Научная статья на тему 'Lighting in the book "Canon of medical science” by Avicenna of classification of diseases and philosophical Fundamentals of East Medicine'

Lighting in the book "Canon of medical science” by Avicenna of classification of diseases and philosophical Fundamentals of East Medicine Текст научной статьи по специальности «Прочие медицинские науки»

CC BY
297
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАНОН / CANON / АВИЦЕННА / AVICENNA / МИЗАДЖ / ТЕМПЕРАМЕНТ / TEMPERAMENT / MIZADJ

Аннотация научной статьи по прочим медицинским наукам, автор научной работы — Ражабова Гулчехра Хамроевна, Ражабова Гулнора Хамроевна, Баротова Насиба Махмудовна

В статье приводится основные философские знания восточной медицины и классификация болезней освещенные в знаменитой книге Абу Али ибн Сины «Канон врачебной науки». Сделана попытка современного толкования терминологий используемых в Канонею Приведены значение этих знаний для современной медицинской науки.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОСВЕЩЕНИЕ В КНИГЕ "КАНОН ВРАЧЕБНОЙ НАУКИ" АВИЦЕННЫ КЛАССИФИКАЦИИ БОЛЕЗНЕЙ И ФИЛОСОФСКИХ ОСНОВ ВОСТОЧНОЙ МЕДИЦИНЫ

In article it is provided the main philosophical knowledge of east medicine and classification of diseases covered in the well-known book by Abu Ali ibn Sina "A Canon of medical science". The attempt of modern interpretation of terminologiya of this knowledge used in Kanoney Privedeny value for modern medical science is made.

Текст научной работы на тему «Lighting in the book "Canon of medical science” by Avicenna of classification of diseases and philosophical Fundamentals of East Medicine»

вопросы в медицине

УДК: 930.85

АБУ АЛИ ИБН СИНОНИНГ «АЛ-КОНУН» КИТОБИДА КАСАЛЛИКЛАР КЛАССИФИКАЦИЯМ ВА ШАРК ТИББИЁТИ ФАЙЛАСУФИЙ АСОСИНИНГ ЁРИТИЛИШИ

РАЖАБОВА ГУЛЧЕХРА ХАМРОЕВНА

Бухоро давлат тиббиёт институтининг ички касалликлар кафедраси ассистенти. Бухоро шахри, Узбекистон Республикаси.

РАЖАБОВА ГУЛНОРА ХАМРОЕВНА Бухоро туман педагогик колледж уцитувчиси Бухоро шахри,

Узбекистон Республикаси. БАРОТОВА НАСИБА МАХМУДОВНА Бухоро тиббиет колледжи уцитувчиси Бухоро шахри,

Узбекистон Республикаси. АННОТАЦИЯ

Маколада Абу Али ибн Синонинг «Ал Конун фит тиб» китобида шарц тиббиёти файласуфий асослари ва касалликлар классификациясининг ёритилиши келтирилган. Ибн Сино билимларининг хозирги тиббиётда ахамияти ва ишлатиш сабоцлари келтирилган.

Калит сузлар: Ал Конун, Абу Али ибн Сино, мизодж.

ОСВЕЩЕНИЕ В КНИГЕ «КАНОН ВРАЧЕБНОЙ НАУКИ» АВИЦЕННЫ КЛАССИФИКАЦИИ БОЛЕЗНЕЙ И ФИЛОСОФСКИХ ОСНОВ ВОСТОЧНОЙ МЕДИЦИНЫ

РАЖАБОВА ГУЛЧЕХРА ХАМРОЕВНА

ассистент кафедры внутренних болезней Бухарского государственного медицинского института. Город Бухара,

Республики Узбекистан. РАЖАБОВА ГУЛНОРА ХАМРОЕВНА преподаватель педагогического колледжа Бухорского района. Город Бухара, Республики Узбекистан.

БАРОТОВА НАСИБА МАХМУДОВНА преподаватель педагогического колледжа Бухорского района. Город Бухара, Республики Узбекистан. АННОТАЦИЯ

В статье приводится основные философские знания восточной медицины и классификация болезней освещенные в знаменитой книге Абу Али ибн Сины «Канон врачебной науки». Сделана попытка современного толкования терминологий используемых в Канонею Приведены значение этих знаний для современной медицинской науки.

Ключевые слова: Канон, Авиценна, мизадж, темперамент

LIGHTING IN THE BOOK "CANON OF MEDICAL SCIENCE" BY

AVICENNA OF CLASSIFICATION OF DISEASES AND PHILOSOPHICAL FUNDAMENTALS OF EAST MEDICINE

RAZHABOVA GULCHEKHRA HAMROYEVNA

assistant of department of internal diseases of the Bukhara State Medical Institute. City of Bukhara of the Republic of Uzbekistan.

RAZHABOVA GULNORA HAMROYEVNA teacher of teacher training college of Bukhara district.

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №2-февраль(19) 2018

City of Bukhara of the Republic of Uzbekistan.

BAROTOVA NASIBA MAKHMUDOVNA

teacher of teacher training college of Bukhara district.

City of Bukhara of the Republic of Uzbekistan.

ABSTRACT

In article it is provided the main philosophical knowledge of east medicine and classification of diseases covered in the well-known book by Abu Ali ibn Sina "A Canon of medical science". The attempt of modern interpretation of terminologiya of this knowledge used in Kanoney Privedeny value for modern medical science is made.

Keywords: Canon, Avicenna, mizadj, temperament

Мижоз арабча мизож сузининг узбекча маъносини хисобланади. Абу Али Ибн Сино «Тиб конунлари» ва «Уржуза» китобларида мижоз ва унинг турлари хакида узидан аввал яшаб утган табибларнинг маълумотларига ва уз тажрибаларига асосланиб куйидаги хулосага келди.

Инсонниг мижози асосан 4 хил иссик, совук, хул ва курук, булади. Бу икки карама-карши холатлар муътадил ва номуътадил мижозни вужудга келтиради. Муътадил мижозда карама-карши холатлар тенг (маромида маълум меъёрида) булади. Номуътадил холатда карама-карши холатлар кайфиятлар орасидаги мижоз уртага булмайди, икки томоннинг бирига, яъни совук ва иссикликнинг бирига ёки курук ва хулликнинг бирига ёки хар иккисига хам мойилрок, булиши мумкин. Шуни унутмаслик керакки, муътадиллик нисбий тушунча хисобланади. Шу нуктаи назардан каралса, жониворлар орасида инсон мижози муътадилрок, инсонлар орасида эса экватор атрофда яшовчи кишилар инсон аъзолари орасида гушт муътадил, гуштдан хам муътадилликга якинрори теридир. Ундан хам муътадилрок, кафт териси хисобланади. Инсоннинг ёшига караб

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №2-февраль(19) 2018

мижоз совуклашиб ва куруклашиб боради. Аёлларга нисбатан, эркакларнинг мижози иссикрок, булади.

Ёшлигида танаси муътадил, мижози совук, булганлар кариганида ута совук мижозли буладилар. Бундай одамларнинг ковоклари озрок, шишган, харакатлари суст ва улар уйкуга мойилрок, булади. Иштахалари яхши булмаса хам узлари туларок, куринади. Ёшлигида мижози иссик, ва иссикка мойил булганлар кариганида мижозлар совуклашиб борса хам узларини яхши хис киладилар. Уларнинг танаси озгин булади. Тана муътадиллигини саклашга эътибор бериш учун, анжир, пишган узум, хурмо, ширин анордан истеъмол килиш керак, фаол харакат ва иссик, кум ёрдамида совук, хилтларни эритиб мижозни муътадиллаштириб туриши керак.

Ибн Синонинг касалликлар класификацияси асосан мизож теорияси асосида тузилган.

Мизож теорияси буйича касалликлар хам иссик, совук, курук ва нам касалликларга булинади:

Иссик касалликлар:

1. Уткир касалликлар.

2. Уткир огрик билан кечувчи касалликлар.

3. Органлар функциясининг кучайиши билан кечувчи касалликлар.

4. Тана хароратининг кутарилиши билан кечувчи касалликлар.

5. Совукда ахволи яхшиланиб иссикда ёмонлашади.

6. Совук мизожли овкат еганда ахволи яхшиланиб, иссик мизожли овкат еганда ёки дори ичганда ахволи ёмонлашади.

Совук касалликлар:

1. Асосан сурункали касалликлар.

2. Сурункали огрик билан кечадиган касалликлар.

3. Органлар функциясининг пасайиши билан кечадиган касалликлар.

4. Тана хароратининг пасайиши билан кечадиган касалликлар.

5. Иссикликда ахволи яхшиланиб совукда ахволи ёмонлашадиган касалликлар.

6. Иссик овкатлар еганда ахволи яхшиланиб совук мизожли овкат ёки дори ичганда ахволи ёмонлашади.

Курук касалликлар:

1. Маълум бир органнинг ёки бутун организмнинг сувсизланиши билан кечадиган касалликлар.

2. Суюкликлар истеъмол килганда ахволи яхшиланади.

Нам касалликлар:

1. Маълум бир органнинг ёки бутун организмнинг шишиши билан кечувчи касалликлар.

2. Суюкликлар истеъмол килганда ахволи ёмонлашади.

Ундан ташкари шарк табобатида касалликлар танада маълум

хилтларнинг меёридан ошишидан келиб чикиши таъкидланган.

Организмда хилтлар устунлигининг белгилари:

1. Коннинг устунлиги: бошида огирлик хисси, бутун танада тортишиш хисси, эснаш, уйкучанлик, хуррак отиш, кайфиятнинг ёмонлиги, сезгиларнинг тумтоклиги, огизда ширин таъм, тил ва юз кизил рангда танасида тошма тошиши, бурун ёки милкдан кон кетиши, куз олдида кизил пардаларнинг куриниши.

2.Балгамнинг устунлиги: ранги окарган, танада умумий холсизлик, танада совуклик хисси, куп сулак ажралиши, суюкликнинг йуклиги овкат хазм килишнинг сустлиги, нордон кекириш, уйкучанлик ва куп ухлаш, сезгиларнинг сустлиги, куз олдига сувнинг ёки бошка совук нарсанинг келиши.

3. Сарик утнинг- сафронинг устунлиги: юз ва кузи сарик, огзида аччик таъм, огзида куриш, кунгил айниши, утли кусиш, калтираш, оловни ёки сарик нарсани куз олдига келтириши.

4. Кора утнинг- савдонинг устунлиги: танада куруклик, териси тук рангда, кон тук рангда ва куюк, фикрларнинг мияга куюлиб келиши, куркув, кора нарсанинг куз олдига келиши.

Боднинг устунлиги: кориннинг каттиклиги, танада огирлик хисси, огрикнинг учувчанлиги, овкатга нисбатан кунгил айниши, куп газ хосил булиши. [4,5].

«Тиб конуклари»даги касалликлар классификацияси.

А. Содда касалликлар:

I. Мизож бузилиши касалликлари [«тур», «синф», «шахс ва органлар мизожининг узгариши — 16 хил].

II. Таркиб [«курол» — органлар] касалликлари:

1. Хажм касалликлари;

а) катталашиш [филлик, гипертрофиялар];

б)кичиклашиш [органларнинг усмай колиши, атрофиялар].

2) Тузилиш касалликлари:

а) шакл касалликлари;

б) Оким йуллари касалликлари [кенгайиш, торайиш, тикилма пайдо булиши];

в) топчиклар ва бушликларнинг касалликлари [кенгайиш, торайиш, тулиш, бушалиш];

г) органлар сатхинипг касалликлари [силликлик, гадир-будирлик].

3. Микдор адад касалликлари:

а) аномалиялар [купайиш — ортиклик, озайиш — камлик];

б) тош пайдо булиши касалликлари.

4. Вазият касалликлари:

а) чикишлар;

б) тойишлар;

в) даббалар;

г) органларнинг гайритабиий яллигланиши ва

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №2-февраль(19) 2018

д)гайритабиий харакатлар [калтираш];

е) харакатнинг йуколиши [фалаж, анкилоз]. III. Узлуксизликнинг бузилиши:

1. Тирналиш, голикиш;

2. Яралар;

3. Жарохатлар;

4. Суяк синиши ва тогайларнинг эзилиши;

5. Нервларнинг кесилишн, узилиши, эзилиши;

6. Мушак ва пайларнинг йиртилиши, кесилиши, эзилиши, мажакланиши;

7. Артерия ва вена томирларининг узилиши, ёрилиши, ёлгон аневризмалар;

8. Ички органларнинг ёрилиши;

9. Тусик ва пардалардаги йиртилиш;

10. Оким йулларининг йиртилиши, кенгайиши. Б. Мураккаб касалликлар:

I. Шишлар:

1. Иссик шишлар [яллигли касалликлар]:

а) кондан пайдо булган шишлар;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

б) сафродан пайдо булган шишлар;

в) кон ва сафродан пайдо булган шишлар;

г) чириган моддадан пайдо булган шишлар;

2. Совук шишлар:

а) савдодан "пайдо булган шишлар [каттикликлар — цирроз, саратон — рак, безлар шиши — тепки, букок каби, «органдан айрим усувчи» аденомалар];

б) балгамдан пайдо булган шишлар [халтачали юмшок. шишлар, органга аралашиб усувчи говак шишлар];

в) моддадан пайдо булган шишлар [кисталар];

г) ел моддасидан пайдо булган шишлар [бод, елланиш — пу-факлар].

II. Тошмалар:

1. Иссик тошмалар.

2. Совук тошмалар.

В. Касалликларга кушиб саналадиган холатлар:

1. Соч [муй]касалликлари.

2. Башара тусининг узгариши:

а) мизож узгариши сабабли буладигани;

б) ташки сабаблар — исиш, совук шамолдаи буладигани;

в) бегона тусли моддаларнинг ёйилишидан буладигани [пес, дорилар, холлар, сепкиллар];

г) ямок, ва чандиклар.

3. Бадандан чикадиган ёмон хидлар;

4. Бадан ташки куринишининг узгариши;

а) ута кетган ориклик;

б) ута кетган семизлик.

Адабиётлар руйхати:

1. Авиценна Канон врачебной науки том 1 Ташкент 2010.

2. Алимова Г., Ахмедова Н.Ш., Каюмов Х.Н. Касалликни урганиш ва мизожнинг ахамияти - Сборник материалов республиканской научно-практической конференции молодых учёных на тему «Актуальные вопросы медицины» Бухара 12 мая 2006 г.» Бухара 2006, часть1, 55-56.

3. Иргашев Ш.Б. Состояние и перспективы развития традиционной (альтернативной) медицины в Узбекистане - Амсеппа 2003 №1-2,7.

4. Кароматов И.Д. Простые лекарственные средства Бухара

2012

5. Капранов В., Хашим Р. Мудрость веков Душанбе 1984, 3 изд.

6. Нуралиев Ю. Лекарственные растения Душанбе «Маориф»

1988.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.