Научная статья на тему 'ЛИЗИНГ ШАРТНОМАСИНИНГ ТАРКИБИЙ ТУЗИЛИШИ ВА БОШҚА ИЖАРА ШАРТНОМАЛАРИГА НИСБАТАН ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЛИЗИНГ ШАРТНОМАСИНИНГ ТАРКИБИЙ ТУЗИЛИШИ ВА БОШҚА ИЖАРА ШАРТНОМАЛАРИГА НИСБАТАН ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
71
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лизинг шартномаси / лизинг берувчи / лизинг олувчи / сотувчи / ҳуқуқ ва мажбуриятлар / лизинг ва ижара шартномаси нисбати. / lease agreement / lessor / lessee / seller / rights and obligations / ratio of lease and rental agreement.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Исломов, Бахриддин

Лизинг моҳиятига кўра лизинг берувчи (одатда молиявий маблағлар эгаси бўлган ва молиявий хизматлар кўрстаиш мақсадида ташкил этиладиган махсус компания, банк ёки бошқа молиявий муассаса)нинг пул маблағларини тадбиркорлик фаолияти учун қўлланиладиган асбоб-ускуналарга йўналтириш орқали лизинг олувчи (тадбиркорлик субъекти)нинг техника воситалари ва шунга ўхшаш бошқа ишлаб чиқариш воситаларига бўлган эҳтиёжини қаноатлантиришнинг замонавий воситаси ҳисобланади. Шундай экан, лизинг берувчи учун лизинг бериладиган ишлаб чиқариш воситалари эмас, муомалага киритган ўз маблағларининг фоизи билан қайтиши саналади. Бу эса анъанавий ижарада бўлгани каби ижарага нима берилган бўлса, шу нарсанинг ўзи қайтарилишидан фарқ қилади. Шу сабабли ҳам лизингда ижарада бўлгани каби иккита эмас учта тараф иштирок этади ва бу лизинг конструкциясининг зарурий шарти саналади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPONENT STRUCTURE OF THE LEASE AGREEMENT AND SPECIAL FEATURES COMPARED TO OTHER LEASE AGREEMENTS

According to the nature of the lease, the lessor (usually a special company, a bank or other financial institution, which is the owner of financial funds and is established for the purpose of providing financial services) funds for the equipment used for business activities, the technical means of the lessee (entrepreneurial entity) and so on. is a modern means of satisfying the need for other similar means of production. Therefore, for the lessor, the return is calculated by the percentage of the own funds put into circulation, not the leased means of production. This is different from a traditional lease where you get back what you leased. For this reason, not two but three parties participate in the lease, as in the case of the lease, and this is considered a necessary condition of the construction of the lease.

Текст научной работы на тему «ЛИЗИНГ ШАРТНОМАСИНИНГ ТАРКИБИЙ ТУЗИЛИШИ ВА БОШҚА ИЖАРА ШАРТНОМАЛАРИГА НИСБАТАН ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(7), July, 2023

ЛИЗИНГ ШАРТНОМАСИНИНГ ТАРКИБИЙ ТУЗИЛИШИ ВА БОШЦА ИЖАРА ШАРТНОМАЛАРИГА НИСБАТАН УЗИГА ХОС

ХУСУСИЯТЛАРИ

Исломов Бахриддин,

Судьялар олий мактаби магистранти

АННОТАЦИЯ

Лизинг моуиятига кура лизинг берувчи (одатда молиявий маблазлар эгаси булган ва молиявий хизматлар курстаиш мацсадида ташкил этиладиган махсус компания, банк ёки бошца молиявий муассаса)нинг пул маблазларини тадбиркорлик фаолияти учун цулланиладиган асбоб-ускуналарга йуналтириш орцали лизинг олувчи (тадбиркорлик субъекти)нинг техника воситалари ва шунга ухшаш бошца ишлаб чицариш воситаларига булган эутиёжини цаноатлантиришнинг замонавий воситаси уисобланади. Шундай экан, лизинг берувчи учун лизинг бериладиган ишлаб чицариш воситалари эмас, муомалага киритган уз маблазларининг фоизи билан цайтиши саналади. Бу эса анъанавий ижарада булгани каби ижарага нима берилган булса, шу нарсанинг узи цайтарилишидан фарц цилади. Шу сабабли уам лизингда ижарада булгани каби иккита эмас учта тараф иштирок этади ва бу лизинг конструкциясининг зарурий шарти саналади.

Калит сузлар: лизинг шартномаси, лизинг берувчи, лизинг олувчи, сотувчи, ууцуц ва мажбуриятлар, лизинг ва ижара шартномаси нисбати.

ABSTRACT

According to the nature of the lease, the lessor (usually a special company, a bank or other financial institution, which is the owner of financial funds and is established for the purpose of providing financial services) funds for the equipment used for business activities, the technical means of the lessee (entrepreneurial entity) and so on. is a modern means of satisfying the need for other similar means of production. Therefore, for the lessor, the return is calculated by the percentage of the own funds put into circulation, not the leased means of production. This is different from a traditional lease where you get back what you leased. For this reason, not two but three parties participate in the lease, as in the case of the lease, and this is considered a necessary condition of the construction of the lease.

Key words: lease agreement, lessor, lessee, seller, rights and obligations, ratio of lease and rental agreement.

КИРИШ

^ишлок хужалигини иш самарадорлиги юкрри булган, замонавий техника воситалари билан лизинг асосида таъминлаш тизимининг жорий этилиши

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

гоятда мухим касб этмокда. Шу нарса аникки, кишлок мехнаткашларини техника билан таъминлашнинг бу усули катта истикболга эга. Шунинг учун бугунги ривожланиб бораётган бозор иктисодиёти шароитида лизинг фаолиятини хукукий тартибга солиш алохида урин тутади. Лизинг тизими хозирги вактда жахоннинг куплаб мамлакатларида кенг таркалган булиб, иктисодиётнинг янгидан-янги тармокдарини узига камраб олмокда.

Лизинг - инглизча «^ойеаэе» сузидан олинган булиб, "ижара олмок" деган маънони англатади. Лизинг шартномаси буйича лизинг берувчи (ижарага берувчи) бир тараф лизинг олувчи (ижарага олувчи) иккинчи тарафнинг топширигига биноан сотувчи учинчи тараф билан ундан лизинг олувчи учун мол-мулк сотиб олиш хакида келишиш мажбуриятини олади, лизинг олувчи эса бунинг учун лизинг берувчига лизинг туловларини тулаш мажбуриятини олади (ФКнинг 587-моддаси).

Юкоридаги таърифдан куриниб турибдики, лизинг шартномаси куйидаги хукукий белгиларга эга.

Биринчидан, лизинг уч тарафлама (сотувчи - лизинг берувчи - лизинг олувчи) ёки икки тарафлама (лизинг берувчи - лизинг олувчи) лизинг шартномаси буйича амалга оширилади.

Лизинг берувчи ва сотувчи уртасида икки тарафлама лизинг шартномаси тузилаётганида кушимча равишда лизинг объектининг олди-сотди шартномаси тузилади.

Иккинчидан, лизинг шартномаси консенсуал шартномалар гурухига мансуб.

Учинчидан, шартнома хак бараварига тузилади. Лизинг олувчи лизинг берувчига лизинг объектидан фойдаланганлиги учун лизинг туловларини тулайди.

Узбекистон Республикасининг "Лизинг тугрисида" 1 ги конунининг 2-моддасига асосан лизинг (молиявий ижаралар)ни ижара муносабатларининг алохида тури сифатида белгилайди, бунда бир тараф (лизинг берувчи) иккинчи тарафнинг (лизинг олувчининг) топширигига биноан учинчи тарафдан (сотувчидан) хак эвазига 12 ойдан ошадиган муддатда эгалик килиш ва фойдаланиш учун лизинг шартномасида белгиланган шартларда бериб куйиш максадида мол-мулкни (лизинг объектини) олади2.

Бунда лизинг буйича ижаранинг умумий аломатлари - ижарага олинадиган мол-мулкни бериб куйиш, шартномага хак туланиши, лизинг олувчининг мол-

1 Карает: Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами, 1999 й., 3-4-сон

2 Каранг: уша манба

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

мулкка вакктинчалик эгалик килиши ва ундан фойдаланиши, шунингдек факат лизинг учун хос булган аломатлар - шартнома субъектларининг (лизинг берувчи, лизинг олувчи, сотувчи) албатта иштирок этиши, шартнома муносабатлари мажмуининг мавжудлиги, уни лизингга бериш учун лизинг берувчи томонидан лизинг объекти махсус сотиб олиниши керак.

О.Т.Х,азращуловнинг фикрича, лизинг - асосий ишлаб чикариш воситаларини зудлик билан янгилаш, корхоналарни замонавий технологиялар билан таъминлаш ёки жорий этиш, шу асосида ишлаб чикарилаётган махсулот сифати хамда хажмини кескин оширишга ёрдам беради3.

Е.В.Кабатованинг ёзишича, ишлаб чикарувчи ва фойдаланувчи уртасидаги муносабат лизингни асосий ажратиб турувчи белгиларидан бири сифатида каралади. Лизинг муносабатларида лизинг берувчи, сотувчи хамда лизинг олувчи уртасидаги шартномавий муносабатни уч томонлама битим деб булмайди. Чунки лизинг хамда олди-сотди шартномаси институтларининг хар бири бу муносабатларда шартли равишда кулланилади4.

В.В.Витрянский фикрича, эса умуман лизинг уч томонлама шартнома эмас, балки шартноманинг икки тури, сотувчи ва лизинг берувчи уртасида тузиладиган лизинг мулкини олди-сотди шартномаси хамда лизинг берувчи (лизинг мулкини эгаси сифатида) ва лизинг олувчи уртасида тузиладиган, хусусан лизинг шартномасидан иборат булган шартномавий алокалар тузилмасини ташкил этади, холос5.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Фикримизча, лизинг шартномаси учта томонлама келишув хисобланиб бу шартнома бевосита лизинг берувчи, лизинг олувчи ва сотувчи уртасида тузиладиган мулк ижараси шартномаларига мансубдир. Чунки лизинг шартномасида лизинг берувчи ва сотувчи уртасида лизинг олувчининг топширигига биноан олди-сотди шартномаси вужудга келиши билан бунинг натижасида лизинг берувчи ва лизинг олувчи уртасида ижара шартномаси келиб чикади.

В.А.Горемыкиннинг таъкидлашича, лизинг - бу ташкилий фаолиятнинг асосий тури булиб ташкилий иктисодий муносабатларнинг уч шаклини

3 Х,азраткулов О.Т. Лизинг муносабатларини хукукий тартибга солиш муаммолари. - Тошкент: Noshir, 2014. - 3 б.

4 Кабатова Е.В Новые формы передачи машин и оборудования во временное полъзование(лизинг) в гражданском праве буржуазных государств. - М.: 1981. - 135 с.

5Витрянский В.В Договор арендый и его видый: прокат, фрахтование на время, аренда зданий, сооружений и предприятий, лизинг. - М.: Статут, 1999. - С. 291.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

бирлаштиради: ижара, кредит ва савдо, лекин алохида шаклларининг узига хос мулкий молиявий жараёнларини тулик бажармайди6.

Н.Хайдаров, лизинг деб - мулк эгаси ихтиёридаги ишлаб чикариш асбоб ускуна, машиналарни, шу воситаларга мухтож булган юридик ва жисмоний шахсларга маълум бир муддатга бериши ва шу вакт ичида истеъмолчидан келишилган микдордаги йиллик (ойлик, чораклик, ярим йиллик) бадалларини олиб туришига айтилишини таъкидлайди7.

Шунингдек, И.Рафиков уз илмий ишида лизинг бу тадбиркорликнинг махсус шакли булиб, бунда лизинг компанияси машина, асбоб ускуна, транспорт воситалари, ишлаб чикариш курилмалари ва кишлок хужалик техникаларини маълум муддатга ижарага бериш билан шугулланади ва бу жараёндан фойда куради8, - деб таърифлайди.

Хукукий муносабатларда "лизинг" ва "ижара" тушунчалари бир-бирига тулалигича мувофик тушмайди. Шунга карамасдан ФКнинг 6 параграфида лизинг шартномаси томонлари лизинг берувчи (ижарага берувчи) лизинг олувчи (ижарага олувчи) деб аталган, мазкур тушунча лизинг муносабатларининг барча хусусиятларини акс эттира олмайди. Холбуки, лизинг - махсулот ишлаб чикарувчилар ва уни кайта ишловчи корхоналар учун моддий-техника воситаларини сотиб олиш, сотиш, кредит битимини тузиш ва инвестиция киритиш хамда маълум муддатга ижарага бериш ва лизинг туловини олиб туриш оркали фойда куриш, шунингдек хужаликларнинг моддий-техника базасини мустахкамлашдаги молиялашнинг ноаньнавий узига хос шаклидир9.

Маълумки, лизинг шартномаси маълум таркибий кисмлардан иборат. Лизинг шартномаси куйидаги унсурларни, албатта, уз ичига олган булиши керак: лизинг объектини; техникани етказиб бериш муддатини; шартномада белгиланган ижара муддатини; ижарага берувчининг яъни лизинг берувчининг мулк хукукини; хавф-хатар, жавобгарлик ускунанинг соз эканлигини; ускуналардан фойдаланиш йурикномаларини; ускунани таъмирлаш ва унга хизмат курсатишни; зарарлар, тасодифий ходисаларни; шарномани сугурталашни; ижара туловини; шартномада белгилан туловни кечиктирганлик учун жаримани; ускунани сотиб олиш имкониятини; шартномани бекор килиш шартлари;ускунани кайтариш вактини; солик; томонларнинг кушимча

6 Газман В.Д. Лизинг теория, практика, комментерий. - М.: "Фонд правовая кулътура", 2012. - 416 с.

7 Хайдаров Н. Лизинг жараёнии ривожлантириш // Иктисод ва хисобот журнали. 2009. - №4. - 32 б.

8 Рафиков. И.Э. Турли мулк шаклларида фаолият курсатувчи кишлок хужалиги корхоналарига техник сервис хизматини ташкил этиш масалалари: иктисод фан. номз. дис. ... - Тошкент: 1998. - 154 б.

9 Иванов Д.А. Общая юридическая характеристика договора лизинга: признаки и существенные условия // Государственная служба и кадры. 2014. - № 4. - С. 57-60.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

хукуклари; лизинг шартномасининг кучга киришини кечиктирувчи шароитларни; зарур маълумотларни етказиш мажбуриятларини; томонларнинг жойлашган урни; банкнинг кафолат хужжатини; форс-мажор холатларни, лизинг субъектлари томонидан лизинг шартномаси шартларига риоя этилишини назорат килиш тартиби ва бошкаларни уз ичига олиши лозим. Лизинг шартномасига конун хужжатларига мувофик бошка шартлар хам киритилиши мумкин.

Лизинг тушунчасига аниклик киритиш билан бирга, лизинг фаолиятини хам ёритиш лозим. Лизинг тугрисидаги конуннинг 8 -моддасига кура, лизинг фаолияти лизинг берувчи томонидан уз маблаглари ва (ёки) жалб этилган маблаглар хисобидан лизинг объектининг сотиб олиниши ва уни лизинг шартномаси буйича лизинг олувчига берилиши борасидаги инвестиция фаолияти туридир 10 . Бундан маълум буладики, лизинг фаолияти лизинг объектини олди-сотди шартномаси билан боглик субъектлар уртасидаги ижтимоий муносабатларни ташкил этади.

Хусусан, лизинг фаолиятида лизинг шартномасининг шакллари алохида ахамият касб этади11. Лизинг шартномасининг шакли "Лизинг тугриси"12даги конуннинг 9-моддасида белгиланган булиб, лизинг шартномаси ёзма шаклда, конун хужжатларида белгиланган тартибда тузилади. Лизинг шартномаси: шартнома тарафларидан бирининг талабига кура; мол-мулк лизинг объекти хисобланиб, у хакда тузиладиган битимлар конунга мувофик нотариал тасдикланиши талаб килинадиган холларда нотариал тасдикланиши лозим.

Лизинг мохиятига кура, лизинг берувчи (одатда молиявий маблаглар эгаси булган ва молиявий хизматлар курстаиш максадида ташкил этиладиган махсус компания, банк ёки бошка молиявий муассаса)нинг пул маблагларини тадбиркорлик фаолияти учун кулланиладиган асбоб-ускуналарга йуналтириш оркали лизинг олувчи (тадбиркорлик субъекти)нинг техника воситалари ва шунга ухшаш бошка ишлаб чикариш воситаларига булган эхтиёжини каноатлантиришнинг замонавий воситаси хисобланади13. Шундай экан, лизинг берувчи учун лизинг бериладиган ишлаб чикариш воситалари эмас, муомалага киритган уз маблагларининг фоизи билан кайтиши саналади. Бу эса анъанавий ижарада булгани каби ижарага нима берилган булса, шу нарсанинг узи кайтаридишидан фарк килади. Шу сабабли хам

10 Каранг: Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами, 1999 й., 3-4-сон.

11 Черникова Е.В. Договор финансовой аренды (лизинга) в рыночных условиях хозяйствования: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. - Екатеринбург: 2007. - С. 18.

12 Каранг:Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари туплами, 1999 й., 3-4-сон.

13 Андреева М.А. Понятие и сущность договора финансовой аренды (лизинга) // Современная наука: теория и практика. 2014. Т. 5. - № 1. - С. 113-118.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

лизингда ижарада булгани каби иккита эмас учта тараф иштирок этади ва бу лизинг конструкциясининг зарурий шарти саналади.

Лизингнинг оддий ижарадан асосий фарки шундаки, унда ижарага берилган асбоб-ускуналар шартнома муддати тугагандан сунг уларнинг колдик киймати йигиндисида сотиб олиш кузда тутилади. Лизингни фарклантирувчи хусусиятлардан яна бири шундаки, лизинг компанияларида лизинг операцияларини амалга ошириш учун уз маблаглари етишмайди14. Шу сабабли купинча лизинг операцияларида жалб килинган маблаглар кенг кулланилади. "Ривожланган хорижий давлатларда лизинг операцияларининг 85 фоизи жалб килинган маблаглар хисобидан амалга оширилган лизинг операциялари эканлиги кайд этилган"15. Бунда, одатда, банкнинг узок муддатли кредитлари жалб килинади. Ижарачи ижарага берилаётган ускуналар кийматининг 80%гача хажмда узок муддатли кредит берилаётган ускуналар ва ижара туловлари берилган кредитлар учун таъминланганлик хисобланади. Лизинг шартномаси предметидан ер участкалари ва бошка табиий ресурсларнинг чикарилиши уларнинг ижараси узига хос хусусиятларга эга булган махсус шартномалар оркали тартибга солиниши билан изохланади.Лизингнинг асосий хусусиятлари яна шундан иборатки, фойдаланишга илгари ижарага берувчи ишлатган ускуна эмас, балки у факат ижарага бериш максадида харид килган ускуна топширилади.

Лизинг шартномаси предметини ташкил килувчи мол-мулкнинг истеъмол килинмаслиги ижаранинг барча шаклларига хосдир, у лизинг муносабатларининг узок муддатли булишини таъминлайди, шартномага ижара муддати тугагандан сунг ижарачи томонидан ижарага олинган мол-мулкни сотиб олиш тугрисидаги шартларни киритиш имконини беради. Айни вактда лизинг шартномасида, мисол учун ускуналарини узокрок муддатга ижарага олиш учун тузиладиган бошка ижара турларидан ва тулов шартлари хусусиятларидан бир канча фарклар мавжуд. Одатда лизинг чогида ускуналарни ижарага бериш муддати бу ускуналардан самарали фойдаланиш, яъни тула амортизация муддатига якинлашади. Шу давр давомида шартномани тарафлардан бирортаси хам бекор кила олмайди. Лизинг туловларининг умумий суммаси мол-мулк кийматидан, унинг харид нархидан ортик булади. Туловнинг мол-мулк кийматидан ортикча кисми лизинг берувчининг фойдасини ташкил этади

14 Бельский А.А. Лизинг в системе арендных отношений: правовые и экономические вопросы // Евразийский юридический журнал. 2015. - № 2 (81). - С. 200-201.

15 Хайдаров Н. Лизинг жараёнии ривожлантириш // Идтисод ва хисобот. 2009. - №4. - 32 б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

Лизинг тулови лизинг берувчининг лизинг объектини сотиб олиш учун килган харажатларининг хаммаси ёки куп кисми, шунингдек лизинг объектини етказиб бериш ва белгиланган максадда фойдаланиш учун уни ярокли холга келтириш билан боглик бошка харажатлари лизинг олувчи томонидан копланиши хамда лизинг берувчининг даромадидан иборат булади (ФКнинг 590-моддаси). Лизинг туловлари шартноманинг бутун амал килиш муддатига таксимланади ва булиб-булиб туланади. Лизинг туловларининг микдорлари ва даврийлиги лизинг шартномаси билан белгиланади16.

Лизинг объектининг олди-сотди шартномаси лизинг берувчи ва сотувчи уртасида тузилиб, унга кура лизинг берувчи лизинг олувчининг топширигига биноан лизинг объектини кейинчалик лизинг олувчига бериш учун уз мулки килиб олади17.

Хулоса сифатида айтиш мумкинки лизинг тушунчаси, лизинг фаолияти, лизинг турлари, лизинг тулови, лизинг предмети билан узвий боглик булиб лизинг субъектлари уртдасидаги муносабатларни хукукий тартибга солишга хизмат килади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Х,азраткулов О.Т. Лизинг муносабатларини хукукий тартибга солиш муаммолари. - Тошкент: Noshir, 2014. - 3 б.

2. Кабатова Е.В Новые формы передачи машин и оборудования во временное полъзование(лизинг) в гражданском праве буржуазных государств. - М.: 1981.

3. Витрянский В.В Договор арендый и его видый: прокат, фрахтование на время, аренда зданий, сооружений и предприятий, лизинг. - М.: Статут, 1999. -

4. Газман В.Д. Лизинг теория, практика, комментерий. - М.: "Фонд правовая кулътура", 2012. - 416 с.

5. Хайдаров Н. Лизинг жараёнии ривожлантириш // Иктисод ва хисобот журнали. 2009. - №4. - 32 б.

6. Рафиков. И.Э. Турли мулк шаклларида фаолият курсатувчи кишлок хужалиги корхоналарига техник сервис хизматини ташкил этиш масалалари: иктисод фан. номз. дис. ... - Тошкент: 1998. - 154 б.

16 Бобокулов С.Б. Ижара хукук. - Тошкент: Адолат, 2009. - 277 б.

17 Рузиев Р.Ж. Лизинг шартномаси. - Тошкент: Адолат, 2002. - 29 б.

135 с.

С. 291.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(7), July, 2023

7. Иванов Д.А. Общая юридическая характеристика договора лизинга: признаки и существенные условия // Государственная служба и кадры. 2014. -№ 4. - С. 57-60.

8. Черникова Е.В. Договор финансовой аренды (лизинга) в рыночных условиях хозяйствования: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. - Екатеринбург: 2007. - С. 18.

9. Андреева М.А. Понятие и сущность договора финансовой аренды (лизинга) // Современная наука: теория и практика. 2014. Т. 5. - № 1. - С. 113-118.

10. Бельский А.А. Лизинг в системе арендных отношений: правовые и экономические вопросы // Евразийский юридический журнал. 2015. - № 2 (81). - С. 200-201.

11. Azimjon, I. (2022). ZARAR-YURIDIK SHAXS ISHTIROKCHILARI VA BOSHQARUV ORGANLARI FUQAROLIK-HUQUQIY JAVOBGARLIGINING ZARURIY SHARTI SIFATIDA.

12. O'G'Li, A. A. M. (2022). KORPORATSIYA USTAV KAPITALI FUNKSIYALARI VA UNGA OID MILLIY QONUNCHILIK NORMALARINI TAKOMILLASHTIRISH MASALALARI. Academic research in educational sciences, 3(8), 109-113.

13. Иброхимов, А. А. У. (2021). КОРПОРАЦИЯМИ БОШ^АРИШДА ФИДУЦИАР МАЖБУРИЯТЛАР ВА УЛАРНИ УЗБЕКИСТОНДА ^УЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, i(10), 841-853.

14. Имамов, Н. Ф. (2014). Авеста-источник гражданского права. Молодой ученый, (5), 353-355.

15. Имомов, Н. (2018). Задачи гражданского кодекса: правовое определение или правовое упорядочение социальных отношений. Review of law sciences, (1), 4349.

16. Имомов, Н. (2019). ESSENCE OF CIVIL-LAW TOOLS IN THE ANTICORRUPTION SYSTEM. Юридик фанлар а^боротномаси, (3), 41-45.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.