Научная статья на тему 'ЛИМОНЎТНИНГ (MELISSA OFFICINALIS) СУТКАЛИК ГУЛЛАШ ДИНАМИКАСИ'

ЛИМОНЎТНИНГ (MELISSA OFFICINALIS) СУТКАЛИК ГУЛЛАШ ДИНАМИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Ветеринарные науки»

CC BY
49
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Mellissa officinalis / дориворлилиги / генератив давр / гуллаш биологияси / суткалик гуллаш динамикаси. / Melissa officinalis / medicinal properties / generative period / biology of flowering / daily dynamics of flowering.

Аннотация научной статьи по ветеринарным наукам, автор научной работы — Фахриддинова Дурдона Кучкар Кизи

Ушбу мақолада Тошкент Ботаника боғига интродукция қилинган Лимонўтнинг гуллаш биологияси ва морфобиологик кўрсаткичлари яьни 1 тупдаги поялар сони, поялардаги генератив новдалар сони, генератив новдалардаги халқалар сони, уруғнинг пишиб етилиши ва 1000 та уруғ оғирлги ўрганилди. Бундан ташқари, хаво харорати ва хавонинг нисбий намлиги қайд этиб борилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по ветеринарным наукам , автор научной работы — Фахриддинова Дурдона Кучкар Кизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DAILY DYNAMICS OF FLOWERING MELISSA OFFICINALIS

This article studied the biology of flowering and morphobiological indicators of Melissa officinalis in the Tashkent Botanical Garden, namely the number of stems in 1 bush, the number of generative branches in the stems, the number of rings of generative branches, seed maturation and 1000 seeds were studied. In addition, registered air temperature and relative humidity.

Текст научной работы на тему «ЛИМОНЎТНИНГ (MELISSA OFFICINALIS) СУТКАЛИК ГУЛЛАШ ДИНАМИКАСИ»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

ЛИМОНУТНИНГ (MELISSA OFFICINALIS) СУТКАЛИК ГУЛЛАШ

ДИНАМИКАСИ.

Фахриддинова Дурдона Кучкар кизи

УзР ФА Ботаника институти хузуридаги акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника боги Доривор ва манзарали усимликлар лабораторияси кичик илмий ходим.

https://doi.org/10.5281/zenodo.7194948

Аннотатсия. Ушбу мацолада Тошкент Ботаника богига интродукция цилинган Лимонутнинг гуллаш биологияси ва морфобиологик курсаткичлари яьни 1 тупдаги поялар сони, поялардаги генератив новдалар сони, генератив новдалардаги халцалар сони, уругнинг пишиб етилиши ва 1000 та уруг огирлги урганилди. Бундан ташцари, хаво харорати ва хавонинг нисбий намлиги цайд этиб борилди.

Калит сузлар: Mellissa officinalis, дориворлилиги, генератив давр, гуллаш биологияси, суткалик гуллаш динамикаси.

СУТОЧНАЯ ДИНАМИКА ЦВЕТЕНИЯ МЕЛИССЫ ЛЕКАРСТВЕННОЙ (MELISSA

OFFICINALIS).

Аннотация. В данной статье описаны биологические показатели цветения и морфоби, показатели мелисса лекарственной в Ташкентском ботаническом саду, количество стеблей в 1 кусте, количество генеративных ветвей в стеблях, количество круговых генеративных ветвей, урожайность семян и масса 1000 семян. Кроме того, зарегистрированы температура воздуха и относительная влажность.

Ключевые слова: Мелисса лекарственная, лекарственное значение, генеративный период, биология цветения, суточная динамика цветения.

DAILY DYNAMICS OF FLOWERING MELISSA OFFICINALIS.

Abstract. This article studied the biology of flowering and morphobiological indicators of Melissa officinalis in the Tashkent Botanical Garden, namely the number of stems in 1 bush, the number of generative branches in the stems, the number of rings of generative branches, seed maturation and 1000 seeds were studied. In addition, registered air temperature and relative humidity.

Keywords. Melissa officinalis,medicinal properties, generative period, biology of flowering, daily dynamics of flowering.

Кириш. Lamiaceae - ялпиздошлар кабиласига мансуб икки йиллик уругпаллалилар синфига кирадиган энг йирик оила. 200 туркум, 3500 тури бор. Урта Осиёда 53 туркум, 466 тури, Узбекистонда эса 38 туркум, 204 тури учрайди. Купчилик ялпиздошлар эфир мойларига бой булиб, атирупа саноатида, тиббиётда (арслонкуйрук, ялпиз, райхон, маврак), баьзан, зиравор сифатида овкатга (жамбил, райхон) ишлатилади. Бу оила вакллари Узбекистон флорасида хам кенг таркалган оилалардан бири булиб, фойдали турларга бойлиги билан бошка оилалардан ажралиб туради. Оиладаги энг мухим турлардан бири Лимонут - Melissa officinalis булиб, Узбекистон Руспубликаси УзРФА Ботаника институти хузуридаги академик Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника богида интродукция килинган. Лимонутнинг - тиббиётда кенг ишлатилишини купчилик халкларнинг ахолиси ва олимлари яхши билади. Усимликнинг фойдали хусусиятлари, касалликларнинг барча турларини даволашда кулланилиши билан аньанавий тиббиётда катта эьтибор козонган.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Лимонут доривор препаратлари Ибн Сино айтишича юракни мустах,камлайди ва унга ёрдам беради, шунингдек, трахома, хикичок тутиш, огиздан ёмон х,ид келиши ва бошка касалликларни даволайди. Халк табобатида лимонут билан невроз, бронхиал астма, аёлларни токсикоз, климакс, юрак уришини бузилиши ва бошка касалликлар даволанади. Лимонут дамламаси клиник шароитида синовлардан утган ва уни тиббиёт амалиётида тинчлантирувчи ва кон босимини пасайтирувчи восита сифатида куллашга Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги томонидан рухсат этилган. Доривор препаратлари дамлама шаклда фойдаланилади. Усимликнинг ер устки органларида эфир мойининг микдори 0,02 дан 0,2% гача ва факат баьзи холларда 0,8% га етади ва мой микдори географик ва иклимий омиллар билан белгиланади. Эфир мойининг энг характерли компонентлари монотерпенлар - ситрал (гераниал+ нерал), гераниол, нерол, ситронеллол, ситронеллалдир. Ундан ташкари линалол, геранил асетат, мирсен, пара-симен, б-карёфилин оксиди, б- карёфилин, терпеноид каби биологик фаол моддалари мавжуд. Усимлик таркибидаги эфир мойлари, ривожланиш даврининг гуллаш фазасида максимал даражада йигилиши илмий манбаларда келтирилган. Шунинг учун хам Лимонут (Mellissa officinalis) нинг гуллаш биологиясини урганиш мухим ахамиятга эга.

Усимликларнинг гуллаш биологияси - улар репродуктив биологиясининг бир кисмидир ва уни урганиш ботаника фани учун мухим ахамиятга эга. Усимликларнинг гуллаш даври энг асосий фаза хисобланиб, у узида барча фенофазалар богликлиги ва усимликнинг янги мухитга мослашишини мужассамлаштирувчи тизим саналади. Тошкент ботаника богига интродукция килинган лимонутнинг гуллаш биологиясини урганиш максадида 2022 йилда илмий тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикот услублари. Лимонутнинг гуллаш биологияси Тошкент Ботаника боги доривор усимликлар лабораториясининг тажриба участкасида экилган куп йиллик кучатларида урганилди. Лимонутнинг суткалик гуллаш динамикасини урганишда Р.Е.Левина (1981) методидан фойдаланилди. Суткалик гуллаш динамикасини урганишда жараёнида гулларнинг етилиши кун давомида кузатиб борилди. Лимонутнинг суткалик гуллаш динамикаси куп йиллик кучатларининг 1 та поясида урганилди. Усимликдаги бир кунда очилган гуллар сонини суткалик динамикасини аниклаш учун гулларнинг очилишини 7:00 дан, кечки 19:00 гача хар бир соатда кузатилди, очилган гуллар сони аникланиб, усимликдан узиб олинди ва кайд килиб борилди. Тадкикот олиб борилаётган майдонларнинг метеорологик (хаво харорати ва нисбий намлиги) курсаткичлари хам хар 1 соатда аникланди.

Тадкикот натижалари. Лимонутнинг вегетатсияси апрель ойининг бошларида бошланди. Июнь ойининг охирларида хаво харорати 33°С, хавонинг нисбий намлиги 23 % булганда усимлик пояларининг юкори кисмида гунчалаш бошланиб, генератив новдалар хосил була бошлади ва гунчалаш фазаси бошланди. Бу ойда усимлик 2-3 марта сугорилди. Июль ойининг бошларида хаво харорати 39°С, хавонинг нисбий намлиги 18 % булганда усимликлар гуллай бошлади. Лимоутнинг суткалик гуллаш биологияси куп йиллик кучатларда 7 июльда олиб борилди. Соат 7:00 да хаво харорати 23°С, хавонинг нисбий намлиги 34 % да гул очилмади. Соат 8:00 да хаво харорати 24°С, хавонинг нисбий намлиги 36 % да 5 та гул очилди. Соат 9:00 да хаво харорати 26°С, хавонинг нисбий намлиги 38 % да 4 та, соат 10:00 да хаво харорати 28°С, хавонинг нисбий намлиги 40% да 121 та, энг

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

юкори курсаткич соат 11:00 да хаво харорати 28°С, хавонинг нисбий намлиги 40 % да 243 та гул очилганлиги аникланди. Соат 12:00 да хаво харорати 29°С, хавонинг нисбий намлиги 22% да очилган гуллар сони пасайиб, 47 тани ташкил этди. Соат 13:00 да хаво харорати 30°С, хавонинг нисбий намлиги 22% да 11 та гул очилди. Соат 14:00 да хаво харорати 31°С, хавонинг нисбий намлиги 22 % да 6 та гул очилди. Соат 15:00 да хаво харорати 32°С, хавонинг нисбий намлиги 24% да 3 та гул очилди. Соат 16:00 да, 17:00 да 16:00 да ва 19:00 очилган гуллар кайд этилмади. Суткалик гуллаш динамикасидан ташкари бошка морфологик белгилари хам урганилди. 1 тупда 27 тадан 69 тагача поялар ва 1 пояда 18 тадан 26 тагача генератив новдалар борлиги аникланди. Генератив новдадаги тупгул хосил килган халкалар сони 12-20 тагача етди. Генератив даври охирида тупгул хосил килган новдаларининг узунлиги 37-42 см гача усганлиги аникланди. 2022 йил вегетатсияси даврида лимонутнинг гуллаш даври умумий 65-70 кунгача гуллаб, июль ойи бошидан сентябрь ойи урталаригача давом этди. Сентябр ойи охирида хаво харорати 26°С, хавонинг нисбий намлиги 20% булганда уруглар тулик пишиб етилди ва йигиб олинди. 1 пояда 12 тадан 22 тагача косачалар борлиги ва косачалар диаметри 0.5-0.3 дан 0.6-0.4.мм эканлиги аникланди. 1 косачада 2 тадан 4 тагача майда, узунчоксимон, каттик, корамтир рангли, узунлиги 0,3 мм, эни 0,1 мм ни етадиган 1000 дона уругнинг вазни 0,63 гр.эканлиги аникланди.

1-расм.

Mellissa officcinalis нинг а) гуллаш даври ва б) генератив новдалари.

Хулоса. Лимонут июль ойи бошидан сентябрь ойи урталаригача гуллади ва умумий гуллаш даври 65-70 кунни ташкил этди. Суткалик гуллаш динамикасида энг максимал очилган гуллар сони соат 11:00 га тугри келди. Усимлик гунчаларининг очилишига хароратнинг узгариши таьсир этиши аникланди. Соат 16:00 дан кейин хаво харорати пасайганлиги сабабли очилган гуллар кайд этилмади.

REFERENCES

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

1. Melissa officinalis // Ботанический словарь / сост. Н. И. Анненков. — СПб.: Тип. Имп. АН, 1878. — XXI + 645 с.

2. Дудченко Л. Г., Козьяков А. С., Кривенко В. В. Пряно-ароматические и пряно-вкусовые растения: Справочник / Отв. ред. К. М. Сытник. — К.: Наукова думка, 1989. — 304 с. — 100 000 экз. — ISBN 5-12-000483-0.

3. Куркин В. А. Фармакогнозия: Учебник для студентов фармацевтических вузов. — Самара: Офорт, 2007. — 1239 с.

4. Мадебейкин И. Н. Выращивание перспективных медоносов // Пчеловодство : журнал. — 1999. — № 2. — С. 16—19.

5. Путырский И. Н., Прохоров В. Н. Лекарственные растения. — Мн.: Книжный Дом, 2005.

6. Суворов В. В. Ботаника с основами геоботаники. — Л.: Колос, 1979.

7. Чистова К. Н. Мелисса // Пчеловодство : журнал. — 1993. — № 10. — С. 10—11

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.