Научная статья на тему 'ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИДА ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШ ВА УЛАРНИНГ АГРОТЕХНИКАСИ'

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИДА ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШ ВА УЛАРНИНГ АГРОТЕХНИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
272
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лекарственные растения / выращивание / агротехника / описание / территория / песок / почва / питательное вещество / выращивание. / medicinal plants / cultivation / agrotechnics / description / area / sand / soil / nutrient / cultivation.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Дилфуза Бердибаева, Махсуда Низомова, Фотима Примова

В последние годы в стране проводятся последовательные реформы в области защиты лекарственных растений, рационального использования природных ресурсов, создания плантаций по выращиванию лекарственных растений и их переработке. Из более чем 4300 растений, относящихся к местной флоре, 750 видов являются лекарственными, из которых 112 видов зарегистрированы для использования в научной медицине, из них 70 видов активно используются в фармацевтической промышленности. В 2019 году было экспортировано обработанных лекарственных растительных продуктов на сумму 48 миллионов долларов. В то же время анализ показывает необходимость создания цепочки добавленной стоимости за счет защиты лекарственных растений, организации их плантаций, переработки.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In recent years, the country has been carrying out successive reforms in the field of protection of medicinal plants, rational use of natural resources, creation of plantations for the cultivation of medicinal plants and their processing. Of the more than 4300 plants belonging to the local flora, 750 species are medicinal, of which 112 species are registered for use in scientific medicine, of which 70 species are actively used in the pharmaceutical industry. In 2019, $ 48 million worth of processed medicinal herbal products were exported. At the same time, the analysis shows the need to create a value added chain by protecting medicinal plants, organizing their plantations, and processing.

Текст научной работы на тему «ТОШКЕНТ БОТАНИКА БОҒИДА ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ЕТИШТИРИШ ВА УЛАРНИНГ АГРОТЕХНИКАСИ»

5. Хожиматов О.К., Лекарственные растения Узбекистана (свойства, применение и рациональное использование) - Т.: «Маънавият», 2021. - стр. 328.

6. Хожиматов КД., Хожиматов О.К. Доривор усимликлар бойлигимиз. // Ekologiya xabarnomasi. - Ташкент. - 2001. - № 2. С. 34 - 37.

Хожиматов К. Х., Хожиматов О.К. Усимликлар хомашёси ресурслари. - Гулистон: ГулДУ, 2007. - 54 б.

7. Кайимов А.К., Бердиев Э.Т. Дендрология (дарслик). - Тошкент, "Фан ва технология", 2012. - 196-198 б.

УУТ: 58(581.6)

ТЛДЩЦОТ

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БOFИДА ДOРИBOР УСИМЛИ^АР ЕТИШТИFИШ ВА УЛАРНИНГ

АГFOТЕXНИKАCИ

Дилфуза БЕРДИБАЕВА,

биология фанлари номзоди, УзР ФА Ботаника институти уузуридаги Тошкент Ботаника боги,

Махсуда НИЗОМОВА, цишлоц хужалиги Фанлаои буйича фалсафа доктори (PhD), Тошкент давлат аграруниверситети, Фотима ПРИМОВА, узР ФА Ботаника институти уузуридаги Тошкент Ботаника боги мутахассиси.

Аннотации. В последние годы в стране п'овод'.чгя последовательные реформы в области защиты лекарственных растений, рационального использования природных ресурсов, создания плантаций по выращиванию лекарственных растений и их переработке. Из более чем 4300 растений, относящихся к местной флоре, 750 видов являются лекарственными, из которых 112 видов зарегистрированы для использования в научной медицине, из них 70 видов активно используются в фармацевтической промышленности.

В 2019 году было экспортировано обработанных лекарственных растительных продуктов на сумму 48 миллионов долларов. В то же время анализ показывает необходимость создания цепочки добавленной стоимости за счет защиты лекарственных растений, организации их плантаций, переработки.

Ключевые слова: лекарственные растения, выращивание, агротехника, описание, территория, песок, почва, питательное вещество, выращивание.

Annotation. In recentyears, the country has been carrying out successive reforms in the field of protection of medicinal plants, rational use of natural resources, creation of plantations for the cultivation of medicinal plants and their processing. Of the more than 4300 plants belonging to the local flora, 750 species are medicinal, of which 112 species are registered for use in scientific medicine, of which 70 species are actively used in the pharmaceutical industry. In 2019, $ 48 million worth of processed medicinal herbal products were exported. At the same time, the analysis shows the need to create a value added chain by protecting medicinal plants, organizing their plantations, and processing.

Keywords: medicinal plants, cultivation, agrotechnics, description, area, sand, soil, nutrient, cultivation.

Кириш. Мамлакатимиз табиатида учрайдиган доривор усимликларни парваришлашдан таш;ари, чет эллардан келтирилган доривор ноёб турларни и;лимлаштириш, уларни богларда устиришга эъти-бор каратилмокда. Сабаби, согли;ни са;лаш тизи-ми х,амда фармацевтика саноати корхоналари учун мустах,кам хомашё базасини яратиш, колаверса, доривор усимликларнинг табиатда йуколиб кетишининг олдини олиш барчамизнинг бурчимиздир.

Усимликлар хилма-хиллигини са;лаш ва купайтиришнинг энг самарали усулларидан бири Ботаника боглари ва бош;а илмий муассасаларда ти-рик усимликларнинг коллекцияларини яратишдир. Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Ботаника институти хузуридаги Акад. Ф.Н. Русанов номли Тошкент Ботаника богининг "Доривор ва манзарали ут усимликлар интродукцияси" лабораторияси коллекци-ясида мавжуд булган доривор усимликлардан айрим-

38

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

ларининг етиштирилиши ва агротехник тадбирлари урганилган.

Доривор мойчечак - ромашка аптечная -Chamomilla recutita l.

Ботаник тавсифи. Доривор мойчечак Астрадошлар - Asteraceae оиласига киради. Доривор мойчечак буйи 15-40 см га етадиган бир йиллик ут усимлик. Пояси тик усувчи, сершох, ичи ковак. Барги икки марта патсимо" ажралган, сегментлари ингичка чизик;симон, уткир учли. Поя ва шохчалари узун бандли (яшил мой'ечак-ники калта бандли) саватчага тупланган гуллар билан тамомланади. Саватча четидаги гуллари о;, тилсимон, уртадагилари эса икки жинсли, сари;, найчасимон. Ме-васи — кунгир-яшил писта. Май ойидан бошлаб кузгача гуллайди [1,2].

Дориворлик хусусияти (ишлатилиши). Мойчечак ичакларнинг ёпишиб ;олиши (ичаклар ,пазми)га, микробларга, аллергияга ва яллигланишга ;арши хамда яраларни даволовчи таъсирга эга. Шунинг учун унинг доривор препаратлари меъда-ичак (ичак ёпишиб колганда ва ич кетганда) ва гинекологик касалликларни даволашда хамда тер ва ел хайдовчи дори сифатида иш-латилади. Булардан таш;ари, мойчечак гули юмшатувчи, антисептик ва яллигланишга ;арши (огиз, томо;ни чай;ашда, шифобахш ванна хамда клизма килишда) фой-дали восита сифатида кулланилади. Мойчечак гули тар-кибидаги кимёвий бирикмалар комплекси (хамазулен, матрицин, апигенин, герниарин ва бош;алар) таъсир этувчи ;исм хисобланади. Хамазулен тинчлантирувчи хоссага хамда ичакларнинг ёпишиб ;олиши, аллергияга ва яллигланишига ;арши таъсирга эга. Апигенин, апиин ва герниаринлар хам ичакларнинг ёпишиб колишига ;арши таъсир ;илади. Мойчечак гулидан (саватчалар-дан) дамлама тайёрланади. Саватчалар меъда касалли-кларида, томок; чай;ашда ишлатиладиган ва юмшатувчи йигмалар — чойлар таркибига хам киради [3,4].

Ареали (географик тар;алиши). Нихоллар униб чиедандан сунг (намлик ва хавонинг харорати нормал даражада булганда) 20-40 кунда хар бир нихолда 6-10 тадан розетка барглари усиб чи;ади. Кузда экилган нихоллар шу холда ;ишлайди.

Устириш технологияси. Доривор мойчечак кенг таркалган булиб, у асосан утло;ларда, экинзорларда (бегона ут сифатида), йул ё;аларида усади. Асосан Рос-сиянинг Европа ;исмининг жанубида, Кавказ, Црим, Украина, Сибирнинг жанубий туманлари ва Урта Осиёда учрайди. Мойчечак жуда тез купаяди. Нихолларнинг биологик хусусиятлари: мойчечак уругларини униши 6-7°С дан бошланса-да, оптимал харорат 20-25°С хисобланади. Агар уруглар экилгандан сунг намлик етарли булмаса, уруглар узо; ва;тгача унмаслиги мумкин. Бу ва;тда уруг экилган майдонлар сугорилади.

Эрта бахорда экилган нихоллардан апрель ойининг биринчи ун кунлигида 7-9 тадан розетка барглари усиб чи;ади. Март-апрель ойи даврида бахорнинг сел ёмгир келиши натижасида розетка барглари тез усиши ва йи-риклашиши напжасида усимлик уртасида пояни усиб чи;иши ва шохланиши кузатилади. Усимлик намлик билан яхши таЪминлаб борилса, хаво хароратининг кутарилиб борип"«. нагижасида май ойининг биринчи ун кунлигида даст .а5ки гуллар очилади. Умуман, олганда бах'рда экилган уруглардан 30-50 кунда дастлабки 1улларнин^ очилишини курамиз. Кузатишлар шуни курсатдики, усимлик пояларида эндигина пайдо булган г'нч.лардан 10-12 кунда гуллар очилиши мумкин. Шубхасиз, бунда хавонинг харорати, тупро; намлиги ва тупрокдаги озу;а элементлар мухим роль уйнайди. Кунларнинг исси;лиги ва тупро; намлигига ;араб, усимликдаги битта саватча 5-6 кун очилиб туриши мумкин. Хавонинг харорати уртача 19-21°С булганда гулларнинг яхши очилиши кузатилган. Хароратнинг 30°С дан ортиши гулларнинг очилишига салбий таъсир этиши билан бирга уларнинг майдалашишига олиб кела-ди. Гулларни очилишида ёруглик хам мухим ахамиятга эга. Хавонинг булутсиз очи; булиб туриши гулларнинг тез очилишига ёрдам беради.

Устириш усуллари. Мойчечак ёругсевар, намсевар ва уни унумдор ерларда устириш ма;садга мувофи;дир. Шу сабабли аввало уругларни сепишдан олдин хар гектар ерга 20-25 тоннадан махаллий угит (гунг) ва суперфосфат солиб, тупро; 25-30 см чукурликда хайдалади.

Усимлик усиши ва ривожланиши учун тупро;да минерал моддалар етарли булиши керак. Мойчечак усимлигини 2-3 йил экиб, сунг урнига бош;а доривор ёки ;ишло; хужалик усимликларини экиш ма;садга мувофи; хисобланади. Акс холда йил сайин хосилдорлик пасайиб бориши мумкин. Мойчечак бахорги-ёзги усимлик булгани сабабли, июль ва август ойларида ун-дан бушаган майдонларга кечки экинлар экиб улардан ;ушимча хосил олиш хам мумкин. Мойчечак экиладиган майдонлар иложи борича ёруглик яхши тушадиган, да-рахтзорлар булмаган ва унумдор тупро; булгани маъ;ул.

Нихоллар усиш даврида бегона утларни купайиб кети-шини хисобга олган холда 4-6 см чукурликда культивация утказилиши, бегона утларнинг йуколишига сабаб булади. Усимликни йигиштириб олгандан кейин хам тезлик билан шудгор килиниши, шу майдонларни бе-гона утлардан тозаланишига, усимлик колдикларининг тупро; остида чиришига ёрдам беради.

Доривор к,ашк,арбеда - донник лекарственный -Melilotus officinalis (l.) Lam.

Ботаник тавсифи. Доривор ;аш;арбеда (сар*кбрда)-дуккакдошлар-Fabaceae оиласига киради. Икки йилл-:-'. буйи 50-100 см га (баъзан 2 м га) етадиган ут усимлик. Илдизи сершох, у; илдиз. Пояси битта ёки бир нечта, киррали булиб, ю;ори кисми шохланган. Барги уч пла-стинкали мураккаб барг, пояда банди билан кетма-кет урнашган. Баргчаси тескари тухумсимон, тухумсимон ёки чузи; ланцетсимон, текис киррали ёки майда арра-симон-тишсимон киррали ва туксиз булиб, узунлиги 3 см. Баргда ингичка, текис киррали кушимча баргчалар бор. Гуллари майда, сари;, шингилга тупланган. Гулко-сачаси ярмисигача учбурчак ланцетсимон шаклдаги 5 булакка киркилган. Гултожиси капалак гулдошларга хос тузилган. Оталиги 10 та, шундан биттаси бирлаш-маган, колганлари бирлашган. Оналик тугуни бир хонали, юкорига жойлашган. Меваси — тухумсимон, кундалангига буришган, кулранг тусли, туксиз, бир уругли дуккак. Июнь-сентябрь ойларида гуллайди, уруги эса август ойидан бошлаб етилади [1,2].

Дориворлик хусусияти (ишлатилиши). Махсулотнинг доривор препаратлари юмшатувчи дори сифатида яраларни даволаш учун (йирингни суриб олишда) кулланилади. Дикумарол конни ивитмайдиган таъсирга эга, у кумаринга нисбатан 1000-5000 марта кучли таъ-сир килади. Шунинг учун дикумарол антикоа-гулянт (кон ивишга карши таъсир этувчи) препарат сифатида ишлатилади. Махсулотдан тайёрланган малхам махсулот юмшатувчи йигмалар — чойлар таркибига киради.

Тиббиётда доривор к;ашк;арбеда билан бир к;аторда буйчан (баланд буйли) к;ашк;арбеда - МеШоШБ altissimus ПыШ (буйи 1,5 м келадиган икки йиллик усимлик булиб, Собик; Иттифок;нинг Жануби-гарбий к;исмида ва Олтой улкасида учрайди) ва хушбуй к;ашк;арбеда - MeШotus suaveolens Ledeb. (доривор к;ашк;арбеда усган ерларда учрайди) усимликлари хам ишлатилади [3, 4].

Ареали (географик тарк;алиши). Йул ё;аларида, утло;ларда, экинзорларда усади. Асосан Украина, Белорус, Молдова, Болтик; буйи давлатлари, Россиянинг Европа ;исмида, гарбий Сибирда, Кавказда ва Урта Осиёда учрайди.

Устириш технологияси. Цашк;арбеданинг дори-вор усимликлар дехкончилигида ахамияти катта. Узбекистонда тар;алган барча, тупро;ларда усаверади. Усимлик кургок;чиликка, совук;;а ва шурланишга жуда чидамли. Цашк;арбеда дуккакли усимликлар оиласига мансуб булганлиги учун тупрок;ни биологик азот билан бойитади. Шурланган тупро;ларга экилганда сизот сувларини пасайтиради ва шурланиш даражасини ка-майтиради. У асал берувчи усимлик хам хисобланади. Цаш;арбедя икки йиллик усимлик булиб, буйи 75-200 см га ет'ди. ^аш;арбеда ози;-ов;атда ва фармако-логияда доривор усимлик сифатида фойдаланилади. Унинг гу.и ва мевасидан хушбуй кумарин моддаси ошнапи. Усимликни экиш учун ерларни кузда 25-28 см чукур^икда шудгор к;илинади ва 50-60 кг суперфосфат у*.''ти билан ози;лантирилади. Цашк;арбеда кузда ёки гга бахорда уругидан купайтирилади. Уни хар хил усимликлардан бушаган ерларда экиш мумкин. Давлат андозаларига сифати буйича тугри келадиган уруглар экилади. Ерларни бороналаб, мола билан текислаб уруги эрта бахорда дон экадиган машинада экилади, гектарига 20-25 кг уруг сарфланади. Экиш чукурлиги 2-3 см дан ошмаслиги керак. Купинча к;аш;арбеда к;опловчи экин-лар билан кушиб экилади. Унинг усув даври 85-140 кун давом этади. Бахорда экилган усимлик 5-6 кунда униб чи;ади. Шоналаш даврида тез усиб, суткалик усиши 3-5 см га тугри келади. Эрта бахорда усиши бошланади. Гуллаш даври 14-15 кун давом этади. Меваси етилганда тукилади. Цашк;арбедага минерал азот куп ишлатилмай-ди, чунки узи азот туплайди. Шунинг учун купрок; фос-форли ва калийли угитлар талаб ;илинади. Дастлабки ривожланиш даврида унинг фосфорга эхтиёжи катта. Бу даврда фосфор етарли булса, кейинги даврларда хам у яхши ривожланади. Калийнинг таъсири фосфорга нисбатан кам булади. Шу боис биргаликда кулланилса яхши натижа беради. Цашк;арбеда экилган тупро;ларнинг тури, унумдорлиги, механик таркибига ;араб вегетация давомида 90-110 кг фосфор ва 50-60 кг калий куллаш тавсия этилади. Бу угитлар органик угитларга кушиб ёки бир к;исми экишдан олдин ва биринчи уримдан кейин бе-рилса унинг ривожланиши тезлашади ва хосилдорлиги юк;ори булади. Тупрок; таркибида азот етарли булмаса, унинг унумдорлиги паст булса, экишдан олдин 40-50 кг азотли угит солиш тавсия ;илинади. Цаш;арбеданинг

40

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

усиши ва ривожланишида микро угитлардан (молибден, бор ва марганец) хам фойдаланиш мацсадга мувофик булади. Микроугитлар бошца минерал угитларга ва уругга аралаштирилиб солинади. Цашкарбедани угитлаш сугоришдан олдин амалга оширилиши лозим.

Хулоса. Тошкент ботаника боги шароитида олиб борилган махсус дала тажрибалари натижалари куйидагиларни хулоса килиб айтишга имкон беради:

1. УзР ФА Ботаника богининг ицлими кескин конти-нентал булиб, тупроги маданийлашган сугориладиган типик буз тупрок хисобланади.

2. Доривор мойчечак - ромашка аптечная - chamomilla recutita l, Доривор кашцарбеда - донник лекарственный - melilotus officinalis (l.) lam. усимликларини етиштириш-да ерни танлаш, ерга ишлов бериш, угитлаш, сугориш амалга оширилди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. А.А. Маткаримова Ботаника Т.: 2018 й. 302-б.

2. С.М. Мустафаев Ботаника (Анатомия, морфология, систематика) Т.: Узбекистон, 2002. — 472 б.

3. Р.Х. Аюпов Доривор усимликлар ва улардан фойдаланиш Китоб-1 . 2015 й. 86-б.

4. Абу Али ибн Сино. Канон врачебной науки. Тошкент: Фан. 1982. Т-2. С. 333-381.

5. Альжанова P.M., Дюсембаева K J C. Изучение разнокачественных семян Calendula officinalis L. // Современные проблемы генетики, биотехнологии и селекции растений. Сборник тезисов международной конференции молодых ученых, - Харьков, 2001.- С. 129.

6. Абиркулов. А Табобат. Тошкент. "Адабиёт учкунлари ".2015. -Б 167

7. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: изд. АН СССР. 1974. - 464 с.

8. https://avitsenna.uz/romashka-moychechak-dorivorligi/#gsc.tab=0

УУТ: 581.635.6.

ТАДЦИЦОТ

ТУКЛИ ЭРВА (AER va LANATA L.) УСИМЛИГИНИНГ УРУГ УНУВЧАНЛИГИ ВА МАЙСА БИО ЛОГИЯСИ

Мехрож ДУСТИЁРОВ,

ТДАУ ассистенты.

Аннотация. Приводятся данные по всхожести семян Aerva lanata L. в лабораторных и полевыхусловиях. Масса 1000 семян растений составляет 1.2-1.5 г. Выявленно, что оптимальные сроки посева Aerva lanata L. является весенний период. При этом лабораторные и грунтовые всхожести свежесобранных семян Aerva lanata L. составляет 70-85%. Семена растений всходят через 15-20 дней после посева. Сохранность растений в условиях Ташкентского оазиса в пределах 70-80%. В первом году жизни растения не вступают в генеративную фазу развития. В настоящее время создана коллекция и изучаются методы массового размножения, а также агротехнические мероприятия.

Ключевые слова: Эрва волосатая (Aerva lanata L.), лабораторная, полевая, генеративная, репродуктивная, семенная, биологическая, сырьевая, фармацевтическая, Узфармсаноат ДАК, чашка Петри, фильтровальная бумага, возврат и т.д.

Annotation. Data on the germination of Aerva lanata L. seeds in laboratory and field conditions are presented. The weight of 1000 seeds of plants is 1.2-1.5 g. It was revealed that the optimal seeding time for Aerva lanata L.is spring periud. In this laboratory and soil germination of freshly harvested seeds of Aerva lanata L.is 70-85% s. Plant seeds emerge 15-20 days after sowing. Preservation of plants in the conditions of the Tashkent oasis in the aisles of 70-80% ov. In the first year of life, plants do not enter the generative phase of development. Currently, a collection has been created and mass reproduction methods are being studied, as well as agricultural activities.

Keywords: Hairy erva (Aerva lanata L.), laboratory, field, generative, reproduction, seed, biology, raw material, pharmaceutical, Uzpharmsanoat DAK, Petri plate, filter paper, return, etc.

Кириш. Хозирги кунда фармацевтика саноатида фой- долзарб масалалардан бири хисобланади. Бу борада даланиладиган дори воситаларини табиийлаштириш республикамизда олимлар томонидан катор ишлар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.