Научная статья на тему 'ЛИЦЕЙ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ УЧУН БУГУНГИ КУНДА ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН САЙ ХАРАКАТЛАР ВА ИЗЛАНИШЛАР'

ЛИЦЕЙ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ УЧУН БУГУНГИ КУНДА ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН САЙ ХАРАКАТЛАР ВА ИЗЛАНИШЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
13
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
таълим бериш фаолияти / интеллектуал тараққиёт / комилликка эришиш / олий таълим тизими / янги сифат босқичи. / educational activity / intellectual development / perfection / higher education system / new quality stage.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — M. Shoimqulova

Замонавий ҳаётни бугун илм-маърифат ва таълимнинг тараққиётисиз тасаввур этиб бўлмайди, инсоният фан ўқи атрофида айланаётгандек гўё. Жаҳоннинг етакчи давлатларида таълимни ривожлантириш биринчи галдаги вазифа сифатида белгиланиши ҳам бежиз эмас. Негаки, мамлакатнинг келгуси равнақи айнан шу соҳада қўлга киритган ютуқлари билан чамбарчас боғлиқдир. Ушбу маколада литцей талабаларининг таълим сифатини ошириш учун бугунги кунда олиб борилаётган сай харакатлар ва изланишлар хакида суз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT EFFORTS AND RESEARCHES TO IMPROVE THE QUALITY OF EDUCATION OF LYCEUM STUDENTS

Modern life today cannot be imagined without the progress of science and education, humanity seems to revolve around the axis of science. It is not for nothing that the development of education in the leading countries of the world is defined as the first task. After all, the future development of the country is closely related to its achievements in this field. In this article, there are many activities and researches conducted today to improve the quality of education of littsey students.

Текст научной работы на тему «ЛИЦЕЙ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ УЧУН БУГУНГИ КУНДА ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН САЙ ХАРАКАТЛАР ВА ИЗЛАНИШЛАР»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЛИЦЕЙ ТАЛАБАЛАРИНИНГ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ УЧУН БУГУНГИ КУНДА ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН САЙ ХАРАКАТЛАР ВА

ИЗЛАНИШЛАР Шоимкулова Мавлуда Холмурод кизи

Термез Давлат Университети Академик литцейи укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7424387 Аннотация. Замонавий %аётни бугун илм-маърифат ва таълимнинг тарацциётисиз тасаввур этиб булмайди, инсоният фан уци атрофида айланаётгандек гуё. Жа%оннинг етакчи давлатларида таълимни ривожлантириш биринчи галдаги вазифа сифатида белгиланиши %ам бежиз эмас. Негаки, мамлакатнинг келгуси равнаци айнан шу со%ада цулга киритган ютуцлари билан чамбарчас боглицдир. Ушбу маколада литцей талабаларининг таълим сифатини ошириш учун бугунги кунда олиб борилаётган сай харакатлар ва изланишлар хакида суз юритилган.

Калит сузлар: таълим бериш фаолияти, интеллектуал тарацциёт, комилликка эришиш, олий таълим тизими, янги сифат босцичи.

СОВРЕМЕННЫЕ УСИЛИЯ И ИССЛЕДОВАНИЯ ПО ПОВЫШЕНИЮ КАЧЕСТВА

ОБРАЗОВАНИЯ ЛИЦЕИСТОВ Аннотация. Современную жизнь сегодня невозможно представить без прогресса науки и образования, человечество как бы вращается вокруг оси науки. Недаром развитие образования в ведущих странах мира определено в качестве первоочередной задачи. Ведь будущее развитие страны тесно связано с ее достижениями в этой области. В этой статье много мероприятий и исследований, проводимых сегодня для повышения качества обучения младших школьников.

Ключевые слова: образовательная деятельность, интеллектуальное развитие, совершенствование, система высшего образования, новый качественный этап.

CURRENT EFFORTS AND RESEARCHES TO IMPROVE THE QUALITY OF EDUCATION OF LYCEUM STUDENTS Abstract. Modern life today cannot be imagined without the progress of science and education, humanity seems to revolve around the axis of science. It is not for nothing that the development of education in the leading countries of the world is defined as the first task. After all, the future development of the country is closely related to its achievements in this field. In this article, there are many activities and researches conducted today to improve the quality of education of littsey students.

Keywords: educational activity, intellectual development, perfection, higher education system, new quality stage.

Бугунги кунда таълим тизими фаолияти янада такомиллаштирилиб, халкимизнинг асрлар давомида шаклланган илм сари интилиш фазилати яна бир бор намоён булмокда. Ёшларимиз соглом хдмда гузал турмуш кечириш, эгаллаган касби буйича доимий иш урнига эга булиш, масъулиятни уз зиммасига олиш, инсоний кадр-кимматини камситишга йул куймаслик, кискача айтганда, комилликка эришиш учун хдракат киляпти ва бу жараёнда таълим олишни энг асосий шарт сифатида курмокда.

Мамлакатимизда 2019 йилнинг октябрида Узбекистон Республикаси таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш контсептсияси кабул килинди. Ушбу хужжатга

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

интеллектуал тараккиётни жадаллаштириш, ракобатбардош кадрлар тайёрлаш, илмий ва инноватсион фаолиятни самарали ташкил этиш хамда халкаро хамкорликни мустахкамлаш максадида фан, таълим ва ишлаб чикариш интегратсиясини ривожлантириш сингари вазифалар асос килиб олинди. Контсептсия мазмуни мамлакатимиз олий таълим тизимини ислох килишнинг устувор йуналишларини акс эттиради. Унда олий укув юртларида камров даражасини кенгайтириш хамда таълим сифатини ошириш, ракамли технологиялар ва таълим платформаларини жорий этиш, ёшларни илмий фаолиятга жалб килиш, инноватсион тузилмаларни шакллантириш, илмий тадкикотлар натижаларини тижоратлаштириш, халкаро эътирофга эришиш хамда бошка куплаб аник йуналишлар белгилаб берилган. Буларнинг барчаси таълим жараёнини янги сифат боскичига кутариш учун хизмат килади.

Президент Шавкат Мирзиёевнинг Укитувчи ва мураббийлар кунига багишланган тантанали маросимдаги даъваткор нутки хам ана шундан далолат беради. Давлатимиз рахбари таъкидлаганидек, биз кенг куламли демократик узгаришлар, жумладан, таълим ислохотлари оркали Узбекистонда янги Уйгониш даври, яъни учинчи Ренессанс пойдеворини яратишни узимизга асосий максад килиб белгиладик.

Узбекистон таълим сохасида сезиларли ижобий узгаришлар руй бермокда. Билим даргохларининг киёфаси узгариб, моддий-техника базаси яхшиланяпти, илмий ишланмаларни молиялаштириш ва ижтимоий куллаб-кувватлаш кучайтирилмокда, жумладан, укитувчиларнинг даромадлари хам ортяпти. Инноватсия йуналишидаги алохида давлат тузилмалари ташкил этилиб, олий укув юртларида хам янги булинмалар очилмокда. Буларнинг барчаси олий таълимга булган ёндашувни узгартириб, унинг сифати хамда даражасини кутаришга хизмат килиши аник. Жумладан, бизнинг институтда хам.

Шу уринда Президентимизнинг 2016 йил декабрида Узбекистон Республикаси Фанлар академиясида булиб утган олимлару зиёлилар билан учрашуви ёдга тушади. Ушанда давлат рахбари мамлакатимиз саноати, аграр тармоги ва умуман, иктисодиётида хорижда ишлаб чикарилган замонавий технология хамда жихозларни жорий этиш ва улардан фойдаланиш масаласига алохида эътибор каратганди. Узбекистондаги йирик таълим даргохининг рахбари сифатида мен бу фикрни узимга хамда институтимиз жамоасига хам тегишли, деб кабул килдим. Негаки, гап ракамли ечимлар асосида ишлайдиган мураккаб технологик комплекслардан тортиб, то оддий мухандислик ишланма ва ускуналаригача четдан келтирилаётгани хакида борар эди.

Таълимнинг асосий вазифаларини, мавжуд илмий салохият ва алохида шахсларнинг истеъдодини давлатнинг, унинг тузилмалари хамда иктисодиёти тармокларининг амалдаги эхтиёжларига мослаштириш жуда мухим. Агар шундай килинмаса, бир кун келиб, тамаддундан йироклашиш, мамлакат учун кераксиз, ортикча дахмазага айланиб колиш хам хеч гап эмас.

Бугун тобора кучайиб бораётган талабларга жавоб бериш максадида харакат килиш зарурлигини чукур хис этяпмиз. Олдинга, янгиланиш сари бир неча кадам куйиш учун эса халкимиз асрлар давомида туплаган бебахо тажриба, яъни кадрлар тайёрлаш буйича хамда илмий-таълимий сохада эришилган ютуклар, услубий, тузилмавий, моддий ва нихоят, инноватсион ривожланиш тажрибасини хисобга олиш хамда ундан фойдаланиш лозим. Айни шундай йул — янгиланиш ва кашфиётлар йули — Тошкент ирригатсия ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кишлок хужалигини механизатсиялаштириш мухандислари институтини замонавий тадкикотлар университетига айлантириш йулидир.

Тадкикотлар университетини яратиш энг асосий максад эмас ёки урфга берилиш хам эмас. Бу таълимий ва илмий фаолиятни инноватсион ривожлантириш учун кенг имкониятларни очиш, деганидир. Дунё тажрибаси курсатишича, тадкикотлар университетини шакллантиришнинг мухим омили унинг куп функтсияли булиши, таълим — фан — ишлаб чикариш "занжири"да инноватсион жараёнларнинг куллаб-кувватланиши билан боглик.

Бугунги кунда мамлакат рахбарияти томонидан илгари сурилаётган вазифа — Узбекистон иктисодиётига инноватсияларни жорий этишни жадаллаштириш — куп жихатдан унинг янгиланаётган тузилмасини шакллантиришга боглик. Тузилма таркибида энг ахамиятли уринни илмий-таълимий соха эгаллайди. Бу эса институтсионал тизимнинг, яъни олий таълим муассасалари, жумладан, Тошкент ирригатсия ва кишлок хужалигини механизатсиялаштириш мухандислари институтининг мавкеини янада кутариш, мустахкамлаш билан чамбарчасдир.

Узбекистоннинг агросаноат комплексини ривожлантириш стратегиясини тузишда инноватсиялар билан куролланган янги авлоднинг билим ва куникмаларига таянувчи иктисодиётни шакллантиришдан бошка йул йук. Илмий-таълимий соханинг юкори салохияти кишлок хужалиги хамда ирригатсия секторида инноватсиялар жорий этилишини таъминлар экан, ушбу ижтимоий-иктисодий тузилма мамлакатнинг макроиктисодий тизимида алохида урин эгаллайди.

Бугунги давр талаб этаётган инноватсияларни амалга ошириш учун эса илмий-таълимий соханинг узи хам энг замонавий инноватсион технологияларни уз фаолиятига татбик килиши лозим. Бу иш илмий-таълимий соханинг инноватсион ривожланишини бошкаришга мулжалланган технологиялар, механизмлар ва усулларни такомиллаштиришни такозо килади. Булар:

- инноватсион инфратузилмани шакллантириш, унинг асосий элементлари булган технопарклар, кластерлар, технополислар ва бизнес-инкубаторлар;

- таълим, фан ва ишлаб чикаришнинг макроиктисодий интегратсияси — у институт атрофида кластер тузилмалари билан тулдириладиган, ихтисослаштирилган илмий-техник ва иктисодий майдончани шакллантиришга олиб келади;

- кулай таълим жараёнини ташкил этиш — бунда илмий тадкикотлар, таълим хамда фаннинг инноватсион фаоллигини оширишга хизмат килувчи шароитлар, яъни укитувчилар, докторантлар, магистрант ва талабаларни илмий ишланмаларга жалб этиш хамда мутахассислар тайёрлаш сифатини ошириш, илмий тадкикот натижаларини тижоратлаштириш учун шарт-шароитлар яратилади;

- илмий-техник хамда иктисодиётнинг инноватсион сохасида ишлашга кодир булган юкори малакали кадрлар тайёрлаш чора-тадбирлари.

Макола сунгида президентимизнинг куймдаги сузларини келтириб утмокчимиз:

«Х,аммамизга аёнки, тараккиётнинг тамал тоши хам, мамлакатни кудратли, миллатни буюк киладиган куч хам бу — илм-фан, таълим ва тарбиядир. Эртанги кунимиз, Ватанимизнинг ёруг истикболи, биринчи навбатда, таълим тизими ва фарзандларимизга бераётган тарбиямиз билан чамбарчас боглик.»

Шавкат Мирзиёев.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг ^арори. "Тошкент ахборот т ехнологиялари университетининг фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида", 2017 й., 15 март.

2. Бегимкулов У.Ш. Педагогик таълим жараёнларини ахборотлаштиришни ташкил этиш ва бошкариш назарияси ва амалиёти. Пед.ф.дисс.С.Пб.1993.

3. Парпиев А., Марахимов А., Х,амдамов Р., Бегимкулов У., Бекмурадов М., Тайлоков Н. Электрон университет. Масофавий таълим технологиялари. Олий таълим муассасала ри учун / УзМЕ давлат илмий нашриёти. Тошкент, 2008. 196- б.

4. Ибрагимов И. Информатсионные технологии и средства дистантсионногообуче ния : учеб. пособие для студ. высш. учеб. заведений / И. Ибрагимов под ред. А. Ковшо ва. 2е изд., стер. М.: Издательский тсентр "Академия", 2007. 336 с.

5. Абдуманонов А., Алиев Р., Ботиров М., Карабаев М.Использование ИКТ в образовате льном протсессе примушества, проблемы и пути их решения. // Талим технологияла р Илмий услубий журнал, № 3(59). Тошкент, 2016. 7984 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.