Научная статья на тему 'ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА LINUM USSITATISSIMUM L. НИНГ ОНТОГЕНЕЗ ДАВРЛАРИ'

ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА LINUM USSITATISSIMUM L. НИНГ ОНТОГЕНЕЗ ДАВРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
80
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
лекарственные растения / лен обыкновенный / онтогенез / латент / виргинил / генератив / интродукция. / medicinal plants / flax / ontogeny / latent / virginil / generative / introduction

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Шерзод Эрдонов

В статье приведены результаты по изучению роста и развития льна обыкновенного (Linum ussitatissimum L.) в период онтогенеза растений в условиях интродукции. В свою очередь, были изучены латентный (se), виргинильный (v) и генеративные (g) периоды онтогенеза растений, v – период был изучен на этапах проросток (р), ювенильный (j), имматурный (im) и виргинильные (v). Определена продолжительность v – периода 42-45 дней, g – периода 25-30 дней, общая продолжительность вегетации в условиях интродукции растения составляет в среднем 140-145 дней. Самое раннее цветение наблюдается 20 мая, а самое позднее 30 мая. Процесс плодоношения наблюдался с начала июня до конца месяца.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of studying the growth and development of common flax (Linum ussitatissimum L.) during the periods of plant ontogenesis under the conditions of introduction. In turn, the latent (se), virginal (v) and generative (g) periods of plant ontogenesis were studied; the v–period was studied at the stages of germination (p), juvenile (j), immature (im) and virginal (v). The duration of the v– period is 42-45 days, the g – period is 25-30 days, the total duration of vegetation in the conditions of plant introduction is on average 140-145 days. The earliest flowering is observed on May 20, and the latest on May 30. The fruiting process was observed from the beginning of June to the end of the month.

Текст научной работы на тему «ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА LINUM USSITATISSIMUM L. НИНГ ОНТОГЕНЕЗ ДАВРЛАРИ»

вии силжиш кииматлари асосида идентификация килинди (2-расм).

Олинган тахлил на-тижаларига кура, респу-бликамиз худудларида етиштирилган Crocus sativus усимлиги хома-шёси таркибида кро-цин 31.1-53.0% гача ва пикрокроцин 3.39.5% гача бирикма-ларини саклаганлиги аникланди.

Хулоса. Олиб борил-ган тадкикотлар нати-жаларига кура, Crocus sativus усимлиги юрти-миз тупрок-иклим ша-роитига тули; мос булиб, уни Фаргона водиИси, Тошкент, Самарканд, Жиззах, Цапщадарё ви-лоятларининг тог ва тоголди худудларида, бог ва ток-зорлар катор ораларида, урмон худудларида етиштириш мумкин хамда унинг хомашёси кимёвий таркиби сифат

г мчи

2-раем. С.sativus усимлиги хом ашёси экстрактининг 1И ЯМР спектры.

ва микдорий, ташк;и куриниши жихатидан барча тала-б.арт а тули, жавоб бериши ани;ланди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Makhmudov A.V. Creation of Plantation Crocus sativus L. in the Conditions of Uzbekistan // J. of Agric. Sci. and Food Res. -2018. - Vol. 9 (2). -P. 1-5.

2. Нишанбаев С.З., Бобакулов Х.М., Охундедаев Б.С., Тухтаев Б.Ё., Шамьянов И.Д. Компоненты цветков и рыльцев Crocus sativus, интродуцированного в Узбекистане // Universum: Химия и биология : электрон. научн. журн. 2019, - №7 (61),- С. 8-14.

3. Amanpour A., Sonmezdag A.S., Kelebek H., Selli S.. GC-MS - olfactometric characterization of the most aroma-active components in a representative aromatic extract from Iranian saffron (Crocus sativus L.) // Food Chem. - 2015. - № 182. - P. 251-256.

УУТ: 581.4

ТАДЩЦОТ

ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА LINUM USSITATISSIMUM L. НИНГ ОНТОГЕНЕЗ ДАВРЛАРИ

Шерзод ЭРДОНОВ,

кичик илмийходим, УзР ФА Ботаника институти хузуридаги Акад. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент Ботаника боги.

Аннотация: В статье приведены результаты по изучению роста и развития льна обыкновенного (Ьтит ussitatissimum I.) в период онтогенеза растений в условиях интродукции. В свою очередь, были изучены латентный ^е), виргинильный (V) и генеративные (д) периоды онтогенеза растений, V - период был изучен на этапах проросток (р), ювенильный (]), имматурный (т) и виргинильные (V). Определена продолжительность V - периода 42-45 дней, д - периода 25-30 дней, общая продолжительность вегетации в условиях интродукции

растения составляет в среднем 140-145 дней. Самое раннее цветение наблюдается 20 мая, а самое позднее 30 мая. Процесс плодоношения наблюдался с начала июня до конца месяца.

Ключевые слова: лекарственные растения, лен обыкновенный, онтогенез, латент, виргинил, генератив, интродукция.

Annotation: The article presents the results of studying the growth and development of common flax (Linum ussitatissimum L.) during the periods of plant ontogenesis under the conditions of introduction. In turn, the latent (se), virginal (v) and generative (g) periods of plant ontogenesis were studied; the v-period was studied at the stages of germination (p), juvenile (j), immature (im) and virginal (v). The duration of the v- period is 42-45 days, the g - period is 25-30 days, the total duration of vegetation in the conditions of plant introduction is on average 140-145 days. The earliest flowering is observed on May 20, and the latest on May 30. The fruiting process was observed from the beginning of June to the end of the month.

Keywords: medicinal plants, flax, ontogeny, latent, virginil, generative, introduction

Кириш. Узбекистон Республикаси Президентининг 10.04.2020 йилдаги "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиш-тириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПЦ-4670, 26.11.2020 йилдаги "Доривор усимликларни етиштириш ва кайта ишлаш, уларнинг уругчилигини йулга куйишни ривожлантириш буйича илмий тад;и;отлар куламини кенгайтиришга оид чора-тадбирлар тугрисида"ги ПЦ-4901-сон Царорларида белгилаб берилган устувор ва-зифалар ижросини таъминлаш максадида, махаллий ва чет эл флорасига мансуб интродуцентларни махаллий шароитга мослаштириш оркали, уларнинг кенг масштаб-ли плантацияларини ташкил этиш зарурати тугилди. Бу, уз навбатида, республика фармацевтика саноатининг четдан хомашёни сотиб олиш (импорт) муаммо-и.и хал этиш билан бирга, зарур булганда, хомашёни четга сотиш (экспорт) имкониятини яратади. Жорий йил Давлат божхона кумитасидан олинган маълумотларга асосан, Узбекистон Республикасига бир йилда кора седана (Nigella sativa) ва оддий зигир (Linum usitatissimum), зира (Elwendia pérsica) 900 тоннадан орти; махсулот импорт булиб кириб келиши ва республикамиздан 1 млн. АЦШ долларидан орти; валюта маблаги чи;иб кетиши ани;ланди. Ю;оридагиларни инобатга олган холда, бажарилиши 2021-2023 йилларга мулжалланган А-ФА-106-сонли «Республикамизнинг адир минта;аси лалми ерларида кора седана (Nigella sativa), оддий зигир (Linum ussitstissimum), зира (Elwendia persica) плантацияларини ташкил этиш» мавзусидаги амалий лойихаси доира-сида усимликларнинг биоэкологик хусусиятларининг тахлилларига таянган холда, усимликлар махсулотини етиштиришнинг узига хос инновацион технологиялари-ни ишлаб чикиш ва келажакда баркарор плантациялар ташкил этиш учун тавсиялар ишлаб чикишга каратилган.

Тадк;ик;от объекти ва услублари. Тадкикот объ-екти сифатида Зигирдошлар (Linaceae) оиласи вакили оддий зигир (Linum usitatissimum L.) хисобланади. Тадкикотларда турларининг онтогенездаги биоморфо-логик хусусиятлари Т.А. Работнов (1960) усули буйича урганилди [5]. Усимликнинг морфологик белгиларини аниклашда Ал.А. Федоров (1986), гулининг морфо-

логиясини тахлил этишда эса З.Г. Беспалова (1965), уругларнинг лаборатория шароитида унувчанлиги-ни аниклашда эса Т.Т. Рахимованинг (2009) методик кулланмасидан фойдаланилди [7, 2, 6,]. Усимликларнинг мавсумий ривожланиш маромини урганишда И.В. Борисова (1972) ва И.Н. Бейдеман (1974) усулларидан фойдаланилди [1, 3]. Бунда вегетатив ва генератив даврлар кайд этилди. Вегетатив даврида усишнинг бошланиши, фаол усиши, (дргларнинг пайдо булиши, улчами ва тукилиши, генератив даврида усимлик буйининг усиши, гунчалаш, гуллаш, меваларнинг шаклланиши, уларнинг пишиб етилиши кузатилиб борилди.

Олинган натижалар ва уларнинг мухокамаси. Усимликнинг интродукция шароитида биоэкологик хуу :иятларини урганишга каратилган тадкикотларни С.И.Вакула (2009) ва бошк. томонидан олиб борилган блиб, муаллифлар томонидан оддий зигир ва унинг 26 та навининг уруги мой кислоталари таркиби, хамда оддий зигир турига ва тегишли урганилган 26 та навига турли омилларнинг таъсири урганилган [4]. Лойиха доирасида оддий зигир уруглари Тошкент Ботаника боги "Доривор усимликлар интродукцияси" лаборато-рияси тажриба майдонида февраль ойининг урталарида 1,5-2 см чукурликда экилди. Тадкикотлар давомида усимликнинг онтогенез даврлари латент (5е), виргинил (у) ва генеративга (д) булиб урганилди.

se - давр тиним давридаги уруглар хисобланиб, оддий зигир уругларнинг ялпи етилиши март ойининг биринчи декадасида кузатилди. Уругларнинг ялпи етилиш даврида, уругларда мустахкам пустлок шаклланади.

V - давр Ботаника боги шароитида февраль ойининг иккинчи декадасидан март ойининг охиригача, уртача 42-45 кун давом этди. Тадкикотларда мазкур давр 4 боскичга: майса (р), ювенил (/), имматур (т) ва виргил-нил (у) боскичларига булиб урганилди.

р - боскич Ботаника боги шароитида 10-14 кун утиб кузатилди. Усимликларда икки жуфт баргчанинг хосил булиши 8-9 кундан кейин кузатилиб, усимликларда биринчи тартибли новданинг пастки иккинчи барг хосил булиши, биринчи баргдан уртача 3-5 кун кейин кузатилди. Усимликларнинг биринчи барглари овалси-мон, куртаклар супротив типда. Усимликларнинг мазкур

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

47

боскичи унча катта булмаган муддатлар, 10-15 кунни ташкил килди.

j - бос;ич майсаларда учинчи ва туртинчи барглар-нинг шаклланиши билан бошланади. Бу боскичдаги усимликларда остки ва устки органлари хамда барглар-нинг заиф ривожланганлиги билан характерланиб, шак-ли ва хажми жихатдан im боскичидаги усимликлардан фаркланади. Мазкур боскичда, усимликларда барг шаклланиши давом этиб, усимликларнинг баландлиги 5-6 см ни ташкил килди. Бу боскичнинг давомийлиги эса 15-20 кунни ташкил этди (1-расм).

im - бос;ичда усимликларнинг ер остки органлари-

^ cj z и /г {I -

/(, О ч 3¡o

00 if

Гк ti

f CO | m E F4J-

< Ё ^ f QCNJ

к Щ

бошланиши май ойининг урталарида кузатилиб, бу муддатларда усимликларнинг баландлиги 30,8-42,7 см ни ташкил килиб, 15-20 тагача гуллар шаклланади. Усимликларнинг ялпи гуллаш жараёни июнь ойининг бошида кузатилади. Гуллаш жараёнининг умумий давомийлиги уртача 25-30 кун давом этади. Усимликнинг мевалаш жараёни июнь ойининг иккинчи декадаси-да кузатилади. Меваларнинг етилиши уругларнинг шаклланиш жараёни билан корреляцияда кечиши кузатилди. Уругларнинг шаклланиш жараёни уртача 10-12 кунни ташкил килиб, хар бир кусакчада уртача 10-15 тагача 0,1-0,2 мм катталикдаги уруглар хосил булади (3-расм).

Фенологик кузатувлар мобайнида усимликнинг вегетация давр ва фазалар муддатлари ва бевосита усимликларнинг биометрик курсаткичларида фарклар ани;ланди. Усимликда гунчаларнинг хосил булиши май ойининг биринчи декадасида, айрим холларда ташки мухит омилларига боглик холда, май ойи урталарида кузатилади. Усимликларда энг эрта гуллаш жараёни 20 май санасида, энг кеч гуллаши 30 май санасид" кузатилди. Мевалаш жараёни июнь ойининг бошида! ой охиригача кузатилади. Усимликнинг вегетация давомийлиги уртача 140-145 кунни ташкил килади (3-рчсм).

А Б

1-расм. Оддий зотир (Linum ussitatissimum): А - j - босцич; Б - im - босцич

нинг (илдиз) тез усиши кузатилиб, барглар сонининг кескин купайиши билан фаркланади. Бу боскичда усимликнинг узунлиги уртача 10-15 см ни ташкил килади (1-расм).

V - боскичда усимликлар асосий илдизда биринчи ва иккинчи тартибли илдизларнинг ривожланиши би-лан характерланиб, бу боскичда усимликда вегетатив хажмнинг интенсив купайиши ва илдиз системасининг ривожланиши (асосий илдиз 4-8 тагача ён илдизларга эга булади) кузатилади. Мазкур боскичда, усимликларнинг баландлиги 25-45 см ни ташкил килади. Шунингдек, бу боскич 8-12 кун давом этади (3-расм).

g - давр усимлик поясининг учки кисмида гунчаларнинг шаклланиши билан бошланади. Усимлик гулларининг шаклланиши май ойи биринчи дека-даси охирида кузатилиб, бу даврда усимликларнинг баландлиги 45-50 см ни ташкил килди. Усимликда барглар сони уртача 70-80 та булиб, асосий илдиз узунлиги уртача 15-20 см ва уртача 6-8 тагача ик-кинчи ва учинчи тартибдаги ён илдизлардан иборат булади. Усимликларда гунчаларнинг хосил булиши ва тулик шаклланиши мобайнидаги муддат уртача 10-12 кунни ташкил килади. Турнинг гуллаш жараёнининг

1

^ * о ч НО л 1

Щ

Г i 1

V

r' - 4

t*5* — H

^Л/опсЯегеИаге Р0Ре1етеп1

■Мальгузар

■Пишагар

■Хатирчн

■Ботанический сад

3-расм. Оддий зигир (Linum ussitatissimum) А: V - даври, Б: g - даври, С: усимликнинг ривожланиш фазалари

Хулоса. Оддий зигир (Ыиит ussitatissimum) ту-рининг интродукция шароитида онтогенез давр ва боскичларини урганишга каратилган дастлабки тахлилларга кура:

1. Оддий зигирни интродукцион урганишнинг дастлабки йилида олинган натижалар асосида, усимликнинг тулик усиш ва ривожланиш циклини уташи, генератив

боскичга утиш, уз навбатида, мевалаш жараёни ва мос равишда, уруг хосил килиш жараёни кузатилди.

2. / - бос;ич майсаларда учинчи ва туртинчи барглар-нинг шаклланиши билан бошланади. Бу боскичдаги усимликларда остки ва устки органлари хамда барглар-нинг заиф ривожланганлиги билан характерланиб, шак-ли ва хажми жихатдан ш боскичидаги усимликлардан фаркланади.

3. V - бос;ичда усимликлар асосий илдизда биринчи ва иккинчи тартибли илдизларнинг ривожланиши би-лан характерланиб, бу боскичда усимликда вегетатив хажмнинг интенсив купайиши ва илдиз системасининг ривожланиши (асосий илдиз 4-8 тагача ён илдизларга эга булади) кузатилади.

4. д - давр усимлик поясининг учки кисмида гунчаларнинг шаклланиши билан бошланади. Усимлик гулларининг шаклланиши май ойи биринчи декадаси охирида кузатилиб, бу даврда усимликларнинг баланд-лиги 45-50 см ни ташкил килди. Усимликда барглар сони уртача 70-80 та булиб, асосий илдиз узунлиги уртача 1520 см ва уртача 6-8 тагача иккинчи ва учинчи тартибдаги ён илдизлардан иборат булади.

5. Олин^ дастлабки натижалардан хулоса килиш мумкинки, мазкур доривор усимликни республикамиз шароитида купайтириш оркали сифатли хомашё олиш имкони мавжуд.

Фойдаланилган адабиэтлар:

1. Борисова И.В. Сезонная динамика растительного с~>бщес.га // Полевая геоботаника. -Л.: Наука, 1972. Т.4. - С. 5-94.

2. Беспалова З.Г. Суточная ритмика цветения и Плодо.ош^ния некоторых растений центрального Казахстана // Бюлл. МОИП, 1965. -Т.70. Вып. 3. - С. 47-60.

3. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: Наука, 1974. - 154 с.

4. Вакула С.И., Корень Л.В., Игнатовец О.С., Титок В.В., Хотылева Л.В. Эколого-генетические аспекты продуктивности и качества сортов Льна масличного ^тиш ussitatissimum к) // Экологическая генетика. 2009. Том VII. №4. - С. 14-22.

5. Работнов Т.Н. Методы изучения семенного размножения травянистых растений в сообществах // Полевая геоботаника. Т.1. - М.-Л.: Изд. АНСССР, 1960. -С. 20-40.

6. Рахимова Т.Т. Усимликлар экологияси ва фитоценологияси. Методик кулланма. - Тошкент, 2009. - Б.11-14.

7. Федоров Ал. А., Артюшенко З.Т. Атлас по описательной морфологии высших растений. Плод. - Л.: Наука, 1986. - 392 с.

УУТ: 634.745

ТАДКДКОТ

ЗИРКНИНГ БИОКИМЕВИИ ТАРКИБИ ВА УНДАН ТИББИЁТДА ФОЙДАЛАНИШ ИСТИЦБОЛЛАРИ

Фарход ЧОРШАНБИЕВ,

цишлоц хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)/ Тошкент давлат аграруниверситети.

Аннотация В статье представлена информация о биохимическом составе и о витаминной активности ягод барбариса продолговатого и отобранных форм, которые растут в различных горных экспозициях. Представители рода БегЬеш Ь. были широко изучены многими исследователями, которые исследовали

МДХ8и8 SON [2] 2021 ЛОНО ЮТОЮ!

49

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.