Научная статья на тему 'МАҚОМИ КАЛИМАҲОИ МУРАККАБ ДАР НАЗМИ БЕДИЛ'

МАҚОМИ КАЛИМАҲОИ МУРАККАБ ДАР НАЗМИ БЕДИЛ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
2684
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕДИЛ / ИХТИРОЪКОРӣ / КАЛИМАСОЗИ / КАЛИМАИ МУРАККАБ / КАЛИМАИ МУРАККАБИ ДУЦУЗЪА / КАЛИМАИ МУРАККАБИ БИСЁРЦУЗЪА / ЦОЛАБ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимцонов М. О.

Нацши калимауои мураккаб дар назми Мирзо Абдулцодири Бедили Деулави, ки аз чеурауои намоёни сабки уинди ба шумор меравад, таулил шудааст. Бо зикри маводи тазкирауо собит гардидааст, ки забони назми Мирзо Бедил аз замони зиндаги то ба имруз мавриди назари аули тауциц царор гирифта, аксар уро шоири ихтироъкор ном бурдаанд. Мууацциц калимауои мураккаби назми Бедилро, ки мицдори онуоро беш аз 8000 таъйин намудааст, ба ду даста цудо менамояд: 1) калимауои мураккаби дуцузъа; 2) калимауои мураккаби бисёрцузъа. Дар назми шоир калимауои дуцузъа нисбат ба бисёрцузъа бештар дучор шуда, дар асоси цолабуои гуногуни вожасоз ташаккул ёфтаанд. Калимауои мураккаби бисёрцузъаи Бедил: 1) таркиби морфемавии ягона надоранд: а) бархе аз се цузъ (морфема); б) бархе аз чауор цузъ ва аз он зиёд ташаккул ёфтаанд; 2) тарзи ташаккули онуо гуногун аст: а) асоси калимасози гурууе ибора ва б) асоси вожасози гурууи дигари онуо цумла аст. Хулоса шудааст, ки Бедил дар ашъори худ тамоми имконият ва ицтидори забони тоцикиро дар вожасози ба кор гирифта, боиси зууури садуо унсуруои лугавии нав гардидааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF COMPOUND WORDS IN BEDIL'S POETRY

The article presents an anlysis of compound words in the poetry ofIranina style representative Mirzo Abdulkodir Bedil. It is underscored that the language of Mirzo Bedil's poetry miltiple times became an object of studies since his lifetime and up to nowadays and all the researchers call him unanimously as an innovator. Compound words occurrred in the stock of Bedil's poetry include, according to calculations, over 8000 units divided into two groups: 1) compound two-componental words; 2) compound multicomponental words. Two componental compound words prevail in Bedil's poetical legacy. Compound multicomponental words possess the following peculiarties in the poet's creation: 1) they do not have a unified morphemic composition: a) some words consist of three components (morphemes); b) some words have four or more components; 2) they are formed in different modes: a) a stem offormation of some compound multicomponental words is a word-combination; b) a stem of compound multicomponental words is a sentence. The conclusion is made that using the abounding word-building potential and potentialities of the Tajik language Bedil created hundreds of new lexical elements.

Текст научной работы на тему «МАҚОМИ КАЛИМАҲОИ МУРАККАБ ДАР НАЗМИ БЕДИЛ»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ

10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 80 ББК 81.2-3

МАЦОМИ КАЛИМАХРИ Олимцонов Мусо Обидович, дотсенти кафедраи

МУРАККАБ ДАР забони тоцикии МДТ-и «Донишгоуи давлатии Хуцанд НАЗМИ БЕДИЛ ба номи академик Б.Fафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

РОЛЬ СЛОЖНЫХ Олимджонов Мусо Обидович, доцент кафедры СЛОВ В ПОЭЗИИ таджикского языка ГОУ «Худжандский МИРЗО БЕДИЛЯ государственный университет имени академика Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

THE ROLE OF Olimjonov Muso Obidovich, Associate Professor of the COMPOUND WORDS department of Tajik language under SEI "Khujand State IN BEDIL S pOETRY University named after academician B. Gafurov"

(Tajikistan, Khujand) E-MAIL: Olimi73@mail.ru

Вожах,ои калидй: Бедил, ихтироъкор, калимасози, калимаи мураккаб, калимаи мураккаби дуцузъа, калимаи мураккаби бисёрцузъа, цолаб

Нацши калимауои мураккаб дар назми Мирзо Абдулцодири Бедили Деулави, ки аз чеурауои намоёни сабки уинди ба шумор меравад, таулил шудааст. Бо зикри маводи тазкирауо собит гардидааст, ки забони назми Мирзо Бедил аз замони зиндаги то ба имруз мавриди назари аули тауциц царор гирифта, аксар уро шоири ихтироъкор ном бурдаанд. Мууацциц калимауои мураккаби назми Бедилро, ки мицдори онуоро беш аз 8000 таъйин намудааст, ба ду даста цудо менамояд: 1) калимауои мураккаби дуцузъа; 2) калимауои мураккаби бисёрцузъа. Дар назми шоир калимауои дуцузъа нисбат ба бисёрцузъа бештар дучор шуда, дар асоси цолабуои гуногуни вожасоз ташаккул ёфтаанд. Калимауои мураккаби бисёрцузъаи Бедил: 1) таркиби морфемавии ягона надоранд: а) бархе аз се цузъ (морфема); б) бархе аз чауор цузъ ва аз он зиёд ташаккул ёфтаанд; 2) тарзи ташаккули онуо гуногун аст: а) асоси калимасози гурууе ибора ва б) асоси вожасози гурууи дигари онуо цумла аст. Хулоса шудааст, ки Бедил дар ашъори худ тамоми имконият ва ицтидори забони тоцикиро дар вожасози ба кор гирифта, боиси зууури садуо унсуруои лугавии нав гардидааст.

Ключевые слова: новаторство Мирзо Бедиля, модель словообразования, сложные слова, сложные двухкомпонентные слова, сложные многокомпонентные слова

Анализируется роль сложных слов в поэзии величайшего представителя индийского стиля Мирзо Абдулкодира Бедиля. Подчеркивается, что язык поэзии Мирзо Бедиля со времени его жизни и до сегодняшнего дня неоднократно становился объектом изучения и все исследователи единодушно называют его новатором. Сложные слова, входящие в состав поэзии Бедиля, по подсчетам, включают более 8 000 единиц, они разделены на две группы: 1)сложные двухкомпонентные слова; 2) сложные многокомпонентные слова. В поэтическом наследии Бедиля преобладают двухкомпонентные сложные слова. Сложные многокомпонентные слова обладают в творчестве поэта следующими особенностями: 1) не имеют единого морфемного состава: а)некоторые слова состоят из трех

Олимцонов М.О. Мацоми калимауои мураккаб дар назми Бедил

компонентов (морфем); б)некоторые слова имеют четыре и более компонентов; 2) образованы разными способами: а) основой образования некоторых сложных многокомпонентных слов являются словосочетания; б) основу сложных многокомпонентных слов составляют предложения. Делается вывод, что Бедиль, используя обширный словообразовательный потенциал и возможности таджикского языка, создал сотни новых лексических элементов.

Key-words: Mirzo BediVs innovation, word-building model, compound words, component two-

componental words, compound multi-componental words

The article presents an anlysis of compound words in the poetry ofIranina style representative Mirzo Abdulkodir Bedil. It is underscored that the language of Mirzo BediVs poetry miltiple times became an object of studies since his lifetime and up to nowadays and all the researchers call him unanimously as an innovator. Compound words occurrred in the stock of BediVs poetry include, according to calculations, over 8000 units divided into two groups: 1) compound two-componental words; 2) compound multicomponental words. Two componental compound words prevail in BediVs poetical legacy. Compound multicomponental words possess the following peculiarties in the poet's creation: 1) they do not have a unified morphemic composition: a) some words consist of three components (morphemes); b) some words have four or more components; 2) they are formed in different modes: a) a stem offormation of some compound multicomponental words is a word-combination; b) a stem of compound multicomponental words is a sentence. The conclusion is made that using the abounding word-building potential and potentialities of the Tajik language Bedil created hundreds of new lexical elements.

Бедил аз суханварону суханофарони баргузидаи точик аст, ки бо навгуиву навпардозии худ аз карни XVII то ба имруз ахли завкро дар хайрат гузоштааст. Рузгору осори ин «шоири бузурги пурбаракати дарозумр» [1, с.59] аз замони зиндагй то кунун дивдати ахли сухан ва, бахусус, тазкиранигорону мухавдщонро ба худ чалб намуда меояд. Ин аст, ки аллакай дар як катор сарчашмахои замони Бедил доир ба ашъори у изгори назар шудааст. Дар ин радиф метавон аз «Сафинат-уш-шуаро»-и Хушгу, «Мачмаъ-ун-нафоис»-и Сирочиддин Алихони Орзу, «Миръот-ул-хаёл»-и Шерхони Лудй, «Калимот-уш-шуаро»-и Сархуш, «Риёз-уш-шуаро»-и Волаи Догистонй, «Сарви озод»-и Fуломалй Озоди Балгиромй, «Хизонаи Омира»-и Озод, «Нолаи андалеб»-и Андалеб, «Наштари ишк»-и Х^усайщулихони Азимободй ва даххо маъхази дигар ёд кард, ки дар сафхахои худ аз Бедил бо эхтирому эъти^од ёд кардаанд.

Аз зикри маводи ин сарчашмахо худдорй намуда, дивдати ахли завкро ба як нукта чалб кардан мехохем, ки, махсусан, вакти мутолиаи таълифоти онхо дивдати моро хам сахт ба худ машгул дошт. Дар аксар нигоштахо Бедил аз шоирони ихтироъкор муаррифй шудааст. Чунончи, Сирочиддин Алихони Орзу дар «Мачмаъ-ун-нафоис» менависад: «Ва чун аз рохи кудрат тасарруфоти намоён дар форсй намуда...» [ниг.: 12, с.103]. Дар заминаи афкори Волаи Догистонй Бедил «... таркибхои ачиб дар забони форсй ихтироъ намуда»аст [ниг.: 12, с.108]. Ба таъбири Fуломалй Озоди Балгиромй «Мирзо маъниофарини беназир аст, аммо иборат ба таври худ дорад ва ба таври чумхур низ фаровон чавхдри сухан дар риштаи нущ кашид» [ниг.: 12, с.110]. Пасон муаллиф боз мушаххастар менависад: «Мирзо дар забони форсй чизхои гариб ихтироъ намуда, ки ахли муховара кабул надоранд» [ниг.: 12, с.113].

Хушгу дар китоби «Сафинат-уш-шуаро» эхтирому эъти^оди худро ба Бедил, ба таъбири Халилуллохи Халилй, «сахт шевову муфассал» иброз менамояд:

Eudond wycman na6 a3 MywKy ¿yno6, To 6usyeM homu on ^ydcu^ano6

Ba A6ynMaoHupo «Ku6nau na$3y Kat6aH MatHH, Kagxygou cyxaH Ba xygoBaHgu cyxaHgoHH» [HHr.: 12, c.124] MegoHag. ^aMHH umopaxou Ta3KHpaHHropoHy MyocnpoHH Begun acT, kh gap TaxKHKoTH MyocnpoH hh3 6o u6opaxoe, a3 Ka6unu woupu nypKop, uxmupo^Kop Ba f. gynop MeoeM. A3 ^yMna, ycrog Ahhh gap naHg MaBpug a3 Begun 60 эxтнpoм eg HaMyga, ypo ^oe «cyxaHBapu goHumrycTap» [HHr.: 1, c.57], ^oe gurap «Begunu uxTupotKop» [HHr.: 1, c.87] Ba ^oe «cyxaHcaH^H Myra^aHHHH» [HHr.: 1, c.104] MexoHag.

floup 6a py3ropy ocopu Begun Ba BH^aruxou ca6KH xuHgH gap cyxaHmuHocuu to^hk Kopxou 3Hegu xaHpy MoHgarop pyu Kop oMagaaHg. Ba Ha3ap nyHHH Mepacag, kh hh acapxopo 6a gy gacra ^ygo HaMygaH MyMKHH acr:

1. TaxKHKoTe, kh 6eBocHra 6a oMy3umu ^apaeHH py3rop Ba ocopu Begun hxthcoc gopaHg. Ba hh gacTa MeTaBoH acapxou Ahhh, BepTenc, Э.Рaxмoн, A.Mup3oeB, W.CanuMoB, C.AMupKynoB, B.PaxHMH, ffl.KagKaHH, X.XanunH, H.XpgH, A.HacpugguH, H.CoguKoBa, B.^aMgaM, H.HypoB (Hyp3og) Ba gurapoHpo Bopug HaMyg;

2. na^yxumxoe, kh gap ohxo BH^aruxou ca6KH xuHgH Ba e HaMoaHgaroHH hh ca6K 6appacH myga, 6a 3a6oHy ycny6 Ba 6aeHH Begun HH3 umopaxo pa^Taacr. A3 hh gacTa MeTaBoH HuromTaxou ffl.HytMoHH, C.fflaMuco, A.r.MaoHH, A.Mup3oeB, B.A.KanpaHoB, H.H.npurapuHa Ba gurapoHpo eg Kapg.

na^yxumrapoHe, kh 6a mapxy Ta^cupu Ha3MH Begun gacT 3agaaHg, Koun 6ap oHaHg, kh «6a FaHp a3 HaBoBapuxou MatHaBH gap metpu Begun HaBoBapH Ba TO3aryuxoH 3oxupH HH3 gap KanuMa Ba u6opaco3H xene 3ueg Mymoxuga MemaBag» [6, c.16].

CaHpu a^Kopu onHMoHH BaTaHHBy xopu^H 6opu gurap co6ht MeHaMoag, kh 3a6oHy 6aeHH myapou ca6KH xHHgH Ba, MaxcycaH, Begun gymBop^axM 6yga, aK oMHnu hh gymBopH Kop6ypgu ^apoBoHH Bo^axou MypaKKa6 6a myMop Meoag. flap 3aMHHau Bo^axou MypaKKa6e, kh a3 xamT ^ungu "Ocop"-H to^hkhctohhh Begun rupg oBapgeMy MHKgopu ohxo 6em a3 8000-po TamKHn MeKyHag, KanuMaxou MypaKKa6u mouppo 6a gy rypyx ^ygo HaMygaH MyMKHH acT:

1.KanHMaxou MypaKKa6u gy^y3ta;

2.KanuMaxou MypaKKa6u 6ucep^y3ta.

Bo^aco3H a3 capnamMaxou acocuu FaHoBaTH xap aK 3a6oH 6a myMop MepaBag, kh TaBaccyru oh capBaTH 3a6oH gap 3aMHHau Bo^axou MaB^yga a$3yga, 6a gopouxou MaB^yga gopouu HaB 3aM MeKyHag. KanuMaxou MypaKKa6u 3a6oHH to^hkh (^opcH) MaBpugu oMy3umu MyxaKKHKoHH 3uegu BaTaHHBy xopu^H Kapop e^Ta, na^yxumxo to xaHy3 gap hh MaBpug ugoMa gopaHg. AnoKaMaHgoHH coxa MeTaBoHaHg, kh goup 6a aHgemaBy opou axnu TaxKHK a3 aga6ueTH 3uegu unMH, kh gap hh 3aMHHa 6a MueH oMagaaHg, omHouu xapnu 6emTap naHgo HaMoaHg. flap MueHH hh na^yxumxo acapu MyxaKKHKH ryp^H T.A.HaBnaBag3e [HHr.: 14] HMTue3 gopag. na^yxumrap gap BaKTH TacHH^u Bo^axou MypaKKa6u 3a6oHH $opcH TatnuMoTH MyxaKKHKoHH X^HHgu 6octohpo 6a acoc rupu^T, kh, a3 pyu TatnuMoTH y, xHHgyxo TacHH^H KanuMaxou MypaKKa6po th6kh npuHcunu MatHoH ry3apoHHgaaHg. flap hh hh3omh TacHH^ hmkohh^txoh 6axaMouu gy acoc 6a TaBpu MyBo^HK hh^hkoc e^TaacT Ba, MyxHMTap a3 xaMa, hh TacHH^ xycycuaTH yHHBepcanH gomTa, MeTaBoHag gap 3a6oHxou ryHoryHH ounau xHHgyaBpynoH TaT6uK rapgag [HHr.: 14, c.69, 73-74]. A3 hh xoTup, 6a nuHgopu mo, gacra6aHgH Ba TaxKHKH Bo^axou MypaKKa6u Ha3MH Mup3o Begun a3 pyHu hh TacHH^oT 6a MaKcag MyBo^HK acT.

flap MaBpugu KanuMaxou MypaKKa6u 6ucep^y3ta 6oag 3HKp maBag, kh Bo^aco3HH 3a6oHH to^hkh TatpuxH 3ueg gomTa, a3 gaBpaxou KagHMy MueHa to 6a HMpy3 gap HHKHmo^y FaHoBaTH

Олимцонов М.О. Mацоми калимауои мyраккаб дар назми Бедил

таркиби лyFaвии забон аз сарчашмахои асосИ ба шумор омада, давра ба давра густариш ëфтaaст [ниг.: 8, с.66-77; 4, с.203-230; 10, с.60].

Дар давраи нави инкишофи забони адабии точикИ, OFOЗ аз зимомдории Сомониëн ва минбаъд вожасозИ тавассути осори ахли калам рушд карда, хама имконияти забон истифода шуда, таркиби лyFaвии забон беш аз пеш ба дороихои худ сарвати нав зам намуд. Омузиши осори ахли сухан, бахусус, назму насри оламшумули ндагон, собит месозад, ки забони точикИ дар вожасозИ имконият ва захираи фаровон дошта, хама он имконот то ба имруз на факат ба кор гирифта нашудаанд, балки аз чониби мухаккикон мавриди омузиш карор нагирифтаанд. Агар ба таъбири Бедил бигуем, «хамарост бехабарию бас, чи шуури халку чи хуши мо».

Дар рушду нуму ва инкишофи забони адабИ сахму накши хар сохибсухан махсус буда, дар ин росто Бедил бо табъи салим хидмати мондагореро ба анчом расонидааст. Чун сухан аз забону тарзи бaëни Мирзо Бедил ба мдан меояд, ахли тахкик бо як овоз коил бар онанд, ки «сабки Бедил дар шеър душвор аст. Истиорахо ва сохтори чумлахо печида аст ва FOлибaн ба лихози маънИ мубхам, агарчи забон ба худии худ сода аст...» [2, с.89]. Мухаккик Б.РахимИ, чунонки болотар иброз гардид, яке аз омилхои душвор будани шеъри Бедилро баста ба ибтикороту тасарруфоти шоир дар забон донистааст [ниг.: 11, с.347-363]. Ш.КадканИ низ дар ин бовар буд, ки «яке аз хусусжти шеъри Бедил, ки забони уро бештар мубхаму печида сохта, навъи таркибот ва бофтахои хосе аст» [5, с.20]. Мурод аз «таркибот ва бофтахои хос», ки КадканИ таъкид мекунад, истифода ва корбурду ихтирои вожахои бисëрчyзъaест, ки ба таъбири Б.РахимИ, Бедил здадии истеъмоли ин гурухи калимахоро ба хадде расонидааст, ки онхо ба яке аз вижагихои услубии осори АбулмаонИ табдил ëфтaaнд [ниг.: 11, с.354]. Ин гуфтахои мухаккикро aбëти мазкури Бедил низ тасдик менамоянд: Ба уар цо уадисаш бауори дил аст,

Хироми нафас буйигулма^мил аст. [ч.3, 786]

***

Зи минцори 6ул6ул дар ин гyлситон, Навоест доманбароташфишон. [ч.3, 671] ва f.

Дар сурате ки истифодаи вожахои бисëрчyзъa ба яке аз вижагихои услубии ашъори Бедил табдил ëфтaaст, омухтану баррасИ намудани ин пахлуи осори шоир аз вазифахои аввалиндарачаи ахли тахкик ва, махсусан, забоншиносон махсуб меëбaд.

Абëти шохид аз Бедил нишон медиханд, ки: 1) таркиби морфемавии калимахои мураккаби бисëрчyзъaи АбулмаонИ ягона нест: а) бархе аз се чузъ (морфема), чун бyигyлмаyмил; б) бархе аз чахор чузъ ва аз он здад, чун доманбароташфишон ташаккул ëфтaaнд; 2) тарзи ташаккули онхо гуногун аст: а) асоси калимасози гурухе ибора ва б) асоси вожасози гурухи дигари онхо чумла аст.

Ба пиндори мо, ду омили экстралингвистИ барои ихтироъкорихои Бедил дар забон мусоидат намудаанд, ки дар маколаи ин чониб мавриди баррасИ карор гирифтааст [ниг.: 7, с.26-37].

Хдрчанд доир ба вожасозИ, бахусус, дар забони точикИ тахкикоти фаровоне ба анчом расида бошад хам, лекин «калимасозии таърихИ дар забоншиносии эронИ кам тахкик шудааст» [9, с.68]. Аз дигар тараф, ба эътирофи мухаккики рус Е.А.Василевская, калимахои мураккаб якбора ба вучуд намеоянд [ниг.: 3, с.82] ва халли муаммои ташаккули калимахои мураккаб (дар асоси ибора ташаккул ëфтaaнд ва ë аз руи колабхои пурвусъати нахвИ) танхо дар заминаи омузиши таърихии калимасозИ ба даст хохад омад [3, с.77].

Дамин тарщ, омузиши вижагихои калимасозии ашъори Абулмаонй, ки, ба эътирофи Дасан Дусайнй, «забонаш забони такмилёфтаи сабки хиндй аст» [13, с.9], дар тахдщи вожасозии таърихй ахамияти калон дорад. Омузиш имконият медихад, ки аз ^олабхои ташаккул ва базаи калимасозии забони адабиёти классикй огахии бештар пайдо намоем, зеро имкониятхои забони точикй дар ташаккули калимахои мураккаб фаровон буда, бо истифода аз онхо Мирзо Бедил садхо унсурхои лугавии нав созмон додааст.

Пайнавишт:

1. Айнй, С. Мирзо Абдулцодири Бедил. / С.Айнй. -Сталинобод: Нашрдавтоц, 1954. -340с.

2. Бечка, И. Бедил ва бедилгароён. /И.Бечка. //Кадканй, М.Ш. Шоири оинауо (баррасии сабки уиндй ва шеъри Бедил). -Теурон: Огоу, 1379. -С.81-91.

3. Василевская, Е.А. Словосложение в русском языке / Е.А. Василевская. - М. : Учпедгиз, 1962. -132 с.

4. Ефимов, В.А. Персидский, таджикский, дари. / В.А. Ефимов, В. С. Расторгуева, Е.Н. Шарова //Основы иранского языкознания. Т.3. Новоиранские языки. -М: Наука, 1982. - С.5-231.

5. Кадканй, М.Ш. Шоири оинауо (баррасии сабки уиндй ва шеъри Бедил). / М.Ш.Кадканй. -Теурон, 1379. -338 с.

6. Одина, М. Шаруи бисту як газали Бедил. /М.Одина. -Душанбе, 2007. -160 с.

7. Олимцонов М. Композитуои сецузъа дар ашъори Мирзо Бедил / Суханшиносй. Мацаллаи илмй. -Душанбе, 2019. №2. -С.26-37.

8. Пейсиков, Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка / Л.С.Пейсиков. - М. : Изд-во Московского ун-та, 1973. - 198 с.

9. Пейсиков, Л.С. Лексикология современного персидского языка / Л.С. Пейсиков. - М.: Изд-во Московского ун-та, 1975. - 203 с.

10. Расторгуева, В.С. Среднеперсидский язык / В.С. Расторгуева, Е.К. Молчанова // Основы иранского языкознания. Т.2. Среднеиранские языки. -М: Наука, 1981. -С.6-147.

11. Рауимй, Б. Ошной бо Бедил (мацмуаи мацолауо). / Б.Рауимй. -Душанбе: Ирфон, 2009. -568 с.

12. Халилй, Х. Файзи цудс. /Х.Халилй. -Теурон: Ал-уудо, 1383. -160 с.

13. Хусайнй, X.. Бедил, Сипеурй ва сабки уиндй. / Х..Хусайнй. - Теурон: Суруш, 1387. -150 с.

14. Чавчавадзе, Т.А. Именное словообразование в новоперсидском языке / Т.А.Чавчавадзе. -Тбилиси: Мецниереба, 1981.- 375 с.

Reference Literature:

1. Aini, S. Mirzo Abdulkodiri Bedil. / S. Aini. - Stalinabod: Tajik State Publishing-House, 1954. -340 pp.

2. Bechka, I. Bedil and his Adherents. /1. Bechka. //Kadkani, M.Sh. The Poet of Mirrors (research of Indian Style and BediVs Poetry). -Tehran: Source of Inception, 1379. - pp. 81-91.

3. Vassilevskaya, E.A. Word Addition in the Russian Language. / E.A. Vassilevskaya. -M. : Educational-Pedagogical Publishing-House, 1962. - 132 pp.

4. Yefimov, V.A. Persian, Tajik, Dari. / V.A. Yefimov, V.S. Rastorguyeva, E.N. Sharova // The Fundamentals of Iranian Linguistics. V.3. New Iranian Languages. - M. : Science, 1982. -pp. 5-231.

5. Kadkani, M.Sh. The Poet of Mirrors (Research of Indian Style and BediVs Poetry). / M.Sh. Kadkani. -Tehran, 1379. - 338 pp.

6. Odina, M. Commentaries to twenty one Gazels by Bedil. /M. Odina. - Dushanbe, 2007. -160 pp.

OnuM^OHOß M.O. Ma^OMU KanuMayou MypaKKaö dap na3MU Eedun

7. Olimjohnov M. Three-Componental Composites in Mirzo Bedil Ss Creation. / Linguistics. Scientific Journal. - Dushanbe, 2019. No. 2. - pp. 26 - 37.

8. Peysikov, L.S. Essays on Persian Language Word-Building. / L.S.Peysikov. - M. : Moscow University Publishing-House, 1973. - 198 pp.

9. Peysikov, L.S. Lexicology of Modern Persian Language. / L.S.Peysikov. - M. : Moscow University Publishing-House, 1975. - 203 pp.

10. Rastorguyeva, V.S. Middle Persian Language. / V.S. Rastorguyeva, Ye.K. Molchanova // The Foundations of Iranian Linguistics. V.2. Middle Iranian Languages. - M.: Science, 1981. -pp. 6 - 147.

11. Rahimi, B. Familiarization with Bedil (collection of articles) // B.Rahimi. - Dushanbe: Cognition, 2009. - 568 pp.

12. Khalili, Kh. Benefit of Saintness /Kh. Khalili. -Tehran: Al-Hudo, 1383. - 160 pp.

13. Husayni, H., Bedil, Sipehri and Indian Style. / H.Husayini. - Tehran: Herald, 1387. - 150pp.

14. Chavchavadze, T.A. Nominal Word-Building in the New Persian Language. / T.A. Chavchavadze. - Tbilisi: Metsniyereba, 1981. - 375pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.