Научная статья на тему 'УЙҒУР ЁЗУВЛИ ВАСИҚАЛАРДА ИШЛАТИЛГАН БАДИИЙ СТЕРЕОТИПЛАР'

УЙҒУР ЁЗУВЛИ ВАСИҚАЛАРДА ИШЛАТИЛГАН БАДИИЙ СТЕРЕОТИПЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
57
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
eski turkiy qoʻlyozmalar / turkiy hujjatlar tarixi / eski turkiy hujjatlar / rasmiy hujjatlar stilistikasi / adabiy qoliplar / rasmiy va adabiy uslubning sinxronligi. / old turkic manuscripts / history of turkic documents / old turkic documents / stilistics of official documents / literary stereotypes / synchronicity of official and literary style.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Содиқов, Қосимжон

O‘tgan asr boshlarida Rossiya va G‘arbiy Yevropa olimlari hozirgi Shinjonning tarixiy chekkalarida, xususan, Turpan vohasida tashkil etilgan ilmiy ekspeditsiyalar davomida ko‘plab madaniy-tarixiy obidalar, qadimiy qo‘lyozmalarni topdilar. ular orasida qadimgi turkiy buddist va manixiy jamoalarida yaratilgan rasmiy hujjatlar ham borki, ularning koʻpchiligi uygʻur yozuvida yozilgan. ularda qadimgi turkiy davlatlarning ijtimoiy-iqtisodiy tuzumi, shaxslar oʻrtasidagi savdo munosabatlari, shuningdek, huquqshunoslik haqida koʻplab maʼlumotlar mavjud. qulining vasiyatnomasi chiqarilganda, bolani mehribonlik uyiga asrab olish, o‘g‘lini boy oilalarga ishlashga berish, qul va qullarni sotish, merosni taqsimlash, quldorlik uyiga berish to‘g‘risida hujjatlar tuzilgan. yer sotish, xo‘jalik hujjatlari, er va uzumzorni ijaraga berish, qarzga kumush tangalar, g‘alla ijarasi, tovar ayirboshlash haqida. rasmiy hujjatlarda qadimgi turkiy jamiyat va davlat boshqaruvi hujjatga tayanganligidan dalolat beradi. Yana bir muhim jihati shundaki, ular qadimgi turkiy yozma adabiy til va rasmiy uslub yodgorliklari hisoblanadi. hujjatlar malakali tarzda yozilgan va diplomatik idora ishining barcha talablariga javob beradi. ular rasmiy diplomatik uslubning shakllanishi va rivojlanishida muhim rol o‘ynaydi. Ushbu maqolada ushbu hujjatlarda joylashgan stereotip birliklarning semantikasi va stilistik vazifalari, shuningdek, ushbu matnlarning rasmiy va adabiy uslublarining sinkretik tabiati ko'rib chiqiladi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Содиқов, Қосимжон

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARTISTIC STEREOTYPES USED IN UYGUR WRITTEN DOCUMENTS

in the beginning of the last century, russian and western european scientists discovered many historical monuments of history and manuscripts as a result of scientific expeditions to the historical lands of present-day sindjan, in particular, the ancient turfan. among the manuscripts were the official documents created by the ancient turkic buddhist monarchy. most of these historical documents are in the old uighur form, with extensive information on the socio-economic system of the ancient turkic states, the relationships between people, trade and legal relations. documents give freedom to patrons, adoptions, transfer their children to a lawyer, sell slaves and slaves, inherit the land, sell land, farm work, sell their crops, rent a vineyard, loans, loans, commodity turnover. and most importantly, the rule of law in the old state and society has become a leader and all legal relationships have been formalized. also, these documents are also important historical monuments of turkish written literary language. the units are fully competent and fully meet all the requirements of the current period. they serve as a reliable material in the study of the turkish historical formation and development of the official style. in this article, ancient turkish official documents found in turf were studied stylistically. it focuses on the key issues of text stylistics the stereotypical units used in documents, their functions, the synchronicity of formal and artistic styles.

Текст научной работы на тему «УЙҒУР ЁЗУВЛИ ВАСИҚАЛАРДА ИШЛАТИЛГАН БАДИИЙ СТЕРЕОТИПЛАР»

'Uzbekistan-China: development of R VOLUME 1 | SPECIAL ISSUE 1

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2021: 5.423

УЙГУР ЁЗУВЛИ ВАСЩАЛАРДА ИШЛАТИЛГАН БАДИИЙ

СТЕРЕОТИПЛАР

d 10.24412/2181-1784-2021-1-178-192

Цосимжон СОДЩОВ,

филология фанлари доктори, профессор

Аннотация: в начале прошлого столетия во время научных экспедиций организованных в исторических окраинах современный синцзянь, в частности оазис турфан, русскими и западноевропейскими учёнами найдены многочисленные культурно-исторические памятники и древние рукописи. среди них есть официальные документы созданные в древнетюркским буддийским и манихейским общин, множество которых написаны уйгурским шрифтом. в них много сведений о общественно-экономической системы древнетюркских государств, о торговых отнашениях между лиц, также юрисприденции.

документы созданы при выдаче воли своего раба, о приняии в приют ребёнка, о выдаче своего сына на работу богатым семьям, о продаже рабов и рабынь, о распеделений наследств, о прадаже земли, хозяйственные документи, о выдаче в аредду земли и виноградника, о взайме серебренных монет, о выдаче аренде зерновых, о велях товарообмен. официальные документы свидетельствуют о том, что древнеюркское общество и государственное управление опиралась документациям.

еше одна важная часть заключается в том, что они являются памятниками древнетюркского письменного литературного языка и официального стиля. документы написаны грамотно и отвечают всем требованиям дипломатического делопроизводства. они имеют важное место ва формеровании и развитии официального дипломатического стиля.

в данном статье речь идет о семантике и стилистических функциях стереотипных единиц расположенных в этих документах, также о синкретического характера официальных и литературных стильей данных текстов.

Ключевые слова: тюркские манускрипты, официальные документы, тюркские юридические документы, официальный стиль, литературный стиль, синкретизм официального и литературного стилей, стереотипы.

Abstract: in the beginning of the last century, russian and western european scientists discovered many historical monuments of history and manuscripts as a result of scientific expeditions to the historical lands of present-day sindjan, in particular, the ancient turfan. among the manuscripts were the official documents created by the ancient turkic buddhist monarchy. most of these historical documents are in the old uighur form, with extensive information on the socio-economic system of the ancient turkic states, the relationships between people, trade and legal relations.

documents give freedom to patrons, adoptions, transfer their children to a lawyer, sell slaves and slaves, inherit the land, sell land, farm work, sell their crops, rent a vineyard, loans, loans, commodity turnover. and most importantly, the rule of law in the old state and society has become a leader and all legal relationships have been formalized.

also, these documents are also important historical monuments of turkish written literary language. the units are fully competent and fully meet all the requirements of the current period. they serve as a reliable material in the study of the turkish historical formation and development of the official style.

in this article, ancient turkish official documents found in turf were studied stylistically. it focuses on the key issues of text stylistics - the stereotypical units used in documents, their functions, the synchronicity offormal and artistic styles.

Keywords: old turkic manuscripts, history of turkic documents, old turkic documents, stilistics of official documents, literary stereotypes, synchronicity of official and literary style.

«Стереотиплар» деганда ёзма ёдгорликлар тилида вокеа-ходисалар баёни, фикр ифодаси билан боглик холда тез-тез кайталаб турувчи сузлар, суз бирикмалари ва жумлалар тушунилади. Стереотиплар бадиий матнларда хам, расмий хужжатларда хам ишлатилади. Лекин хар икки холатдаги вазифаси бошка-бошка. Чунончи, бадиий адабиётда кулланувчи стереотиплар бадиий буёкка эга; уларда кишилик турмуш тарзи ва вокеа-ходисаларга булган муносабат бадиий услубда баён этилади. Улар бадиий тафаккурнинг махсули булиб, асар бадиийлиги, баён тарзининг таъсирчанлигини оширишга ишлайди. Масалан, урхун битигларида хоконнинг кудрати, давлат ишларини билим ва адолат билан бошкараётгани таърифланганда qayani alp ermis, ayyuc'isi bilga ermis («хокони алп экан, маслахатчиси доно экан») жумласи ишлатилади.

Ёки Кул тигин ва Билга хокон битигларида юрт эгаси узининг эл равнакки, улус фаровонлиги йулида олиб борган эзгу ишларини таърифлаб, уз ютукларидан фахрланиб, ciyan bodunuy bay qiltim, az bodunuy oktis qiltim («йуксил халкни бой килдим, оз халкни купайтирдим») жумласини куллайди. Битигларда тез-тез учраб турувчи tort buluy qop yay'i ermis («турт томон бутунлай душман экан») жумласи мамлакат танг ахволда экани, турт ёкдан куршовда колинганини англатади. Кушиннинг кудратли юриши, аёвсиз жанглар, ёв устидан козонилган зафарлар баёнида elligig elsiratdimiz, qayanliy'iy qayansiratdimiZ, tizligig soktirtimiz, basliy'iy ytiktinttirtimiz («эли борни элидан айирдик, хокони борни хоконидан айирдик, тиззаси борни чуктирдик, боши борни юкунтирдик») жумласи ишлатилган ва б.

Хужжатлардаги стереотипларнинг мазмуни ва вазифаси булардан бир оз фарк килади. Улар мазмуни ва вазифасига кура икки хил.

Биринчиси, уужжатнинг тузилиши, матн компонентлари билан боглиц цолда шаклланган стереотиплар. Масалан, олди-берди васикалари хужжатнинг тузилган санаси, карз олинишининг сабаби, кимдан ва канча карз олинаётганлиги билан бошланади. Якунида эса олди-бердини кузатиб турган гувохлар, васикадаги белги-тамгаларнинг кимга тегишли эканлиги ва хужжатни ким тузганлиги кайд этилади. Стереотиплар хам ана шунга мос холда шаклланади. Бундай стереотиплар, хабарнинг аник ва лундалигини таъминлайди, матннинг расмий мавкеини ошириб, хужжат колипининг шаклланувига хизмат килади.

Иккинчиси, фикр ифодаси, баён тарзи билан боглиц цолда шаклланган стереотиплар. Матн битувчи фикр ифодаси учун нутк жараёнида ишлаб чикилган, тилда мавжуд булган тайёр колип бирикмалар, поэтик бирикмалардан фойдаланади. Уларнинг эмоционал буёги хам, таъсири хам кучли.

Одатда, расмий услуб узининг аник ва равшанлиги, кучма маъноли сузлар, фразеологик бирикмалар, тасвирий ифодалар, кутаринки жумлалар, турли бадиий воситаларнинг учрамаслиги билан ажралиб туради. Лекин бу улчовни, чегарани хеч бир узгаришсиз кадимги туркий тилдаги расмий битигларга, колаверса, илк урта асрлардан колган хужжатларга, хусусан васикаларга нисбатан куллаш узини окламайди, назаримизда. Сабаби, уша давр хужжатларида, юкорида расмий услубга тегишли деб каралаётган белгилардан ташкари, огзаки услубга, бадиий матнларга хос воситалар хам учраб туради. Битувчи-котиблар фикрни теран англатиш, унинг таъсирини кучайтириш,

васикани мазмунли ва ширали баён килиш, матн услубининг силлик ва охангдор чикиши учун, урни билан, бадиий воситалардан хам фойдаланган. Бир суз билан айтганда, хужжатлар услубига огзаки, сузлашув услуби билан бир каторда, бадиий тафаккурнинг, бадиий услубнинг, кадимги туркий адабиётнинг таъсири булган.

Васикаларда огзаки ва бадиий услубга хос булган стереотип жумлалар тизими амал килади. Улар расмий матнларга бадиий буёк бериши билан бир каторда, юридик кимсалар нуткининг таъсирли ва мазмунли чикиши, хакконийлигини таъмингашга хизмат килади.

Бундай стереотиплар матнда расмий ва бадиий услуб синкретизмини юзага келтиради.

Куйида васикаларда кечган бадиий стереотипларнинг айримлари ва уларнинг услубий, бадиий-эстетик вазифаларини куриб чикамиз:

berginca yoq-bar bolsar-men

Бу ифода «карзни бергунча борман-йукман, беролмасам (карзни узолмасам)» деган маънони билдиради. Конунга кура, хар кандай берим кафолатлануви керак. Ана шундай холатни расмийлаштириш учун хужжатда айни жумла ишлатилади.

Туркшуносликда yoq-bar bol- ёки bar-yoq bol- ифодаси «улим» билан боглик эканлигини купчилик эътироф этган. Бирок, бу масалада бошкача карашлар хам бор.

Жумладан, япон олими М. Морининг таъкидлашича, yoq-bar bol- ифодаси «улим»ни эмас, карз тулаш чогида беримчининг «бу ерда булмай колиш эхтимоли»ни, яъни унинг улиб кетиши эмас, балки карзни туламай, кочиб кетиши ёки бу ердан кучиб кетишини назарда тутади. Ушбу ифоданинг бошка хужжатларда ictin-tastin bol-, orü-qudi bol- сингари парадигматик каторларда келишига таяниб, олим ана шундай хулосага келган (Тугушева 1975,32).

Кейинги чогларда М. Морининг ушбу хулосаси фанда оммалаша бошлади. Тугри, ушбу ифодаларда хар кандай шароитда карз албатта кайтарилиши кафолатланган. Лекин бу ифоданинг хар учала вариантини бир маънога бирлаштириш укадар тугри эмас, назаримизда; уларнинг хар кайсиси узига хос маъноларга эга.

Шу уринда ушбу ифоданинг хар учала куриниши ва уларнинг маъноларини куриб чикамиз.

bar-yoq bol- ва унинг маъноси:

X,o3HprH y36eKnap Bern KyHAuauM 6opMU-üyvMU? geHMH3, öyHga, TaÖHHHKH, «ynHM» Ha3apga TyranagH. Ëkh y3oKpoK BaKT TyFpHcHga cy3 KeTraHga: YHaaua kum 6op-KUM üyv? geHHnagH. EyHHHr: YHaaua HUMa aan-HUMa cy3? Bapnamu x,aM 6op. Ey ^yMnanapHHHr öapHga KHmHHHHr ynHMH Ky3ga TyranagH. fflynapra TaaHHÖ, BacHKanapga KenraH bar-yoq bol- hh x,aM KHmHHHHr ynHMHra öoraaraH MatKyn Ey ypHHga bar bol - «6op öynMOK; amaMoK»; noFHmrapHHr, y3ÔeKHaga 6op 6ymHa -«amaHr» geraHH; yoq bol - «HyK öynMOK; ynMOK»; bar-yoq bolsar-men geraHga «(Maöogo) ynHÖ KeTcaM» geraH MatHo aHraamHnagH.

MacanaH, ^aHHMTygaH TapHK onHHraHHHrH TyFpHcHgarH BacHKaga: Bergincä bar-yoq bolsar-men, inim Barcaqï anï tegilär bilä köni bersünlär («EepryHna öop-HyK öyncaM [6opMaH-HyKMaH], hhhm EapnaKH yHH yKanapH ÖHnaH KafiTapcHHnap») (T^.12.8-10).

ôrû-qudï bol- Ba yHHHr MatHOCH:

n. 3aHMe ôrû-qudï hh KyTÖnapra (^aHyö Ba fflHMonra) HHcöar öepraH, atHH MaTHgarH ôrû-qudï bolsar-men ÖHpHKMacHHH «^aHyöga öynaMaHMH, fflHMonga öynaMaHMH, (KartH Ha3ap)» gea TanKHH KHnraH (Y^^,3a.4: 41, ukku wxöy3M U3oyaa vapaHa).

EyHga y örü tayqa, qudï quumqa bar- ÖHpHKMacHgarH örü tayqa hh «^aHyöra» geö TymyHraH, myHra öofhhk xpnga, örü hh x,aM «^aHyö», yHHHr aHTOHHMH öynMHm qudï hh эca «mHMon» gea TanKHH KHnraH.

TatKHgnam ®;oh3kh, ë3Ma MaHÔanapga tay cy3H mHMonra HHcöaraH x,aM HmnaranraH: öqdün yïyaq - «mapK», kündün yïyaq - «^aHyö», kedin yïyaq - «Fapö», taydïn yïyaq - «mHMon»HH aHraaragH. MacanaH, Caga othh KHmHHHHr Cynga OFagaH öy3 onraHH Ba эвaзнгa y3 y3yM3opHHH coTraH^HrH TyFpHcHgarH BacHKaga: Bu borluqn'ïy sïcïsï: öydüni Qara Temürniy borluq adïrar; kündüni yïyaq sïcïsï ögän adïrar; kedin yïyaq sï'cï'sï ögän-ök adïrar; taydïn sïcïsï Surïqa tegmis borluq adïrar («Ey y3yM3opHHHr nerapacH: mapKgaH Kapa TeMypHHHr y3yM3opH aHHpagH; ^aHyô ToMoHgarH nerapacH y3aHra TaKanagH; Fapö ToMoHgarH nerapacH xaM y3aHra TaKanagH; tof ToMoHgaH atHH mHMongaH nerapacH CypHra TeKKaH y3yM3op aHHpagH») (TX,.22.6-9).

fflHMonra HHcöaTaH tay cy3HHHHr HmnaranHmH, xapKanaH, Typ^oHHHKnapHHHr TacaBBypH ÔHnaH ôofhhk. ^yHKH Typ^oH BoxacHHHHr mHMonH TOFnap ÔHnaH ypanraH.

BacHKanapga KenraH örü tayqa, qudï quumqa barsar ^yMnacHHH Ky3ga TyTagHraH öyncaK, öy ^yMnaga «mHMon» Ba «^aHyö» TymyHnacH HyK. YHgarH örü tay - «WKopH tof» xaMga qudï quum «KyHH KyM» H^ogacH «TypT tomoh; y3H

ucTaraH ep» MatHocuga; «MKopu ToKKa (SopaguMu), Kyfiu KyMra SopaguMu», atHu «ucTaraH epuga; x,aMMa epga» aHrnaMuga KenraH.

MaHa yHHHr Muconu: Bu küntä mïnca Burxan Qulïnïy ya örü tayqa, qudï quumqa barsar, öz köyülincä buyan berip yorïsun («EyryHgaH SomnaS EypxaH KynHHHHr ^pKu y3uga), WKopn ToKKa (SopaguMu), Kyfiu KyMra SopaguMu, y3 KyHranna fiyn TyTcuH, caBoS ynyH ropaBepcuH») (TX,.30.8-10).

Ymöy MuconuMrogaru örü tayqa, qudï quumqa barsar SupuKMacugaru örü tay - «WKopn tof» xaMga qudï quum - «Kyfiu KyM», ynapHu y3apo KapmunaHTupum fiynu SunaH Saguufi caHtar xpcun KunuHMoKga; «WKopn TOKKa (SopaguMu), Kyfiu KyMra SopaguMu» geraH MatHoga, atHu «ucTaraH epuga; x,aMMa epga» aHrnaMuga KenraH. Ohkphh 6y Tap3ga u^oganam pacMufi Srnurnap ycnySu ynyH Fafipu-ogarufi, neKuH MaTHHHHr TatcupuHH omupum, u^oga SaguufinuruHu TatMuHnam, «opKuHnuK» TymyHnacHHH TepaH aHrnarum MaKcaguga aHa my uSopa KynnaHunraH.

fflyHHHr CHHrapu, ôrû-qudï bol- u^ogacuga x,aM «^aHyS» Ba «muMon» TymyHHacu fiyK.

BacuKanapga KenraH ôrû-qudï bol- u^ogacu, SroHuHrna, hkkh xun MatHoHH aHrnaragu. BupuHHucu, «KammoKnamum»HH Sungupagu: örü - acnu «WKopu», KyHMa MatHoga SofinuKKa HucSaraH umnaranagu; qudï - acnu «Kyfiu», KyHMa MatHoga KammoKnuKKa HucSaraH umnaranagu. BacuKanapga Bergincä örü-qudi' bolsar-men geraH maKnga Kenagu. Ey ^yMna «(Kap3Hu) SepryHna KammoKnamuS KoncaM xaM, yHu TynamHu Ka^onarnafiMaH» geraH MatHoHu aHrnaragu (TX,.52-eacu^aHU^ u3oy^a %apa^).

Hkkuhhucu, «ynuM» MatHocuga: örü bol - «MKopunamMoK», atHu «amaMoK»; qudï bol - «Kyfiu SynMoK; uhmok», atHu «ynMaK»; örü-qudi' bolsar-men - «(MaSogo) ynuS KeTcaM / SopMaH-fiyKMaH» geraHu. MaTH x,aM myHra apama TanKuH KunuHagu.

MaHa Muconu: Bergincä örü-qudï bolsar-men, inim Bilär köni bersün («EepryHna WKopu-Kyfiu SyncaM [atHu SopuM Sop, fiyFuM Sop / Sofi ëKu KammoK SynapMaH / Supop Kopuxpn Synca], uhum Eunup anSaTTa KafiTapcuH») (TX,.52.5-6).

ictin-tastïn bol- Ba yHuHr MatHocu:

H^ogaHuHr Sy BapuaHTuga x,aM «ynuM» MatHocu fiyK ictin - «unKapuga», atHu «y3 yfiuMga»; tastïn - «Tamga, TamKapuga», atHu «y3oKpoK Sup epga»; ictin-tastïn bol - «y3oK epga SynMoK» MatHocuga umnaTunagu. Marnnapga Bergincä ictin-tastïn bolsar-men maKnuga umnaranraH, Sy «(Kap3Hu) SepryHna y3oK wpTnapra KeTuS KonrygeK SyncaM» geraH MatHoHu aHrnaTagu. EepuMnu (atHu

карздор кимса) бирор сабаб билан кучиб кетадими, кочиб кетадими, катъи назар, карзни тулаш мажбуриятини олганда, ана шу жумла ишлатилади.

Масалан, Булмиш отли кишининг Кусунчидан кумуш карз олганлиги тугрисидаги васикада: Berginca ictin-tast'in bolsar-men, inim Ayqt(a)ci (?) koni bersün («Бергунча ичкарида ё ташкарида [уз уюмда ё ташда - узок жойларда] буларман, иним Айктачи (?) албатта кайтарсин») (ТХ,.53.5-6).

Демак, bar-yoq bol- / orü-qudi bol- / ictin-tast'in bol- бир колипдаги ифодалар булишига карамай, учаласи уч хил маънода ишлатилади: шулардан bar-yoq bol-«улим»га ишора килади; кейингиси «бойлик ва кашшоклик», бир пайтнинг узида, «улим»га хам ишора килади: orü-qudi bol- «хеч вакосиз колмок; кашшоклашмок» хамда «улиб кетмак» дегани; сунгги ictin-tast'in bol- «бу ерда яшамаслик; узок юртларга кучиб кетиш» маъносидадир. Лекин хар учаласи хам, олинган карз тула-тукис кафолатланувини билдиради.

Ушбу ифодаларни талкин килишда, уларнинг асосини буддизм таъсирида бошка халклардан утган дея карамаслик керак. Улар кадимги туркий тилнинг ички имкониятлари, туркий халкларнинг миллий минталитети, уз карашлари таъсирида шаклланган.

erklig beg isin-kücin tutup

Жорияни сотиб, урнига буз олинганлиги тугрисидаги васикада Erklig beg isi, elci-yalawac kücin tutup, деган жумла ишлатилган (ТХ,.23.18-19). Бу жумладаги beg isi ни С.Е. Малов beg esi, яъни «бекнинг хотини» деб тушунган, шунинг учун бу жумлани русчага: «Если же кто, употребив силу влиятельного бега и жены его, посланников и вестников ...» дея таржима килган (Малов 1951,213). Аслида эса бумисолдаги isi-küci - жуфт суз, «хукми; кудрати» маъносида. Шунга кура, ушбу жумлани: «Хукмдор бекнинг, элчининг куч-кувватига таяниб» деб талкин килинса, тугри булади.

miy yi'l, tüman kün

Ушбу бирикмадаги tüman - «ун минг», tüman kün - «ун минг кун».

Махмуд Кошгарий tüman сузининг бадиий функциясини яхши курсатган. Унинг ёзишича: tüman - «хар нарсанинг купи»; tüman-türlüg sozladi - «хар хил сузлар сузлади; турли-туман сузлади»; tüman miq - «минг-минг, минг туман, минг марта минг, бир миллион»; tüman miq yarmaq - «бир миллион танга» (MK.101b).

Сэноклэ tümän, miy энг йирик сонлaрдир. Улaр вaктни aнглaтyвчи kün, yïl сyзлaри билэн келгaндa дaвр узоклигини билдирaди. Шунинг учун хэм бaдиий aдaбиётдa, вэкт узоклигини тaърифлaш учун yлaрдaн кенг фойдaдaнилгaн. Битиглaрдa кечгэн miy yïl, tümän kün бирикмaси вaктгa нисбaтaн «доимий; умрбод, бир умр» мaънолaрини aнглaтaди.

miy yïl, tümän kün бирикмaси кук турк ёзувли битигтошлaрдa хэм ишлaтилгaн. Жумлэдэн, yЙFyр хоконлиFининг хукмдори Муюн-чур шэрэфигэ уртатилган битигдэ яхши бир мисол бор (Мэлов 1959,30-44). Битигдэ 750 йил воке^эри тyFрисидa суз борэр экэн, Муюн-чур тилидэн: «Ушэ йили ... ок урдэ чодирини тиктирдим, мудофээ деворлaрини курдирдим, ёзни ушэ ердa уткэздим, ушэ ердa тэнгригэ ибодэт килдим, тyFроимни, битигимни, (тузугимни) ушэ ердa ярэттирдим (belgümin-bitigimin anta yaratïtdïm)» дея тaъкидлaнaди. Кейинги йил воке^эри бaёнидa хэм шунта якин мэзмунли жyмлaдaрни укиймиз: «Ушэндэ Faрбдa Идук бэшдэ, Ябэш Ba тукуш (дaрёлaрининг) куйилишидэ ёзни уткэздим. Ушэ ердa сэройимни курдирдим, мудофээ деворлaрини ушэ ердa курдирдим, минг йиллик, тумэн кунлик битигимни-тузугимни ушэ ердэ ясси тошгэ ярэттирдим (bïy yïllïq tümän künlik bitigimin belgümin anta yasï tasqa yaratïtdïm)» дейилади битигдэ (мэтннинг 1922- кэторлэригэ кэрэнг).

Сунгги мисолдэ кечгэн bitig-belgü - «дэвлэт тузуги; низоми» мэъносини билдирэди; bïy yïllïq tümän künlik bitigimin belgümin дейилгэндэ минг йиллик ёзувлэргэ, утмиш aнъaнaдaри тэъсиридэ шaкдлaнгaн тузуккэ ишорэ этилмэкдэ.

miy yïl, tümän kün бирикмэси кулни сотиш, ер-жойни бирор кимсэгэ уткэзиш билэн боFлик холдэ тузилгэн вaсикaдaрдa хэм ишлэтилэди. Эндиги ер ёки кул эгэсининг хукукини кaфолaтлaш, бундэн бyёFигa yлa-yлгyнчa унгэ эгэлик килэ олувини тэъкидлэш учун энэ шу жумлэдэн фойдaлaнилaди.

Мэнэ бунинг мисоли: Bu tört sïcïlïy borluq üzä miy yïl, tümän künkä tegi Basa Toy[r]ïl erklig bolsun. - «Бу турт чегэрэ орaлиFидaги узумзоргэ минг йил, тумэн кунгэ кэдэр Бэсэ TyFрил эгэлик килсин» (TX.48.11-12).

yasadaqï qïnqa tegsünlär

yasadaqï qïnqa tegsünlär жумлэсидэги yasa - хукуккэ тегишли этэмэ, дэвлэтнинг бош конуни; qïn - «кийин-кистов; жэзо» мэъносидадир. Qïna-феъли ara шу суздэн ясэлгэн булиб, «кийнэмок; жэзо бермэк» мэънолэрини энглэтэди. Мэхмуд KошFaрий лyFaтидa: beg anï qïnadï - «бек уни кдйнади, искэнжэсигэ солди»; teyri anï qïnadï - «Худо унгэ жэзо берди» (MK.283a).

tegsünlär - cy3Ma-cy3 «TercHHnap; eTHmcHHnap» (teg- ^etnHgaH), neKHH öy ypHHga «TopTHncHHnap; MaxKyM этнncннnap» geraHH, atHH ymöy ^yMnagaH «gaBnar KoHyHHgarH ®:a3ora TopTHncHHnap» aHrnamHnagH.

KaHTcy TygyHrHHHr ^HHTcy fflHnagaH Kap3 onHÖ, эвaзнгa y3 öonacHHH yHra yFHnnHKKa TonmHpraHnHrH TyFpHcHgarH BacHKaga KenrycHga TynaHraH Kap3ra x£H KHMca gatBo KHna onMacnHrH, öhthmhh 0y3H0, gatBo KHnFygeK öynca, yma KHMca gaBnar KoHyHHgarH ®:a3ora TopTHna^arH TatKHgnaHraH. BacHKagarH öy ^yMna yFHn эвaзнra Kap3 öepyBHH ^HHTcy fflHnaHHHr THnHgaH öepHnagH.

MaHa yma caTpnap: Men, Cïntsu ayayqa tegimligniq ecim, inim, oylum, qam-qadasïm almasun, tartmasun. Apam bir-ök ilgâli-tartyalï saqïnsar, sawlarïyorïmasun. Yasadaqï qïnqa tegsünlär. - «MeH, xypMarra ca3oBop ^HHTcyHHHr oFaM, hhhm, yFnHM, KaBM-KapHHgomHM TopTHÖ onMacHH. Arap ÖHpop KHMca TopTHÖ onHmHH xaën KHnca, cy3napH yTMacHH. gaBnar KoHyHHgarH ^a3ora TopTHncHHnap» (T^.42.6-10).

tört yolï bos

Ymöy ÖHpHKMagarH tört yolï - «öopagHraH TypTana HynH, TypT Tapa^H» MatHocHga; bos - «öym, ohhk; эpкнн» geraHH; öy cy3 «эpкннnнк; o3ognHK» aHrnaMHHH TatMHHnaHgH; tört yolï bos - «TypTana HynH ohhk» / «TypT Tapa^H ohhk», atHH «HcTaraH ToMoHHra KeTHmH MyMKHH; y3 HcTarHHa amamH MyMKHH» geraH MatHoga HmnaTHnagH.

Bu Tïtsu atlfïjy oyul Cïntsu ayayqa tegimligkä bar ergincä könin pïsïyïn tapïnï'p, ayayqa tegimligtä kin tört yolï bos, öz köqülincä barsun. - «Ey THTcy oTnH yFHn xa3paT ^HHTcyra öop экaннga [atHH yHHHr Ky3H THpHKnHrHga] hhh nHmHF xH3MaTHHH KHnHö, yn xa3paTgaH KeHHH TypT HynH ohhk, y3 HcTarHHa KeTcHH» (TX,.42.4-6).

KagHMrH TypKHH agaöнётga tomoh öHnaH öoFnHK öynraH tört buluy TymyHHacH xaM öop. Ey ypHHga buluy - «Tapa$, tomoh» MatHocHga; tört buluy -«TypT tomoh; TypT KyTö; ypaö TypraH Tapa^nap» geraHH. Ey öHpHKMa MaMnaKaT TaHr axßonga экaнnнrн, xanK ëB KypmoBHga KonraHnHrH TatpH^Hga HmnarnnagH. Tört buluy qop yayï ermis, sü sülapän, tört buluydaqï bodunuy qop almïs, qop baz qïlmïs. - «TypT tomoh öyTyHnaH ëB экaн, KymHH TopTHö, TypT Tapa^garH xanKHH öyTyHnaH onHögH, öyTyHnaH öycyHgHpHögH» (K.2).

bos cy3H KagHMrH TypKHH THnga öHp KaHHa MatHonapga HmnaTHnraH. MacanaH, yHHHr «^eBoHy nyFaTH-T-TypK» acapHga KenTHpHnraH MatHonapH: «o3og, эpкнн»: bos kisi - «o3og KHmH»;

«a^panraH, эpgaн nuKKaH»: bos urayut - opugaH a^pamraH xotuh»; «umgaH SymaraH»: bos elig - «umgaH SymaraH Kyn»;

«MMmoK, Sym»: bos et - «MMmoK rymT»; «MMmoK ep»ra xaM my cy3 KynnaHagu;

«SymarunraH, Sym KyfiuS wSopunraH»: bos at - «Sym KyfiuS wSopunraH ot»; «xonu KunuHraH, SymarunraH»: bos ew - «SymarunraH yfi». fflyHuHrgeK, HapcagaH SymarunraH ugum ëKu ^ungnapra xaM bos cy3u KynnaHagu (MK.249a). YHgaH acanraH bosu ^etnuHuHr эca Kyfiugaru MatHonapuHu SepraH: anïy özi bosudï- «yHuHr unu Symangu, paBOHnamgu». tügün bosudï - «TyryH SymaSpoK Kongu». at bosudï - «ot SoFnoBugaH enungu, Symangu».

xan yalavacïy bosudï - «xoH MaMnaKarura KafiTum ynyH эnннгa pyxcaT Sepgu». er urayutïn bosudï - op xotuhuhu TanoK Kungu, a^pamgu» (apFyna). Ey $etn

V> V> 1—1 1 7 V

xaM yTuMnu, xaM yraMcrogup. Ey çetnHuHr Kenacu 3aMoH maKnu bosur, Macgapu bosumaq Synagu (MK.281a).

Myannu^ bos cy3uHuHr SupuHnu MatHocugaH acanraH bosattï ^etnuHu «Symargu, o3og Kungu» MatHocuga SepraH: ol bulunuy bosattï - «y acupHu Symargu». EaHggaH, SomKagaH SupoBHuHr, Supop HapcaHuHr KyTKa3unumura xaM my cy3 KynnaHagu (MK.210a).

Ëku bos cy3uHuHr ukkuhhu MatHocugaH acanraH bosudï ^etnuHu «TanoK KunuHgu» aHrnaMuga SepraH: er urayutïn bosudï - op xotuhuhu TanoK Kungu, a^pamgu» (apFyna) (MK.281a).

^Ha KuëcnaHr: ol urayut bosattï - «y xotuhhu Kyfigu» (apFynagup) (MK.210a). Ëku SomKa Sup Mucon: urayut bosandï - «xotuh TanoK KunuHgu» (apFynagup). Myannu^HuHr ë3umuHa, Sy MytTaSap эмac. Ey cy3HuHr Kenacu 3aMoH maKnu bosanur, Macgapu bosanmaq gup (MK.169b-170a).

bos cy3u cu^ar Ba3u^acuga «Sym, nanamaHr» MatHocuga: 6ym ysm; «MMmoK» MatHocuga: 6ym xaMup; $etn SynuS KenraHga opKuH, o3og» MatHocuga: urnöaH 6ymMucan? xo3up xaM umnaranagu.

bosa- $etnu эca xo3upru y3SeKnaga «umgaH KeTgu»: urnöaH 6ymaöu, myHuHrgeK, «o3og Syngu; эpкнн Syngu»: öapcöaH 6ymaöu; Kynu urnöaH 6ymaöu maKnnapuga umnaTunagu.

X,o3upru y3SeK Tunuga bos cy3u «TanoK» MatHocuga umnaranMafigu. Ey MatHoga xomuHUHU Kyuöu, maxo^ %möu, awparnöu gefiunagu. ^aguMru TypKufi Tungaru bos urayut ypHuga эca xo3upga myn xomuH, 6eea xomuH umnarunagu.

turyu-tumlutu satdïm

EagpyH oTnH öoHgaH эnnнк hkkh Tyn öy3 onHö, ypHHra ®;opHa öepHnraHH TyFpHcHgarH xy^^aTga: meniy Asan tigin (at)l'ïy küyümni Bädrünkä elig iki bayl'ïy bözkä turyu-tumlutu satdïm. - «MeHHHr AcaH THrHH oTnH ^opHaMHH EagpyHra эnnнк hkkh öaFnHK öy3ra y3Hn KecHn coTgHM» (TX,.4.3-5).

Ymöy xy^^aTga KeHraH turyu-tumlutu satdïm öHpHKMacHHH C.E. ManoB torqu tomludu satdïm maKnHga yKHö, pyc THnHra «npogan npaBHntHo h 3aKoHHo» ëKH MaTHra öepraH H3oxHga torqu tomludu hh «npaBHntHo h tohho» geö TanKHH KHnraH. MatHocHHH ganHnnam yHyH .HeKoK xaMga B.B. PagnoB TanKHHHra xaBona этaцн (ManoB 1927,9-10). «^peBHeTwpKcKHH cnoBapt»ga öy cy3 toyuru tomlïtu / toyru tomludu BapHaHTnapHga öepHnHö, pyc THnHra «3aKoHHo, no BceM npaBHnaM»; «npaBHntHo (~3aKoHHo?)» geö TanKHH KHnHHraH (vapaHa: ^TC,572). EH3HHHrHa, öy cy3HHHr öhphhhh KoMnoHeHTHHH toyuru / toyru KypHHHmHga yKHö, MatHocHHH «TyFpH» («npaBHntHo (~3aKoHHo?)») geö TymyHHm öHp o3 Mynoxa3anH. CaöaöH MaTHga ymöy cy3 toyru эмac, C. E. ManoB TyFpH yKHraHHgeK, torqu ëKH turqu ë3HnraH.

PacMHH xy^^arnapga KynnaHraH öy cy3HH turqu-turyu geö yKHnraHH MatKyn; y3arH tur- ^etnHgaH. Cy3HHHr KeHHHrH KoMnoHeHTH: tomlutu~tumlutu (U 5235 KypcaTKHHnH xy^^arga: tumlïtu). ^oFHmTHpHHr, «KyTagFy öHnHr»ga: tumlït- -tumlï- ^etnHHHHr opTTHpMa HHcöaT maKnH; KyuMa. «coByT-, öe3gHp-»: Tügüg yüz, acïy til kisig tumlïtur. - «Tyryr W3, aHHHK THn KHmHHH coByTagH» (^EC,273).

X,apKanaH, turyu-tumlutu öHpHKMacHga xaM KyHMa MatHo öop: turyu-tumlutu satdïm - «y3Hn-KecHn coTgHM; öyTyHnaH coTgHM» aHrnaMnapHgagHp.

erklig bolsun

«KyTagFy öHnHr»ga: erklig - эpкnн; xyKMgop: Tapuycï bilä erklig el-kend tüzär. - «XyKMgop xH3MaTHH öHnaH эn-кeнтnapнн Ty3agH» (^EC,97).

erklig bolsun - öywM, ep ëKH KynHHHr энgнгн эracнra öepнnaëтraн эpкннnнк öynHö, «oranHK KHncHH» geraH MatHoga HmnaTHnraH.

EepnHH KynëManap ^oHgHga T.M.95 (U 5235) KypcarKHHH ocTHga caKnaHaëTraH эnnнк Tom öy3 эвaзнra KynHH anMamTHpHnraHnHK TyFpHcHgarH xy^^arga: Bir eksügsüz, bu Yuycïqa miy yïl, tümän künkä tegi Alpïs erklig bolsun. -«X,eH öHp эtтнpoзcнз, öy roHrHHra MHHr HHn, TyMaH KyHra Kagap AnnHm эranнк KHncHH» (TX,.2.11-13).

Мисирга беш тош 6уз эвaзигa сотилган ер учун тyзилгaн x1yжжaтдa: Bu tört sïcïlïy yerkä miy yïl, tümän künkä tegi Mïsïr erklig bolsun. - «Бу турт чегaрa ичидaги ергa минг йил, тyмaн кyнгa кaдaр Мисир эгaдик килсин» (ТХ.8.11-13).

Taplasar, özi tutsun, taplamasar, adïn kisikä ötkürü satsun

Ушбу жyмлaдaги tapla- феъли «истaмок, xохдaмок;; утамок» мaънолaрини билдирaди. Мax1мyд KошFaрийнинг «Девону лyFaти-т-тyрк» aсaридa: ol tonuytapladï - «у тунни кдбул килди, yнгa yнaди». Мyaдлифнинг кyрсaтишичa, унинг келaси зaмон шaкди taplar, мaсдaри taplamaq бyлaди (MK.286b).

özi tutsun - «узи тутсин; узи ишлaтсин». Бу yриндaги tut- «тутмок, ишлaтмок» мaъносидaдир. Хозирги узбек тилидa хдм tut- феълининг «ишлaтмок» мaъноси бор, бу суз купрок нaрсa-бyюмгa нисбaтaн ишлaтилaди. ЧоFиштиринг, чyмични тутди - «чумични тутди / чумични ишлaтди» дегaни.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ötkürü satsun - «уттариб сотсин; сотиб юборсин» дегaн мaънодaдир.

Шyлaрдaн келиб чикиб, Taplasar, özi tutsun, taplamasar, adïn kisikä ötkürü satsun жyмлaси «Истaсa, узи тутсин, истaмaсa, бошкд кишигa сотиб юборсин» деб yгирилaди.

Бу жyмлa ер-жой олди-бердиси, кул остидaги кулини узга кимсaгa сотиб юбориш билaн боFлик xолдa тyзилгaн вaсикaдaрдa бyндaн буёнги эркинлик унинг янги эгасига утганлигини кaфолaтлaш учун ишлaтилaди.

Мaнa мисоли: Bu tört sïcïlïy borluq üzä miy yïl, tümän künkä tegi Basa Toy[r]ïl erklig bolsun. Taplasar, özi tutsun, taplamasar, adïn kisikä ötkürü satsun. - «Бу турт чегaрa орaлиFидaги узумзорга минг йил, тyмaн кунга кaдaр Бaсa TyFрил эгaдик килсин. Истaсa, узи тутсин, истaмaсa, бошкд кишигa сотиб юборсин» (ТХ.48.11-14).

Эллик тош буз эвaзигa кулни aдмaштирилгaнлик тyFрисидaги Taplasar, özi tutsun, taplamasar, adïn kisikä ötkürü satsun. - «Истaсa, узи тутсин [яъни ишлaтсин], истaмaсa, узга кишига yткaзиб сотсин» (ТХ.2.14-15).

cam-carïm qïl-

Эллик тош буз эвaзигa кулни aдмaштирилгaнлик тyFрисидaги xyжжaтдa: Bu Yuycïnïy soy bayan oyrïsï-yalyanï bolsa, tewi, qasasï bolsa, onluqi'-yüsrüki bolup cam-carïm qïlsar, men Quydamunï bilir-men, Alpïs bilmäs. - «Бу Юнгчининг бyнингдaн буён yFриси-ёлFOни бyлсa, нaйрaнги (чик^), жонига суикдсд кдлсa, бирон вок^ содир этсa, якинлaри чикиб дaъво кдлсa, мен Кудамуни жaвобгaр бyлaмaн, Алпиш жaвоб бермaйди» (TX.2.16-2G).

Bu kisikä cam-carïm qïlmasun. - «Ey KHmHra 3ypaBoHnHK KHnMacHH» (TX,.4.15).

qorluq bolsun / qorsuz bolsun

^oFHmTHpHHr, «KyTagFy öHnHr»ga: qor bol- - «3apap öyn-; 3HëH KHn-»: Sözüy bolsa yayluq, seyä bolya qor. - «Cy3napHHr aHrnHm öynca, ceH yHyH 3apap öynagH» (^EC,221).

Xy^^arnapgarH qorluq bolsun - «3apap KypcHH; (yHra) 3HëH öyncHH»; qorsuz bolsun - «3apap KypMacHH; (yHra) 3HëH öynMacHH» geraH MatHonapga HmnaTHnraH.

Apam bir-ök erklig beg isi, elci-yalawac kücin tutup, yulayïn, alayïn, tesärlär, bu kisi-teg iki kisi berip yämä (?) sözläri yorïmasun. Camlayucï kisilär qorluq bolsun. Bu bitig tuta Bädrün qorsuz bolsun. - «Arap öHpop KHMca xyKMgop öerHHHr, эnнннннr KyHHra TaaHHö, TopTHö onaHHH, gerygeK öynca, öy ogaMra TeHr KenagHraH hkkh KHmH öepHö, aHa cy3HHH yTKa3MacHH. ^atBo KHnyBHH KHmHnap 3apap KypcHH. Ey xy^^arnHHr эгacн EagpyH 3apap KypMacHH» (TX,.4.15-20).

erklig beg isi-kücin tut-

fflaöH HcMnH KHmHHHHr EacMHnra coTraH epH TyFpHcHgarH xy^^aTga:

taqï bir-ök erklig beg isi-kücin tutup, alayïn, yulayïn tesärlär, bu-oq ögän üzä suwaqlïy iki tancu yer yaratu berip yulup alsun. Yuldacï kisi qorluy bolsun, Basmïl qorsuz bolsun. - «arap öHpop KHMca xyKMgop öeKHHHr HmH-KyHHra TaaHHö, yHH onHö KyaMaH geca, MaHa my y3aHgaH cyB HHyBHH hkkh TaHHy ep TonHö öepHö, KeHHH wnHö oncHH. MnyBHH KHmH 3HëH KypcHH, EacMHn 3HëH KypMacHH» (T^.6.18-22).

ayïtïp bitidim / inckä ayïtïp bitidim

MaxMyg KomFapHHra Kypa: ayïttï - «cypagH»; ol meyä söz ayïttï - «y MeHgaH cy3 cypagH». YFy3nap men ayar söz ayïttïm («MeH y öHnaH cy3namgHM») geHgHnap, neKHH öy KoHga эмac [KoHgara xHno$] (MK.58a).

Ëkh «KyTagFy öHnHr»ga: Oqïdï elig bir kün Ögdülmisig, / Ayïttï bodun hal'ï, el-kün isig. - «3nHr öHp KyH YrgynMHmHH (ëHHra) HaKHpgH, / XanK axBonH, эn-ropт HmH xaKHga cypagH» (K£C,42).

ayïtïp bitidim - «cypaö ë3gHM»; inckä ayïtïp bitidim - «öHpMa-öHp cypaö ë3gHM».

BacHKaHH KoFo3ra öHTyBHH KHMca, Hgopa xogHMH xy^^aTHHHr aHHKnHrHHH ganHnnam yHyH HmnaTHnagHraH öHpHKMa.

Эллик тош буз эвазига кулни алмаштирилганлик тугрисидаги хужжатда: Men Sila Quydamun'iqa inckä ayitip bitidim. - «Мен Шила Кугдамунидан бирма-бир сураб [яъни унинг айтганлари буйича бирма-бир] ёздим» (ТХ,.2.32-33).

Ёки бошка бир мисол. Куш Темур отли кишининг буз эвазига экин экадиган ер олганини тасдикловчи хужжатда: Men Catir bu bitigdäki onluqca bizin kisilärkä, qac (?) qatayinckä ayitip bitigil tem'iskä bitidim. - «Мен, Чатир, бу хужжатдаги ун нафар бизнинг кишилардан кайта-кайта, бирма-бир сураб, (сен) ёзгин деганлари учун ёздим» (ТХ,.5.23-24).

С.Е. Малов бу жумлани Män Catir (?) bu bitigdäki onluq ca biz (?) in kisi-lär-kä Änc Qada inckä ayidip bitigil timis-kä bitidim шаклида укиб, рус тилига «Я, Чатыр, содержимое этого документа написал под диктовку, заставляя Енч-Када спрашивать десятерых людей» деб таржима килган (Малов 1951,206-207). Ушбу жумлада киши исми шаклида берилган Änc Qada ни, менимча, qac qata деб укилгани маъкул. Бу суз «неча бор; неча кайта; кайта-кайта» деган маънони беради. Ундан кейинги сузни эса yinckä деб укиса булади. Чунки yinckä ay-«аник, дона-дона сузламок" маъносини англатади (царанг: ДТС,261). Шундан келиб чикиб, жумланинг мазмуни хам узгаради: ... qac (?) qata yinckä ayitip bitigil tem'iskä bitidim - «... кайта-кайта, бирма-бир сураб, (сен) ёзгин деганлари учун ёздим».

Эски хужжатларда расмий ва бадиий услубларнинг коришик холда учраши ёки юридик кимсалар нуткининг бу куринишда уйгунлашуви туркий расмий услубнинг тула шаклланиб улгурмаганидан эмас, аксинча, унинг ута тараккий этгани, фикрни ифодалаш, хужжатнинг расмийлигини таъминлаш имкониятлари кенглигидан далолат беради.

Ёзма манбалар:

1. ДТС - Древнетюткский словарь. - Л., 1969.

2. MK - Ka§garli Mahmud. DTvänü Lügati't-Türk. Tipkibasim / Facsimile. Ankara, 1990.

3. УДД - Уйгурские деловые документы X-XIV вв. из Восточного Туркестана. Предисловие, транскрипция, перевод с древнеуйгурского Л.Ю. Тугушевой. Факсимиле рукописей. М., 2013.

4. K - Кул тигин битиги: Содиков К. Кук турк битиглари: матн ва унинг тарихий талкини. - Тошкент, 2004,96-112.

5. ТХ, - Содицое Ц. Илк ва урта асрларда яратилган туркий хужжатлар. -Тошкент, 2016.

6. ЦБС - «Кутадгу билиг» сузлиги. Тузувчи Содикрв. - Тошкент, 2020. Илмий асарлар:

1. Малое 1927 - Малое С.Е. Два уйгурских документа. - Ташкент, 1927.

2. Малое 1951 - Малое С.Е. Памятники древнетюркской письменности. М.-Л., 1951.

3. Малое 1959 - Малое С.Е. Памятники древнетюркской письменности Монголии и Киргизии. - М. -Л., 1959.

4. Тугушееа 1975 - Тугушееа Л.Ю. Языковые и внеязыковые значения в дешифровке памятников древнеуйгурской письменности. // «Советская тюркология», №5. Баку, 1975. С. 27-32.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.