Научная статья на тему 'Ф.Н. РУСАНОВ НОМИДАГИ БОТАНИКА БОҒИДА ВА ЗОМИН ТУМАНИДА НАЬМАТАК ТУРЛАРИДА ДОҒЛАНИШ КАСАЛЛИГИНИНГ РИВОЖЛАНИШИНИ КУЗАТИШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ.'

Ф.Н. РУСАНОВ НОМИДАГИ БОТАНИКА БОҒИДА ВА ЗОМИН ТУМАНИДА НАЬМАТАК ТУРЛАРИДА ДОҒЛАНИШ КАСАЛЛИГИНИНГ РИВОЖЛАНИШИНИ КУЗАТИШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ. Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
36
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Rosa ecae / Rosa beggeriana / Rosa canina / Rosa fedtschenkoana / Rosa kokanica / Rosa maracandica / Rosa nanothamnus / Rosa transturkestanica Alternariа alternatа / Ascomycota / Dothideomycetes / Pleosporales / Pleosporaceae / Alternariа / Rosa ecae / Rosa beggeriana / Rosa canina / Rosa fedtschenkoana / Rosa kokanica / Rosa maracandica / Rosa nanothamnusm / Rosa transturkestanica Alternariа alternatа / Ascomycota / Dothideomycetes / Pleosporales / Pleosporaceae / Alternariа

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Хўжақулова Дурдона Садриддин Қизи, Нуралиев Хамра Хайдаралиевич, Хомиджонова Гулрух Ёқубжон Қизи

Ушбу мақолада Ф.Н. Русанов номидаги ботаника боғида ва Зомин туманида доривор ўсимликлардан бири наьматакнинг доғланиш касаллиги билан зарарланиши, касалликнинг тарқалиши, ривожланиши, зарари, касаллик қўзғатувчиси замбуруғнинг биологияси, ҳосилдорликга таьсири ва касалликни олдини олиш чоралари келтирилган. Олинган маълумотлар наьматакни доғланиш касаллигидан ҳимоя қилиш учун фойдаланиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Хўжақулова Дурдона Садриддин Қизи, Нуралиев Хамра Хайдаралиевич, Хомиджонова Гулрух Ёқубжон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MONITORING AND PREVENTIVE MEASURES OF THE DEVELOPMENT OF SPOTTING DISEASE IN NAMATAK SPECIES IN THE BOTANICAL GARDEN NAMED AFTER F.N. RUSANOV AND ZAMIN DISTRICT

In this article, F.N. One of the medicinal plants in the Rusanov Botanical Garden and in the Zominsky district is affected by spotting, distribution, development, damage, biology of the pathogen fungus, impact on productivity and disease prevention measures are presented. The information obtained can be used to protect rose hips from spotting.

Текст научной работы на тему «Ф.Н. РУСАНОВ НОМИДАГИ БОТАНИКА БОҒИДА ВА ЗОМИН ТУМАНИДА НАЬМАТАК ТУРЛАРИДА ДОҒЛАНИШ КАСАЛЛИГИНИНГ РИВОЖЛАНИШИНИ КУЗАТИШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ.»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

УУТ: 581.2.582.28. (571.53) Ф.Н. РУСАНОВ НОМИДАГИ БОТАНИКА БОГИДА ВА ЗОМИН ТУМАНИДА НАЬМАТАК ТУРЛАРИДА ДОFЛАНИШ КАСАЛЛИГИНИНГ РИВОЖЛАНИШИНИ КУЗАТИШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ Хужакулова Дурдона Садриддин кизи УзР ФА Ботаника института таянч докторанти E-mail: durdonaxojaqulava@gmail.com Нуралиев Хамра Хайдаралиевич Тошкент Давлат Аграр университети профессори E-mail: h.nuraliev@mail.ru Хомиджонова Гулрух Ёкубжон кизи Урмон хужалиги давлат кумитаси етакчи мутахассиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7192122 Аннотация. Ушбу мацолада Ф.Н. Русанов номидаги ботаника богида ва Зомин туманида доривор усимликлардан бири наьматакнинг догланиш касаллиги билан зарарланиши, касалликнинг тарцалиши, ривожланиши, зарари, касаллик цузгатувчиси замбуругнинг биологияси, уосилдорликга таьсири ва касалликни олдини олиш чоралари келтирилган. Олинган маълумотлар наьматакни догланиш касаллигидан уимоя цилиш учун фойдаланиш мумкин.

Калит сузлар: Rosa ecae, Rosa beggeriana, Rosa canina, Rosa fedtschenkoana, Rosa kokanica, Rosa maracandica, Rosa nanothamnus, Rosa transturkestanica АЫетапа alternatа, Ascomycota, Dothideomycetes, Pleosporales, Pleosporaceae, Alternaпа

МОНИТОРИНГ И ПРОФИЛАКТИКА РАЗВИТИЯ ПЯТНИЧНОСТИ У ВИДОВ НАМАТАК В БОТАНИЧЕСКОМ САДУ ИМЕНИ Ф. Н. РУСАНОВА И

ЗОМИНСКОМ РАЙОНЕ. Аннотация. В этой статье Ф.Н. Одно из лекарственных растений в ботаническом саду имени Русанова и в Зоминском районе поражено пятнистостью, представлены распространение, развитие, повреждение, биология гриба-возбудителя, влияние на продуктивность и меры профилактики заболевания. Полученная информация может быть использована для защиты шиповника от пятнистости.

Ключевые слова: Rosa ecae, Rosa beggeriana, Rosa canina, Rosa fedtschenkoana, Rosa kokanica, Rosa maracandica, Rosa nanothamnusm, Rosa transturkestanica Alternaпа alternatа, Ascomycota, Dothideomycetes, Pleosporales, Pleosporaceae, Alternariа.

MONITORING AND PREVENTIVE MEASURES OF THE DEVELOPMENT OF SPOTTING DISEASE IN NAMATAK SPECIES IN THE BOTANICAL GARDEN NAMED AFTER F.N. RUSANOV AND ZAMIN DISTRICT Abstract. In this article, F.N. One of the medicinal plants in the Rusanov Botanical Garden and in the Zominsky district is affected by spotting, distribution, development, damage, biology of the pathogen fungus, impact on productivity and disease prevention measures are presented. The information obtained can be used to protect rose hips from spotting.

Keywords: Rosa ecae, Rosa beggeriana, Rosa canina, Rosa fedtschenkoana, Rosa kokanica, Rosa maracandica, Rosa nanothamnusm, Rosa transturkestanica Alternaпа alternatа, Ascomycota, Dothideomycetes, Pleosporales, Pleosporaceae, Alternariа.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

КИРИШ

Республикада сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза килиш, табий холда етиштириладиган плантациялар ташкил этиш, улардан фойдаланиш ва кайта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда. Республикамизда наъматакнинг 17 та тури таркалган.

Баландлиги 2 м гача булган бута, унинг пояси ва барглари тикан билан копланган. Усимликнинг 5-7 та тухумсимон барглари бор. Наъматак гуллари кизгиш тусли очи; пушти, сари;, о; рангга эга. Усимликнинг мевалари ёркин кизил, гуштли[1].

Табий холда етиштириладиган плантациялардан бири Жиззах вилояти Зомин туманининг Суфа, Минг йиллик арча, Миллий бог ва бошка худудларда таркалган Rosa L. туркуми турлари алохида ахамиятга эга булиб, манзаралилик ва дориворлик хусусияти билан бошка турлардан ажралиб туради. Худудда бу туркумга мансуб 8 ta тур учрайди. Rosa beggeriana, Rosa canina, Rosa ecae, Rosa fedtschenkoana, Rosa kokanica, Rosa maracandica, Rosa nanothamnusm, Rosa transturkestanica[6].

Мамлакатимизда аксарият йилларда об-хавонинг серёгин булиши сабабли тогли ва адирли худудларда патоген замбуруглар келтириб чикарадиган касалликлар сони ортиб бормокда, натижада куплаб усимликларнинг дориворлик, хусусиятига салбий тасир курсатмокда. Хозирги вактгача наъматак туркуми турларида патоген замбуруглар бир катор олимлар Н.Г. Заперметов (1912-1928) П.Н. Головин (1949, 1956, 1960), Б.Д. Клейнер, Т.С. Панфилова(1963), Н.И. Гапоненко(1965), С.С. Рамазанова(1986), Я.С. Солиева(1989), Ш.Г Камилов(1991), XX Нуралиев(1989), Ю.Ш Еаффоров(1998), И.М. Мустафаев(2018) ва бошкалар томонидан урганилган.

Тадкикот ишлари Жиззах вилояти Зомин туманида жойлашган Миллий бог, Суфа, Шерулок, Шаршара атрофи Минг йиллик арча худудларида, Тошкент Ботаника богининг тажриба майдончаси ва Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Ботаника институтининг микология ва альгология лабараториясида олиб борилди. Тукима ичидаги микромицетларни ажратишда нам камера усулидан фойдаланилди[3].

Наьматак турларида касаллик кузгатувчи замбуругларнинг тузилиши, уларнинг морфологик белгилари текшириш учун вактинчалик препаратлар тайёрланди ва N-300V(HDCE-XN) микроскопида кузатилди. Замбуругнинг тур таркибини аниклашда мавжуд аниклагич маълумотларидан ва http://www.indexfungorum.org/names/names интернет сайтидан фойдаланилди[7]. Наъматак турининг номини ёзишда эса http://www.plantsoftheworldonline.org интернет сайтидан фойдаланилди[8].

Тадкикот натижалари. 2022 - йил август ойида Жиззах вилоятида очик майдонда таркалган ва март ойида Ф.Н. Русанов номидаги ботаника богининг тажриба майдончаси (ёпик майдон)да экилган наьматак усимлигининг догланиш касалликни таркалиши, усимликни зарарлаш даражаси, ва бошка хусусиятларини урганилди. Наъматакнинг касалликга энг куп чалинадиган(бошка турларга нисбатан) Rosa canina тури доимий равишда кузатиб борилди. Жиззах вилояти худудларида ва намлик 60-65% харорат 20-220C дан юкори булгандан бошлаб баргларда касалланиш белгилари юзага келди. Касалланган усимлик намуналарини текшириб курилди натижасида наьматак баргларида догланиш касаллигини келтириб чикарувчи Alternaría alternata замбуруг тури аникланди сунгра бу тур замбуругнинг соф култураси ажратиб олинди.(2-расм)

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Тошкент Ботаника богининг тажриба майдончасида экилган наьматак кучатлари суний равишда Alternaria alternata замбуругнинг соф култураси билан зарарлантирилди. Намлик 70-85% харорат 17-18 C да касаллик белгилари ривожланиши кузатилди.

Касаллик белгилари: Усимлик барг ва меваларида хар хил улчамдаги тук рангли курук доглар кузатилади Дастлаб наъматак баргларида 1 -2 та тук сарик рангдаги губорлар баргларни коплаб олди. Доглар дастлаб оч кунгир рангда булади ва вакт утиб жигарранг тусга киради. Аста-секинлик билан бу доглар баргнинг ички кисмига караб таркалиб боради хамда баргнинг остки кисмида хам оч яшил дог куринишида намоён булади. Вакт утган сари бу доглар бир-бирига кушилиб некрозларни хосил килади(1-расм).

1-расм

Усимлик баргларида касаллик белгиларини куриниши

ЗамбуруFнинг тузулиши Гифалар рангсиз, зайтун ёки жигарранг, конидия узун, купинча тармокланган занжирсимон шакли кийшик, овалсимон ёки эллиписимон буйин кисми купинча калта, конуссимон, септалар 8 тагача. Улчами 20,0 - 63,0 Х 9,0 - 18,0 микрон(2-расм).

2 - расм.

Alternat alternata замбуругининг соф култураси (а) ва конидиялари^ б) нинг

микроскопда куриниши.

a b c

Alternat alternata тури Ascomycota bo'limi Dothideomycetes синфи, Pleosporales тартиби, Pleosporaceae оиласи, Alternat туркумига мансуб. Замбуруглар одатда усимликларнинг нобуд булган кисмлари (куриган новда, поялар ва барглар,)да сакланади, натижада барглар бужмайиши кучли зарарланган холларда баргнинг тукилиши ва усимликнинг физиологик жароёнларини издан чикишига олиб келади. Касалланган поянинг аввал кунгир рангга кириши ва вакт утиши билан тук кунгир ва кора рангга кириб мурт, синувчан булиб колиши кузатилди. Х,аво хароратининг нам ва иссик булиши патогенни таркалиши учун жуда кулай.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Кузатувлар давомида хаво харорати паст булишига карамасдан замбуруг вегетация даврини тугатмаган. Кучли зарарланган барглар барвакт тукилган, колган баргларни устки кисмида догларни хажми катталашди. Касалланган барглар териб олинди ва гербарий тайёрланди. Усимликларни АШгпапа а.иегпа1а замбуруги билан касалланиш даражасини аниклашда белгиланган худудларда олиб борилган кузатувлар натижалари буйича Дементьеванинг куйидаги формуласидан фойдаландик:

Р=пх100/№/«.

Бу ерда: Р-Касалликнинг таркалиши %, N - умумий текширилган барглар сони, п -касалланган барглар сони.

1. Зомин тумани худудларида касалланиш курсатгичи куйдагича(намлик 60-65% харорат 18-22 С булганда):

Суфа: Р = 28x100:10=28%,

Шербулок:Р=25х100:10=25%,

Шаршара атрофи:Р=24х100:10=24%.

Суфада ушбу касалликнинг таркалиши 28 %, Шербулокда 25 %, Шаршара атрофида эса 24 % ни ташкил этиши аникланди.

Ботаника богидаги кучатлар турли хил харорат ва намликда касалланиши курсатгичлари аникланди.

2. Ботаника богидаги кучатларда касалланиш курсатгичи куйдагича:

Р=35х100:89=39%

Намлик 70-85% харорат 17-18 С булганда 39% ни ташкил этди.

Р=23х100:56=41%

Намлик 60-75% харорат 20-22 С булганда 41% ни ташкил этди.

Р= 13x100:74=17%

Намлик 30-55% харорат 25-28 С булганда 17% ни ташкил этди.

Касалликни олдини олиш усуллари.

Касалликка олдини олиш мухим ахамиятга эга булиб хисобланади. Шунинг учун хам биз тадкикотларимизни касалликни олдини олишга каратдик. Майдонларни усимлик колдикларидан тозалаш, касалланган усимликни худуддан олиб чикиш, инфекция манбаларини йукотиш, касалликни бошка усимликларга таркалишини олдини олади. Сугориш пайтида усимликни ортикча намликдан саклаш, мевалар териб олингандан кейин ортикча шохларини чилпиб ташлаш, кейинги йилда касаллик таркалишини олдини олади.

Хулоса. Бугунги кунда утказилган кузатувлари асосида олинган натижалар шуни курсатади. Alternariа аЫегпаХа замбуруги усимликларни касаллантириш даражаси . килиб айтганда наъматакнинг догланиш касаллигини АШгпапа alternata замбуруг тури кузгатади. Бу тур замбуруглар одатда усимлик баргини зарарлайди. Уз вактида касалликни олдини олинмаса усимлик баргларини буткул тукилиши ва хосилнинг сифатсиз булишига олиб келиши кайд этилди. Касалликларнинг таркалишида намлик ва хароратнинг булиши юкори ахамиятга эга. Тадкикотлар давомида замбуруг споралари кулай мухит булганда жадал ривожланиши кайд этилди. Касалликни олдини олишда асосан, касалликнинг инфекция манбаларини йукотиш усимликнинг вегетация даврида Бордо суюклиги билан ишлов бериш оркали касаллик учокларини юкотиш мумкин.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

REFERENCES

1. Бердиев Э.Т. Наъматак табиий витаминлар хазинаси. "Тошкент" 2018. -19 с.

2. Микробиология Методические указания выполнению лабораторных работ. "Технологии пищевых производств в АПК" Саратов 2018. - 15 с.

3. Наумов Н.А. Методы микологических и фитопатологических исследований. "Москва, Ленинград",1937.С 272.

4. Пидопличко Н.П. Грибы паразиты культурных растений определитель. В 3-х т. -Киев, "Наукова Думка", 1977. Т.1. С. 96-127.

5. Хужакулова Д.С., Нуралиев Х.Х. "Наъматак туркумнинг (Rosa L.) асосий касалликлари ва уларга карши кураш чоралари". Узбекистан аграр фани хабарномаси 5/2(83)2020. С. 169-172.

6. Хасанов Ф.О., Эсанкулов А.С., Тиркашева М.Б. Флора Зааминского государственного заповедника. // OOO "REN-Poligraf" Ташкент, ул.Мукимий, 178. 22.08.2013 г. С-57.

7. http://www.indexfungorum.org/names/names.

8. http://www.plantsoftheworldonline.org.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.