдулмиш»; каноат вазирнинг кариндоши булиб, оти «УзFурмиш»дир дейди "2

1 Бартольд В.В. Богра-хан, упомянутьш в «Кутадгу билиг». Соч., т У. М., Наука, 1968, с 420. Валитова А.А. К вопросу о фолкьлорних могивах в поэме «Кутадгу билиг». Сов. Восток. М.: 1958, № 5, с. 88-102;

Радлов В.В. Кутадгу билиг. Факсимила уйгурской рукописи императорской и королевской придворной библиотеки в Вене. Спб., 1990, - 220 с.; Из Сибири. Страниць1 дневника. - М.: Наука, 1989, -749 с. Фитрат. Кутадгу билнг. - Абдурауф Фитрат Танланган асарлар. 11 жилд. Илмий асарлар. Нашрга тайёрловчи ва изохлар муаллифи Х,.Болтабоев. - Т.: Маънавияг, 2000, 11-17-бетлар;

.Стеблева И. В. Поэтика "Кутадгу билиг".- СТ, 1970, №4, с. 94-100. Каримов К Илк бадипй достон. - Т.. Фак, 1976. Содиков 3. "Кутадгу билиг" таржималарининг киёсий- типологик тахлили. - Т.: Фан, 2007. - 171 б

2 Фитрат. Кутадгу билнг. - Абдурауф Фитрат Танланган асарлар. 11 жилд. Илмий асарлар. Нашрга тайёрловчи ва изохлар муаллифи Х,.Болтабоев. - Т.: Маънавияг, 2000, 11-17-бетлар;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Филолог олим Бокижон Тухлиев "KутадFу билиг"даги фикр-мулохазаларнинг бошка бирорта ижодкорга ухшамаган бадиий ифодаси, айникса, соф туркона сузларнинг жаранги, улар замиридаги юксак инсоний туЙFулар3 ни таъкидлаб утади.

Шунингдек, замонавий тадкикотчи олимлардан Ж.Т. Амребаева Юсуф Хос Хожиб фалсафасининг рационал ва амалий жихатлари, дунёкарашига Марказий Осиё мутафаккирларининг таъсири масалаларини, А.К. Ахметовалар "KутадFу билиг" асарнинг кадриятлилик жихатлари, маърифий-педагогик ахамияти хусусида тадкикотлар олиб боришган.4

И.Фомин "KутадFу билиг"нинг бир канча шарк халклари маънавий ютукларини узида бирлаштирганини ундаги бадиий анъаналар оркали куриш мумкинлигини айтиб утади. 5 Туркий халклар узаро маданий ва диний хамкорлигини янги боскичга кутаришда Юсуф Хос Х,ожиб асарининг ахамияти Д.А.Брусиловский томонидан таъкидланади.6 Аммо мутафаккир меросининг фалсафий дидактик, маънавий-ахлокий жихатлари етарлича тахлил этилмаган. Ушбу маколада аллома меросидаги маънавий-ахлокий масалалар, жумладан суз одоби, муомала одобининг айрим кирраларига эътибор каратилади.

Асосий ^исм. Мусулмон шарки минтакаси тафаккурида ахлокнинг мохиятини тушунтирувчи ва ахлокийликни тарFиб этувчи пандномалар кенг таркалган булиб, одоб, ахлокий меъёрларни кизикарли хикоятлар ва ривоятлар оркали баён этилиши билан узига хосдир. Х-Х1 аср маънавий хаётида панднома — насихатнома рухида асар ёзиш анъанаси пайдо булган эди. «KутадFу билиг» хам шундай фалсафий, дидактик рухдаги асардир. «KутадFу билиг» суз санъатининг нодир намунаси булиб, унда уз даврининг илFор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлокий масалалари бадиий талкин килинган, туркий халклар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, кадриятлари хусусида батафсил маълумот берилган. К,орахонийлар салтанатида вазирлик лавозимини эгаллаган Буюк шоир ва мутафаккир Юсуф Х,ос Х,ожибнинг ушбу асари эзгу инсоний фазилатларни тараннум этувчи машхур пандномалардан булиб, бугун хам замонавий ахамиятини йукотмаган. 130000 мисрани уз ичига

3 Бокижон Тухлиев. Юсуф Хос Х,ожиб ва туркий халклар фолькори. Баёз" нашриёти . Тошкент - 2013.Б.5

4 Амребаева, Ж.Т. Мир ценностей в «Кутадгу билиг» («Благодатное знание») Юсуфа Бала-сагуни дисс. на соискание степени канд. философских наук. - Алматы:[б.и.], 2001 Ахметова А.К. Педагогические взгляды Юсуфа Хас Хаджиба Баласагунского (по поэме "Кутадгу билиг"): Автореф.. канд. пед. наук. - Т, 1990. - 17

5И.Фомкин. Поэтическая картина мира Юсуф Баласагуни .https://cyberieшnka.щ/artirie/n/poeticheskaya-kartina-mira-yusufa-balasaguni-k-950-letiyu-poemy-kutadgu-bilig/viewer

6 Д.А.Брусиловский .Юсуф Баласагунский как качественно новый этап межкультурного и межрелигиозного сотрудничества в тюркоязычном мире.Международный научный журнал. Символ науки. 2016 №3 С.92-95

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

олган ушбу шеърий асар туркий халкларнинг ахлокий комуси дейиш мумкин. Асар милодий 1069-1007 йилларда ёзилган. «K,утадFу билиг» (Саодатга элтувчи билим) инсонни комилликка ундовчи насихатномадир. Асарда рамзлар, тимсоллар оркали инсон ва имон-эътикод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалар Fоят содда ва гузал шеърий услубда баён этилган Асар номидан хам англаш мумкинки, инсон шу фазилатларга эга булса, панд насихатлар, йул-йурикларга амал килса бахт-саодатга эришади.

Шеърий усулда ёзилган "K,утадFу билиг" асари мавзулари FOят кенг камровли, мазмундор булиб айникса инсон, унинг ижтимоий мохияти, тафаккури, ахлокига оид масалаларнинг мохияти образли, бадиий юксак мисралар, шеърий хикматлар ва маколларда оркали баён этилган.

Асардаги турт кахрамон КунтуFди-адолат, Ойтулди- бахт ва давлат,Угдулмиш-акл, У^урмиш- каноат тимсолидир. Ана шу тимсоллар оркали аллома уз фалсафий карашларини баён этади.

Мутафаккир асарида икки мухим жихат кузга ташланади. Бири ахлок у жамиятдаги мувозанат ва осойишталикнинг асосий сифатида изохланади. Айникса суз одоби, муомала одоби масалаларига катта эътибор каратилади. Иккинчидан билим , инсоннинг кадри унинг билими ва тафаккури, акл-идроки билан эканлигини таъкидланади. Аклга таяниш, билимга чорлаш, ижтимоий адолат, марFуб ахлокни акл, заковат кучи билан урнатишга ишонч ташкил килади. Биз мутафаккирнинг муомала, суз, тил одобига оид карашларига эътибор каратамиз.

Ушбу асарда тилнинг фазилат ва манфаатлари, инсон хаётида тутган урни, суз одоби масалларига жуда катта урин берилган. Уринли гапириш, киска ва мазмундор сузлаш, эзмалик, лакмаликни, тилёFмаликни коралаш, кексалар, устозлар олдида нутк одобини саклаш, туFри рост ва дангал гапириш, хакида гап боради. Албатта миллий сезги ва миллий рухнинг шаклланишида тили хал килувчи ахамиятга эгалиги, тил фикр ифодалаш, дунёни билиш, билим, тажрибаларни туплаш, саклаш ва кейинги авлодларга етказиш воситаси.

Юсуф Хрс Хожиб укув ва билимнинг таржимони тил, кишига яхшилик, эзгулик, кут-иззат, обру-эътибор тил оркали келишини таъкидлайди. Тилни нотуFри куллаш эса уни купчилик олида изза килади, уз бошига бало келтиради. Асарда тил фазилати, фойда зарарлари хакида алохида боб ажратилган, шунингдек, куплаб бобларда баён килинган. Бу хакида мутафаккир шундай дейди.

Тил арслон мисоли ётар кафасда

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

EexaSap SomuHH y ep Ha^acga TunugaH TyranraH He geap, эmнт AMan Kan 6y cy3ra, y3HHrra am эт Eano KenTupagu Somra 6y TunuM Cy3HHHrn thhhS rop, SomuHr epMacuH TunuHrHH thhhS Typ TamuHr cuHMacuH.7

MyTa^aKKup Tun, aKn, ^apocaTHH y3 BaKTuga Ba y3 ypHuga umnaTum no3HMnurHHH yKTupagu. YHHHr ^HKpuna HHCOHra 6axT caogaT KenTupyBHH x,aM, yHu 6axTCH3 KunyBHH x,aM Tungup. Cy3HHHr Tatcupu, yHHHr h^thmohh axaMuaTura x,aM KaTTa эtтнSop Sepumu KepaK. Hhcohhh^hk y cy3naraH MaTHHHHr HenoFnu ax,aMHtfira эгa экaнnнгн SunaH SenrunaHagu. Y3ura эcoнnнк TunaraH x,ap Sup ogaM yftnaMacgaH ranupMaftgu, SunuS cy3naraH cy3 goHonHK Senrucu экaнnнгннн TatKHgnaHgu. 03 Ba MatHonu cy3nam, cy3napra KynpoK MatHo cuHrgupum no3HM. Ey xaKuga Xoc Xo^uS "TunHHrHH aBaHna OMOHgup

SomuHr, cy3HHrHH aBaHna y3aap emuHr" geS TatKHgnaHgu.

Acapga HHCOHgaH KonaguraHH эзгy cy3, y TunnapgaH-Tunnapra, gunnapgaH-gunnapra KynuS ropagu. Hhcoh onaMgaH yTap neKHH yHHHr cy3H MaHry geS TatKugnaHagu. Hhcoh hkkh Hapca Ty^aftnu KapunuK HHManHrHHH SunMaHgH, ynapHHHr Supu xym KunuK, SomKacu эзгy cy3. TyFunraH ogaMgaH KonaguraH Mepoc yHHHr эзгy cy3H, yHra aMan KunraH hhcoh эca $oftga Ba Ha$ onagu.

AnnoMa MyoMana ogoSu xaKuga TyxTanap экaн gaFan cy3 Kumura o^aT KenTupagu, xacagnu cy3 KumuHHHr paHrHHH coMoHra aftnaHTHpagu. ^mun KyKgaH HHgu Sy Sy3 epra cy3, Cy3 SunaH HHcoHga epyF Syngu Ky3.

MatHonu Ba Se^upuMH ranupum, cy3HHHr opKa-yHrHHH, MyHocuS ypHHHH ^apKnafi Sunum, HyTKHH $ax,M-$apocaT, ho3hk HyTK ogoSu KaSu $a3unaTnap TypoHga hhcoh yMyMHH axnoKHHHHr, MatHaBHH paconuruHHHr TaaHH ycTyHnapugaH caHanraH. Tun ogoSuHHHr MyxuM ^Hx,aTnapugaH Supu KairanapgaH onguH cy3 Somnam, cypaMacgaH onguHa ^aBoS Sepum hhcohhh ogaTnapra 3Hgnuru aHTunagu. Tun Ty^aftnu hhcoh Somura Sano opTTHpum MyMKHHnuru annoMa ToMoHugaH TatKugnaHagu. TunuHrra MaxKaM Syn, Synap-SynMac rannapHH ranupum hhcoh Somura Sano KenTupagu. KepaK cy3HH aHTHm no3HM, nyHKH KynruHa ^ofiganu cy3nap nHHxoH Konca y Se^ofiga SynuS Konagu. AnnoMa thphk Kama cy3naMacgaH ropa onMaHgu, SunuMnu cy3naca cyxSaT rynura afinaHap, SunHMcu3 эca y3 Somura eTumu MyMKHH geHgu annoMa.

7 rocy$ Xoc ^yTagFy Sunur. TomKeHT. 1971 ®AH HampueTH. 1990, 87 6eT

176

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Юсуф Хос Хожибнинг билимга оид карашларида тилни билим белгиси сифатида келтиради, киши унта сузни уйлаб, биттасини айтмоFи керак. Ноурин айтилган киши кунглини хуфтон килади, орусини кетказади. Сузни донодан эшитиб, нодонларга куллаш лозим, шундагина у фойдали булади дейди.

Юсуф Хос Хожиб Ойтулди тимсолида камтар, доно, ростсузли инсонни келтиради. Ойтулди уFли Угдулмишга тил одоби хусусида катор насихатлар килади. "Кимки фароFатли кунни истаси, у феъл-атворини созлаши, туFрилик ва ростликни танлаши лозим. Купчиликка бош булган кишининг йули адолат, феъли равон, килмиши эзгулик булмоFи, ёмонлардан узок турмоFи шарт"8

"K,утадFу билиг"да шоирлар хусусида алохида таъкидлаб утилган. Сузнинг турфа маъноларидан фойдаланиш ва муомалага киритишда шоирларнинг роли мухим. Шеър нафакат китобхон хиссиётларига таъсир килади, балки унинг дунёкараши ва тил бойлигини шакллантиришда хам мухим. Асарда шоирлар суз терувчилар дейилади.

Энди шоир колди, у суз терувчи,

Тилда олкиш ёки сукиш берувчи.

Киличдан уткиррок буларнинг тили.9

Шоирни сузини тинглаб кулоFингга ол, севимли кишининг юзи белгили, тил очса маъноси сузи белгили дейди аллома.

Асарда нафакат сузлаш, балки тинглаш одоби хакида хам фикр юритилади. Сурамок осон иш, жавоб бермок-мушкул. Бирок сузлашдан кура эшитмок афзал. Жахонда купни куриб, купни синаган донишмандлар оз сузлаб, куп тинглашни маслахат беришганлигини таъкидлайди.

Ушбу пандномаларда рост сузнинг хосияти, воизнинг сийрати ва сурати масалаларига тухталиб утилади ва нуткни таъсирчан, равон, жозибали, булиши-тил одоби масалалари турли хаётий хикоялар ва тимсоллар мисолида тахлил этилади ва хулосалар чикарилади.

Киши курки сузу бу суз бепоён.

Э тил, макта эзгу кишини хар он!

Масал бор туркчада, бунга киёслаб.

Ушани дейин мен сузимга мослаб.

Укув курки сузу бу тил курки суз.

Киши курки юзу бу юз курки куз.10

8 Юсуф Хос Хожиб. Кутадгу билиг. Тошкент: Юлдузча, 1990, 32-бет.

9 Уша манба, 94 бет

10 Юсуф Хос Хожиб. Кутадгу билиг. Тошкент: Юлдузча, 1990, 16-бет.

177

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

^tHH MyTa^aKKup ^HKpuna Kama cy3HHH Tun SunaH cy3naftgH. Cy3napu axmu Synca, yHHHr ro3H cyB onagu, atHH oSpy Ko3oHagu, эtтнSop Tonagu.

rocy$ ^oc X,o^uS acapuga HoTHKnHK axnoK maKnuga, axnoK SunaH naMSapnac puBo^naHraH SynuS, maxc MatHaBHH Kue^acuHHHr MyxHM TapKuSuH Khcmh cu^aTHga SaxonaHraH. YmSy naHgHoManapga cy3HH эmнт, aMMo gappoB umoHa KonMarHH, caSpnu Ba TyFpu cy3 Syn geS TatKHgnaHagu. TunHHrgaH HHKapMa Sy enFoH cy3HHr, Ey enFoH Ty^afinu Kopagup ro3HHrn

AnnoMa cy3HH onTHHra TeHrnaftgu, xap Sup oFH3gaH HHKaeTraH cy3gaH SoxaSap SynumHH aHTagu.

Cy3HH cy3naMacaHr co$ onTHH caHa, TungaH HHKca Mucra TeHrgup pocMaHa12

X,ap Sup Kama MyoMana, Tun KoHyH-Kouganapura, Tun ogoSura, THnHHHr ho3hk ToMoHnapura эtтнSop KapaTHmu no3HM. Xoc X,o^uS KanaMHra

MaHcyS «KyTagry Sanar» acapu yma gaBpga By^ygra KenraH KoMycuH acapnap cuncunacugaH MyxHM ypHH onraH. «KyTagFy Sanar» HHHr y3aruHH co$ TypKHH aHtaHanap, KaguM Munnufi MagaHuaTra SeBocuTa gaxngop SynraH KagpuaTnap TamKHn этagн.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

rocy$ Xoc Xo^uS "KyTagFy SunHr"ga HHcoHga Tun TyHFycu TapSuacu Tyran Synumu, y anoKa BocuTacurHHa эмac cyxSaTgomura Tatcup этнm, yHga эзгy HHaTnapHH ro3ara KenTupum BocuTacu экaнnнгннн TatKHgnaHgu.

XYtfOCA

YMyMaH onraHga, acapga Tun SunHM Ba 3aKoBaT KanHTH cu^aTHga Tatpu^naHagu, myHHHr ynyH y $aKaT эзгy KHmunap, эзгy umnapHH SaeH Kunum KepaK.

KumHHHHr KypKH cy3gup, cy3 эca TanaHgup,

Ken эн THnHM эзгy cy3nu Kama (nap) MagxHHH KHn13geHgH annoMa. Tun KHmHHH, cy3 KumuHH Kagp-KHMMaTHHH omupagu, ynyFnHKKa onuS Sopagu my SunaH Supra yfinaMafi aHTHnraH cy3 yHH KagpuHH xaM Tymupagu. rocy^ Xoc Xp^uSHHHr "KyTagFy SunHr"HgarH cy3 Ba Tun ogoSu xycycugaru $HKp Mynoxa3anap SyryH xaM axaMHaTnugup.

EupHHHHgaH, MaumuH xaeTga MyoMana ^apaeHHga, KacSuH ^aonuaTga xaM xap Sup cy3HH yHnaS ranupum, y3raHH THHrnaH Sunum h^thmohh MyHocaSaTnap

11 Yma MaH6a 36 6eT

12 rocy$ Xoc Xo®n6. K^agy 6unur. TomKeHT: Mngy3na, 1990, 44 6eT

13 rocy$ Xoc X,o®u6. KyTagFy 6unur. TomKeHT. 1971. ®AH HampueTH. 1990, 1016eT

178

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

самарадорлигини таъминлайди. Зеро, тил инсон онгли фаолияти ва тафаккурининг бир элементидир, у маълумотлар тупловчи, жамловчи, биринчи борликни акс эттирувчи бир бутун системадан иборат булиш билан бирга, хам интеллектуал хам рухий-маънавий олам яралишида иштирок этади.

Иккинчидан, тил нафакат фикрни ифодалаш ёки фикр алмашиш воситаси, балки ижтимоий онгда фикрларни шакллантириш ва мустахкамлаш воситаси хам хисобланади. У жамият аъзоларининг узаро алокасини амалга оширади, инсоннинг моддий ва маънавий турмушида руй берадиган барча вокеа ходисалар хакидаги билимларни жамлайди ва улардан хабардор килади. Х,ожиб уз асарида тилни эзгу амал, эзгу ният ифодачиси, ахлокий онгдан ахлокий хатти харакатга ундовчи восита булишини таъкидлайди.

Учинчидан, тил халкнинг маданияти, урф-одати, унинг турмуш тарзи, тарихи, олам баркарорлигининг асоси, шу нуктаи назардан "Кутадгу билиг"даги тилга оид фикр-мулохазалар ахамиятини йукотмайди.

REFERENCES

1. Бартольд В.В. Бограхан, упомянутьш в «Кутадгу билиг». Соч., т У. М., Наука, 1968, с 420.

2. Валитова А.А. К вопросу о фолкьлорних могивах в поэме «Кутадгу билиг». Сов. Восток. М.: 1958, № 5, с. 88-102;

3. Фитрат. Кутадгу билиг. - Абдурауф Фитрат Танланган асарлар. 11 жилд. Илмий асарлар. Нашрга тайёрловчи ва изохлар муаллифи Х,.Болтабоев. - Т.: Маънавияг, 2000

4. Каримов К Илк бадиий достон. - Т.. Фан, 1976.

5. Отахужаев, А, К Содиков. Кддимги ёзма ёдгорликлар. - Тошкент, Ёзувчи, 2000. - 230 бет;

6. Бокижон Тухлиев. Юсуф Хос Х,ожиб ва туркий халклар фолькори. Баёз" нашриёти . Тошкент - 2013.Б.5

7. Амребаева, Ж.Т. Мир ценностей в «Кутадгу билиг» («Благодатное знание») Юсуфа Бала-сагуни дисс. на соискание степени канд. философских наук. - Алматы:[б.и.], 2001

8. Ахметова А.К. Педагогические взгляды Юсуфа Хас Хаджиба Баласагунского (по поэме "Кутадгу билиг"): Автореф.. канд. пед. наук. - Т,

1990. - 17

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

9. И.Фомкин. Поэтическая картина мира Юсуф Баласагуни .https://cyberleninka.ru/article/n/poeticheskaya-kartina-mira-yusufa-balasaguni-k-950-letiyu-poemy-kutadgu-bilig/viewer

10. Д.А.Брусиловский .Юсуф Баласагунский как качественно новый этап межкультурного и межрелигиозного сотрудничества в тюркоязычном мире.Международный научный журнал. Символ науки. 2016 №3 С.92-95

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.